субота, август 18, 2018

Тагови Вести таговане са "нафта"

нафта

-

Руски агрономи створили су селекцијом и укрштањем јединствену сорту пшенице отпорну на хладноћу, прекомерну влагу и бројне болести. Такође, ова сорта има много више беланчевина него остале врсте пшенице и, што је најважније, није потребно обрађивати је пестицидима.

Тамо где је још пре свега сто година могла да преживи само озима раж, сада се може узгајати озима пшеница одличног квалитета, говори за Спутњик руски агроном и академик Баграт Сандухадзе. Његове колеге, агрономи који се баве селекцијом зрна и хибридним сортама са московског научно-истраживашког института „Немчиновка“ током последњих годину дана су укрштањем различитих сорти семена добили ово семе пшенице која је практично неуништиво.

„Код нас су тешки климатски услови од Калињинграда па све до Приморског краја на самом истоку земље. Желели смо да створимо генотип који би било могуће узгајати у овим суровим условима“, говори Сандухадзе.

Захваљујући упорном раду руских селекционера резултати су превазишли очекивања. Откако постоји ова научно-истраживачка установа, створено је више од 130 сорти.

„Захваљујући селекцији зрна, одабиру оног са бољим карактеристикама, добијамо сорте које су отпорне на различите природне услове попут хладноће, превише влаге или пак мањак влажности. Ова метода је можда најефикаснија, а уз то и најјефтинија. Само прекомбинација гена доводи до стварања издржљивијих сорти“, подвлачи академик Сандухадзе.

Сада је у Русији најплоднији централни регион земље, одмах после традиционално плодних јужних крајева око града Краснодара. У последње време Русија је значајно повећала производњу и извоз житарица, а задржала квалитет.

„У читавом свету, са растом приноса пада квалитет. Према правилу, што више производите, смањује се квалитет. Француска, Велика Британија, Немачка производе жито са 8-9 одсто беланчевина, док је стандарад чак 14 одсто. Осим тога, њихове житарице не могу да презиме. Руске сорте имају чак до 18 одсто беланчевина“, поносно говори Сандухадзе.

Руски академик објашњава да руске сорте имају повећан проценат беланчевина захваљујући, између осталог,  квалитетном земљишту из којег црпе тешко растворљиви азот из тла. Наш саговорник каже да би једноставним речником то могло да се каже и да овим врстама житарица ништа додатно није потребно, све саме црпе из плодног и квалитетног тла. Самим тим, ове житарице су значајно здравије, јер нису заливане и третиране различитим хемикалијама.

„За 20-30 година свет ће Русију молити за житарице, нафта никоме више неће бити насушна потреба. Најјефтиније а најквалитетније зрно ћемо ми производити. Пестициде практично не морамо користити, јер смо створили такве сорте које готово никад не обољевају“, резимира научник.

Европске врсте готово уопште не успевају у Русији. Зато домаћи институти стално раде на побољшавању квалитета локалних сорти. Засад се руске сорте добијене у оквиру института „Немчиновка“ успешно узгајају у Турској.

rs.sputniknews.com/rusija/201711041113308869-psenica-Rusija-nafta/

-

КУРДИ КОЈИ ИМАЈУ АМЕРИЧКУ ПОДРШКУ КОНТРОЛИШУ 70 ОДСТО СИРИЈСКЕ НАФТЕ

Пол Фанк

  • Портпарол америчке коалиције на Блиском Истоку, Рајан Дилон, лукаво је саопштио да се Сиријске демократске снаге, које су по њеном контролом, спремају за напад на Абу Кемал који је последње велико упориште Исламске државе, а налази се на граници са Ираком
  • Према Абу-Кемалу – са намером да претекну Американце и њихове вазале Курде – из два правца надире и сиријска армија. На 15 километара од њега стигли су и припадници проиранске шиитске курдске паравојске
  • Израелски лист Arutz Shevа чак је написао да стратешки значај има контрола над „ђаволским троуглом“ – територијом између насеља Ресафа (на северу Сирије, недалеко од Раке), Ат-Танфа и Абу-Камала. Јер, свако од тих насеља је и раскрсница важних путева

Пише: Александар БОВДУНОВ

АМЕРИЧКА коалиција, која ратује у Сирији, објавила је почиње офанзиву према стратешки важном граду Абу-Кемалу који се налази на Еуфрату, на самој граници те земље са Ираком

Са намером да предухитре Американце и њихове вазале, према Абу Кемалу напредује и сиријска регуларна армија.

