недеља, јун 24, 2018

Тагови Вести таговане са "народ"

народ

-
РАЗГОВОР СА ДР ДЕЈАНОМ МИРОВИЋЕМ ПОВОДОМ ЊЕГОВЕ КЊИГЕ „РУСОФОБИЈА КОД СРБА – 1878-2017“
  • Наши идеолошки острашћени русофоби и даље ће преваспитавати народ тако да он постане, или протестантски како то каже председник Вучић, или русофобан као што би волела Латинка Перовић или Радомир Константиновић – који нам објашњава да је за малограђанске појаве у српској провинцији крив Достојевски или Берђајев. Такве конструкције нису прављене чак ни у Енглеској, која је колевка русофобије!
  • Почетак русофобије код нас се везује за кнеза Милана, Санстефански мир и Берлински конгрес, који се користе као ударна песница објашњења да нам Руси не помажу, него су на страни других
  • Русофобију код нас прати кроатофилија. Од Скерлића још имамо дивљење Хрватима, па чак и после НДХ, називамо их браћом и говоримо како су они корак испред нас у цивилизацијском нивоу. То је невероватно тврдити после геноцида у НДХ! Али, тога има и у данашњем времену
  • Западу српски русофоби све праштају: и бомбардовање осиромашеним уранијумом, и отимање Црне Горе и Косова, и подстицање корупције, и најгоре могуће подстрекивање српских непријатеља. А Руси су, наравно, варвари, никад нам ништа добро нису донели, они су испод нас, наши су непријатељи и макијавелисти, док је Запад идеалан, он нам помаже, увек има добре намере према нама…
  • Под утицајем француске русофобије, Анте Старчевић, отац усташтва и србофобије у Хрватској, представља се као умерени и виши идеалиста. Та шема иде до Латинке Перовић, Марка Никезића, Владимира Константиновића. Данас отворите Блиц, а повремено и Политику, и видећете то исто…

        – СРПСКИ народ воли Русију као сунце, а српска елита воли Запад изнад свега. То је приметио још велики Достојевски и о томе говорио у свом „Пишчевом дневнику“. Јаз између наше елите и народа није се смањио ни за 140 година. Данас је 2017. година, српски медији су пуни русофобије, док се народ у свим анкетама изјашњава да нема већег пријатеља него што је Русија – каже на почетку разговора за Факте др Дејан Мировић, аутор књиге „Русофобија код Срба 1878-2017“ и истиче да је књигу написао да би објаснио како је русофобија „увезена у српске елите са Запада са циљем да се преваспита српски народ“ и како је могуће да им то до данас није успело.

        Како цео пројекат преумљавања траје дуго и одвија се у различитим историјским периодима, Мировић је књигу поделио на три целине, од којих се прва бави русофобијом у Краљевни Србији, друга Краљевином СХС, а трећа обухвата период од 1945. до данас објашњавајући ову појаву у комунистичкој Југославији и модерној Србији.

        – Писао сам две године, уз обимна истраживања и пажљиве рецензије др Мила Ломпара и др Слободана Антонића. Ослањао сам се на западне изворе Метана, Хофбауера, Кијезу и на руске изворе, као што је Шафаревич, који су писали о русофобији на Западу. Тако сам описао и четири типа русофобије: француску, енглеску (везану за сучељавање царске Русије и Британије), немачку и аустријску (која је нарочито утицала на наше „напредњаке“ 19. века) и хладноратовску америчку русофобију. Метан каже да русофобија датира од сукоба са Византијом који се преноси на Русију, Хофбауер да је она индукована на пољском Универзитету у Кракову, Кијеза и Шафаревич да је хладноратовске природе.

        • Који тип русофобије је био доминантан у Србији?

        Код нас су присутна сва четири типа западне русофобије! Само са варијацијама које одређује историјски период. Почетак се везује за кнеза Милана, Санстефански мир и Берлински конгрес, који се користе као ударна песница објашњења да нам Руси не помажу, него су на страни других.

        У Другој Југославији се то меша са антикомунизмом. Русофобија и совјетофобија се често преплићу, а најгора врста те мешавине долази после 1948, када добија тоталитарни манир и када долази до фалсификовања историје. Чак и после помирења са Хрушчовим имате писање НИН-а и Борбе која су на ивици русофобије или прелазе у то.

        • Како изгледа данашња русофобија? Шта је данашња ударна песница?

Русофобију прати то да се Русима ништа не прашта. Они не смеју да имају своје интересе. Не смеју да буду империја која размишља о неким другим појавама, а не само о Србији. Они су увек „примитивни и варвари“, а ми „лепи и добри“. То су стереотипи који постоје код наше елите.

        Затим, русофобију прави кроатофилија. Од Скерлића још имамо дивљење Хрватима, па чак и после НДХ, називамо их браћом и говоримо како су они корак испред нас у цивилизацијском нивоу. То је невероватно тврдити после геноцида у НДХ! Али тога има и у данашњем времену.

        Трећа пратећа појава је апологетски однос према Западу. Њима се све прашта: бомбардовање осиромашеним уранијумом, отимање Црне Горе, Косова, подстицање корупције, најгоре могуће подстрекивање српских непријатеља. Русији, понављам, ништа не праштају.

        Тако се исцртавају линије русофобије: Руси су варвари, никад нам ништа добро нису донели, они су испод нас, наши су непријатељи и макијавелисти, а Запад је идеалан, он нам помаже, увек има добре намере према нама… као део Запада се посматрају и Хрвати.

        Под утицајем француске русофобије, Победоносцев се представља као азијатски деспот и варварин, а Старчевић, отац усташтва и србофобије у Хрватској се представља као умерени и виши идеалиста. Та шема иде до Латинке Перовић, Марка Никезића, Владимира Константиновића. Данас отворите Блиц, а повремено и Политику, и видећете то исто.

        Пример: Блиц објављује како су Руси наоружавали Хрвате и онда њихови коментатори развијају теорије да је Русија крива за Олују. Не вреди ни када Амбасада Руске Федерације то демантује и открије да је то оружје Хрватска добила од Украјине, кампања се наставља.

        У Политици је било уредника и дописника који у више текстова представљају Русију као православни калифат, где неки страшни цар налик Стаљину уништава демократију и мирне грађане, а на Балкану шири реакционарну народњачку идеологију, док се запад представља у другим бојама.

        То ћете видети и кад се спустите на политички ниво. Од амбасадора Србије у Вашингтону који мртав хладан каже да Путин хоће да завлада светом и да су Руси агресори (и за то не сноси никакве последице), па до председника Вучића који је довољно интелигентан да због русофилског гласачког тела не говори отворено ово што други говоре, али који каже да је протестантска религија супериорна у односу на православну или да Руси после Рубљова нису имали ни једног значајног сликара (шта је онда Иван Ајвазовски). И код Вучића видите потцењивачки однос према рускоме.

        Демократска опозиција није ништа боља – та елита мрзи Русију.

        • Шта мотивише српску елиту? Да ли је то новац или убеђење? И колико ће русофобија елита још потрајати?

        Мотивише је и новац и уверење, a ствар би се решила ако би се увео закон који примењује САД о невладиним организацијама.

        Знате, иако се 1999. године показало да опасност долази са запада, то отрежњење није било довољно за наше елите. Погледајте, примера ради, Наташу Кандић. Или Латинку Перовић. Издавале су читаве зборнике са митовима о Русима који су разбили Југославију. Нападан је чак и Драгослав Михајловић због романа „Кад су цветале тикве“…

        На јавном сервису имамо серију која приказује Русе у том старом стереотипном маниру, а који не одговара стварности. Чуо сам много негативних коментара поводом тога што се приказује, јер је у стварности белоруска елита дошла овде и оплеменила нашу науку и културу, наш Универзитет. Архитекта Краснов је пројектовао најлепше зграде у Београду… И сетимо се још једног примера са РТС-а: пре неколико година је комплетан жири подржао на Еуросонгу русофобску песму украјинског представника о Криму и Русима који убијају Татаре. Руској песми, нису дали ни један бод. Насупрот жирију, наши гледаоци су највише бодова дали баш руској песми. Пример је баналан, али показује колико су невероватне димензије јаза између наше елите и народа.

