субота, август 18, 2018

Тагови Вести таговане са "Муслиманско братство"

Муслиманско братство

М.К. Бадракумар

Прошло је неколико дана од терористичких напада у Техерану, али Иран још увек није узвратио никаквим „хируршким ударима“ против Саудијске Арабије – и, пословнично, неће их ни бити. Иранско политичко руководство је уперило прст у правцу Саудијске Арабије, САД и Израела. Врховни вођа Али Хамнеи је изјавио да ће ти терористички напади „само повећати мржњу према Сједињеним Државама и њиховим сатрапима у региону, попут Саудијаца“. Међутим, Иран неће пребрзо реаговати, с обзиром на кризу око саудијско-катарског сукоба, која врви од далекосежних последица за регионалне односе.

Занимљиво је да је Иран у суботу (10. јуна) потписао још један уговор са америчким произвођачем Боингом, за куповину 30 путничких авиона у вредности од 3 милијарде долара, уз опцију куповине још 30 у каснијој фази. Ово је наврх уговора вредног 16,6 милијарди долара потписаног са Боингом прошлог децембра. Техеран тако врши додатни притисак на Трампову администрацију, пошто је Боингу неопходно одобрење америчког Трезора за уговор са Ираном. Техеран настоји да увуче САД у узајамни процес који ће се постепено продубљивати и проширивати, што у исто време саботира саудијско-израелску агенду потпиривања америчко-иранског сукоба.

Иран генерише извозне послове за америчке компаније, отварајући могућност за отварање више хиљада радних места за америчку привреду, што је, гле ироније, управо матрица доктрине „Америка на првом месту“ председника Трампа. То је ‘win-win’ (односно „обе стране побеђују“) формула, пошто су и иранској привреди преко потребна западна улагања и капитал, поготово у нафтној индустрији. Штавише, ако америчке компаније почну да послују на иранском тржишту, то ће бити подстицај и за европске компаније и индустрије.

На страну све то, иранска регионална политика не мења правац, упркос притисцима и реторици Трампове администрације. Иран је прошлог викенда остварио важну победу када су снаге сиријске владе, уз подршку ирански-подржане милиције, заузеле стратешки гранични прелаз Ал Танф, на граници са Ираком. (Види мој блог – „Трка за контролу сиријско-ирачке границе“.) Како ствари тренутно стоје, сада је амерички-подржаним борцима на југу блокиран пут да уђу у стратешки важну Деир Езор провинцију (која је такође богата нафтом), јер је сад под контролом сиријских владиних снага.

У исто време, Техеран обнавља контакте на високом нивоу са вођством Хамаса. У суботу (10. јуна), Хамас је објавио да ће делегација предвођена новоизабраним лидером Исмаилом Ханијехом (који је недавно заменио Халеда Мешала) посетити Техеран. Иранске везе са Хамасом су постале затегнуте када је Мешал напустио Дамаск (где је живео у изгнанству неколико година) и преселио се у Доху, на тај начин истичући солидарност са Катаром и Турском у сиријском сукобу.

Хамасов повратак у Техеранову „осовину отпора“ је важан, јер је Хамас изданак Муслиманског братства, док је Катар под притиском Саудијске Арабије да раскине своје везе са Браћом. Ово се уклапа у иранску подршку Катару у сукобу са Саудијском Арабијом, а и промовише иранску жељу за партнерством са Турском. Турски председник Реџеп Ердоган наставља да подржава Хамас, иако то представља главну тачку раздора у турско-израелским односима.

С друге стране, иранско отопљавање односа са Хамасом ставља притисак на Саудијску Арабију и Израел баш у време све бољих односа између Ријада и Тел Авива, у контексту активног промовисања арапско-израелске нормализације од стране Трампове администрације.

Теза Џареда Кушнера (Трамповог ортодоксно-јеврејског зета и високог саветника за спољну политику), што је уједно и садашња америчка политика на Блиском истоку, је грађење мира у региону „споља-ка-изнутра“ – односно, путем мировних споразума између арапских држава и Израела, ради генерисања добре воље и нових дипломатских односа, што ће, опет, допринети палестинско-израелском споразуму. Ово је у контрасту са традиционалним америчким приступом „изнутра-ка-споља“, где је примат даван палестинско-израелском миру као нужном првом кораку који би водио ка окончању арапско-израелског сукоба.

Трампова прошломесечна посета Ријаду је била на подстицање Израела, који је гурао наратив да ће егзистенцијални страх од Ирана зближити арапске заливске монарије и Израел. Разуме се, израелска рачуница је да ће мировни споразуми између заливских арапских режима и Израела (по угледу на Израелове мировне споразуме са Египтом и Јорданом) на крају обеснажити палестинску ствар и у потпуности скинути притисак са Израела да удовољи палестинским аспирацијама и захтевима за потпуно независном државом.

Значајно је то што је, извештавајући о предстојећој посети новог лидера Хамаса Техерану, утицајни лист Техеран тајмс скренуо пажњу на следеће:

– Мада је сиријска криза изазвала раздор између Техерана и Турске 2011, сукоб између арапских калифата их је спојио у ад хок савезништво, што некима делује као најбоља прилика за помирење;

– Турска и Иран подржавају Катар, и имају везе са Муслиманским братством.

Довољно је рећи да ирански потез увлачења Хамаса у „осовину отпора“ прети да поремети план који је развијао Израел (посредством Кушнера и Џејсона Гринблета, још једног ортодоксног јеврејина, који је повезан са Трамповом организацијом). Све три земље – Катар, Турска и Иран – осећају да је текућа америчко-израелско-саудијска офанзива против „тероризма“ заправо метафора за свеобухватни напад на Муслиманско братство, које су означили као „терористичку“ организацију. Коначни циљ је да се Хамас отера у политичку дивљину, чиме би се коначно разбио и палестински покрет отпора.

Свакако су и Турска и Иран уочиле да муслимански Блиски исток оклева да се прикључи саудијском анти-катарском фронту – укључујући и Јордан, који се, козметичким потезом снижавања дипломатских односа са Катаром, фактички држи по страни, упркос потреби за саудијском наклоношћу. Наравно, Турска, Ирак, Либан, Јордан, Кувајт, Оман, Алжир, Мароко, Судан и Тунис су се јасно дистанцирали од саудијске стратегије изолације Катара. Штавише, Турска је снажно одбацила саудијски ембарго против Катара: „Ми нећемо напустити нашу катарску браћу,“ рекао је Ердоган на ифтару у Истанбулу у петак (9. јуна), обраћајући се својим партијским колегама.

ПРЕВОД ФСК

Извор: blogs.rediff.com/mkbhadrakumar/2017/06/11/qatar-crisis-sets-in-motion-realignments/

Недавно је Њујорк тајмс, један од медија којима је амерички председник Трамп залупио врата Беле куће, сврставајући тако познати лист у fake news, објавио писмо високог функционера и портпарола Муслиманског братства из затвора Тора, једног од најбоље чуваних затвора у Египту. У, како се наводи, прокријумчареном тексту, Џихад ел-Хадад износи да је члан покрета и да није терориста. У писму истиче да је „принуђен да напише ово писмо јер се сада у Америци расправља о покрету Муслиманско братство“, а даље тврди да су припадници покрета конзервативци, „људи који настоје очувати старе вредности“ и да је „покрет опредељен за мир“. Објављивањем поменутог писма ова организација, која је у њеној колевци – Египту, проглашена за терористичку, покушава се сагледати у другачијем светлу од оног у којем га виде у Белој кући, где су сасвим близу одлуке да Муслиманско братство ставе на листу терористичких организација. Заливске земље, које покушавају Турску вратити под окриље САД и НАТО, уз подршку „дубоке државе“, којој не пада на памет да положи оружје пред Трампом, настоје легализовати рад Муслиманског братства у Египту како би се прогнани лидери вратили на власт, а забрањени покрет постао главна узданица у рушењу сиријског председника Асада. „Дубока држава“ предано ради на промовисању Муслиманског братства у главног америчког сарадника на Блиском истоку, иако је у Белој кући поглед на њих сасвим опречан. „Дубока држава“ – оличена у неоконима, који нису одустали од идеје да Хилари од Трампа „преузме“ улогу председника. „Дубока држава“ – присутна у свим друштвеним институцијама и свим порама друштва, са дугачком вертикалом пуном непознаница. А на вертикали банкари, корпорације, војно-индустријски комплекс, Пентагон и свих 16 безбедносних агенција. На врху вертикале је администрација Беле куће, која и не зна шта се у „дубини“ државе дешава.

