уторак, новембар 21, 2017

Тагови Вести таговане са "НАТО"

НАТО

Након петооктобарских догађаја и доласком на власт нове политичке елите, у Србији је настала стратешка конфузија као резултат притисака са запада и пасивности Русије због њених унутрашњих проблема. Како су године одмицале, а наде и обећања дата грађанима нису испуњена, актуелна власт у немогућности опирања западу (вољно, а и невољно) и без ваљане подршке са истока, лута у својим одлукама. Те 2007. године (26. децембар) на иницијативу тадашњег премијера Војислава Коштунице Народна скупшина Србије доноси „Резолуцију о проглашавању војне неутралности Србије, у односу на постојеће војне савезе, све до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука по том питању“.

Данас када анализирамо самопроглашену војну неутралност Србије долазимо до чињенице да је она била резултат процене тадашње власти о спречавању најављеног самопроглашења независног Косова и НАТО подршке стварању те квази државе. Дакле, радило се о политичкој процени руководства Србије (Коштуница-Тадић) да би акт о неутралности могао да спречи стварање независног Косова. Процена није била ничим утемељена, нити је рађена на основу резултата и анализа стручних студија које би дале одговор на питање; „шта би Србији донела или одузела војна неутралност, или пак чланство у НАТО алијанси“, већ је донета емотивно ради смиривања страсти код српске јавности, која је још увек била под набојем догађаја из непосредне прошлости – НАТО агресије на СРЈ.

Притиснута споља и изнутра, тадашња власт је донела такву одлуку зарад политичких поена код својих бирача док код спољног фактора готово да није имала ефекта осим разбијања дилеме на коју ће страну Србија да иде.

О војној неутралности објављене су многе студије, а оно што је најважније постоје декларације и конвенције које регулишу неутрални статус такве државе. Оно што треба да разликујемо је да војна неутралност може бити привремена, или стална, затим међународно призната, или самопроглашена као што је то случај са војном неутралношћу Србије. Самопроглашена војна неутралност не доноси никаква права, нити било какве гаранције, али ни обавезе.

Не улазећи у теоријске одредбе војне неутралности, анализираћемо само период од самопроглашења (од 2007.г.) до данас, које су последице и шта би ваљало чинити убудуће;

  • Септембра 2006. године. Србија је потписала Споразум о статусу снага – СОФА споразум са владом САД, а јануара 2015. године потписан је исти споразум са НАТО алијансом. Овим споразумом је регулисан правни статус НАТО трупа на територији Србије. Заправо ради се о неограниченим уступцима кретању НАТО трупа кроз једну суверену државу и њиховом дипломатском имунитету. Према СОФА споразуму Србија је у обавези да исти потпише и са осталим државама чланицама НАТО алијансе. (2*)
  • У марту 2015. године постао је правоснажан тзв. „Индивидуални акциони план сарадње“ (ИПАП споразум) између РС и НАТО алијансе, који је потписан и прихваћен од потписника децембра 2014. године. Овај споразум представља имплементацију СОФА споразума и највећи је облик сарадње неке државе са НАТО у оквиру програма „Партнертсво за мир“ (ПзМ). У суштини он представља улазну карту за чланство у НАТО, или још веће одрицање од војног и безбедоносног суверенитета Србије, који све више прелазе у надлежност НАТО алијансе. (3*)
  • Србија је донела одлуку да се Војска Србије (ВС) опреми и организује по НАТО стандардима и на томе је радила од 2006. године, а највећи допринос дао је Драган Шутановац за време свог мандата као министар војни у периоду 2007.г. до 2012.г. (4*)
  • Већина војних закона усклађена је са НАТО. Најзначајнији је закон о односима Владе Србије и Владе САД о „безбедоносним мерама тајних војних података“ потписан 27.01.2014.г. (5*)
  • Србија је одобрила прелет вазухоплова НАТО савеза преко своје територије и тиме озбиљно нарушила свој суверенитет над сопственим ваздушним простором.
  • Центар атомско биолошко хемијске одбране (АБХО) у Крушевцу добио је НАТО сертификат за делатност којом се бави, а то значи да ће моћи да постане Регионални центар АБХО на услузи НАТО алијанси у оквиру ПзМ. (6*)
  • Новембра 2014. године Србија је добила „сертификат Тиер-2 о пуној оспособљености Републике Србије у НАТО кодификационом систему за послове кодификације наоружања и војне опреме“ од НАТО агенције за подршку (НСПА). (7*)
  • Војска Србије је ушла у састав борбене групе ЕУ „Хелброк“. Ова борбена група је намењена за управљање кризама, одбрану и безбедност ЕУ. (8*)
  • У предходних 5 година ВС је извела 45 војних вежби са НАТО алијансом, а само 6 са Русијом.
  • Војска Србије од 2002.г. учествује у мировним операцијама (МнОп) које су установљене резолуцијама СБ УН. Има индиција да ће ВС учествовати и на задацима које нису у надлежности УН, што се би представљало грубо кршење обавеза које прописује војна неутралност.
  • НАТО команда размештена је у просторијама Генералштаба Министарстава одбране (МО).