 

   • Шта је онда главна спона између нас и Руса? Из ког разлога запад ни после више векова није успео да промени свест и биће народа?

        То је наша црква. Она по својој дефиницији не може да се окрене према Западу, већ се држи онога што је исконско и што повезује наша два народа.

        Данилевски даје дефиницију зашто Запад нема успеха у православном народу, као што је српски или руски: постоји нека врста здравог разума у народу. Он осећа одакле му долази опасност.

        Срби можда и не знају много о Русији, пошто смо били одвојени током дугог четрдесетогодишњег периода титоизма и комунизма, али народ осећа ко му је пријатељ, а ко непријатељ. Да не помињем да смо ми имали 1999.

        Наравно да ће идеолошки острашћени русофоби и даље преваспитавати народ тако да он постане, или протестантски како то каже председник Вучић, или русофобан као што би волела Латинка Перовић или Радомир Константиновић – који нам објашњава да је за малограђанске појаве у српској провинцији крив Достојевски или Берђајев. Такве конструкције нису прављене чак ни у Енглеској, која је колевка русофобије!

        • Да ли ће елите победити, или ће бити побеђене?

        Достојевски је рекао да ће елите бити сто година незахвалне Русији за ослобођење и сву помоћ коју су нам пружили, али изгледа да ће требати много више. Искрено, не знам шта би то Руси још могли да ураде. И, заправо мислим да је наша елита непоправљива.

        Као и народ, који никако да се преваспита и да постане протестантски. Или да бар престане да воли Путина…

        Црква је ту одиграла велику улогу. Али, она би и престала да постоји када би се окренула против Русије.

        • Која је будућност српско-руских односа ако се гледа кроз друштвено-политичку призму коју у књизи описујете?

        Црњански је то најбоље описао. Руска дипломатија је спора, али никада није била недобронамерна.

        Оно што је добро јесте што русофобска елита никада није могла да остане дуже на власти у Србији. Кад смо имали владаре, као Пашића, који су заступали политику која је била према вољи народа, Србија и њен народ су доживљавали прогрес. А данас имамо шизофрену ситуацију да је председник Србије душом и срцем на западу, води ЛДП-политику (како је то рекао и Чеда Јовановић), а има гласачко тело које је састављено од проруских гласача бивше СРС и СПС-а. Шизофренија се огледа и у томе што човек који има политичке резултате као што је предаја Косова, Ана Брнабић или сарадња са Рамушом Харадинајем, има посла са русофилским гласачким телом. Зато имамо ове представе са МиГ-овима, бусањем у јуначка прса, споменике итд.

        Да ли ће то моћи да потраје – не верујем.

        Људи се тешко мењају у његовим годинама, а под притиском ће се у једном моменту сигурно видети да је „цар го“. Тад, тешко да ће његово бирачко тело поздравити увођење санкција Русији. Ево вам и пример Мила Ђукановића и његовог криминалног режима који је једва преживео такве невероватне ствари са много мањим гласачким телом него у Србији.

        Диана Милошевић

fakti.org/srpski-duh/mirovic-jaz-izmedju-srpske-elite-i-naroda-nije-se-povodom-rusije-smanjio-da-proteklih

-
*Руски контраадмирал Михаил Михајловић Весјолкин (1871-1918) је као командант крстарице «Бородино» деловао на Дунаву указујући помоћ Србији у Другом балканском рату, а током Првог светског рата руководио је Експедицијом посебне намене на Дунаву, која је имала задатак да дотура помоћ Србији током 1914. и 1915. године.
*Запамћен је као духовит је и весељак, који воли Србе и често позива наше официре на свој брод, на вечеру.
*Нажалост, потпуно је заборављен адмирал Михаил Михајлович Весјолкин и његови морнари, а његова храброст заслужује спомен на њих.

Одмах по нападу на Србију Русија је извршила мобилизацију и већ 1. августа Немачка јој објављује рат, Аустроугарска то чини пет дана касније. Тако се Русија уз Србију нашла у рату са Немачком и Аустроугарском.

Већ крајем августа Русија шаље Србији 120.000 пушака берданки, 100 брдских топова и хаубица са одговарајућом муницијом. Захваљујући овој помоћи Србија је успела да заустави први аустроугарски налет. Слично се догодило и са другим, који се завршио Колубарском битком, када је Русија послала велике количине оружја и муниције, 200.000 топлих одела и 50.000 кратких бунди. Све ове пошиљке слате су Дунавом, конвојима уз оружану пратњу под командом капетана првог ранга (касније контраадмирала) Весјолкина. Овим путем послато је и 2.500 добровољаца, бивших аустроугарских војника. Дунавом су транспортоване десетине вагона санитетског материјала, лекова и медицинске опреме.

Панта Драшкић, ађутант регента Александра, у мемоарима сведочи: «Пуни бродови стизали су скоро посведневно у Прахово и тамо истоваривани као поклон».

БРАТСКИ КОНВОЈИ ПЛОВЕ ДУНАВОМ

Крајем августа 1914. године из Одесе у Србију упућен је одред капетана Григоренка са минама и опремом. Конвој пуковника Весјолкина кренуо је из Ренија 13/14. октобра са војном опремом намењеној српској војсци, а у Прахово је стигао 23. октобра. То је била прва експедиција коју су чинили седам пароброда и шеснаест баржи. До краја новембра у Србију је стигао још један руски одред састављен од седам официра и тридесет војника. Заједно с њима у Србију су стигла и два моторна чамца, као и оклопни парни брод «Тираспољ» под командом капетана Доброва. Поред пуковника Доброва ту су била још два потпуковника, један инжењер, један доктор-капетан, помoћник бродског капетана и 59 морнара: Ова јединица је укључена у српску војску, брод «Тираспољ» је одређен за специјалне мисије Министарства војног. Укупно је током прве године стигло пет руских конвоја.

Помоћ је стизала и наредне 1915. године. Крајем марта један од конвоја састојао се од 14 парних бродова и 40 тегљача, 40 баржи и 28 понтона. До краја истог месеца размере ових транспорта превазишле су могућност не само српских пристаништа, већ и саме луке Рени која је чак проширивана ради потреба војне сарадње са Србијом.

Укупно је током 1915. године стигло 45 конвоја из руске луке Рени у српске луке Радујевац и Прахово. Обим помоћи је био толико велик да је Руска Царска флота ангажовала и приватне барже и пароброде, и приступила проширењу капацитета луке Рени да би сву помоћ, која је била више него обилна, могла пребацити у Србију. Допремљено су артиљеријска оруђа и муниција за њих, стока, коњи, храна, радио – телеграфска опрема, угаљ, гориво, санитетски материјал и лекови итд.

ДВОЈНИК ЦАРА НИКОЛАЈА ДРУГОГ РОМАНОВА

Према сведочењима др Милутина Велимировића, о адмиралу Весјолкину међу нашим официрима у Добруџи се прича да је ванбрачни син цара Александра Трећег, те је по томе, брат цара Николе Другог. Адмирал много личи на цара, а и са њим је, кажу, на „per tu“. Духовит је и весељак, воли Србе, и често позива наше официре на свој брод, на вечеру.

 

АДМИРАЛ ВЕСЈОЛКИН И ЦАР НИКОЛАЈ ДРУГИ

Др Велимировић је записао да су се приликом укрцавања на шлепове којима ће запловити уз Дунав, појавиле две српске лађе – «Таково» и «Ђердап» – које су након аустроугарско-немачке офанзиве у јесен 1915. године успеле да се спусте низ Дунав и склоне у Ренију, где су ушли са састав Дунавске флотиле адмирала Весјолкина.