Пентагон је у међувремену наговестио да би своје трупе могао оставити у Сирији „на неодређено“. Упркос протестима званичног Дамаска који је, поред осталог, оптужио САД да су са својим савезницима окупирале Раку.

Какву је велику игру смислио Вашингтон и какве везе она има са изборним обећањима Доналда Трампа?

Портпарол америчке коалиције на Блиском Истоку, Рајан Дилон, лукаво је саопштио да се Сиријске демократске снаге, које су по њеном контролом, спремају за напад на Абу Кемал. Чак је додао да ће надирање према том сиријском приграничном граду, који је сада последње велико упориште Исламске државе, започети чим се проамеричке снаге учврсте у зони око највећег сиријског налазишта нафте Ал-Омар.

Индикативно је што САД почињу да говоре о истеривању ИД из Абу-Кемала иако су под контролом те терористичке формације и даље мали градови које она држи а ближи су позицијама Сиријских демократских снага којима управљају Американци. То су градови: Ал-Кураја, Ал-Ашара, Абу-Хамам, Хараиџ, Хаџин и Аш-Шафа.

Све је утолико сумњивије што се Курди, који чине убедљиву главнину у Сиријским демократским снагама, свих последњих седам дана кроз пустињу померају према Абу-Кемалу. А продиру кроз пустињу да не би морају да ништа ослобађају успут и да се тако задржавају.

Тренутно су Курди на 50 пустињских километара од Абу-Кемала.

Сиријска армија му се примиче са две стране: једна њена групација се спушта према Абу-Кемалу долином Еуфрата, а друга – кроз пустињу, долазећи са истока провинције Хомс. Ова друга колона је на 70 километара од Абу-Кемала.

И око Абу-Кемала има нафте, али не привлачи она ни владине снаге ни Американце.

Тај град је много важнији као централна тачка за контролу тог дела сиријске државне границе.

Експерт московског Института за Блиски Исток Сергеј Балмасов стога наглашава:

„Американци желе да ставе шапу на тај део сиријско-ирачке границе преко којег Дамаску стиже помоћ из Ирана и да притом још и разбију иранску машту о шиитском полумесецу чији би један рог избио на Медитеран“.

Израелски лист Arutz Shevа чак је написао да стратешки значај има контрола над „ђаволским троуглом“ – територијом између насеља Ресафа (на северу Сирије, недалеко од Раке), Ат-Танфа и Абу-Камала. Јер, свако од тих насеља је и раскрсница важних путева.

Исти израелски лист додатно наглашава:

„Ако Иран и његови савезници буду контролисали та три сиријска града, Техеран ће остварити свој стратешки циљ – добиће копнени коридор преко територија Ирака, Сирије и Либана до Средоземног мора.

Тренутно проамеричке Сиријске демократске снаге контролишу већи део источне границе Сирије и тако Асадову армију одсецају од територије Ирака.

У Ираку је на власти – шиитско руководство које је лојално Ирану и савезник официјелног Дамаска. Осим тога, у Ираку делују проирански шиитски добровољачки одреди. Управо ти одреди напредују према Абу-Кемалу са ирачке стране.

Ти одреди су од ирачког града Ал-Каима, који је поред Абу-Кемала, удаљени највише 15 километара.

Ако армија Башара Асада прва стигне до Абу-Кемала – створиће између Сирије и Ирана копнени коридор по којем ће моћи да „теку“ и оружје и трупе.

Друга важна тачка за повезивање са Ираком и Ираном је град Ат-Танф који се налази на самој граници на путу Дамаск-Багдад, а већ га контролише америчка армије из оближње војне базе коју је себи отворила

Која год страна да заузме Абу-Кемал – то ће де факто бити крај Исламске државе у Сирији. Тиме ће се аутоматски отворити питање: шта даље на територији Сирије траже америчке снаге, с обзиром да је Вашингтон унапред објавио да се бори само против Исламске државе, а не – као Русија – и против Џебхат ан-Нусра и њених савезника.