Анализом напред наведених чуњеница који карактеришу период од прокламоване војне неутралности до данас јасно се види да је Србија све даље од неутралности, а све ближа чланству у НАТО. Иако се често могу чути изјаве руководећих политичара о томе како Србија ужива пуну подршку западних држава и Русије о томе да је војна неутралност за Србију прави пут, то у пракси нема никавог правног утемељења. Војну неутралност не чине усмене изјаве светских лидера већ ваљани правни акти, а до њих се долази испуњавањем обавеза прописаних међународним конвенцијама и уговорима почев од Хашке конвенције из 1907. године, а касније установљавањем других међународних аката (декларације и повеље) које регулишу ову област.

Тако да недавна изјава министра војног Вулина како „неутралност чува Србију“ или следећа: „Војна неутралност значи да останемо своји на своме, без да заузмемо стране. Војна неутралност не значи да се правите да зло не постоји и да се не бојите. Оно што је неутралност је да су наше војне ефективе наше, управљање њима је наше, распоређивање, развој је наш и нема безусловног сврставања на прву, другу, трећу страну док не сагледамо наш српски интерест“ – не представља ништа друго него демагошку реторику намењену дневно-политичким потребама и служи за пуко замајавање грађана Србије. Овакве изјаве су производ сталних притисака западних ментора да Србију одвуку што даље од Русије. Оно што је до данас учињено по питању војне неутралности јасно указује да сагледавање српских итереса иде кроз НАТО призму, што Вулин добро разуме само неће да каже већ даје алегоричне изјаве. (9*)

Често наглашавање војне неутралности коју слушамо из уста водећих политичара Србије углавном је у циљу обраћања бирачком телу са повећаним интензитетом пред изборе. Тако је и председник Вучић обраћајући се учесницима заједничке вежбе ВС и војске САД „Зима 2017“ и српској јавности рекао; Верујем да ћемо овакву врсту партнерства и сарадње унапређивати и убудуће, при чему ће Србија, разуме се, увек љубоморно чувати своју војну неутралност“.

Овакве изјаве и хвалоспеви о војној неутралности Србије су фикција у главама политичара, правно неутемељена и необавезујућа, која пролази само на скуповима и митинзима зарад добијања политичких поена.

Изгледа да и неки опозициони лидери, нарочито пред изборе, имају решење по вољи бирача. Тако лидер ДС-а Драган Шутановац предлаже да Србија треба да направи исти споразум са Русијом као са НАТО (СОФА) за пролаз руских трупа кроз територију Србије, али за руски хуманитарни центар у Нишу није баш вољан да му додели дипломатски имунитет него треба да остане само хуманитарни центар.