Некима су се, записаће касније Велимировић, очи напуниле сузама, када су угледали вијорење српске тробојке, и српске тробојне кругове око димњака.

БРАНИОЦИ БЕОГРАДА

Српским трупама пружана је знатна помоћ у артиљерији, минама, торпедним батеријама, рефлекторима и авионима. два руска бродска топа калибра 150 мм, три торпедне батерије и неколико минских препрека на Сави и Дунаву.

Руска батерија противоклопних топова, пише Светомир А. Ђорђевић, стигла је у Београд и била је на Калемегдану. Нишанџије и послуга топова били су подофицири, а тумач руски кадет и наш друг Ђока Пантелић из Београда. Сви су били млади, стасити и одабрани, добри артиљерци и јунаци. Брзо су учуткали поједине непријатељске топове и мониторе отерали иза Земуна. Ако би понеки топ или ратни брод ноћу узнемирио град, наш друг Цукавац брзо би рефлектором пронашао монитор, а Руси прискочили топовима: ‘Давај’ – и гранатама отерали Швабу…».

Основни задатак руских морнара бла је борба против аустроугарских монитора, али они су својим присуством обогатили живот српске престонице. Често, пред вече, у време борбеног затишја, руски морнари су са калемегданске тврђаве, гледајући ушће Саве у Дунав, запевали у хору: Волга, Волга, мать родная/ Волга русская река/ Не видала ты подарка/ От донского казака….

Моћни и сложни гласови руски разлегали су се по обалама реке. У сећању савременика посебно је остала епизода када руски артиљерци, враћајући се са положаја, марширају по граду вођени руским кадетом Ђорђем Пантеличем, певају уз звуке хармонике ратну песму: Сербия, Сербия, жаль мне тебя, Проклятая Германия идет на тебя. Австрия, Германия, как вас звать, С кем ты воюешь,… твою мать!?

 

РУСКИ ОБАЛСКИ ТОП ИСПОД КАЛЕМЕГДАНА

Војна парада у разрушеном Београду, стројеви корак, звуци хармонике и песма руских војника привлачила је велику пажњу – жене и девојке се бацале војницима цвеће, а босонога деца трчала су за «парадом». Но, спектакл је прекидан непријатељским бомбардовањем града, руски артиљерци су заузимали своје борбене положаје, а када су приближавањем вечери аустроугарска оружја заћутала, војници су наставили са празновањем.

Громки руски звуци чули су се на пешачким и четничким положајима дуж Саве и Дунава, до Доњег Града и Куле Небојше. Иначе, Руси су били омиљени међу Београђанима, њихови морнари су поздрављани громким аплаузима кад би недељом после богослужења у Саборној цркви, марширали улицама града уз песму. И ова јединица се повукла са српском војском 1915. године. Њихов командант био је капетан фрегате Григоренко.

Да би се супроставила дејствима аустроугарских монитора, Србија је уз помоћ Русије, Француске и Велике Британије почела да минира Дунав и Саву септембра 1914. године. Руси су положили морске мине у Саву код Београда и Шапца и створили офанзивна минска поља. на једном од њих, код Грабовачке аде, потонуо је “Темеш“, командни брод Дунавске флотиле. У Дунав је положено око 800 мина. Од тог броја аустроугарска флотила је извадила и уништила свега педесетак, док су остале услед недостатка уређаја за одржавање положајне дубине при промени водостаја испливале на површину.

Срби су полагали мине чамцима на весла, иако су то биле морске мине веће тежине и већих димензија но што су потребне за дејства против речних бродова.

ПОМОЋ САВЕЗНИКА

Ове прве мине постављене су код Београда и на Сави код Грабовачке аде, низводно од Шапца.

По паду Београда, крајем 1914. године, Аустријанци су очистили Саву и Дунав од мина, али домах по ослобођењу и протеривању Аустријанаца, не само да је минирање настављено, већ је и нтензиврано. Већ 31. децембра 1914. стигле су нове руске мине. И већ 6. јануара је пуковник Миодраг Васић започео минирање Дунава код Београда, а 11. јануара је руски капетан Григоренко постављао минске препреке (заграде како су се тада звале) од руских мина на Сави узводно од Шапца, код Дреновачке аде. Интензиво минирање Саве и Дунава настављено је све до повлачења српске војске. Последњу минску препреку су поставили Руси октобра 1915. године код Кладушнице, а састојала се од електроконтактних мина. Савезници су на Дунаву и Сави положили око 800 мина, и то на Сави код Шапца, Остружнице и Београда, а на Дунаву код Београда, Винче, Гураваје, Кладушнице и Кладова. Само на Дунаву је било 12 минских преперка. Због њих, после губитка “Темеша”, аустроугарска флотила није покушавала да на силу продре у Саву, а Централне силе нису биле у стању да одржавају саобраћај до бугарских пристаништа.

У то време, 2. децембра, стигла су у Прахово два руска морнаричка топа 152,4 мм.

Одмах по ослобођењу Београда, 15.децембра, кренула је руска мисија из Ниша за Београд са два топа. Одмах, затим, 19. децембра, издато је неређење за њихову употребу.

Приликом гађања једног монитора 1. фебруара прсла је цев на једном руском топу. Нова цев је стигла у Прахово 31. марта бродом.

 

РУСКИ ВОЈНИЦИ СУ ПРУЖИЛИ НЕСЕБИЧНУ ПОМОЋ СРБИЈИ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ. НА СЛИЦИ: РЕГЕНТ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ У РАЗГОВОРУ СА РУСКИМ ВОЈНИЦИМА

Српска Врховна команда је 6. марта 1915. године наредила да се свим средствима заштити Прахово. Ово обезбеђење је поверено руском капетан Семенову, који је положио минске препреке на каналу између Сипа и Кладушнице. Од Сипа до Кладушнице постављено је седам минских линија између острва и румунске обале. Једна препрека је постављена између острва и српске обале. Укупно је положено 54 мине. На трећем безименом острву, према румунској страни, постављена су два торпедна апарата. Поред тога, преко канала затегнуто је челично уже и ланац. Поред западне стране острва Оградине пуковник Аљин је поставио две групе од по шест мина са елетричним паљењем. За заштиту минских препрека постављена су два руска морнаричка топа калибра 75 мм са панцирним зрнима на Брзујки (преко пута острва Адакале), а друга два са рефлектором код Сипа. Код Прахова су била два наоружана руска пароброда («Тираспољ» и «Гроф Игњатијев»), од којих је овај други стражарио ноћу код села Давидовца. «Гроф Игњатијев» је био наоружан са три топа 75 мм и два митраљеза, а «Тираспољ» са два топа 47 мм и једним противавионским митраљезом.

Све до септембра 2014. године није било споменика који би нас подсећао на Русе погинуле бранећи Београд,а тог дана откривен је споменик у част руским и српским војницима, погинулим у одбрани Београда током Првог светског рата, на Калемегданској тврђави је свечано откривен споменик у облику крста с уклесаним ликом Светог Ђорђа Победоносца. Свечаности отварања спомен обележја и церемонији полагања венаца присуствовали су његова светост патријарх српски Иринеј председник Србије Томислав Николић, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, председник Попечитељског савета Међународног друштвеног фонда „Центар националне славе“ Владимир Јакуњин, амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин и градоначелник Београда Синиша Мали.

Обраћајући се окупљеним гостима и великом броју Београђана, присутних на откривању споменика, председник Србије Томислав Николић је, између осталог рекао да споменик подигнут руским и српским браниоцима Београда у Првом светском рату представља камен међаш којим исказујемо поштовање за несебичну жртву и захвалност за наше животе у слободи.