Иако их сиријска влада не жели на својој територији, Американци тешко да ће отићи, поготово брзо.

Командант њихове операције у Сирији и Ираку – генерал Пол Фанк – у интервјуу USA Today био је прилично отворен:

„Сматрам да се морамо спремати за дугорочно учешће у повећавању потенцијала својих партнера у региону. Ми смо томе склони, али ће одлуку донети политичари. Ми сматрамо да треба да тренирамо курдске снаге и да водимо борбу против диверзантских група терориста“.

У свему је, дакако, и нафта. Доналд Трамп је отворено рекао да у Сирији и Ираку САД треба да оставе снаге које ће контролисати налазишта нафте.

До почетка рата, налазиште Ал-Омар обезбеђивало је до 25% целокупне сиријске нафте.

Сада Курди и Американци контролишу 70 одсто сиријске нафте и главне хидроцентрале на Еуфрату.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/sad-se-ucvrscuju-u-siriji-da-bi-sprecile-iran-da-otvori-koridor-prema-mediteranu

-
Кина је недавно најавила почетак продаје нафте у јуанима и како сматра Макс Кајзер, аутор програма на каналу РТ „Кајзер рипорт“, представља изузетно храбар потез, јер Америка неће одустати од основе своје хегемоније без борбе.
"Брифинговање предсједника: Испитивање Садама Хусеина" - Фото: илустрација

„Брифинговање предсједника: Испитивање Садама Хусеина“Фото: илустрација

Кајзер подсјећа да су се све земље које су покушавале нешто слично суочиле са „ужасним посљедицама“.

„Садам Хусеин је хтио да тргује нафтом користећи евро па је убијен, Моамер Гадафи је хтио да својим енергентима тргује у валути која није амерички долар, па је и он убијен“, истиче Кајзер.

Кина, са друге стране, има и одлучност и ресурсе да одбаци долар, а има и подршку других великих држава које се опиру америчком финансијском картелу, као што су Русија и Иран. Он наводи да се сада са правом спекулише да ће управо Кина бити главни купац у продаји акција саудијске државне нафтне компаније „Арамко“ јер је Саудијску Арабију у друштво оних који не желе долар гурнула сама Америка, када је прошле године дозволила преживјелима и њиховим рођацима из напада 11. септембра да туже Краљевину због оптужби о умијешаности у терористички напад, 11. септембра.

Кајзер закључује да су државе широм свијета уморне од финансирања америчког војног авантуризма кроз учешће у „Империји дуга“, међутим амерички финансијски сектор и војно-индустријски комплекс неће се лако одрећи доларске хегемоније па ће за заштиту својих ибнтереса поново искорисити омиљену алатку  – рат.

Извор: Независне новине

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=275403

-

Сиријски опозициони активисти и државни медији јављају да су владине снаге близу тога да пробију опсаду источног дела града Деир ел-Зоур коју држе припадници Исламске државе (ИД)

Сиријски опозициони активисти и државни медији јављају да су владине снаге близу тога да пробију опсаду источног дела града Деир ел-Зоур коју држе припадници Исламске државе (ИД), преноси АП.

Сиријске трупе и припадници савезничке милиције већ месецима напредују ка Деир ел-Зоуру, главном граду истоимене провинције богату нафтом, наводе и додају да се део владиних снага налази опокљен на неколико места у непосредној близини аеродрома

Британска посматрачка мисија за заштиту људских права стационирана у Сирији, саопштила је да се сиријске трупе налазе на мање од десет километара од окупиране ваздухопловне базе и бригаде 137 која се тамо брани, те ако стигну до аеродрома, моћи ће да разбију опсаду ИС.

-

Борис Степанов

Вашингтон и Ријад су увек везивале тесне политичке и финансијске везе. Истина, у пролеће прошле године Обама је ипак успео да поквари односе са Саудијском Арабијом. Саудијска Краљевина је одмах запретила да ће да распрода америчке активе у вредности од 750 милијарди долара. То не би претерано оштетило економију САД, али је могло негативно да утиче на светски финансијски систем. Осим тога, Барак Обама је више пута за Саудијце говорио да су они „слепи путници“ зато што нису хтели сами да се брину о регионалној безбедности.