Заборавио је бивши министар на одредбе СОФА споразума (уколико их је читао) које регулишу управо ово питање. У члану 13 стоји: „У случају да обе стране у будућности постану чланице сличних споразума који садрже одредбе које су у супротности са одредбама овог споразума, примењиваће се одребе овог споразума“. То значи, Г. Шутановац, да се потписивањем овог споразума Србија унапред одрекла права да склапа сличне споразуме, иако би они можда за њу били повољнији од овог, на пример са Русијом. Са аспекта међународног права то даље значи да је овакав споразум закључен под притиском од стране представника САД, јер је искључена могућност слободног склапања међународних уговора како иначе налаже Бечка конвенција о склапању међународних уговора.

Тако говори онај исти министар војни који је за време свог мандата увео НАТО стандарде у ВС. Зашто тада није увео и руске стандарде него је тврдио како су НАТО стандарди најбољи на свету! Међутим, за све постоји решење уколико постоји политичка воља.

Шта Србија треба да уради у наредном периоду да би имала стаус сталне међународно признате војно неутралне државе?

  • Да изради студију која ће тачно утврдити позитивне и негативне аспекте војне неутралности, шта се добија, а шта се губи посебно на економском политичком и војном плану.
  • Уколико студија покаже оправданост да Србија треба да буде војно неутрална онда такав концепт треба да угради у Устав РС, а потом и у остала стратешка документа (Стратегија националне безбедности, Стратегија одбране и Доктрина Војске Србије), а потом у законска и подзаконска акта (Закон о одбрани, Закон о Војсци Србије, Закон о службама безбедности РС и др.)
  • Када се све напред изнето уради онда се приступа реализацији закључивањем међународних споразума, најпре са водећим државама и савезима који се де факто и де јуре слажу да Србија може бити војно неутрална држава.
  • Након тога следи потписивање званичних докумената која регулишу ову област.

Стицање војне неутралности ни приближно не изгледа тако једноставно како сам описао у ова четири корака. То је веома тежак и сложен пут, посебно за Србију која је под сталним притисцима и уценама од страе НАТО-ЕУ. Знајући да је то тако, руководећи политичари се не упуштају у такав процес већ се служе демагогијом, еуфоричним изјавама и паролама јер је то много лакши процес „стицања војне неутралности“, а још уз помоћ медија брже и боље долазе до резултата код својих бирача.

Војна неутралност се не може успоставити декретом, то је веома сложен и комплексан процес који се развија у дужем временском периоду. То се најбоље може сагледати анализом војно неутралних држава у Европи. (*) Само неозбиљни политичари могу тако олако да дају изјаве о војној неутралности, ничим утемељене и необавезујуће.

Обзиром да је српска војна неутралност емотивног карактера, самопроглашена и необавезујућа, с правом се можемо запитати зашто руководећа елита већ 15 година уназад поступа тако што једно говори, а друго ради. Декларативно се изјашњава о војној неутралности, а све чвршће и тесније сарађује са НАТО алијансом и већ је ушла у предворје НАТО савеза.

Са друге стране, са Русијом се одржавају везе и контакти који су на ивици разума. Ко нам то забрањује да исто толико војних вежби, споразума и контаката имамо са Русијом и са ОДКБ (Организација Уговора о колективној безбедности)? Председник Вучић, премијерка Брнабић и министар Вулин тврде на сва звона како смо независни и самостални као држава у својим одлукама. Е па господо ако је тако, не дозволите да вас г. Шутановац учи како да поступате. Оно шта он предлаже је немогуће, али је могуће следеће:

  • Поступајући по одредбама истог СОФА споразума могуће је раскинути га и прогласите ништавим, ионако је противуставан и против-праван.
  • Кажете (политичари) да имате слободу у одлучивању, онда одлучите да мало буде другачије него што је сада. За почетак, изједначите војну сарадњу са Русијом и ОДКБ као са НАТО алијансом. Русија не врши никакав притисак па је утолико лакше.
  • Уколико војна неутралност дозвољава партнерство са НАТО (постоје такви примери) зашто не би дозволила и партнерство са Русијом и ОДКБ.