 

ОТКРИВАЊЕ СПОМЕНИКА НА КАЛЕМЕГДАНУ

– Кад је Аустроугарска објавила рат Србији, а Београд бомбардован с друге стране Саве, и сама неспремна за војевање, Русија ипак мобилише своје снаге, улази у рат и Србији почиње да шаље војнике, финансије, ратни материјал, чак и онај који је сама увозила, или га ни за себе није имала довољно. Била је то неопходна помоћ за одбрану српске престонице, нарочито на њеним рекама. Непуних месец дана касније у Србију из Русије стиже први минско торпедни одред, а за њим и батерије топова које су се јуначки бориле од Шапца до Кладова. Бранећи Београд и 1915. године руски морнари, артиљерци и инжењери херојски су положили своје животе. Данас почивају у заједничкој гробници Руске славе на београдском Новом гробљу. До краја великог рата, од цивилних и ратних бродова Русија је формирала речну флоту чији је задатак био да дотура војну помоћ Србији. Ову руску експедицију, поред бродова, чинили су и обална и противавионска артиљерија која је обезбеђивала проток конвоја и дотур помоћи. У тој мисији своје животе за слободу Србије положило је више од 1500 руских војника, рекао је између осталог председник Србије Томислав Николић.

Захвалност за несебичну бесплатну помоћ братске Русије никада не смемо заборавити а овај скроман текст нека буде мала захвалност контрадамиралу Весјолкину и његовим морнарима за храброст у љубав према српском народу.

Бошко Антић, контраадмирал у пензији

ИЗВОР: ВОСТОК

————–

23.10.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

 

facebookreporter.org/2017/10/23/ruski-kontraadmiral-mihail-mihajlovic-vesjolkin-zaboravljeni-dobrotvor-srbskog-naroda/

-
Задњих месеци је све више грађана који се одлучују да продају бубрег! Као разлог најчешће наводе беспарицу, а новац им је преко потребан за лечење најближих чланова породице или просто да прехране децу.

 

 

Тешко је проценити да ли су огласи истинити и да ли је реч о несланој шали или стварној потреби и крајњој нужди.

Доктор Живорад Николић је на свом Твитер налогу објавио шокантан пост. Док је тражио на интернету инструменте налетео је на оглас у коме се нуди бубрег.

– Пуних 30 година се бавим хирургијом и тражећи неке инструменте налетех на овај оглас и језа ме ухвати – написао је доктор.

Огласи који се појављују на сајтовима

– Имам четворо мале деце, упали смо у тешку финансијску ситуацију, рођени брат ми је тешко болестан и ако некоме треба, а у могућности је да плати био бих захвалан – пише Београђанин који свој орган „цени“ 30.000 евра.

– Спортиста, потпуно здрав, 27 година, хитно продаје свој бубрег због потребе додатног новца за лечење мајке – који за исте паре као претходни суграђанин нуди свој бубрег.

– Продајем бубрег јер немам од чега да живим, нажалост, али сваки договор је могућ – пише очајни Новосађанин који није навео цену.

Има и оних који знају да од трансплатације нема ништа ако донор и пацјент нису „подударни“, па одмах наведу и крвну групу.

– Продајем бубрег А негативна, СМС – пише Београђанин.
– Продајем бубрег, крвна група Б позитивна – пише човек из Крагујевца.

Недавно је скинут оглас Елдина из Пријепоља који је свој бубрег нудио за 40.000 евра, па не знамо је ли трговина успешно обављена или се Елдин предомислио.

У Србији је законом забрањена трговина органима, и једино је могуће да родбина буде донор и да се на тај начин обави трансплатација органа.

телеграф.рс, Вестионлине

 

www.srbijadanas.net/narod-je-poceo-da-prodaje-organe-na-internetu-da-bi-preziveo/

-
„НЕ СМЕМО ПОСУСТАТИ, МОРАМО БИТИ СПРЕМНИ ДА СЕ СУПРОТСТАВИМО ИМПЕРИЈАЛИЗМУ НА СВАКОМ ТЕРЕНУ”

 

  • У захтеву Државном тужилаштву се, поред осталог, указује да „се поступци посланика и посланица Округлог стола демократског јединства пред регионалним и страним владама, а посебно пред америчким председником Доналдом Трампом, могу сматрати злочинима издаје отаџбине, јер угрожавају њену независност”

        НАРОД који се овог понедељка окупио у Каракасу са намером да одбрани право на самоопредељење и суверенитет, предао је Државном тужилаштву документ којим тражи да се отвори истрага која би утврдила одговорност и санкционисале особе које су учествовале у издаји отаџбине, тражећи страну интервенцију и стварајући завере на националном и интернационалном нивоу, са циљем да политички, економски и социјално дестабилизују земљу.

        У документу, који је прочитала министарка за културу Алехандрина Рејес, позива се на истрагу против оних који су подстицали на акције које штете држави на дипломатском, финансијском и економском нивоу, под оптужбом за злочине издаје.

        „Међународна заједница и сви народи света сведоци су ноторне чињенице о сталним позивима политичких лидера деснице, њиховим путовањима у иностранство и изјавама датим страним медијима, у којима траже од иностраних влада да се мешају у наша унутрашња питања, чиме се крши наш суверенитет”, наведено је у тексту.

        Поред тога у документу је назначено да „се поступци посланика и посланица Округлог стола демократског јединства (шп.скр. MUD) пред регионалним и страним владама, а посебно пред америчким председником Доналдом Трампом, могу сматрати злочинима издаје отаџбине, јер угрожавају њену независност”.

        Народ Венецуеле захтева поштовање свог неотуђивог права као нације, међу којима је и одбрана домовине у случају агресије од стране спољних фактора.

        Ђаконд Дијас, друштвени лидер парохије Карикуао, изнела је потребу да се санкционишу они „који користе државне ресурсе за напад на национални суверенитет”. Осудила је то што представници опозиције јачају и подржавају примену међународних санкција против земље, са намером да зауставе напредак Боливарске револуције.

        Члан Комунистичке партије Венецуеле (шп.скр. PCV) Пабло Медина затражио је од становништва, у своје име, да наставе са борбом.

        „Немојмо посустати, морамо бити спремни за тренутак када ћемо се супротставити империјализму на било ком терену”, навео је.

        Венецуела је постала мета несагледивих напада националне и међународне деснице од момента поновног успостављања Боливарске револуције 1999, која је пореметила империјалистичке интересе.

        Отад домаћа и страна десница делују на различитим фронтовима, потпомогнуте од стране Сједињених Држава.

        Влада САД-а, на челу са Доналдом Трампом, повећала је агресију на Венецуелу, након што је потписано наређење о нападима на привреду, односно економски и финансијски систем ове јужноамеричке земље, при том рачунајући на подршку лидера деснице. Али, нису се тиме задовољили, опозиционари попут Хулија Борхеса и Фредија Геваре посетили су различите земље како би покушали оспорити уставни поредак у Венецуели и како би спровели одређене акције против боливарског народа.

У Венецуели одате почасти Салвадору Аљендеу

        ШИРОМ Венцуеле је обележена 44-годишњица од државног удара у Чилеу.

        Државни удар у Чилеу 1973, подстакнут од стране америчке владе, свргнуо је са власти Салвадора Аљендеа и завео војну диктатуру под вођством генерала Аугуста Пиночеа која је трајала 17,5 година.

        На манифестацији у Каракасу, њени учесници су истицали да су визија и социјални програм свргнутог чилеанског лидера, одговарали интересима и потребама његовог народа а не империјалистичким чиниоцима.

        „Био је борац, социјалиста који је желео да одговори на потребе људи. То је била лекција за нас, оставио је богато наслеђе свим народима света који се данас подижу против империјалистичке доминације, овде чврсто следимо његов пример, његове слободарске идеје које су још увек важеће”, рекао је Херардо Кареро који је запослен у прехрамбеном сектору.

        Венецуеланска новинска агенција (AVN)

fakti.org/globotpor/narod-venecuele-trazi-od-tuzioca-da-goni-sve-koji-prizivaju-stranu-vojnu-intervenciju

НЕ МОГУ СЕ ОБЕЗБЕДИТИ НИ МИР НИ БУДУЋНОСТ ДЕЦЕ АКО СЕ КОМАДА САМО ОНО ШТО ЈЕ СРПСКО

Четири године после потписивања Бриселског споразума, данас када је већ све позавршавано око протеривања државе Србије с КосМета и између подигнута државна граница са царином – остало је још само да се пребаци одговорност на – кобајаги „питани“ народ – позван на „дијалог“?!