Зато из Беле куће долазе опречне изјаве и информације, које све чешће кореспондирају са жељама неокона, док се једино Трамп попут Дон Кихота супротставља свима. Понекад се стиче утисак да не влада даље од ограде Беле куће. Његови генерали дају политичке и стратешке изјаве, одређујући ко је непријатељ, и истичући да се мора наступити робусније. Трамп се још препире и бори са медијима. Бори се и против властите администрације, што је преседан за САД. У међуврему, неокони настављају са кампањом за Клинтонову и разрађују идеју о победи Клинтонове већином гласова, и да стога Конгрес Трампа и Клинтонову треба да именује за равноправне кандидате – председнике, а да се након измене електорског закона она доведе на власт. Али, то изискује време, а Клинтонова је све старија и све слабијег здравља.

Трамп искрено жели мењати америчко друштво, а успеће једино ако и демократе и републиканце избије из њихових чаура како би се понашали као амерички грађани који разумеју грађане САД. На жалост, Трамп је пола битке изгубио жртвујући Флина. Флин је пуштен низ воду јер га није подржао потпреседник Пенс. Он, Трамп и остали, осудили су Флина за неовлашћен контакт са руским амбасадором, што се по први пут догодило у САД. Кола су се сломила на Флину, иако би по правилу требало да оставку поднесу Трамп и Пенс. Никсону се није доказала лична кривица за прислушкивање, али су његови људи ухваћени на делу. Оставку Флина неокони су доживели као почетак пада Трампа.

Наиме, 09. 02. Сорош, видно расположен, изјавио је да ће срушити Трампа. Увертира је била раније, на Светском економском форуму у Давосу где је Сорош контактирао низ банкара и власника великих корпорација, објашњавајући неопходност економског слома, који они треба да помогну, како би затим уследила промена монетарног система што би им донело огромне бенифите и за резултат имало стварање „светске владе“. Сорош је тврдио да се Трамп сирово односи према ЦИА и да му ни Помпео не може помоћи да овлада овом агенцијом, и да ће пре информације дати њему. У дипломатским круговима се спекулише да би Сорош могао позвати корпорације на потпуну непослушност према Трампу, и да, уместо да врате производњу у САД, што Трамп тражи, производњу потпуно напусте како би Вол стрит изазвао кризу, а што би покренуло светски економски колапс. Тако би, по Сорошу, настао конструктивни хаос, што би погодовало стварању „светске владе“, која би у почетку владала у САД и ЕУ.

Неокони желе потпуну инструментализацију УН што подразумева укидање права вета, како би преко УН увели додатне санкције Русији, коју би скупа са Ираном и Кином прогласили отпадничким државама. Намеравају вратити Турску под америчко окриље, траже да америчке трупе уђу у Сирију и да САД воде преговоре о постконфликтној Сирији. Траже и ревизију односа са Ираном, потпуно убеђени да су Руси дубоко у Иран инволвирани. Залажу се за лансирање сајбер напада на Русију и учиниће све да сајбер нападима блокирају финансијске трансакције, институте, комуникације – желе у Русији хаос. Неће презати ни од атентата. Дискредитација РТ, Спутника, демонизација Путина – већ је у току. Од разбијања Русије неокони никад неће одустати. Сва војна померања према руској граници дешавају се под командом линијом Клинтониста.

Само ако Трамп овлада са свих 16 безбедносних агенција и уз услов да га подржи Мек Мастер, Флинов наследник на месту саветника за националну безбедност, могуће је заустављање неокона.

-

Амерички предсједник Донал Трамп испуњава предизборна обећања. Једно од њих је да ће „сатрати исламски радикални тероризам“ и демонтирати ИД. У суботу је Трамп потписао извршну наредбу којом тражи војни план за побједу над том квазидржавном организацијом.

Пише: Предраг Ћеранић

Након телефонског разговора са предсједником Русије, у којем је доминирала обострана одлучност да се ИД-у стане у крај, изгледа да ћемо ускоро бити очевици синхронизоване руске и америчке војне акције у Сирији. Као што је познато, ИД има краке у неколико других држава. Један, врло озбиљан, протеже се у БиХ.

Повратници са сиријског ратишта и мрежа параџемата су  највеће безбједносне пријетње у БиХ. У овом контексту не треба заборавити ни низ невладиних организација које су у комуникацији са ИД-ом, а служе за прање новца и финансирање активности које се могу довести у везу с тероризмом, на шта упозорава ажурирана листа најтраженијих терориста и терористичких организација коју је недавно објавио Савјет безбједности УН. На листи се налази седам таквих организација које имају канцеларије у БиХ. То све скупа представља инфраструктуру ИД. Али, на то се у БиХ нико од најодговорнијих за безбједносна питања и не осврће.

За разлику од БиХ, у којој надлежне институције прилично лежерно посматрају горуће безбједносне проблеме, у Аустрији се истим проблемима приступа много озбиљније. Тако је за исто дјело на које је у БиХ Билал Боснић осуђен на седам година затвора, у Аустрији Мирсад Омеровић осуђен на 20 година затвора. Ових дана аустријска полиција разбија Омеровићеву мрежу у којој се налази више држављана БиХ, претреса њихове станове и мјеста окупљања, у циљу заштите земље од терористичке пријетње.

Изетбеговићеви сарадници  најављују нову апелацију Уставном суду којом би овог пута било оспорено име Републике Српске. Зашто Изетбеговић долива уље на ватру? За нову политичку конфронтацију у БиХ Изетбеговић није могао добити сагласност ни у Вашингтону ни у Анкари. Геополитичка ситуација се убрзано мијења, на велику жалост оних који би да пале Босну са жељом да у тој ватри сагори Република Српска. Зато се Изетбеговићу жури. Изетбеговићева намјера је да новом апелацијом политичку кризу у БиХ доведе до усијања.

Када Трамп изврши планиране кадровске измјене само је питање времена када ће Изетбеговићево очијукање с лидерима Муслиманског братства и гостопримство које је пружао Јусуфу Карадавију, идеологу овог покрета, доћи у жижу америчког интересовања. Јер, Муслиманско братство је опасност за Израел, а нови амерички предсједник не крије намјеру да заштити државу која му је итекако помогла у политичким  биткама које је водио. Припреме за измјештање амбасаде САД у Јерусалим су у току. То довољно говори.

Изетбеговић је свјестан да сат политици коју је водио убрзано откуцава. Кога ће он у Вашингтону моћи убиједити да је жариште свих проблема у БиХ Република Српска? Зато жели да добије трку са временом и бар на папиру Српску укине. Па шта кошта да кошта.

Извор: Правда

www.pravda.rs/2017/01/30/bakirova-trka-s-vremenom/

„Зеница је послала поруку мира: Над Алепом је извршен геноцид“ – дословно гласи наслов текста на порталу сарајевског студија Телевизије Н1. Текст је направљен на основу прилогу емитованог на овој телевизији из којег сазнајемо да је више стотина грађана Зенице учествовало у протестној шетњи која је почела са Трга Алије Изетбеговића. Једна од учесница скупа, испред организатора, удружења Хедија, поручила је: „Јуче смо то били ми, данас они, сутра ко зна ко“. Занимљиво је да учесници протестне шетње нису носили заставе Сирије, земље с чијим грађанима се, како су истакли, солидаришу, али су биле истакнуте заставе Турске. Најпосјећенији босански вехабијски портал Саф преноси реакцију идеолога Муслиманске браће Јусуфа Карадавија који је, како се наводи, „огорчен на реакције муслимана на страдања Халепа“ те стога позива „муслиманске земље, муслиманске владаре и муслиманске народе“ да помогну својој браћи. Саф извјештава и о акцији прикупљања помоћи за цивиле Алепа која се организује у Катару на национални дан ове земље, и да катарска државна телевизија директно преноси акцију прикупљања новца, те да је за неколико часова прикупљено 65 милиона евра.