 

Током посете председника Вучића седишту НАТО у Бриселу (15.11.2017. г.) и заједничке конференције за медије Генерални секретар Столтенберг каже; “Поздрављамо чињеницу да можемо да се састајемо на овакав начин, јер се НАТО и Србија суочавају са заједничким изазовима, а сарадња са НАТО може бити од користи за Србију и регион. Наше партнерство чини Србију безбеднијом и сигурнијом, а уједно и НАТО савезнике сигурнијим“. (10*) Зашто све то не би могло да буде и са Русијом? Не сећам се да смо са НАТО савезом били безбедни, посебно у време агресије на СРЈ као и у периоду великог погрома српског становништва и отимања Космета.

Столтенберг даље наводи како НАТО са Србијом има годишње више од 100 партнерских активности и да „НАТО ради и на реформи безбедносних институција Србије, обучава српске официре за мировне мисије“.

Резултати тих „партнерских“ активности су јасно видљиви у свакодневном политичком животу Србије: притисци, претње, уцене и мешање у рад државних институција. Са друге стране, имамо пружену руку пријатељства и братског разумевања од стране Русије и заштиту у УН од коначног признавања тзв. „Косова“.

Међутим, у последњих неколико дана као да је притисак НАТО-ЕУ дојадио и самим политичарима на власти па су појединци почели да заоштравају реторику и да се некако стидљиво опиру, вероватно охрабрени подршком не само Русије већ и Кине и других заиста пријатељских држава.

Уколико су на том путу опирања окренути према истоку пружимо им подршку.

НАДА НИКАД НЕ УМИРЕ!

 

_________________________________________________________________________

(1*) www.politika.rs/sr/clanak/119284/Kako-je-utvrdena-vojna-neutralnost

(2*) www.geopolitika.rs/index.php/sr/srbija/71-sofa-nesporazum

(3*) www.mfa.gov.rs/sr/images/ipap/ipap.pdf

(4*) www.blic.rs/vesti/politika/nato-standardi-u-ovom-trenutku-najbolji-na-svetu/2tb9x7l

(5*) www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/predlozi_zakona/2600-14Lat.pdf

(6*) www.vs.rs/content/attachments/Centar_ABHO_Tehnicka_informacija_SRB.pd

(7*) www.mod.gov.rs/lat/7497/srbija-dobila-sertifikat-o-kodifikaciji-7497

(8*) www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/da-li-je-borbena-grupa-helbrok-uvod-u-deseti-krstaski-rat/

(9*) www.blic.rs/vesti/politika/vulin-vojna-neutralnost-cuva-srbiju/1w7v16w

(10*)ttp://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=11&dd=15&nav_category=11&nav_id=1325799

 

* Неутралне земље Европе. Већина неутралних земаља определила се за овај статус током Другог светског рата, односно на почетку Хладног рата. Да би нека држава била неутрална, није довољно, међутим, да унилатерално усвоји декларацију којом се обавезује да неће бити чланица војног или међудржавног политичког савеза, већ је неопходно да јој једна или више моћних држава гарантује овакав статус и то се чини међународним уговорима. Традиционално, неутрална држава може да измени или укине свој статус ако су све остале потписнице сагласне. Прва стално неутрална земља била је Швајцарска (ако се изузме Ватикан) Данас су то: Аустрија, Ирска, Финска, Швајцарска, Кипар, Малта, Шведска…

 

 

-

Србија и НАТО су партнери и то где се данас налазимо нам улива оптимизам, изјавио је виши званичник НАТО-а за Русију и Западни Балкан из одељења за јавну дипломатију Роберт Пшчел Роберт Пшчел TwitterРоберт Пшчел Twitter

„То је партнерство у којем прилике нису ни близу тога да буду исцрпљене. Ја сам веома оптимистичан – и не само ја, већ и лидери НАТО-а, а рекао бих и савезници. Мислим да је најновији састанак председника (Александра) Вучића и НАТО то потврдио“, истакао је званичник НАТО-а.

Како каже, крећемо се напред и имамо политички дијалог, али и разумевања око много заједничких питања.

„Мислим да сваке године заједно чинимо све више. Можете да се кладите да ћете видети јос таквих ствари“, рекао је Пшчел.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Niko da kaže koji su nam otrovi godinama na trpezi (FOTO)

Он је истакао да НАТО поштује чињеницу да је Србија заинтресована за улазак у ЕУ, јер то, како каже, звучи као смислен циљ.