Наравно да је Ријад прогутао увреду, али је Обами у априлу 2016.године експресно препоручено да лично поразговара са монархом Салманом Ал Саудом како би изгладили конфликтну ситуацију. Ријад се ревносно побринуо за зближавање Американаца са Иранцима. Саудијска Арабија и Техеран одавно не живе у љубави, Саудијци и Иранци се боре за утицај у региону, не штедећи ни средства, ни финансије, ни методе.

И Европи, и САД-у је увек требала нафта из региона Персијског залива. Саудијска Арабија је има много, Иран нешто мање. Два главна играча региона одлично схватају да они могу без имало проблема да подигну или спусте цене црног злата и да у тренутку све баце на колена. То и одређује њихово дугогодишње супарништво. Идеологија ту нема везе. Сунити и шиити се одувек међусобно објашњавају. А када се томе додају финансијске размирице може да дође до озбиљних супротности. Техеран и Ријад нису један другом само једном претили ратом. Истина, даље од тога се није ишло. И хвала Богу да усијане главе нису ишле до започињања велике војне операције у региону. Дипломатски односи су прекинути 2016.године и од тада они упорно оптужују један другог за све смртне грехе. Ту скоро је Ријад изјавио да Техеран покушава да контролише муслимански свет. Ако се то схвати озбиљно потпуно је разумљиво да Ријад треба да има ново оружје и нове испоруке из САД-а. И ту нема шта да се размишља – од тога се не може побећи. Ако хоћеш мир – припреми се за рат, по могућности са најновијом, најсавременијом техником – са авионима, бродовима и високопрецизним ракетама. На камилама, како је то било у 19.веку, нећеш стићи далеко.

Пред посету Доналда Трампа Ријаду Саудијци су обећали да ће од војне индустрије САД-а купити оружје у астрономском износу од 300 милијарди долара. Новац имају, тако да Техеран треба да је свестан да због његовог неправилног понашања у региону у сваком тренутку може да га стигне ракетни удар. Али је истина и да Иранце тиме не можеш да уплашиш. Иран има једну од најјачих армија у арапском свету – имају све, тако да нема потребе да трче да одмах докупљују. А Ријад се управо тога и плаши. Доналд Трамп схвата да је Саудијска Арабија врло проблематичан, али при том и врло важан партнер за САД. Вашингтон хоће да формира регионалну коалицију како би у перспективи отишао са Блиског Истока и позабавио се важнијим пословима на Пацифику. Тамо ће се формирати главна одбрамбена тврђава Американаца. Трамп се брине за ситуацију у сопственој кући (Пацифик), а не за далеки Персијски залив у коме се вечито неко бије. Мада – није лоше ни да се прода оружје. Тим пре за 300 милијарди долара. Новца никад доста, уосталом фабрикама ће требати нови људи, уколико се буде морало радити у три смене. Сви су задовољни – једни због огромне наруџбине за десетак следећих година, а други би се ослободили старих серијских узорака и могли би да уложе новац у нова истраживања. Још пре две године Саудијска Арабија се први пут појавила као светски лидер у куповинама оружја, а по војним трошковима је заузела треће место. Новац постоји. А како би и даље могли да се слободно баве Блиским Истоком, Саудијци неће ништа да пожале. Неће ваљда доларе да гурају у песак, боље је да се наоружају до зуба како би се и своји, и туђи заплашили.

-
НИС у Србији експлоатише домаћа нафтна поља методом која у свету није дозвољена, па прети реална опасност да наша земља за неколико година остане без сопствених залиха нафте.

Како сазнаје „Блиц“, реч је о такозваном фрактурирању, систему који примењује „Гаспромњефт“ након приватизације Нафтне индустрије Србије. То подразумева да се у бушотине убацују пумпе којима се нагло диже притисак, како би се избацила већа количина нафте. Зато су домаћа изворишта готово на издисају и постоји опасност да већ 2021.године останемо без милион тона сопствене производње нафте, што је трећина од укупне потрошње на српском тржишту.

Последице такве експлоатације су несагледиве и за будуће генерације јер се развали цела бушотина па нафта крене у свим правцима. На тај начин ем губимо нафту, ем она доспева у водотокове

Све ово за „Блиц“ је потврдила група отпуштених инжењера НИС-а, који траже од државе да заустави примену недозвољене методе јер она, поред убрзаног пражњења домаћих ресурса, доводи и до неконтролисаног загађења животне средине.