Реакције поводом пада Алепа у Републици Српској није било, али познавајући прилике, могу се очекивати само опречне од оних које допиру из Сарајева, или у овом случају из Зенице. Уосталом, интервју са сиријским предсједником Башаром ел Асадом, који је обавио новинар Политике Мирослав Лазански, емитован је недавно у ударном термину на Радио Телевизије Републике Српске, што довољно говори о томе како на збивањима у Сирији гледа званична Бања Лука. Није први пут да се из Бања Луке и Сарајева потпуно опречно гледа на регионална и свјетска дешавања. Подсјећања ради, у току предизборне кампање америчких предсједничких избора, у Сарајеву је одржан митинг подршке Хилари Клинтон, док је у оном другом, Источном Сарајеву у Републици Српској, недуго затим одржан митинг подршке Доналду Трампу. Након Трампове побједе у Сарајево се увукла депресија, у Српској радост.

Говорити о различитим угловима посматрања на ратна дешавања у БиХ је сувишно. О одлукама Уставног суда, Тужилаштва и Суда БиХ, такође. Скоро увијек се искристалишу два опречна гледишта. Намеће се питање: „Могу ли Срби и Бошњаци заједно?“ Наравно да се одговор налази у рукама оних који представљају политичке елите у БиХ. Али, ту су и неизоставни странци.

„СДА никада није, нити ће зарад ускостраначких интереса и борбе за власт склапати било какве договоре са СНСД-ом и ХДЗ-ом који су штетни по интересе државе Босне и Херцеговине и њених грађана, стоји у саопштењу СДА поводом прозивке коју је на рачун ове партије упутио опозициони СДП. „Штетне договоре“ тешко је дефинисати, али се договори морају постизати ако се жели градити какво-такво заједништво, неопходно за функционисање било које државне заједнице. Изетбеговић није крио своје огорчење поводом оптужби које на рачун његове партије поново јавно почео да износи лидер СББ Фахрудин Радончић. Изетбеговић све теже постиже договоре и са члановима своје партије, јер су се четири посланика СДА у Парламенту БиХ, Салко Соколовић, Шемсудин Мехмедовић, Сенад Шепић и Садик Ахметовић дистанцирали од ове партије незадовољни стањем у њој. То је отворило расправу о томе има ли владајућа коалиција на нивоу БиХ већину, што ће се видјети приликом наредног гласања у Парламентарној скупштини БиХ. Наслов текста „Зелена перестројка „Четири СДА-ова мушкетира отварају могућност прекомпоновања власти на државном нивоу“ објављен на врло читаном порталу The Bosnia Times, довољно говори о тој солуцији.

Предсједник Српске Милорад Додик поводом дестабилизације политичких прилика у БиХ нагласио је да ће бошњачке политичаре „ароганција коју показују према Србима, Српској и Хрватима сигурно коштати статуса БиХ“ и навео да су Бакир Изетбеговић и СДА у силазној политичкој путањи. „Напустили су их и посланици и не могу да рачунају на своју љубав која је долазила из Турске и на (турског председника Реџепа Тајипа) Ердогана, изгубила им је Хилари Клинтон на изборима…“.

Све у свему, Изетбеговићева политичка звијезда тамни и све су прилике да ће у СДА трагати за новим лидером који ће на чело странке доћи на основу својих способности а не на основу заслуга других. Изетбеговићу не иде у прилог ни блискост са Муслиманским братством, јавно демонстрирана приликом једне од више посјета Јусуфа Карадавија Сарајеву, које су биле учестале све док за Карадавијем Египат није посредством Интерпола расписао црвену потјерницу, јер га правосуђе те земље чини одговорним за страдање више људи поводом масовних немира и демонстрација које је Карадави организовао током тзв. „Арапског прољећа“. Наиме, Муслиманско братство, тајни адут неокона и нови крој за тероризам на Балкану, побједник на америчким изборима Доналд Трамп намјерава ставити на америчку црну листу терористичких организација.

Дестабилизација прилика у БиХ добија на снази. Постоји ли нешто да је у Босни и Херцеговини стабилно? Одговор на ово питање дао је познавалац политичко – безбједносних прилика у БиХ и босанскохерцеговачки експерт за тероризам, Џевад Галијашевић: Стабилна је Република Српска.

слика http://saff.ba/odazovi-se-halepu-katarski-narod-obiljezava-nacionalni-dan-humanitarnom-akcijom-za-halep-do-sada-skupljeno-65-miliona-eura/#.WFhEKiOhqko

Неуспио пуч био је велика опомена Ердогану. Када је добио доказе да иза пуча стоје САД, нагло се окренуо Русији, а жели изградити добре односе и са Ираном. С друге стране, неуспио пуч зауставио је америчке активности у Азербејџану и Казахстану, које настоје удаљити од Русије, користећи Сорошеве организације. Турској се ни раније, пре пуча, није допадало америчко савезништво са Курдима. Припаднике америчких специјалних снага турске службе безбедности су регистровале у камповима курдских снага, како их обучавају, наоружавају, наводе њихове акције, и покушавају ујединити племена.

Представници америчког правосуђа, ЦИА, и Стејт департмента, долазе у Турску ради договора око изручења Гулена јер не желе изгубити Турску. Обећаће и притисак на Немачку како би Турска до 01. 10. ове године добила безвизни режим са ЕУ. Планирано је да се разговор одвија у ширем контексту, при чему дио времена треба да буде посвећен политичкој реанимацији организације Муслиманско братство. Преговарачи рачунају на Ердоганову наклоност Муслиманском братству и играће на ту карту. Проценили су да би помоћу Муслиманског братства могли остварити идеолошку, а тако и политичку, контролу над Блиским истоком, земљама Магреба, али и на Балкану.

У том смислу за очекивати је и дестабилизацију Египта и Туниса. Египат мисле дестабилизовати преко Синајског полуострва, јер се на Синајско полуострво наслања територија на којој Хамас има јака упоришта. Увезале би се организације Муслиманског братства из Египта, Туниса, Либије. Америчке активности у Египту погодују радикализацији, што желе пренети на Балкан. Зашто им је Балкан интересантан? Због присуства Руса, које у сваком погледу желе потиснути са овог простора. Египат намеравају дестабилизовати током наредне две године. Међутим, ове операције зависе од одвијања ситуације у Сирији. Турској ће на индиректан начин бити понуђена контрола над Балканом, односно његова исламизација уз помоћ Муслиманског братства. Овај пројекат не може мимоићи ЕУ, односно исламизација коју намеравају спровести провоцирањем оружаних сукоба између муслимана и православних народа, не може се зауставити на Балкану, већ би се пренела на земље ЕУ. У америчким обавештајним структурама присутно је размишљање да се Муслиманско братство, уз помоћ повратника са сиријског ратишта, употреби и у БиХ, како би се „уразумила Бања Лука“ у погледу референдума.

Препрека плановима са Муслиманским братством је неслагање САД са Саудијском арабијом, која није успела наметнути своје лидере Муслиманском братству и тренутно води преговоре са Ел Сисијем о потпуном уништењу ове организације. Друго, укључење Кине на сиријско ратиште, омогућило би Ел Сисију опстанак, јер би му Русија заједно са Кином могла обезбедити подршку.