Одговарајући на питање како сарадња са НАТО-ом може помоћи Србији на њеном европском путу, будући да те две организације, како је истакнуто на Петој београдској НАТО недељи, деле исти систем вредности, Пшчел каже да ће пројекти које наша земља спроводи са НАТО-ом у најмању руку помоћи да се унапреде стандарди који су битни са становишта ЕУ.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: NATO: Nemamo „tajni plan“ za Zapadni Balkan

„То не мења чињеницу да је ЕУ ваш партнер у том подухвату“, рекао је Пшчел.

Говорећи о безбедносним изазовима у региону, Пшчел је рекао да је неке лако дефинисати, јер су присутни већ неко време и представљају заоставштину прошлости.

Примећује да су се ствари промениле, али, како каже, и даље остају тензије и одређено неповерење људи због нерешених питања.

„То су, наравно, потенцијална питања која би могла да се претворе у неке врсте безбедносних изазова, зато и даље овде имамо присуство КФОР-а и остале видове укључености и ангажмана“, рекао је он.

Постоје, каже и други проблеми, као што су сајбер напади, који не познају границе, илегална миграција, као и криминал, али и радикализација која може довести до потенцијалних терористичких аката.

Свака земља има свој корпус изазова, али и регион има своје одређене специфичности, а ипак је и део нечег већег, додаје он.

На питање да ли је руски утицај безбедносна претња, Пшчел указује да ту постоје две димензије, наводећи да свака земља има пуно, неупитно право да спроводи своју политику и односе, те да је НАТО наклоњен томе да има најбоље односе са свима…

Русију је НАТО сматрао партнером, рекао је Пшчел и указао на заједничке пројекте до 2014. године попут борбе против терориста, сарадње у Авганистану…

„Били смо веома задовољни тиме, али је онда Русија изабрала веома негативан пут јер су њени поступци у Украјини, припајање Крима, итд. довели до ове кризе. Не ради се само о НАТО, него о ЕУ и гласању у УН. Русију је, мислим, подржало осам или девет земаља у ГС УН када је дошло до дискусије о статусу Крима… То дефинише наш однос са Русијом, и то није нас избор“, рекао је он.

Како каже, питање оног сто се често описује као „малигни утицај“ је такође озбиљан проблем.

Према његовим речима, свака земља има право да представи своју тачку гледишта, следи своје интересе, промовише своје економске интересе и бори се за то снагом аргумената, али друга је ствар када нека земља троши огромна јавна средства на кампање дезинформисања, јер се управо о томе ради.

„Сваки нови дан доноси нове приче о вестима које нису вести“, оценио је Пшчел.

Званичник НАТО каже да та организација није опседнута Русијом, али да мора да реагује на „понасање Русије“.

„То значи да ни ваш регион није имун на то. Како се позабавити тиме? Ми као НАТО бавимо се тиме на свој начин, ЕУ се бави тиме путем санкција, а земље које нису њене чланице имају своје политике, али то не мења стварност коју сам описао“, рекао је Пшцел.

Поводом изјаве Хојта Брајана Јиа да се не може седети на две столице и на све чешће коментаре у јавности да ће Србија бити принуђена да бира између Русије и ЕУ, Пшчел посебно наглашава да се НАТО не бави „присиљавањем“ било кога.

„То је важна цињеница и то желим да нагласим. Свака земља мора да анализира сопствени интерес и начин служења тим интересима у смислу тога како је њена политика структурирана. На нама није чак ни да то коментаришемо“, рекао је Пшчел.

Нас се тичу само две ствари – једна је да бисмо волели да видимо било какву дискусију јер се то, искрено, тиче и нас, додао је он.

„Када читате српске медије, то се види. Каква год да су гледишта изнета у дискусији, требало би да буду заснована на чињеницама, то је прва ствар. То је ионако такође добра ствар за ваше грађане ради формулисања и избора најбољег приступа заснованог на чињеницама, да, као што се казе, направите свој прорачун“, рекао је Пшчел.