– Последице такве експлоатације су несагледиве и за будуће генерације јер се развали цела бушотина па нафта крене у свим правцима. На тај начин ем губимо нафту, ем она доспева у водотокове, које загађује, због чега је ова метода забрањена у свим земљама које имају лежишта нафте. Али, то „Гаспромњефт“ и руководство не интересује, пошто им је важан само профит и како да српско рудно богатство што пре материјализују – објашњавају бивши стручњаци НИС-а за наш лист.

Како наводе, од 52 нафтна поља која су Руси преузели, а са којих се пре приватизације добијало око 700.000 литара нафте, годишње се црпило двоструко више, и до 1,3 милиона тона. Посебна прича је што се под плаштом истраживања нових нафтних поља у ствари радила експлоатација, што држава мора да зна. Све у свему, држава је на великом губитку јер су Руси за мале паре купили златну коку, али и зато што убрзаном експлоатацијом троше рудно богатство. Зато, уколико држава не заштити своје интересе и нафтне ресурсе и не заустави недозвољене методе експлоатације, врло је вероватно да за три три-четири године нећемо имати ни кап нафте из својих налазишта. Она су већ сада на издисају – упозоравају бивши експерти НИС-а.

Они кажу да су се обраћали држави због ових али и многих других неправилности још док су радили у НИС-у.

– Уместо одговора државе ми смо од Кирила Кравченка, бившег директора, добили отказ. Сву ову бахатост „Гаспромњефта“ плаћају грађани Србије, али о томе српска јавност ћути, јер нико не сме да прича шта се дешава у НИС-у. Уосталом, нека државни функционери само прошетају војвођанским шоровима и њивама где су нафтне бушотине па ће видети каква је пустош направљена. Треба да се зна да због ниске рудне ренте, неплаћања извозне таксе и неодговорног односа према лежиштима нафте НИС у Србији зарађује 500 долара по тони нафте, док је зарада у Русији само 100 долара. Оваква разорна експлоатација обавља се и зато што је до 2023. уредбом дозвољено да рудна рента уместо седам буде за њих три одсто – објашњавају наши саговорници.

Да се Русима жури да што пре опустоше српску нафту и гас потврђују и житељи Војводине, који трпе велике штете. Реч је, пре свега о уништеној инфраструктури и животној средини. Због тога су се многи од њих обраћали НИС-у. То су урадили и представници месних заједница Српски Итебеј, Нови Итебеј и Банатско Карађорђево у општини Житиште.

– Ми смо и протесте организовали када смо тракторима блокирали нафтна поља, како бисмо натерали људе из НИС-а да нам надокнаде штету коју су направили. Нешто неће моћи никад да се санира. Најгоре је испуштање сумњивих материја и по атару и по локалном путу. Али, све је узалудно, јер они тврде да су све платили кроз рудну ренту. Приступ према свему овоме је да извуку што више пара одавде и да нас забораве – написали су представници тих МЗ покрајинским и републичким органима.

НИС: Поштујемо све стандарде

Из НИС-а, с друге стране, кажу да су они друштвено одговорна компанија која све своје активности изводи у складу са дефинисаним стандардима.

– У области истраживања и производње нафте и гаса, НИС све изводи уз строго поштовање прописаних услова и у складу са највишим еколошким стандардима и правилима која регулишу област безбедности на раду. НИС у Србији поседује више од 50 нафтних и гасних поља, а укупни остварени обим производње нафте и гаса у 2016. години, укључујући и Анголу, износио је 1,46 милиона условних тона – стоји у одговору НИС-а.

(Блиц – Слађана Вукашиновић)

www.nspm.rs/hronika/blic-nis-unistava-srpska-naftna-polja.html

-

Као једна од земаља са највећим залихама нафте и гаса, Иран се враћа на тржиште као један од кључних играча. Док се цео свет отима за иранска налазишта „црног злата“ и „плавог горива“, Техеран је изабрао Русију да заједно експлоатишу енергенте у тој земљи. Tоком посете иранског председника Хасана Роханија Москви неки послови су већ договорени.