САД неће лако прихватити одлуку Кине да се укључи у збивања у Сирији, јер би се на тај начин укључила и у евентуалне преговоре. Посебну забринутост изазвала је изјава кинеских званичника да Кина велику пажњу посвећује догађајима на Блиском истоку, посебно у Сирији. Ово је први пут да се Кина укључује у дешавања која су изван Кине. Међутим, треба узети у обзир економске интересе ове државе, која настоји амортизовати америчке активности на спречавању другог крака Новог пута свиле. САД планирају оружане сукоби и у централној Африци, јер желе остварити трансверзалу од Обале слоноваче до Џибутија над којом би имале контролу, јер намеравају контролисати све глобалне правце према истоку, у склопу глобалне трговине. Врло је неизвесно како ће се ствари одвијати у том смислу с обзиром да Кина Џибути, бившу француску колонију, третира као важну стратешку тачку те је одлучила да у Џибутију сагради војну базу. Кина је већ проширила луку у Џибутију у циљу извоза нафте. Да ли су се због подршке нафтној компанији Шел, трећој по величини енергетској корпорацији на свету, британски командоси ненадано појавили у Џибутију, или због интереса везаних за Саудијску арабију, остаје да се види. Непознаница су и наредни потези Кине. Мала је вероватноћа да ће САД отрпити кинеску експанзију, јер желе имати слободан простор са којег ће деловати на Блиском истоку и у земљама Магреба.

У разговорима вођеним са представницима Израела Ердоган се обавезао да ће заједно са будућом прелазном владом Сирије обезбедити Израелу Голанску висораван. Голанску висораван, која је под окупацијом Израела од Шестодневног рата са Сиријом, 1967. године, те поново од 1973. године након Јомкипурског рата, Израел нема намеру вратити Сирији.  Друго на што се Ердоган обавезао је распуштање Хамаса, што не може извести без Ирана. Русија ради на стварању савезништва између Ирана, Турске, и Азербејџана, што би за резултат имало прекид непријатељстава између шиита и сунита, али би уједно била решена и питања из енергетског сектора. Иран, против којег САД инструментализују арапске шиите, планира помоћи Јемену и подржати га у оружаном уласку на југ Саудијске арабије, ради освете. Дефинитивно, излет Ријада у Јемен је пропао. Много цивила је страдало као последица неселективног саудијског бомбардовања, нарочито деце.

САД ће наставити да планирају и провоцирају оружане сукобе на више неуралгичних светских тачака. Дестабилизација региона остаће примарно америчко геополитичко средство како би се сачувала њена доминација као глобалне светске силе.

слика http://www.advance.hr/vijesti/velika-analiza-tko-stoji-iza-pokusaja-drzavnog-udara-u-turskoj-i-kojim-putem-ce-sada-krenuti-erdogan/

Јемен je потпуно потиснут из политичког фокуса, и поред великих сукоба и ратних разарања којима је изложена ова несрећна земља, светски медији Јемен скоро да и не спомињу. Међутим, питање Јемена је маргинализовано само привидно и привремено. Јемен има огромну геополитичку важност и то је управо разлог зашто кућа Сауд жели ову земљу да има у вазалском односу. Скупа са Џибутијем, Јемен је синоним за значајну поморску тачку, познату под називом Bab-el-Mandeb Strait (Врата суза), јер повезује Индијски океан са Аденским заливом и Црвено море. Неки тај појас називају светском артеријом, јер се ту наслања и познати теснац Ормуз у Персијском заливу, а светска трговина енергентима без Ормуза није могућа. Поменуте тачке САД и Ријад желе ставити под контролу, те је за очекивати да САД поново оптуже Иран за непоштовање споразума о нуклеарним капацитетима. У случају да Иран одсече Ормуз, онда Ријад мора имати Мандеб теснац (Bab-el-Mandeb Strait) тј. Аденски залив као алтернативу за извоз нафте у Кину. Стога треба очекивати „балканизацију“ Јемена, јер се Јемен покушао приближити Ирану, а управо је Јемен предвиђен као место из којег ће се координисати напади на Иран. Уколико НАТО запоседне север Сирије, односно НАТО трупе уђу у тзв. „тампон зону“, то ће значити да су САД и Саудијсци одлучили да то буде други мостобран за напад на Иран.


191 Middle East Map

sunni_shia_nasr

Такав развој ситуације неминовно у игру увлачи Израел, јер Израел не сме дозволити да Јемен онемогући Израелу приступ Индијском океану, а друга опасност је да три израелске нуклеарне подморнице буду протеране из Црвеног мора. Иначе, активности на Блиском истоку су планиране у оквиру пројекта „Нови Блиски исток“, који је на предлог Бжежинског усаглашен још 2006. године, у договору САД – Израел. То је у основи британско – америчко – израелски план цртања нових карата на Блиском истоку, сходно енергетским плановима. Операције треба да обухвате Либан, Палестину, Сирију, Персијски залив, Иран, Ирак и Авганистан. Стварање контролисаног хаоса, који би се изазвао на потезу Либан – Јемен, довео би до „балканизације“ овог простора.

Тај ефекат би послужио само као „одскочна даска“ за активности у централној Азији, уз помоћ „креативне деструкције“ коју би финансирали неолиберални глобалисти, користећи услуге својих „револуционара“ (Ал Каида, ИСИЛ, Муслиманско братство). У том циљу Американци привидно помажу Ирачанима, а у ствари су их окупирали, да би овладали Курдистаном и манипулисали Курдима, како би постигли примирје и поделу Ирака. Циљ је загосподарити залеђем Русије, тј. централном Азијом, јер се цени да је одатле Русија најрањивија.

Мало је вероватно да ће Израел пратити све наведене операције. Израел је животно заинтересован за своје непосредно окружење. Недавно се путем Канала 10 могло сазнати да је Zvi Yehezkeli предводио делегацију Израела на путу у Ријад, ради контакта са краљем Селманом. Закључено је да су земље Залива потребне Израелу, јер су суочене са заједничким проблемом у виду Ирана, који подржава Хезболах. Али, делове Хезболаха подржавају Катар и Ријад. Стога сe са Саудијсцима нису усагласили погледи на Хезболах и Муслиманско братство. Израел је свестан да Rијад нема војну надмоћ над Ираном, јер Иран помаже Русија, изводе заједничке операције У Сирији, уз учешће Хезболаха. Нуклеарни потенцијали Саудијске Арабије остају непознаница, а тиме и претња по Израел, те се Ријад, уз Техеран, сматрају главним опасностима.

Али, све операције чекају новог америчког председника. Доналд Трамп ће их вероватно довести у питање. Хилари Клинтон ће напасти Иран, а све ће почети опасним сукобима у Јемену. На крилима евентуалне победе Клинтонове, Муслиманско братство тражиће легитиман повратак у Египат, а Балкану следи режирано изазивање немира, по узору на 1991. годину. Упаљач за Кавказ ће бити провокација лансирана из Кијева. До тада, Американци ће водити каубојску, покерску политику засновану на манипулацијама, попут захтева за појачаним санкцијама Русији, наводно због непоштовања Минског споразума. Поново се држе рецепта с Балкана. Милошевић је био за све крив још у време када је УЧК званично била терористичка организација. Затим је следио Рамбује. Србија је морала испунити све захтеве, а Косово није имало обавеза. Представници Албанаца нису хтели ни да дођу на састанак. Можемо повући паралелу са бриселском фазом преговора Београд – Косово. Београд испуни све захтеве, Косово ниједан. Американци мисле да исти рецепт могу применити на Русију.