Друга ствар је додаје, да све треба да буде засновано на међународном праву и у складу са њим, као и са преузетим обавезама које земља има – „ми не идемо даље од тога“.

„Ми не желимо и нећемо да вам говоримо шта да радите осим ако је нешто противно међународном праву. Ради се о вашем избору, надамо се да ће та дебата бити отворена и потребно нам је више догађаја као сто је Београдска НАТО недеља или Београдски безбедносни форум“, истакао је Пшчел.

Одговарајући на питање о српско-руском хуманитарном центру, те да ли верује да ће добити дипломатски статус и да ли би због тога настао проблем у српско-америчким односима, Пшчел каже да не може да одговори на то питање јер није представник ни српске, ни америчке владе.

„Одлука је на вама“, поручио је Пшчел и додао да може говорити о заједничком плановима са Србијом када је реч о хуманитарној сарадњи, ванредним ситуацијама, као што су поплаве и пожари, јер НАТО о томе, не само да има изразит став већ се тиме и бави.

Он је подсетио да се Србија сагласила да следеће године буде домаћин регионалне вежбе ради унапређења способности ватрогасаца и осталих специјализованих служби.

„Мислим да је Србија, као и ми, већ имала користи од активности у Босни ове и Црној Гори прошле године, и то је оно што ми нудимо. Али што се тиче одлука које доносите, оне су на људима задуженим за одлучивање у вашој земљи“, навео је Пшчел.

Упитан да ли регион може да буде довољно стабилан ако све земље које га чине нису чланице НАТО-а, Пшчел подсећа да у Европи постоје различита решења и да се не ради о томе да свако мора да буде део исте организације.

„НАТО је политичка и војна алијанса, али европски пројекат је свеобухватнији. Било да је реч о земљама које су ушле у ЕУ, или су заинтересоване да уђу, или напорно раде на томе, мислим да све кажу да је то вредно труда, и мислим да вреди послушати њихово мисљење“, рекао је он.

Пшчел је поручио да НАТО као организација, као и појединачне земље савезнице свесрдно подржавају регионалне пројекте сарадње и добросуседства.

www.novosti.rs/вести/насловна/политика.393.html:696688-Пшчел-Србија-и-НАТО-данас-улива-опмитизам

-

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган реаговао је на извињење НАТО-а након што се његово име појавило на „непријатељском постеру“ током војне вежбе Алијансе у Норвешкој Фото Twitter Фото Twitter

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган реаговао је данас на извињење НАТО-а након што се његово име појавило на „непријатељском постеру“ током војне вежбе Алијансе у Норвешкој, поручивши да се такво непоштовање не може лако заборавити.

 „Видели сте јуче понашање пуно непоштовања током војне вежбе НАТО-а. Постоје грешке које не праве будале, већ људи ниског морала“, рекао је Ердоган у говору емитованом уживо на телевизији, преноси Ројтерс.

Турски председник је истакао да се то не може забашурити „обичним извињењем“.

Он је јуче рекао да Турска повлачи 40 својих војника из војне вежбе НАТО-а у Норвешкој, након што се његово име појавило на листи непријатеља на постеру током те вежбе.

НАТО и Осло су се извинили Турској после инцидента током војне вежбе у Норвершкој где су Мустафа Кемал Ататурк и председник Ердоган били „приказани као непријатељи“ након чега је турски лидер повукао своје војнике са маневара.

„Извињавам се због увреде“, рекао је генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг у саопштењу наводећи да је инцидент резултат „потеза појединца“ и да не одражава став Алијансе, пренео је АП.

Поменути појединац за кога се каже да је цивил по уговору из Норвешке, а не службеник НАТО, удаљен је са вежби и у току је истрага о инциденту, додао је Столтенберг.