Пошто се ослободио јарма санкција, Иран не жели више да купује само оружје, машине и храну, већ је спреман и да привуче руске компаније на своја нафтна налазишта, обећавајући им уговоре вредне десетине милиона долара.

У присуству двојице председника потписана су два оквирна уговора — са „Росгеологијом“ и „Гаспромом“, мада се Иранци нису у потпуности одлучили ко ће бити њихов партнер у свим заједничким улагањима. Могуће је да ће неке од уговора на крају добити Кинези или Французи, који су такође загрејани за иранску нафту.

Прошлог месеца Иран је открио нове резерве нафте од 15 милијарди барела, од којих су 2 милијарде барела доступних резерви. Осим тога, пронађено је 1,87 трилиона кубних метара нових резерви гаса од којих су 1,04 кубика такође доступних резерви.

„Имајући у виду те цифре, рачунајући и резерве, Иран постаје највећа земаља у свету по залихама нафте и гаса“, истакао је тада Али Кардор, генерални директор Националне иранске нафтне компаније (НИОЦ).

Самим тим, иранска налазишта постају „укусан залогај“ за стране инвеститоре, укључујући и руске.

Русија је заинтересована за више од 50 нафтних и гасних пројеката у Ирану.

„Руске нафтне и гасне компаније, као што су ’Гаспром‘ и ’Лукоил‘ могу да улажу у истраживање и развој тих гигантских поља, као што је ’Јужни Парс‘, а такође и у још 50 постојећих пројеката. А то су и нафтне области у Персијском и Оманском заливу и у провинцијама Илам и Хузестан. Осим тога, постоје и поља у Каспијском мору“, каже за Спутњик Омид Шокри Калехсар, независни ирански аналитичар за енергетику.

Осим инвестиција у Шангуле и Чемше Хоша, „Гаспромњефт“ је спреман да истражи и друга налазишта у Ирану.

„Нафтно налазиште Шангуле Иран дели заједно са Ираком. Међутим, због чињенице да Техеран није прикупио неопходан инвестициони буџет и да нема опрему за његово истраживање, до сада нису започети радови. Ово налазиште за пуну комерцијалну експлоатацију захтева улагања у износу од око две милијарде долара. Компанија „Гаспромњефт“ је већ објавила да је спремна да инвестира у тај пројекат. Напоменуо бих да за истраживање и развој овог налазишта Иран има свој план, који ће се реализовати у три фазе. У првој фази је циљ да се достигне ниво од 15 хиљада барела дневно, а у другој — 50 хиљада. На крају, трећа фаза подразумева заједнички развој тог налазишта са страним партнерима“, каже Калехсар.

Аналитичар истиче да иранско Министарство нафте намерава да у најкраћем могућем року покрене развој нових нафтних и гасних налазишта, које Иран дели са другим суседним земљама.

„Највеће од њих и уопште у свету је налазиште ’Јужни Парс‘, које Иран дели с Катаром. Такође, Иран има још 25-26 налазишта које дели са другим земљама. Приоритет је, наравно, развој тих налазишта. За време санкција суседне земље нису могле да извуку било какву корист, јер Иран није имао могућност да набави савремену опрему и да привуче инвестиције. Зато Техеран после укидања свих санкција планира да надомести пропуштено и да привлачењем инвестиција започне развој тих налазишта“, каже Калехсар.

Путин и Рохани су договорили да и Русија и Иран наставе сарадњу у циљу стабилизације енергетског тржишта и обезбеђивања одрживог економског раста. Овде је реч о споразуму Русија—ОПЕК и о ограничењу производње нафте ради постизања већих цена „црног злата“.

Подсећања ради, чланице ОПЕК-а су се договориле да од 1. јануара 2017. смање производњу за 1,2 милиона барела дневно, а 11 земаља ван ОПЕК-а је смањило своју производњу за укупно 558 хиљада барела дневно. Русија се придржава раније преузетих обавеза смањења производње нафте на 300 хиљада барела. Споразум важи у првој половини 2017. године, са могућношћу продужења.

Иран је такође учесник тог споразума на посебним условима — добио је право да повећа дневну производњу нафте на ниво од 3,975 милиона барела, колико је производио пре санкција, с тим да у првом полугођу ове године не производи више од 3,797 милиона барела.