Почетком фебруара, у тексту под насловом „Идејна кретања унутар вехабијског покрета у Босни и Херцеговини“, покушали смо указати на основне правце даљег развоја овог милитантног покрета, веома опасног за вишенационалну и вишеконфесионалну заједницу каква је БиХ. У том контексту нагласили смо да рат за калифат, државу уређену по принципима шеријата, вехабијски покрет више неће водити у Сирији и Ираку већ ће чекати погодан моменат да за ту идеју ратује на територији БиХ, и да ће до тада вехабијски лидери настојати да идеолошком индоктринацијом стекну што више сљедбеника[1]. Опасност за БиХ препознали смо и у чињеници да су вехабије успјеле створити организацију паралелну Исламској заједници, и да вехабијски идеолози, који су високе теолошке школе завршили на престижним универзитетима у Саудијској Арабији и Катару, у  низу џемата и месџида које су основали окупљају све више сљедбеника. Ти џемати и месџиди убрзо су у јавности названи параџематима и парамесџидима, јер се ради о илегалним, паралелним (Исламској заједници) објектима и заједницама, основаним без сагласности Исламске заједнице, што Закон о вјерским слободама стриктно захтијева. Закључак о идејним кретањима унутар вехабијског покрета у БиХ гласио је да се она одвијају у сљедећем оквиру: окретање ка национализму, одбацивање интернационализма и одласка на сиријско ратиште, мисионарски рад, организацијско јачање[2]. У јавним иступима на ову тему, као посебан безбједносни проблем, издвајали смо одлазак добровољаца, босанских младића на сиријско ратиште, гдје ратују за рачун фантомске Исламске државе или Ал Каидиног одреда у Сирији, познатог под називом Ал Нусра Фронт. Процјене званичних органа, Тужилаштва БиХ и Министарства безбједности, указивале су да се ради о неколико стотина сиријских ратника, а кретале су се од 370 до 120[3], што је увијек било мање од њихове бројности мјерене очима аналитичара и обавјештајних служби земаља у окружењу БиХ, који су, према подацима објављеним на званичним веб страницама, указивали на двоструко већи број, као што је то тврдила хрватска обавјештајна служба[4]. Наша опаска се састојала у поређењу са добровољцима у шпанском грађанском рату. Наиме, некада су комунисти из Европе као и са подручја бивше Краљевине Југославије због идеје о комунизму ишли у Шпанију, да ратују у грађанском рату. Након завршетка тог рата, они су се вратили у своје земље и постали команданти у Другом свјетском рату и касније вође и хероји. Данас тако раде вехабије. Одлазе у Сирију и постају људи са ратним искуством, а враћају у БиХ, где планирају да у наредном периоду постану команданти вехабијског покрета. Кад су спремни да оду у Сирију да се боре за идеју Исламске државе, онда су наравно спремни и да за исту идеју ратују код куће, односно у БиХ.[5] Основна порука била је да поглавар Исламске заједнице у БиХ, Хусеин Кавазовић, заслужује сваки вид подршке у настојању да се параџемати затворе, и да након истека рока који је Исламска заједница дала вехабијским лидерима, држава треба да реагује. Како изгледа стање ствари са вехабијама у БиХ након непуних пет мјесеци?

Повратак сиријских ратника

Са сиријског ратишта вратило се 50 држављана БиХ. Према ријечима министра безбједности у Савјету министара БиХ, Драгана Мектића, повратници са сиријског и ирачког ратишта су пријетња за безбједност БиХ[6], а објашњавајући шта држава чини да би пријетње осујетила, 08. априла ове године појаснио је: “Тренутно је подигнуто 18 оптужница, а у наредним данима очекујемо још 20. Неки од њих нам се јављају да би постигли споразум о признању кривице, о чему одлучујемо послије анализе да ли БиХ од тога има користи или не“[7]. Са свим повратницима са ратишта склопљен је споразум о признању кривице. Он подразумијева једногодишњу затворску казну, која се може платити, тако да је казна за ратовање на страни терористичких организација, што Исламска држава и Ал Нусра Фронт званично јесу, у БиХ новчана глоба. Да парадокс буде већи, џихад ратници ослобађају се и трошкова судског поступка. Суд БиХ је већ неколико пута одлучио да некадашње борце Исламске државе, или оне који су планирали да се придруже тој терористичкој организацији, ослободи плаћања трошкова кривичног поступка.[8] Оно што је загонетно јесте одговор на питање шта то они нуде у замјену за овако благу казну. Министарство унутрашњих послова Републике Српске од агенција које обављају информативне разговоре са лицима с којима се постиже споразум о признању кривице, што су првенствено СИПА и Обавјештајна агенција БиХ, не добија копије изјава, нити информације које та лица пружају. Било би логично да након обављених разговора са 50 лица која су у Сирији ратовала, министар безбједности изађе у јавност са информацијом о њиховим мотивима за одлазак, каналима којима су одлазили, лицима која су их регрутовала, начину финансирања, степену друштвене опасности и слично. У чему се састоји споразум, шта нуди „друга страна“? Или се ради о пукој амнестији?

Борба са вехабијским параџематима

Након сједнице Сабора Исламске заједнице у БиХ, која је одржана 23. априла, јавности су предочени резултати вишемјесечних разговора и преговарања са лидерима параџемата. Учинак је више него скроман, јер је укупно обављено 38 разговора са представницима параџемата, од којих је 14 прихватило да потпише протокол о прикључењу Исламској заједници, док су представници 22 параџемата то одбили, а два параџемата су се потпуно одвојила од Исламске заједнице. С обзиром на то да је ријеч о ширењу текфир идеологије, која је, како су то већ нагласили у Исламској заједници, за посљедицу имала одлазак младића из БиХ на сиријско ратиште, гдје су за идеологију Исламске државе многи положили животе, опасност од илегалних заједница које дјелују изван Исламске заједнице и мимо Закона о вјерским слободама, не треба потцијенити. На потезу су органи БиХ, што је од државе и очекивао поглавар Исламске заједнице Хусеин Кавазовић. Министар безбједности Драган Мектић, то је громко најављивао, наводећи „да параџемате, који су изван система Исламске заједнице у БиХ, треба рашчистити, а не разговарати са њима“. Међутим, када је на сцену требало да ступе државни органи, све активности свеле су се на инспекцијски надзор од комуналне полиције. Тако Изет Хаџић, лидер џемата у селу Ошве, из којег је на сиријско ратуиште отишло 12  добровољаца,  од којих је пет погинуло[9], мора да плати казну од 500 КМ због одбијања да у складу с наредбом Исламске заједнице у БиХ о гашењу свих параџемата затвори илегални верски објекат у овом селу.[10] Хаџић је рјешење комуналне полиције о казни, окарактерисао као дискриминаторско и најавио да ће вјерски обред убудуће обављати на улици, односно на паркингу.[11] Реакција министра безбједности Мектића била је крајње забрињавајућа. На конференцији за новинаре надугачко и нашироко објашњавао је да „неће они клањати на паркингу јер је то јавно мјесто и по Закону простор који служи за паркирање возила“[12]. Реис Хусеин Кавазовић није добио подршку државних органа у борби са илегалним активностима вехабијских лидера. Вехабијска организација и Исламска заједница функционисаће као паралелни свјетови.

Муслиманско братство и БиХ

Недуго затим, неколико неочекиваних, и за Хусеина Кавазовића неуобичајених изјава, изазвало је жучну полемику у босанскохерцеговачкој јавности. На скупу у Швајцарској одржао је скандалозан говор препун увреда, гдје је припаднике српског народа назвао „власима“. Кавазовић је говорећи о наредним локалним изборима позвао Бошњаке да се региструју и гласају у Сребреници и да не допусте да „влах влада у Сребреници“. [13] Затим је оштро критиковао Милорада Додика и Младена Иванића због одласка у Београд, на састанак са премијером Србије Вучићем[14]. Кавазовић се школовао у Сарајеву, гдје је завршио Гази Хусрев-бегову медресу, и стекао звање имама, хатиба и муалима. Од 1985. до 1990. године студирао је шеријатско право на Унуверзитету Ал-Азхар у Каиру. Кавазовића су његови противници доводили у везу са организацијом Муслиманско братство, чија је колијевка управо Египат. Између осталог, замјерали су му што је оштро осудио расписивање међународне потјернице[15] за Јусуфом Карадавијем[16], идеологом Муслиманског братства, којег египатско правосуђе терети за тешка кривична дјела, као што су убиства.[17]

Након слома тзв. Арапског прољећа, Карадави је избјегао најприје у Катар, а затим у Турску, гдје му је заштиту пружио турски предсједник Ердоган. Карадавију се спочитавају посљедице Арапског прољећа, које представља процес који се у идеолошком смислу одвијао под директном контролом Свјетске уније исламских учењака, којом предсједава Карадави. Карадави је непосредно руководио протестима у Египту. Подршку коју је у првој фази  овај процес имао од САД и америчких савезника може се објаснити као дио антитероистичке кампање којом се покушао умањити идеолошки утицај Ал Каиде, те предуприједити њен даљи развој. Међутим, политички захтјеви који су стизали из врха Свјетске уније исламских учењака,  а који су ишли у правцу оснивања заједнице Исламских држава (по узору на Уједињене нације), рушења владајућих режима у Саудијској Арабији, Катару, Уједињених Арапских Емирата – иначе савезницима САД, уништења државе Израел (Карадави је издао фетву по којој је дозвољено извођење терористичких акција против Израела, фетву о забрани одласка муслимана у Источни Јерусалим и џамију Ал-Акса док је под окупацијом Израела), успостављене везе са Ираном у циљу постизања свеисламског јединства – разлози су зашто је Арапско прољеће изгубило подршку САД.  Политички захтјеви Уније свјетских исламских учењака показали су да се у односу на Ал Каиду, рад ове организације разликује само у методологији, а да су вјерско-политички и идеолошки циљеви у основи исти.