„На норвешким властима је да одлуце о дисциплинском поступку. Турска је цењени савезник НАТО која даје важан допринос заједничкој безбедности“, закључио је Столтенберг.

www.novosti.rs/вести/планета.479.html:696548-Ердоган-За-онакво-непоштовање-извињење-није-довољно

-

Владимир Фролов

Коментаришући недавне захтеве о прекиду балансирања на „две столице“ и захтевом за укључење у НАТО, новинар Лазански изјављује – „NАТО је на неки начин чувар одређеног степена безбедности Срба на Косову. Ми морамо са NАТО да сарађујемо хтели ми то или не, јер су у јужној српској покрајини гаранти да неће бити насиља, бар не отвореног и масовног насиља над Србима“!

Овом изјавом Лаза баш казује да је постао „пчелар“, јер је ноторна чињеница да је управо доласком снага NАТО у јужну српску покрајину, почео отворени терор и прогон Срба од стране шиптарских терориста, који су имали отворену натоовску подршку током њихове побуне 1999.године!

Срби имају искуствену пословицу о „чувању“ пчелињака од стране медведа, који воли мед, а Лаза изгледа воли скупштинску столицу, а прича се о превременим изборима, па није згорег да се мало поради …

„Нико не може да ме убеди да Јенс Столтенберг мрзи Србију“.

„Јенс може да потврди да сам се борио и штитио интересе Србије“.(1)

Александар Вучић, Брисел, 15.11.2017.

 

Ове две сумануте реченице нису извучене из контекста. Контекст је извучен из њих. Контекст Вучићеве посете Бриселу, где је учествовао на састанку Савета НАТО-а, а и сусрео се са Федериком Могерини. Изговорио их је достојанствено, подигнуте главе загледан у будућност (надам се његове, не и моје деце). Па, да их размотримо. 

Прво, ИМЕ. Генералном секретару НАТО-а Вучић се обраћа се именом. Јенс. Слатко и сочно, али на дипломатским брифинзима неуобичајено. На страну његова, већ много пута уочена, дипломатска неотесаност. Њоме би се ово могло објаснити да је то учинио једном, али како је током заједничког обраћања медијима то учинио више пута, слађано “Јенс” морамо посматрати као поруку. Пријатељства? Да, али и више од тога. Присности! Присности личне или присности државе и Алијансе? Са Вучићем таква дилема не постоји, он је – држава то сам ја, више и од Луја XIV, творца ове изреке. 

Логично је, онда, да се запитамо коме Вучић шаље ту поруку присности? Шиптарима? Тешко. Уосталом, њих баш брига, њихове позиције код НАТО-а су стабилне. Чланицама Алијансе? Бесмислено. Столтенберговом љубавнику? Таман посла. Па коме, онда? Нама и Русима, ето коме. Уствари, Русима и нама, да будем прецизнији. (Не зато што је граматички исправније, већ што је редослед примеренији).

И господин Столтенберг, да не кажем “Јенс”, звучао је присно. Према Србији. Он је истакао да партнерство НАТО-а и Србије напредује веома добро, као и да “нема контрадикције између војне неутралности и снажног партнерства Србије са НАТО“(2). Зашто би и било све док на једну вежбу са Русијом дође по 15 са НАТО. Такође, он се сложио са својим гостом “да морамо гледати у будућност”(3). Само што он за будућност сматра независно Косово, Војводину са атрибутима државе и прекограничну регију “Санџак”. Вероватно и о прешевској долини има неке планове који потврђују Вучићеву убеђеност “да Јенс не мрзи Србију”. Можда је и не мрзи већ само ради свој посао…

Зато је важно да схватимо како је ова несумњива промена реторике НАТО-званичника последица  промене стратегије приступа, не и промене планова, према Србији. Та стратегија заснована је на закључцима „Фонда за супротстављање руском утицају“ и низа других сличних глобалистичких института који су основани са намером да спрече убрзану ерозију угледа НАТО-а у свету, условљену безочном, агрсивном, политиком у остваривању интереса ”униполарног света” и раст утицаја Русије чија идеја “мултуполарног света” убрзано добија све више присталица, чак и у НАТО државама. 

