четвртак, децембар 14, 2017

Тагови Вести таговане са "(насеље Црквине зову Кадилук)"

(насеље Црквине зову Кадилук)

-

Нови Пазар – Одборници новоформиране Градске скупштине у Новом Пазару једногласно су покренули иницијативу да Основна школа “Растко Немањић Сава”, која је изграђена донацијом Владе Уједињених Арапских Емирата, убудуће носи име предсједника ове државе Калифе Бин Заједа Ал Нахјана, а да Основна школа “Александар Стојановић Лесо”, у Дежеви, промијени име у ОШ “Свети Сава”.

ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА, РАС

ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА, РАС

Промјену имена школе још приликом свечаног отварања у децембру прошле године, пред премијером Србије Александром Вучићем, најавио је амбасадор УАЕ у Београду Џума Рашид Ал Дахери.

Он је истовремено предложио да нови Дијагностички центар у Новом Пазару носи име Заједа бин султан Ал Дахјана, оснивача УАЕ, а да се нови вртић у насељу Дојевиће назове Абу Даби, по пријестоници ове државе која је донирала пет милиона еура.

Исламизација Рашке области тече несметано

Вест да је Скупштина Општине Новог Пазара покренула иницијативу да име старе школе у селу Дојевићу, која је постојала још у време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца промене име ,,Растко Немањић“ именом арапског суверена је узнемирила не само грађане ове општине већ културну и друштвену јавност Србије. Опет спаљује мошти Светога Саве Синан паша са новим јаничарима. Исламизација Рашке области се наставља несметано, и данас кроз институције власти као да је време османске окупације Србије. И званична Србија на то ћути и жмури.

Прошлост Рашке области наставља се савременим њеним животом, ни у 21. веку процес исламизације није завршен. Најтежа последица турске окупације Србије су исламизирани Срби исламизацијом промењене свести који вековима траже свој национални идентитет јер нису прихватили ни турски ни српски ни други национални идентитет већ хоће неки нови исламски национални идентитет да не буде ни европски ни српски ни турски, а опет да баш то да буде. Нико њима не брани да буду оно што они желе, али не на штету српске историје, културе, традиције.

Србији је давно уведена политичка пракса да сваки режим брише баштину прошлих времена уводећи нове категорије вредности и мењајући свест савременицима новим изразима, новим навикама и понашањем, културном праксом и другим садржајем живљења, редовно променом имена улица, тргова, институција. Тако смо имали свој комунистички идентитет са комунистичком свешћу уместо хришћанског, светосавског. У Рашкој области исламизирани Срби су увек били на граници тих промена, држали се и промена и исламске доктрине, али увек остајали у оном духовном миљеу које им је донела турска окупација. Та колебања нису им дозволила да учврсте своју националну свест и формирају своје националне идентитете па су екстремно лутали тако да данас лудо гину на Блиском истоку ратујући за неку исламску државу без јасне представе о тој назови држави. А увек су настојали да свој исламски садржај прошире и учврсте бојећи се да не изгубе и тај једини ослонац под ногама. Највећу опасност су видели у савременој држави у којој су они тренутно живели а пре њих живеле генерације њихових предака. То јесте била и показала се као опасна и штетна њихова заблуда јер никако нису налазили свој мир ни у потпуно нормалним условима живљења, увек сумњајући да се иза нечег крије нека нејасна опасност. То је био и остао генератор њиховог национализма и клима лаког колаборационизма са свим непријатељима Србије, што је огромна штета и њихова и Србије.

Пре једног века се ослободила Рашка област турске окупације, исламизирани Срби су сви пошли за турском војском у повлачењу, али их је вратио генерал Михаило Живковић да се жене и деца не мрзну у октобарској хладноћи код својих домова које су оставили. Ни данас муслимани Рашке области не прихватају историјску чињеницу да их је Србија ослободила турске окупације, већ сматрају да су тада изгубили своју државу и да од тада живе под српском чизмом. То је такорећи и јуче јавно говорио муфтија, а тако мисле и многи муслимани Србије и чврсто се држе ислама као да ће их он заштити од свега што им се не свиђа.

Нико не угрожава муслимане Србије, њихово неповерење и стрепња су нереални, али то им је подстицај да се организују и концентришу на националној основи и упорно се држе остатака турске окупације. Иако их има мање од две стотине хиљада фиксирали су своје опредељење у стварању своје државе у Србији под именом ,,Санџак“ користећи незнање грађана Србије као да је то остатак турске државе у Србији а не само турски административни појам. У том циљу имају свој званични програм који реализују кроз ,,своју владу“ Бошњачко национално веће, смислили су свој грб, заставу, државне празнике, националне награде, организовали све категорије друштва, основали своје институције просвете и образовања, социјалне заштите, негују оријенталну архитектуру, изградили систем друштвене инфраструктуре, измислили свој ,,босански језик“ језик, одабрали Босну за своју матичну државу, освојили власт у скоро свим локалним самоуправама Рашке области, корак по корак суптилно бришу трагове Немањићке баштине, одсекли су крила Белом анђелу у грбу Општине Пријепоље, не дају да се постави Споменик Стефану Немањи у Новом Пазару, вежу се за исламске државе, животном простору дају исламски имиџ, иду толико детаљно да верске обреде десетине хиљада учесника обављај на отвореном тргу у Новом Пазару, ( рамазанску вечеру), постали су власници свих медија Рашке области, сва географска имена у Рашкој области променили су у турска имена (насеље Црквине зову Кадилук), обичаји и понашање им је посебно, турско исламско, стално се подсећају на феудално робовски турски окупаторски режим кад су многи њихови преци били турски феудалци, а Србе Рашке области су маргинализовани, без економске и политичке снаге (само пет Срба одборника у Скупштини Новог Пазара), маса Срба се иселило, све је више напуштених српских села без иједног становника, јер комунистичким системом власти у општинама је Србима тако био организовао живот да нису могли себи да обезбеде ни иоле нормалан и пристојан живот, преосталих Срба свест је тако промењена да се полако идентификују са муслиманима, живе у османском подсвесном страху.

Овај процес исламизације Рашке области и даље тече, исламски национализам у се реализује кроз легитимне државне институције власти, Србија нема пуни суверенитет у Рашкој области, деценијама па и данас држава проводи опортунистичку политику према исламском покрету на штету и Срба и државе Србије, као да је то нормална а не сепаратистичка појава.
Промена имена старе школе ,,Растко Немањић“ у Дојевићу код Новог Пазара коју је основала и изградила још Краљевина СХС само је делић тог програма и процеса стварања исламске државе у Рашкој области. Веома је индикативно да се временски поклапа одлука општинске управе у Новом Пазару са избором хоџе председника Одбора за науку, просвету и комуникације Скупштине Србије. Или је случајно или само нестрпљење због јаке жеље да се процес стварања исламске државе у Србији убрза.

Било како било, држава Србија мора зауставити исламску параноју у Рашкој области ако хоће да опстане. Националне мањине у Србији уживају сва права и благодети државе Србије и никако не смеју против себи и сећи грану на којој стоје и која их храни.

Др Добросав Никодиновић

извор: facebookreporter.org/2016/07/01/др-добросав-никодиновић-исламизациј/