Под притиском Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, а које су Муслиманско братство прогласиле терористичком организацијом, Катар је отказао гостопримство седморици Египћана, високих руководилаца ове  организације. На позив предсједника Ердогана, исти долазе у Турску. У више изјава Јусуф Карадави је (након указаног гостопримства у Катару) апострофирао Турску,  као новог лидера у исламском свијету. Веома индикативна је његова изјава везана за оснивање калифата (хилафета), а гдје се наводи да: “ Хилафет не мора бити исте структуре као у првим вијековима, може бити федерална унија или конфедерација, може почети као ЕУ и затим се полако развијати.” Овом изјавом Карадави јасно указује да концепт доминантног утицаја Турске у границама бивше Отоманске империје представља замјену за неуспјело Арапско прољеће, односно да се ради о новом политичком пројекту у којем је остварен политички савез Турске, Уније исламских учењака и организације Муслиманско братство. Све су то разлози због којих Ердоган безрезервно подржава Муслиманско братство и противи се политици коју у Египту спроводи генерал Ел Сиси.

Као одговор на дјеловање Уније свјетских исламских учењака, а на иницијативу Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата и Катара, услиједило је оснивање Вијећа муслиманских мудраца. У саопштењу са оснивачке скупштине наведено је да је разлог оснивања Вијећа у чињеници да је Унија исламских учењака,  а која је окупљала највећи број исламских ауторитета који слиједе средњи исламски пут, (термин којим се означава селефизам који промовишу Муслиманско братство и Унија исламских учењака)  “сијала смутњу међу исламским земљама, мјешала се у унутрашње ствари исламских држава, подстицала народ на борбу против система у исламским државама и подржавала терористичку организацију Муслиманско братство”. За предсједника Вијећа Исламских мудраца изабран је шејх  др Абдулах Б. Бија (Мауританија, стално живи у Француској), а који је до тада обављао функцију једног од замјеника предсједника Уније исламских учењака и био један од потпредсједника Европског вијећа за фетве и истраживања. За почасног предсједника вијећа изабран је ректор Универзитета  Ал-Азхар у Каиру др Ахмед Мохамед Тајиб.

Карадави је 2010. године боравио у Сарајеву, када је посјетио Мустафу Церића, тадашњег поглавара Исламске заједнице. Поновни долазак у Сарајево услиједио је 2014. године, када је Карадавија угостио Бакир Изетбеговић. Изетбеговић је почетком 2014. године примио делегацију Муслиманског братства предвођену Карадавијем, и том приликом је у згради Предсједништва БиХ подигао четири прста у знак подршке, што је иначе знак распознавања припадника Муслиманског братства.

Овај чин проглашен је великим дипломатским инцидентом, а Министарство иностраних послова Египта због Изетбеговићевог геста уручило је протест отправнику послова Амбасаде БиХ у Каиру, Мухамеду Ченгићу. Изетбеговићев чин у Египту је протумачен као подршка терористичкој организацији у отпору према државним властима. То је за посљедицу уједно имало да је БиХ на мапи Муслиманског братства означена као држава у којој ова терористичка организација има подршку.[18]

Временом су се виђења на Муслиманско братство између Турске и земаља Залива, предвођених Саудијском Арабијом, приближила, што је дошло до изражаја током састанка Ердоган – краљ Салман средином априла ове године у Истамбулу. У иначе пријатељској атмосфери разлике у политичким погледима биле су присутне док се разговарало о Египту. Ердоган је замјерио Салману због подршке коју Саудијска Арабија пружа генералу Ел Сисију, на што је Салман Ердогана убјеђивао да нема разлога за бригу. По Салману, разлог за његово кокетирање са Сисијем крије се у намјери да уклони садашње челнике Муслиманског братства и на њихове позиције доведе своје људе, при чему настоји да сачува инфраструктуру, јер за Муслиманско братство има план да у деструкцији Европске уније замијене Исламску државу, односно да помогну Турској у напорима које улаже у том правцу.[19] Оперативци Турске и Саудијци треба да оснаже економске, политичке и вјерске позиције вехабијама које долазе из редова Исламског братства, а позиције ће првенствено градити економским улагањима. Ердоган се похвално изразио о плану и обећао подршку. Ревитализовано Муслиманско братство, по Салмановој замисли, директно ће водити људи из клана Судаири, што се Ердогану допало.[20]

Главни циљ Салмановог додворавања Турској је што жели заједно с Египтом и Турском изградити окосницу новог сунитског савеза који би проводио све најважније регионалне политике.[21] Лако је закључити да ће главна траса за продор Турске и Саудијске Арабије у ЕУ, бити Балкан, и да ће се у идеолошком смислу ослањати на Муслиманско братство. Предвиђено је да Балкан буде главна логистичка база. У ту сврху су већ појачане донације вехабијским заједницама у Босни и Херцеговини и на Косову.[22] Јусуф Карадави има 90 година и потреба за смјеном генерације у Муслиманском братству је све израженија. Саудијски краљ Салман је уложио много енергије и новца у нову структуру, која би могла преузети Муслиманско братство. Нова кадровска инфраструктура је на Универзитету Ал – Азхар, и они су ослонац клана Судаири.

Поглавар Исламске заједнице у БиХ, Хусеин Кавазовић, 20. априла ове године отишао је  у Египат, гдје је током четверодневног боравка посјетио др Ахмеда Тајиба, врховног вјерског ауторитета   Египта, а састао се и са врховним муфтијом др. Шевкијем Аламом, министром вакуфа Мухамедом Мухтаром Џума, те са предсједником Универзитета Ал-Азхар, др Ибрахимом Худхудом.[23] По повратку из Египта Кавазовић је почео давати изјаве које више приличе функционеру СДА, него вјерском ауторитету.

У званичном политичком дискурсу у БиХ преовлађују ставови о путу у ЕУ, и уопште, о неопходности  евроатланских интеграција, корупцији, економском развоју итд. Када се „загребе“ испод површине, укаже се друга страна стварности Босне и Херцеговине.