  • По садржају Вучићевог писма (народу) назире се и договорена трговина по којој ће се, изгледа, водити „битка“ за оно мало северног дела, где су у збегу концентрисани косметски Срби, а оно остало 90% окупиранога, бити предато на поклон Шиптарима?!
  • Ко је то вама „објаснио“ да сте баш ви Богом дани да – сад или никад – завршите с КосМетом за сва времена?! Ево, ако је сила јака па да вам народ данас и прогледа кроз прсте, али – историја неће!!! А ни нама – ако вам то дозволимо!!! Ако не може да се одвеже, Гордијев чвор се не сече на своју штету и не назива решењем – него се одговорно ради на тренутку када ће моћи!
  • Ивица Дачић (иначе, као премијер у тек освојеној напредњачкој власти, први је потписник Бриселског споразума 19. априла ’13. године) наслања се на Вучићев текст и отвореније предлаже разграничење које је замислио као поделу нашег са Шиптарима и каже како ће то „давање и добијање бити најтежи задатак у целом процесу“?! А где, пријатељу, кумим те Богом, ту виде „добијање“, ако си наумио да делиш наше са окупатором – шта је ту добитак?!
  • У свим „патриотским“ предлозима, негде најбезочније, најпоквареније, најлицемерније и најсрамотније од свих, чини ми се да је „решење“ да се, ето, за губитак КосМета – Срби и Србија „утеше“ припајањем Републике Српске?! Овде има читава једна гомила патриотских аналитичара који нас за отимање српског теше – нудећи нам сад борбу за припајање Српске! У свим „решењима“ – српско за српско?!

Пише: Милијана БАЛЕТИЋ

        ОВАЈ „унутрашњи дијалог о КосМету“ – све ми некако мирише да је већ, иза вашингтонских врата, приликом последњег Вучићевог боравка код тих српских потврђених пријатеља, пао договор о судбини наше јужне покрајине, с обзиром на то да је његов ауторски текст под насловом „Зашто нам је потребан унутрашњи дијалог о Косову“ – пукнут у јавност 24. 07. – ни недељу дана по повратку?!

        А тај „дијалог“, према свим оглашеним тумачима и мудрацима до сада, само је, изгледа, испитивање, замајавање и препакивање свести народа, како би се прикрило већ договорено и запечаћено решење које Срби – као велики „успех“ – треба да прогутају?!

        Четири године после потписивања Бриселског споразума, данас када је већ све позавршавано око протеривања државе Србије с КосМета и између подигнута државна граница са царином – остало је још само да се пребаци одговорност на – кобајаги „питани“ народ – позван на „дијалог“?!

        По садржају писма назире се и договорена трговина по којој ће се, изгледа, водити „битка“ за оно мало северног дела, где су у збегу концентрисани косметски Срби, а оно остало 90% окупиранога, бити предато на поклон Шиптарима?! То срамно поклањање и одрицање, биће приказано као давање за некакво, као, „добијање“?! Е, мој проблем је, баш, са тим „добијањем“?!

        Да ли сам у праву или не, најбоље се види кроз анализу Вучићевог „позива на дијалог“!

        Он нам отвара очи и каже да је сад или никад време „да као народ престанемо да као ној забијамо главу у песак и да покушамо да будемо реални, да не допустимо себи да изгубимо или некоме предамо оно што имамо, али и да не чекамо да ће нам у руке доћи оно што смо давно изгубили“?! Што у преводу значи да смо КосМет „давно изгубили“ те да се наша „битка“ треба свести на оно мало северног дела и милост окупатора?!

        То је та главна реченица у којој је насликана судбина КосМета, која се даље у тексту само разрађује и народ убеђује да договорено прогута!

        Ту је и замена теза, уз пребацивање кривице на Србе: „Још од 1878. године од стварања такозване Призренске лиге, ми Срби нисмо желели да будемо довољно одговорни да разумемо снагу и жеље Албанаца“?! А где је ту, пријатељу, разумевање, тежња, план и жеља српскога народа – и који „ми“?! Где су вође које су позване за такав план и снагу – уместо ове огромне снаге коју сте упрегли у стварање плана за гушење српских жеља и интереса?!

        Уз позив на уједињење ту је и обећање „користи“, па је зато потребно, „као никада до сада, да сви заједно пронађемо одговор. И то онај који ће бити трајан, који ће искључити сукоб као опцију, и који ће свима на овим просторима донети корист“?! Је ли то оно из оне кључне реченице „да не допустимо себи да некоме предамо оно што имамо… и да не чекамо оно што смо давно изгубили“?!

        Значи, покријмо се по ушима, ћутимо, будимо срећни са мрвицама – ако нам их уопште и уделе – оставимо им оно што су окупирали и отели, у супротном, ето ти сукоба ако се дрзнемо да недамо наше, јер Шиптари под претњом сукоба неће отето да врате, а ми ћемо трајно, зарад мира, дићи руке од КосМета и – „свима на овим просторима донети корист“?!

        Која је ту наша корист међу тим „свима“ и у чему се она састоји, ако се само наше комада? И о каквом трајном миру Ви говорите, дајући решење које изазива колективну фрустрацију, понижење и осећај губитништва у српском роду, аминујући Шиптарима све бескрупулозности окупације, отимачине и бестијалности – и то на простору који није само пука територија – КосМет је идентитет, темељ, завет – светиња одакле извире српска вертикала?!

        Терет одлуке – за коју је Вучић умислио да је њега запала да је донесе, и то без обзира на последице – описује као тешко стање у којем је потребна „глава сталног размишљања, срце које је хладно на претеране емоције и руке упрљане компромисима, и нашим и албанским“?! Одлично! А где је ту албански компромис?!

        Покажите нам макар један пример тог њиховог компромиса да видимо шта је ту за Вас албански компромис?! Је ли то удварање Шиптарима да се смилују и одустану од оно мало северног дела нашега КосМета, а ви ћете им за тај „компромис“ аминовати отето и – још их наградити гарантовањем трајног мира – како би безбрижно уживали у окупационом проширењу?!

        У писму се открива и разлог који стоји иза ове трговине, који почиње изокола реченицом да је „дошло време да Србија побеђује без сукоба“, те како „сви путеви политичке сарадње и економског напретка били би отворени за Србију. Врата Европске уније такође. У противном чуваћемо конфликт чији смисао не разумемо“?!

        Дивно! А цена?! Колика је цена, господине?!

        Да ли је ико, ко је у ЕУ ушао, толику и такву платио – поклањањем и смањивањем своје територије за више од једне седмине, уз прогон и злочин над народом?! Па, Британци су под Маргарет Тачер потегли сву морнарицу и подигли борбену готовост на први степен због територије Фокландских острва, удаљене од Лондона на хиљаде километара и неколико стотина оваца и нешто мало „чобана“ тамо, зато што Фокланде – само сматрају – својима, јер су их колонизирали…!

        У писму, наравно, нису заобиђена ни „наша деца“: „Да би наш напредак био сталан и одржив, морамо, ако ништа друго, бар да покушамо да разрешимо косовски (Гордијев) чвор, а не да се кријемо и најтежи терет оставимо нашој деци. Живети, значи љубити земљу по којој корачају деца, а не само хвалити се победама својих дедова“, закључује Вучић!!!

        Сјајно – само да није било победа наших дедова, ми – њихова деца – данас, мало би шта од своје територије имали да љубимо?! Да су они тако олако распарчавали отаџбину, уместо своје, потомци би им љубили туђу земљу, као што ће, под заслугама овдашњих вођа, убудуће, изгледа, љубити осакаћену Србију без КосМета и ко зна без чега још све…?!