Иначе, ирански председник је био једанаести страни гост који се овог месеца у Москви састао са Владимиром Путином. Вероватно је и за Хасана Роханија ово последња важна посета пре реизбора заказаног за мај. Сусрет два лидера протекао је у пријатељској атмосфери, а оцењује се као продуктиван.

Са смањењем утицаја САД на Блиском истоку, Иран и Русија удружују снаге и да би ојачали своје позиције у том региону. Они проширују политичке, економске и дипломатске односе, а јачају и заједничке операције у Сирији које се тичу борбе против тероризма.

Током посете иранског председника, стране су потписале 16 уговора, а једна од главних тема разговора биле су и перспективе сарадње држава у енергетској сфери.

Техеран уз то, купује руске машине, опрему и транспортна средства — аутобусе, камионе, авионе, али и другу робу — производе наменске индустрије, оружје и муницију и разне готове производе. При чему, део робе Иранци не плаћају живим новцем, већ „црним златом“. У оквиру нове етапе програма „нафта у замену за робу“ Русија може годишње да добије око 5 милиона тона иранске нафте.

Иран је можда и једина земља која са Русијом има трговинску размену која не пада, већ расте — у последњих годину дана порасла је за чак 70 одсто.

Овај нагли скок има и логично објашњење — дуго је због економских санкција извоз руске робе у Иран био забрањен, али укидањем санкција испоруке су нагло порасле — са једне милијарде долара у 2015. години на 1,8 милијарди у 2016.

rs.sputniknews.com/rusija/201703291110559248-rohani-rusija-/

-

Амерички председник Доналд Трамп најавио је да ће ускоро разговарати са лидерима Канаде и Мексика о Северноамеричком споразуму о слободној трговини (НАФТА).

– Започећемо преговоре у вези са НАФТА. Започећемо поновне преговоре о НАФТА, имиграцији и безбедности границе – рекао је Трамп.

Трамп је ово изјавио обраћајући се особљу Беле куће, другог дана пошто је положио заклетву као 45. председник САД.

НАФТА је споразум који је ступио на снагу пре 23 године.

Трамп је током кампање рекао да ће, ако буде изабран за председника, поново преговарати о том споразуму да би обезбедио повољније услове за САД, подсетио је Ројтерс.

Како преноси АФП, Трамп ће се састати са мексичким колегом Енрикеом Пењом Њетом 31. јануара.

Датум састанка са канадским премијером Џастином Трудоом није објављен, али су се они у телефонском разговору договорили да то буде ускоро.

(Танјуг)

91.222.7.144/hronika/donald-tramp-uskoro-razgovori-o-severnoamerickom-sporazumu-o-slobodnoj-trgovini-imigraciji-i-bezbednosti-granice.html

-

Споразум ОПЕК-а подразумева смањење експлоатације нафте у земљама које нису чланице овог картела за 600.000 барела дневно, Русија је прихватила да своју експлоатацију смањи за 300.000 барела, изјавио је председник ОПЕК-а, министар енергетике и индустрије Катара Мухамед Бен Салех ел Сада.

Током разговора с овим земљама добили смо подршку и видели тежњу да се допринесе с ових 600.000 као додатак за ових 1,2 милиона барела од ОПЕК-а – рекао је Сада на конференцији за новинаре.

– Драго ми је да саопштим да је Русија већ пристала да смањи експлоатацију на 300.000 барела, а друге земље такође су се позитивно изјасниле према овом питању. Сазваћемо седницу, на којој ћемо утврдити ово питање – додао је он.

Споразум који је ОПЕК постигао у среду ступиће на снагу од 1. јануара следеће године, а подразумева смањење експлоатације нафте за 1,2 милиона барела дневно, односно на ниво од 32,5 милиона барела на дан.

– Уз разумевање и сарадњу свих земаља ОПЕК-а успели смо да постигнемо споразум. Овај споразум је закључен из осећања одговорности за чланице ОПЕК-а и земље које нису чланице ОПЕК-а, за заједничку добробит светске економије – рекао је Сада, иначе министар енергетике и индустрије Катара.

www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/616992/Rusi-smanjuju-eksploataciju-nafte

-

Шта је потребно да би неко постао водећи светски произвођач нафте? „Блумберг“ саветује да се учи од Руса