[1]www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/idejna-kretanja-unutar-vehabijskog-pokreta-u-bosni-i-hercegovini/

[2] www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/idejna-kretanja-unutar-vehabijskog-pokreta-u-bosni-i-hercegovini/

[3] www.fokus.ba/291739/vijesti/bih/salihovic-124-borca-iz-bih-ratuju-u-siriji-iraku-iranu-i-ukrajini/

[4] www.rtvbn.com/356254/Da-li-ce-migranti-iz-Sirije-krenuti-ka-BiH

[5] www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:589341-Vehabije-u-BiH-dizu-revoluciju

[6] www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/2275414/mektic-povratnici-sa-sirijskog-i-irackog-ratista-pretnja-za-bezbednost-bih.html

[7] www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/2275414/mektic-povratnici-sa-sirijskog-i-irackog-ratista-pretnja-za-bezbednost-bih.html

[8] www.nezavisne.com/novosti/bih/Sud-BiH-dzihadistima-oprastaju-troskove-postupaka/373200

[9] www.avaz.ba/clanak/187485/britanski-mirror-tvrdi-teroristi-is-a-kupuju-zemlju-u-bosni-i-hercegovini?url=clanak/187485/britanski-mirror-tvrdi-teroristi-is-a-kupuju-zemlju-u-bosni-i-hercegovini

[10] www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:605761-ODBIO-DA-ZATVORI-PARADzEMAT-Hadzic-mora-da-plati-500-KM

[11] “Репресија над муслиманима из Ошви се наставља. Погледајте каквом брзином сам добио казну од 500 КМ, плус трошкове поступка за објекат који нема потребну документацију. Инспектори су ми рекли да неће бити кажњавања одмах, а ја сам обећао да ћу прибавити документацију чим набавим новац.“  www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:605761-ODBIO-DA-ZATVORI-PARADzEMAT-Hadzic-mora-da-plati-500-KM

[12] www.nezavisne.com/novosti/bih/Mektic-Nema-pregovora-sa-paradzematima-niti-klanjanja-na-parkingu/372936

[13] www.nezavisne.com/novosti/bih/Kavazovic-Ne-dozvolite-da-vlah-vlada-Srebrenicom-ili-da-lijemo-krv-svakih-20-godina-VIDEO/371040

[14] ba.n1info.com/a98632/Vijesti/Vijesti/Kavazovic-kritikovao-Ivanica-i-Dodika-zbog-odlaska-u-Beograd.html

[15] црвена потјерница Интерпола

[16] Др Јусуф ел-Кардави (Yūsuf al-Qaraḍāwī) рођен је у западном дијелу Египта, у мјесту Сафту Тураб, 9. септембра 1926. године. Основну и средњу школу завршио је на Ал-Азхару. Још као дијете у свом селу почиње напамет учити Кур’ан и с непуних десет година постаје хафиз.  Ел-Кардави један од најугледнијих исламских правника данашњице. Основно и средње образовање стиче на познатом Ал-Азхару гдје је увијек био међу најуспјешнијим; тако је средњу школу завршио као другопласирани у читавом Египту. На Ал-Азхару се уписује на факултет Усули-д-Дина који завршава 1953. као најуспјешнији од укупно 160 студената, шејх Кардави је докторирао 1973. године с највећом оцјеном. Био је оснивач и дугогодишњи декан Филозофског исламског права и исламских студија Катарског универзитета, као и директор Центра за истраживања у области Суннета и посланикове биографије. Члан је великог броја знанствених и истраживачких институција. Добитник је више знанствених признања, као што су Награда за исламску економију Исламске банке за развој, Награда предсједника Међународног исламског универзитета у Малезији за изузетна достигнућа у научном раду, те престижне међународне Награде краља Фејсала за исламске студије. Написао је више од 120 књига од којих су нека штампа у преко 20 издања. m.novi.ba/clanak/3750/14?url=clanak/3750/14

[17] www.seebiz.eu/reis-kavazovic-brani-ideologa-muslimanskog-bratstva-al-qardawija/ar-100769/

[18] www.avaz.ba/clanak/151120/optuzbe-protiv-ideologa-muslimanskog-bratstva-interpol-trazi-el-karadavija?url=clanak/151120/optuzbe-protiv-ideologa-muslimanskog-bratstva-interpol-trazi-el-karadavija

[19] www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/erdogan-i-saudijski-kralj-salman-o-iranu-siriji-rusiji/

[20] www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/erdogan-i-saudijski-kralj-salman-o-iranu-siriji-rusiji/

[21] www.advance.hr/vijesti/kompleksni-odnosi-izmedu-tri-kljucna-centra-bliskog-istoka-kako-ankara-stvara-vlastitu-politiku-izmedu-rijada-i-teherana/

[22] www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/erdogan-i-saudijski-kralj-salman-o-iranu-siriji-rusiji/

[23] www.avaz.ba/clanak/231717/reisu-l-ulema-husein-ef-kavazovic-u-posjeti-egiptu?url=clanak/231717/reisu-l-ulema-husein-ef-kavazovic-u-posjeti-egiptu

-

Након више од годину дана од избора Абделфатах ел Сисија за председника, вредело би сагледати ситуацију. Кренимо од најновијег догађаја, отварања новог Суецког канала 6. августа. Нова структура укључује нову 35 километара дугу другу транспортну траку, као и продубљивање и ширење 37 километара постојећег канала.

Главни разлог за оно што неки зову колосалним пројектом јесте економија. Проширење конструкције дозволиће веће бродове и преполовиће време прелаза, јер ће бродови моћи да плове истовремено у оба смера великим делом канала.

Првобитно је било предвиђено да изградња новог канала траје три године, али је на крају трајала једну годину са тимовима који су радили 24 сата дневно. Било је исцрпљујуће, али је вредело. Неке луксузне куће дуж канала су подвргнуте експропријацији, али Египат очекује да ће осигурати 9 милијарди америчких долара додатних прихода.

Запад не разуме Ел Сисија

Неки западни научници су песимисти. Они тврде да поморска трговина опада, да се компаније ослањају на друге трговачке путеве и да неће користити нови канал за транспорт. Време ће рећи своје.

Оно што је добро јесте да су неколико недеља након што је ел Сиси преузео власт, када је први пут представљена идеја о новом каналу, Египћани купили обвезнице у износу од 7 милијарди долара за само десет дана. Камата од 12 процената била је добар подстицај, али је то такође био чин патриотизма, на основу вере у земљу и председника Сисија, нарочито после разочарања у његовог претходника.

Разговарао сам са професорком универзитета у Каиру, муслиманском женом и левичарски оријентисаном интелектуалком, која је критична према ел Сисијевом управљању. Питао сам је како перципира његову револуцију. Рекла ми је да је у овом тренутку то позитивно. „Пре свега, постоји сигурност у земљи“, истакла је она. „Имали смо неколико напада, само два пута бомбама. У односу на прошлост, на Морсијево време, безбедност је повећана.“

Научница је такође указала на позитивне знаке у економским и друштвеним областима. Током прошле године, нестанци струје су били уобичајена појава, а струја је била само један или два сата дневно на располагању. Ништа се није могло планирати. За протеклих годину дана струја готово уопште не нестаје. То значи да се неко стара и суочава се са потешкоћама.

Трећа ствар која се примећује је да влада ради. Премијер Ибрахим Махлаб иде на посао у обичном ауту, без посебних регистарских таблица вози кроз град. Чим угледа полицајца који користи насиље или претерује са овлашћењима, он се зауставља, задржава га и обавештава полицију о томе. Ово преноси двоструки поруку. Прво, Махлаб се понаша као обичан грађанин, без свих краљевских привилегија које његова канцеларија пружа. Друго, он покушава да смањи тензије и побољша организацију.

Последњих година, како се развијао покрет Арапско пролеће, полиција је постала агресивнија и насилнија. Сада људи више цене позитивнија осећања.

Смртна казна за Мурсија и 138 припадника Муслиманске браће који су учествовали у насилним акцијама је још једна чињеница за разматрање. Питао сам професорку да ли је казна спроведена. Она је негирала. Судија пресуђује, а одбор судија мора да потврди казну. Месеци су прошли и потврда није стигла. У Египту, систем ретко спроводи смртну казну. Ово је типично. Пресуду мора да разматра одбор судија који морају да буду једногласни.

Демократија“ Мухамеда Мурсија

Многи западни медији настављају да говоре да је Мурси легитимни председник, први изабран од стране народа. То је срамотно, јер он није био ништа бољи од Насера, Садата или Мубарака. Посебно је погрешно рећи да је демократски изабран од стране народа са 51% – након што је 30 милиона људи (према британским изворима) изашло на улице да тражи његову оставку, што није виђено у историји Египта. Војска је иступила као одговор на захтев народа.