Милијана Балетић

        Није ту проблем са дедовима и децом оних који се олако одричу КосМета – деца су им обезбеђена, а дедови, ако су „њихов ген“ – неће им замерити! Али, своје интересе, уцене и обећања – немојте крити иза наше деце и дедова!!!

        Уосталом, ко је па то вама „објаснио“ да сте баш ви Богом дани да – сад или никад – завршите с КосМетом за сва времена?! Ево, ако је сила јака па да вам народ данас и прогледа кроз прсте, али – историја неће!!! А ни нама – ако вам то дозволимо!!! Ако не може да се одвеже, Гордијев чвор се не сече на своју штету и не назива решењем – него се одговорно ради на тренутку када ће моћи!

        Вучић у писму тврди: „Србија данас је уважена свуда у свету…“ – Одлично! Ја апелујем да се то и директно провери стављањем КосМета на посебни преговарачки сто на којем ће се показати то уважавање Србије, заустављањем Шиптара у агресији и окупацији и приморавањем на принцип реципроцитета по Међународном јавном праву да – за оно што добију од српске земље – таман толико своје дају!

        Овај „позив на дијалог“ похвалио је цео Запад, крстећи га као „одличну иницијативу“ и „нови реализам у односима Косова и Србије“ – наглашавајући да је за њих једини позитиван исход започетих бриселских преговора Београда са Шиптарима „узајамно признање две земље“?! То је та цена за улазак у ЕУ?!

        А тек одушевљење свих битнијих Шиптара и њихових медија – широм „велике им Албаније“ за које је овај текст – „прихватање истине о независности и суверенитету Косова“?!

        Албански премијер Рама диже Вучића у небеса, јер су „последњих година предузети кораци које нису замишљали ни највећи оптимисти“, позивајући га још само да и формално призна „Косова“, што би било „јасно решење на путу из мрачног тунела ка светлости“?! Е, то је „компромис“!!!

        Одлазећи шеф такозване дипломатије „Косова“ Енвер Хоџај каже да је овај план Вучићев добродошао као „преокрет у политици Србије према својој земљи… прихватању истине о независности и суверенитету“! И он, као и Вучић, сматра да ће то „отворити пут за друштвено помирење, регионалну сарадњу, европске интеграције и међународну афирмацију“?!

        А тек Брозова узданица, комунистички омладински кадар и некадашње наше братство и јединство, а сада саветник Хашима Тачија – Азем Власи, како је одушевљен Вучићевим „прихватањем реалности Косова“! Тврди, он је „учинио први важан корак ка напуштању заблуде“ у српској јавности у коју је гурнуо мрски Милошевић „да је Косово у Србији“! То је „историјско освешћење“, а не „призивање митова покличима не дамо Косово“?! А, свака ти част, мајсторе?! То се зове принципијелност и останак на Брозовом путу!

        За Беџета Пацолија, лидера Алијансе за ново „Косова“, ово „отвара пут ка нормализацији односа између две земље“, што ће затворити и питање несталих особа као „озбиљну рану за многе породице широм Косова“…! Ма, прави тренутак да Срби прихвате потпуну капитулацију, која се финијим језиком зове „прихватање реалности“?! Остало је још само да се „прекрече“ фасаде свих „жутих кућа“ – бљесну друге боје и све падне у заборав…

        Ако сте мислили да су изостале унутрашње похвале из реда ректалног учепљења, где нанизани стоје коалициони партнери, аналитичари и мудраци од задатка – грдно се варате!

        Садашњи нам шеф дипломатије Дачић (иначе, као премијер у тек освојеној напредњачкој власти, први је потписник Бриселског споразума 19. априла ’13. године) наслања се на Вучићев текст и отвореније предлаже разграничење које је замислио као поделу нашег са Шиптарима и каже како ће то „давање и добијање бити најтежи задатак у целом процесу“?! А где, пријатељу, кумим те Богом, ту виде „добијање“, ако си наумио да делиш наше са окупатором – шта је ту добитак?!

        Шта је то што ће Шиптари и Албанија дати Србима и Србији од свога у тој подели?! Шиптари ће нама „дати“ део од нашега и остало наше присвојити?! Све опослили унутар српске територије, а окупациона шиптарска држава Албанија остаје нетакнута и још увећана за окупирану српску земљу?! То је за вас добијање – признавање окупације, капитулација и предаја државне територије!!! Ма, трговина вам је, баш, за историју?!

        У свим овим „патриотским“ предлозима, негде најбезочније, најпоквареније, најлицемерније и најсрамотније од свих, чини ми се да је „решење“ да се, ето, за губитак КосМета – Срби и Србија „утеше“ припајањем Републике Српске?! Овде има читава једна гомила патриотских аналитичара који нас за отимање српског теше – нудећи нам сад борбу за припајање Српске! У свим „решењима“ – српско за српско?! Па, господо мислиоци – Срби су у грађанском рату у БиХ 90-тих дали преко 30.000 својих живота да би остали Срби, говорили српски и имали Српску и – изборили то!!!

        Сад ви – београдске патриоте – тешите васколики српски народ како ћете – поспремљени у одела и кравате – неки испред диригованих камера, а неки наоружани оловкама за бриселским столом – „прихватити косовску реалност“, а заузврат се „борити“ да добијете – оно што је иначе српско и већ изборено, али не издајом, него оним што је најскупље – српским животима?! И на тај начин приписати себи заслуге, а српскоме народу замазати очи – да добија оно што је иначе већ добио – како не би видео страшни губитак и издају у овом садашњем – вашем „бојном пољу на Косову“?!

        Поред ових тражитеља решења – има и оних које нико ништа не пита, јер се не одричу КосМета! Ови питани, све адуте су потегли, од „наше деце“ па до најјачег – живота и смрти – јер „Србија не може и неће више ратовати“, а као ови који неће да потпишу капитулацију, признају окупацију и одрекну се најсветијег места – е, ти су аутоматски „за рат“?! А кад ти ту етикету залепе – онда си га, пријатељу, завршио са својим „дијалогом“ за КосМет!

        Сви ти доказани „мрзитељи“ рата, попут Запада и Шиптара, па ћерај све до њихових слугу међу Србима, којима не сметају претње ратом газда им широм Планете – има да те држе на готовс и само да чекаш оно војничко – пали?!

        Са овима из друге групе – разговора нема! Евентуално може само да се оспе паљба по њима, ако баш запну да се противе овоме срамном поклањању?! Иначе, најчешће, их игноришу! Нико их на дијалог и не позива – без обзира што су и они „унутрашњи“?! Не траже им мишљење, јер мишљење супротно њиховом – смета дијалогу?! Дијалог може само међу њима истомишљеницима?!

        И ја сам у тој другој, етикетираној групи, а замислите, имам чак и предлог решења српско-албанског сукоба који је – „за шокирати се“ – јер није издаја, и заснива се на принципу реципроцитета! Још пре него што је, бриселским споразумом 19. априла ’13. потписан први корак – давања без добијања – написала сам, месец дана раније, 11. марта – „Предлог решења српско-албанског сукоба“ – и поставила га на насловној страни свога сајта!

        Предлог се састоји од текста и мапе који објашњавају решење и како доћи до њега! Мапа је професионално направљена и тако постављена да, када се отвори цео текст, може се кликом на њој увећавати и прецизно сагледати разграничење Срба и Албанаца по принципу реципроцитета, што је и једино право „добијање и давање“ и једини могући пут праведног, а тиме и трајног решења које гарантује добросуседство и мир!

        Све остало је капитулација, која ствара колективну фрустрацију губитничког народа, која је непогрешиви рецепт за припрему – крвавог сукоба и рата – кад тад!!!