У Египту, војска је увек имала улогу заштитника народа. Због тога је уклонила Мурсија, бацајући га у затвор, позлаћени затвор. Ово је египатска култура. Није демократија у западњачком маниру, која тренутно, по мом мишљењу, не би функционисала на Блиском истоку. Полиција није спремна да се носи са масовним сукобима; војска је увек имала ту улогу.

Људи нису привржени Муслиманском братству. Сви су видели да ништа није урађено за годину и неколико месеци током председавања Мурсија: цене су порасле, није било сигурности и економија је потонула. Упркос данашњим тешкоћама, људи су срећнији. Осећају да могу да ураде нешто. Нови Суецки канал је обећање за будућност.

Пре неколико недеља, један диван чланак се појавио у независним новинама Седми дан, на арапском језику. Под називом „Мелкитско и православно гробље“, имао је око 30 слика, које приказују гробље крајем 19. века. Текст је говорио да је „читава египатска црква овде. Хришћани почивају на овом гробљу. Они су изградили модеран Египат, његову економију, образовање, итд.“

Гробље показује лепе статуе – непознате до тада у Египту због забрана – према традицији великих италијанских гробља. Међу коментарима читалаца приметио сам четири муслимана, који су нагласили улогу коју су имале велике личности у историји модерног Египта. Хришћани су оживели економију и културу, отворили државу. Ово је први пут да се то може слободно рећи. То није био случај под владавином Мурсија, нити његових претходника.

Важан чин признања египатске коптске заједнице (9 милиона од скоро 90 милиона људи) представља посета председника Сисија коптском православном храму Светог Марка у Каиру за време хришћанских светих дана, када је присуствовао дуготрајној служби коју је водио патријарх Анба Тавадрос II. Ово би било незамисливо у време док је Мурси био председник.

Постепена египатска демократија

За разлику од теоретичара, ја хоћу да сагледам либералне карактеристике постављеног система. Далеко од тога да је демократија, али у региону као што је Блиски исток, Египат је релативно демократска земља. Она пружа оно што људи желе – хлеб, сигурност и мир – да се, надајмо се, унапреди и развије економија.

Други позитиван знак је снажна реакција против тероризма на Синајском полуострву. Када је Мубарак био на власти, палестински герилци су држали територију, градећи километре подземних тунела који су водили из Газе преко Синаја у Израел. Нико, ни Мубарак, ни Мурси, није могао да их заустави. Потоњи их је подстицао. Без обзира на трагични губитак војничких живота, сада су предузети неки кораци да би се зауставила терористичка инвазија.

То показује да Египат жели да буде на страни мира и гради земљу и Блиски исток. Докле год се ел Сиси перципира као позитивна и снажна појава са економске, политичке и војничке тачке гледишта, људи ће наставити да га воле.

Заиста, многи се Египћани питају, зашто су Запад, Сједињене Државе и Европа толико дуго подржавали Муслиманско братство, а ипак их не желе на својој територији?

www.vaseljenska.com/misljenja/novi-suecki-kanal-kao-simbol-el-sisijevog-uspeha/

-

Бакир Изетбеговић је преко турског председника Реџепа Тајипа Ердогана постао утицајни члан организације „Муслиманско братство“, која је изнедрила и злогласну терористичку ораганизацију Ал Каида и њене лидере Осаму бин Ладена и Ајмана ал Завахирија, сазнаје „Ало!“.

Члан ове организације је и бивши реис Исламске заједнице БиХ Мустафа Церић. Наш извор из безбедносних структура открива да је Изетбеговић “муслимански брат” још од средине деведесетих.

– Изебтеговић је врло поштовао Ердогана још пре него што је активно почео да се бави политиком. Уласком у политику, он је постао врло близак са садашњим председником Турске. Управо та блискост је утицала да постане члан „Муслиманског братства“. Осим Изетбеговића, у ту организацију, из које је поникао и Бин Ладен, учлањени су скоро сви високи функционери Странке демократске акције (СДА), али и бивши главни муфтија у Босни Мистафа Церић.

– За Косово и југ Србије не постоје подаци присуства „Муслиманског братства“ јер су Албанци више окренути Албанији и Америци. Може се рећи да их нема ни у Санџаку, али за службе је интересантан један политичар из тог краја. И он је већ дуже време под нашом опсервацијом – додаје  извор.

Он је веома цењен у Партији правде и развоја (АКП) председника Ердогана, а врло је активан и утицајан и међу “муслиманском браћом”. Зато и не чуди чињеница да управо Турска има највећи утицај у Босни. „Муслиманску браћу“ су још 1928 године програмирали Енглези, велики индустијалци, врло утицајни и богати људи, а упориште тог братства је у Катару – прича саговорник „Ало!“.

НВО „Ратни колеџ САД“ и још неколико ораганизација, у извештају “Исламизам и безбедност у БиХ”, наводе “да је Изетбеговић повезан с ‚Муслиманским братством‘, од којег су касније настали Ал Каида и ИСИС.

– После рата, од 1999. до 2003, Бакир је био у управном одбору хуманитарне исламске организације ‚Мерхамет‘. Као и остале сличне фондације, „Мерхамет‘ је била параван за кријумчарење оружја у БиХ током рата. Немогуће је да Бакир, као асистент и син председника Алије Изетбеговића, није био упознат с овим активностима, као што није могао да не зна за довођење муџахедина у БиХ”, пише у документу, у којем се наводи и да је Бакир Изетбеговић сарађивао и с вехабијама.

– Учествовао је у изградњи џамије краља Фахда, омогућивши да се земљиште на којем је саграђена поклони Саудијцима, иако је припадало Србима. Та џамија је позната као центар вехабијског утицаја и моћи у БиХ – наводи се у извештају.

www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/507013/Izetbegovica-sa-islamistima-povezao-Erdogan

-

БEOГРAД – Бакир Изетбеговић, бошњачки члан Председништва БиХ, jедан jе од вођа опасне организациjе наjрадикалниjих исламиста у тоj држави, тврде у извештаjу америчке невладине организациjе.

НВO Ратни колеџ СAД и jош неколико организациjа, у извештаjу „Исламизам и безбедност у БиХ“, наводе „да jе Изетбеговић повезан с Mуслиманским братством, од коjег су касниjе настале Aл Kаида и ИСИС“, пише „Информер“.

Према овом извештаjу, америчке НВO чак сумњаjу да jе Изетбеговић омогућио иранским шпиjунима да уђу у БиХ и тако подржао терористичке акциjе.

У извештаjу се наводи и да jе Изетбеговић годинама у вези са радикалним исламистима.

„После рата, од 1999. до 2003, Бакир jе био у Управном одбору хуманитарне исламске организациjе Mерхамет. Kао и остале сличне фондациjе, Mерхамет jе била параван за криjумчарење оружjа у БиХ током рата. Немогуће jе да Бакир, као асистент и син председника Aлиjе Изетбеговића, ниjе био упознат с овим активностима, као што ниjе могао да не зна за довођење муџахедина у БиХ“, пише у документу, у коjем се наводи и да jе Бакир Изетбеговић сарађивао и с вехабиjама.

„Учествовао jе у изградњи џамиjе краља фахда, омогућивши да се земљиште на коjем jе саграђена поклони Саудиjцима, иако jе припадало Србима. Tа џамиjа jе позната као центар вехабиjског утицаjа и моћи у БиХ. Oсим тога, везе Бакира и иранских званичника су контроверзне, поготово што су неки од њих повезивани с исламским терористима. У пролеће 2013. Бакир се успротивио избацивању иранских дипломата за коjе се испоставило да имаjу везе с вехабиjским вођом у Горњоj Mаочи. Иако ниjе утврђен контакт Изетбеговића с њима, многи су се питали да ли jе отворио врата шпиjунима и терористичким операциjама“, наводи се у извештаjу.

„Информер“ пише и да се Бакир Изетбеговић ниjе jављао на позиве нити jе одговарао на поруке београдског листа.

(Танјуг)

www.nspm.rs/hronika/americka-nvo-bakir-izetbegovic-vodja-radikalnih-islamista-u-bih-povezan-s-muslimanskim-bratstvom-od-koga-su-nastali-al-kaida-i-isis.html