        Мој предлог решења наћи ћете на сајту milijanabaletic.com, мада је довољно и само на претраживачу исписати наслов „Предлог решења српско-албанског сукоба“.

fakti.org/srpski-duh/cuvajmo-se-prepakivanja-svesti-naroda-kojim-ce-se-prikrivati-vec-zapecaceno-resenje-za

-
Бањалука – Предсједник Републике Српске Милорад Додик упозорио је да је НАТО политичка организација која се мијеша у унутрашње ствари БиХ и додао да се у Српској све више размишља о томе да се народ што скорије изјасни да ли је за улазак у НАТО, како би се „та прича завршила“ што се тиче Републике Српске.

 

Додик: Народ ће се изјаснити да ли жели у НАТО

 

 

Говорећи о одлуци Уставног суда БиХ да одбаци апелацију Правобранилаштва Српске када је ријеч о војној имовини, те чињеницу да је НАТО штаб у Сарајеву поздравио ту одлуку, Додик је напоменуо да је на дјелу отимање територије и имовине Српске, те наставак злоупотребе правосудног система, због чега Република мора заштитити своја права и интересе.

„Ово је веома озбиљна ствар, дио је континуитета удара на Републику Српску, коју хоће да развласте од њене територије и имовине и у том погледу видљива је нит наставка злоупотребе правосудног система“, рекао је Додик Срни.

Он је нагласио да иза тога стоје представници међународне заједнице, предвођени Канцеларијом високог представника /ОХР/, а да се у све умијешао и НАТО посредством своје команде у БиХ.

„НАТО је политичка организација и видљиво је мијешање у унутрашње ствари, и зато ми у Републици Српској све више размишљамо о томе да већ сада се одлучимо путем изјашњавања народа о томе шта мисли о НАТО, како би се та прича и на унутрашњем плану, што се тиче Српске, завршила“, навео је Додик, напоменувши да у Српској постоји консензус у вези са НАТО, али да га „неки скривено руше“.

Он је оцијенио да се НАТО односом према овој одлуци Уставног суда БиХ дефинитивно сврстао на једну страну, а та страна није Република Српска, која нема никакву обавезу да прати НАТО у том погледу.

Што се тиче понашања правосудних институција на нивоу БиХ, каже Додик, колико год они ликовали у овом времену, морају да знају да тиме само забијају клин у ковчег БиХ.

„Преко овога се сигурно неће проћи, ово је отимачина и разбојништво највећег нивоа, игнорисање међународног права и Дејтонског споразума“, упозорио је предсједник Српске.

Он је нагласио да ни високи представник у БиХ Валентин Инцко, „који се оглашава само када треба подржати муслимане“, дефинитивно не може бити саговорник на питањима у БиХ.

„У том погледу мислим да се ствари све више заоштравају и да Српска мора да заузме своју позицију, а она мора да буде апсолутна заштита наших права и интереса“, поручио је предсједник Српске.

НАТО штаб у Сарајеву поздравио је одлуку Уставног суда БиХ о одбацивању апелације Правобранилаштва Републике Српске о војној имовини, уз напомену да она није довољна за активирање Акционог плана за чланство /МАП/.

Из НАТО штаба подсјећају да књижење 57 перспективних непокретних војних локација као власништва БиХ остаје једини услов за активирање МАП-а за БиХ.

www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Dodik-Narod-ce-se-izjasniti-da-li-zeli-u-NATO/243628.html

-
Поводом отварања прве Икеине продавнице у Србији, у данашњем издању таблиода „Ало“ објављен је ауторски текст председника Александра Вучића.

 

У ауторском тексту Вучић пише да је поменута робна кућа важна због нечега на чему већ пет година инсистира:

„Икеа мења начин размишљања. Сваког појединца и читавог друштва. И, по мени, она је, уз Закон о раду, најзначајнији „удар“ на застареле и превазиђене делове менталитета, на колективну лењост и непомерљивост, као и на ону животну филозофију која нам је, стално, понављала да треба да чекамо да неко други све заврши уместо нас самих“

А с обзиром да је ИКЕА сада у Србији – на добром смо путу – у ауторском тексту председника.

Александар Вучић колективну лењост и застарели менталитет народа никада није помињао ни пред једне изборе и нису му сметали гласови тих лењих и ментално застарелих Срба.

Никад није бивши радикал Вучић спомињао непомерљивост народа, кад га је позивао да се помери на границе Карловац – Карлобаг – Вировитица, па су се многи на његов позив померили из Србије и враћали у мртвачким сандуцима, а стотине хиљада захваљујући њему и њему сличним на свим странама, на тракторима напуштали своје попаљене куће и спашавали живу главу.

Зато је Србија земља чуда, у којој Закон о раду доноси човек који од радног стажа има два месеца продавања ексера у Лондону, уз помоћ човека који води Министарство рада и бори се за радничка права са базена у Хајату (да би касније постао министар војске и ако је за ту исту био неспособан), тако да не треба да нас чуди што свака шуша дрви патку на нас, што нам се смеју и запишавају нас свуда по свету, што нас не цене и сматрају за јефтине, поткупљиве и примитивне.

Немамо право да се на њих љутимо, ма колико се мешали, нису нам они изабрали ни Вучића ни Вулина, нити су нам они створили неспособну и поткупљиву опозицију.

Сами смо их бирали, сами их одржавамо ту где јесу, сами дозвољавамо да нас јашу и живе од наше муке, па кад смо такви какви смо, онда смо вероватно то и заслужили, а Вучићу и осталима, па самим тим и нама, судиће неке нове генерације, оне које сад стасавају и због нас и нашег кукавичлука напуштају или планирају да беже из ове унакажене Србије.

Како неко рече: „Пишаће по нашим гробовима“

Јутарњи ГЛАСник/ М. А. М

www.srbijadanas.net/vucic-ponovo-pljuje-po-srpskom-narodu/

-
Син генерала Ратка Младића, Дарко Младић оцијенио је данас да се министар безбједности БиХ Драган Мектић вицем о првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу и генералу Младићу у суштини подсмјехивао жртвама сопственог народа.

 

– Жалосно је да функционер из СДС-а на тако одговорном мјесту у власти у БиХ демонстрира такав однос према предсједнику Републике Српске и команданту Војске Републике Српске из периода када се та Република стварала. Очигледно је да је господин Мектић пропустио одличну прилику да паметно ћути – рекао је Дарко Младић Срни, коментаришући Мектићев иступ.

Младићев син сматра да нико не може више да у вицу увриједи ни предсједника Караџића ни генерала Младића, јер су они одавно у срцу народа за чију су се слободу борили, али да је жалосно што се „кадар из СДС-а са тако одговорног мјеста подсмјехивао жртвама сопственог народа“.

– До сад сам мислио да он /Мектић/ од осталих одговорних и важних ствари нема времена да се бави истраживањем злочина над српским народом, али волио бих да дио те енергије коју троши на препричавање вицева које чује од странаца у БиХ и по нашим форумима, усмјери на истрагу о злочинима почињеним над нашим народом који до дан данас нису расвијетљени и те наше жртве до данас нису добиле правду – поручио је Дарко Младић.

Он је оцијенио да је Мектић увриједио и сиријски народ, чију су несрећу произвеле исте архитекте које стоје и иза несреће кроз које су прошли народи на простору бивше Југославије.

– Оно што ми сви знамо са ових простора, он је тим својим вицем увриједио и јадни сиријски народ који сада страда тамо, а сви знамо да архитекте те њихове несреће, као и наше овдје, нису ни Радован Караџић ни Ратко Младић, него нису уопште са ових простора. Исте су архитекте и у нашој, заједничкој несрећи свих народа са ових простора као и сада у сиријској несрећи – закључио је Дарко Младић.

Министар безбједности БиХ Драган Мектић је на сједници Предсједништва СДС-а у Бијељини испричао виц у којем је на непримјерен начин помињао првог предсједника Републике Српске Радована Караџића и генерала Ратка Младића, што су медији касније објавили.

Извор: СРНА/РТРС

***

Нови испад министра безбједности БиХ Драгана Мектића (ВИДЕО)

Нови испад министра безбједности Драгана Мектића. Сада због његовог јавног исмијавања првог предсједника Републике Српске Радована Караџића и генерала Ратка Младића.

Виц о њима причао је на Предсједништву СДС-а, странке чији је Караџић оснивач. Осуде оваквог понашања стижу са свих страна, од породица Караџић и Младић, Борачке организације, до руководства СДС-а. Мектић се, након притиска породица и јавности, преко појединих медија – извинио.

„Да испричам један виц док смо овдје. Каже, долази Србин у Америку и на граници полицајац – Сирија. Њему он – не не Сирија – Србија. Опет овај Сирија – каже њему не не Сирија, Србија. Сад њему Србин да објасни каже – Новак Ђоковић, Владе Дивац… Оооо Србија значи, каже – Радован Караџић, Ратко Младић. Не не не – Сирија“, рекао је Мектић на сједници Предсједништва СДС-а.

Непримјерено, срамно и понижавајуће – у те три ријечи најбоље стају реакције које је својом шалом изазвао министар безбједности Драган Мектић. И док је код страначких колега на сједници Предсједништва СДС-а шалом о оснивачу странке којој припада и првом предјседнику Српске изазвао смијех и одобравање, данас другачије реакције. Први човјек странке, који, док је Мектић причао виц није реаговао, дан касније каже – цијени духовите, али правила понашања се морају знати.

„Мислим да је господин Мектић направио један гаф, није требао то да уради. Желим да свим онима који осјећају да је потребно извињење да се извиним, а у првом реду породици Караџић и Младић“, изјавио је предсједник СДС-а Вукота Говедарица.

А породице Караџић и Младић међу првима су осудиле иступ Драгана Мектића. Новим, у најмању руку, кажу, непримјереним иступом, Мектић се подсмјехује жртвама сопственог народа.

„Морала бих да мимо емоција, пробам хладне главе да сагледам. У крајњој линији то могу само да подведем под глупост“, истакла је потпредсједница Народне скупштине Републике Српске Соња Караџић Јовичевић.

Мектић се руга, не само жртвама српског, него и сиријског народа, чију су несрећу произвеле исте архитекте које стоје и иза несреће кроз које су прошли народи на простору бивше Југославије.

„Жалосно је да функционер из СДС-а на тако одговорном мјесту у власти у БиХ демонстрира такав однос према предсједнику Републике Српске и команданту Војске Републике Српске из периода када се та Република стварала“, додао је син Ратка Младића, Дарко Младић.

На Мектићев гаф реаговала је и Борачка организација Српске. За њих су Караџић и Младић људи који заслужују, прије свега, поштовање које ничим не би требало доводити у питање. Када је ријеч о Мектићу, кажу – некад се боље уздржати од коментара.

ИЗВОР: РТРС

——————-

15.5.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

facebookreporter.org/2017/05/15/darko-mladic-mektic-se-podsmjehuje-zrtvama-sopstvenog-naroda/

-
Предсједник Милорад Додик поручио је данас да је ВРС несумњиво одбранила слободу српског народа и створила темеље Српске.
Милорад Додик и Жељка Цвијановић (Илустрација: РТРС) -

Милорад Додик и Жељка Цвијановић (Илустрација: РТРС)

„Овдје смо да бисмо одали почаст борцима који су дали животе за стварање Републике Српске, али и свим припадницима Војске Републике Српске“, рекао је Додик у обраћању у касарни „Козара“ у Бањалуци на централној свечаности поводом 12. маја, Дана Војске Републике Српске и Дана Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ.

Он је подсјетио да је Војска Републике Српске формирана у вријеме распада бивше Југославије када су Бошњаци и Хрвати хтјели да отцијепе БиХ од Југославије.

Истакао је да је поносам што је присуствовао сједници Народне скупштине Републике Српске када је донесена одлука о формирању Војске Републике Српске. Када је српски народ имао војску могао је да се одбрани, а када је није имао догађао се Јасеновац. Он је нагласио да је држава коју је створила Војска Републике Српске у интересу српског народа и да није уперена против било кога.

„Република Српска је симбол слободе српског народа и није уперена против било кога. Наш приоритет је опстанак Републике Српске и слобода српског народа, али и да одлучно бранимо свој Устав, функцију и права. Не желимо конфликт, него мир. С поносом морате, припадници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, гајити традицију Војске Републике Српске и присјећати се наше славне војске“, истакао је Додик.

Предсједник Српске је поновио је Република Српска за мир и за евроинтеграције, а да српски народ мора да одлучи о чланству у НАТО-у који га је бомбардовао.

Додик је припаднике Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука поздравио традиционалним поздравом „Помоз` Бог, јунаци!“.

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић истакао је да је немјерљив допринос Војске Републике Српске у стварању Српске и слободи српског народа. Подсјетио је да су у одбрамбено-отаџбинском рату сви били јединствени јер се осјећало се заједништво и припадност истој застави, територији, циљу и уставном поретку.

Премијерка Српске Жељка Цвијановић у честитки свим грађанима Републике Српске поводом 12. маја – Дан Војске Републике Српске истакла да треба подсјетити људе који баштине традицију и исте оне вриједности Војске Републике Српске кроз Трећи пјешадијски /Република Српска/ пук да знају да је то велика част.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=252762

-
Лидерка крајње деснице Марин Ле Пен прогласила је победу у првом кругу избора за председника Француске, поздравивши „историјски резултат“ уз поруку да је у питању опстанак Француске и да њена странка Национални фронт нуди француском народу „велику алтернативу“.

– Ово је историјски резултат, први корак је направљен. Време је да ослободимо француски народ од арогантне елите – рекла је она синоћ са широким осмехом на лицу, обраћајући се одушевљеним присталицама у свом изборном штабу у Енен-Бомону, преноси АФП.

Обећала је потом преко потребну дебату о глобализацији, прогласивши је отвореном, а на крају њеног говора интонирана је француска национална химна.

Ле Пен, која се јуче у првом кругу председничких избора квалификовала, заједно с независним центристичким кандидатом Емануелом Макроном, за други круг заказан за 7. мај, позвала је синоћ све гласаче „без обзира на то за кога су данас гласали“ да јој се придруже како би формирали „национално јединство“, преноси „Фигаро“.

Оценивши да је направљен „први корак“ у првом кругу, кандидаткиња крајње деснице је истакла да је постигла „историјски резултат“ што, како је оценила, подразумева „огромну одговорност“.

Представивши се као „кандидаткиња народа“, она је свог противкандидата Макрона описала као наследника садашњег социјалистичког председника Франсоа Оланда, заговорника „дивље глобализације“.

Ко је Марин Ле Пен?

Марин Ле Пен има тврдокоран став о имиграцији али је лично покушала да делимично ублажи радикално десничарску политику своје странке и њене контроверзне ставове о странцима.

Залаже се за аутоматско избацивање нелегалних имиграната уз смањивање броја легалних миграната на 10.000 годишсње, затварање „екстремистичких џамија“ и давање приоритета Французима у додели социјалних станова.

У једном тренутку, Национални фронт се залагао и за напуштање евра, а онда је недавно рекла да би организовала референдум о питању валуте.

Најновије, навела је да би покушала да поново уговори чланство Француске у ЕУ, а ако то пропадне, одржала би референдум.

Поборник је пензионисања са 60 година и гарантовану 35-часовну радну недељу, преноси ББЦ.

Налази се на челу Националног фронта од 2011. године, када је место председнице преузела од свог оца Жан Мари Ле Пена и у протеклих шест година успела је да побољша рејтинг странке што је било посебно уочљиво на регионалним изборима 2015. године.

Пре него што је дошла на чело странке радила је као адвокат.

Марин Ле Пен је и члан Европског парламента а залаже се за преговоре о новој ЕУ после чега би уследио референдум.

Њену предизборну кампању пратио је скандал око финансирања њених саветника у Европском парламенту.

(Танјуг)

 http://www.nspm.rs/hronika/marin-le-pen-vreme-je-da-oslobodimo-francuski-narod-od-arogantne-elite.html