Будући да је Србија пример земље где су ароганција и глупост НАТО-трабаната (Јелена Милић је класичан пример) довеле до пада рејтинга Алијансе упркос знатним средствима за промоцију, кренуло се  другим путем – директним укључивањем званичне политике Србије у мењање слике НАТО-а у српској јавности, под контролом НАТО сектора за јавну дипломатију из Брисела и НАТО канцеларија за везу у Београду(4).

Ово практично значи да нам више нико неће, попут Јелене Милић (верујем да примећујете како је њено присуство у јавности знатно смањено), говорити да је лаж како је уранијумска муниција толико штетна за здравље и сличне тупавости, већ ће нам се, са српске стране, причати о потреби “гледања у будућност”, “све бољој сарадњи”, “поштовању које нам се указује у Алијанси”, промовисати заједнички пројекти и вежбе итд. Са стране НАТО-а биће избрисана претећа реторика, формално ће се показивати уздржаност према проблему “Косова” (што никако не значи да је НАТО променио став!), показиваће се пуно “разумевање” (што не значи да га стварно има!) за “специфичне” историјске односе и везе са Русијом, нико од званичника неће више правдати „интервенцију“ у Србији, већ ће је једноставно називати „прошлошћу“ (на „оправданост интервенције“  повремено ће нас подсећати  пензионисани генерали, „аналитичари“ и остали јуришници другог ешалона) итд. То би временом требало да доведе до позитивних помака српске јавности према НАТО, а све под маском „супротстављања руској кампањи дезинформација на Балкану“(5). 

Фонд стратешке културе један је од првих медија на овом простору који је указао на ову промену стратегије, у сјајном тексту Драгана Крсмановића “Следећи задатак Вучића: Србија мора радити на побољшању угледа НАТО“(6), а како изгледа испуњавање те нове стратегије у пракси могли смо прво видети у јавним иступима и колумнама високог функционера СНС-а и врло блиског Вучиићевог сарадника Владимира Ђукановића након учешћа у раду пролећног заседања Парламентарне скупштине НАТО-а у Тбилисију и не тако давној његовој посети седишту НАТО-а у Бриселу. (Ах, како је био испоштован тамо, ах на какво је разумевање наишао, на какве љубазне осмехе…, а све то је, јел те, поштовање за Србију и Вучићеву политику …). Дакле, има да следи, како НАТО данас, није НАТО јуче … 

И то је постао модел, матрица која има за циљ мењање свести српске јавности према НАТО-у. Заједнички бриселски брифинг Вучића и Столтенберга класично је одрађивање те матрице, а реченице са почетка текста срж поруке која треба да нам се уреже у свест.

Да схватимо и ми и Руси да нико првог човека Србије не може убедити како је Столтенберг непријатељ Србије.  Не знам ко га у тако нешто убеђује? И у то да „Јенс“ у НАТО-у уопште нешто одлучује. Вучић заправо хоће да нам каже како други човек на челу, значи други НАТО на делу. Како је, доласком Столтенберга, НАТО од безочног тигра претворен у питому жирафу којој висока војна технологија служи само да са висине посматра свет. Да ли је Вучић толико наиван? Није. Само одрађује посао који му је поверен.

Подсетићу Вас да је по истом принципу прогласио за „пријатеље“ Шредера и Блера и још им за „привилегију“ да их тако зове дебело платио. И Бакира Изетбеговића гурао нам је под нос као пријатеља још колико јуче, а данас због њега сазива Седнице тела за безбедност. 

А шта тек рећи за ону другу реченицу да „Јенс“ може да потврди како је штитио интересе Србије. Изгледа смешно, зар не? Можда, сада. Али, када такву несувислост буде изрекао десети пут, многи ће почети да верују да Столтенберг боље од нас зна шта су интереси Србије. И да верује како НАТО, заправо, не жели да нам науди. Да Руси лажу. То је идеја. То је тајна Вучићевог „Јенсања“, које је поновио бар 5-6 пута. Недипломатски, али плански. 

Зато и кажем да су две реченице са почетка текста сам контекст Вучићеве посете седишту НАТО-а. Наравно, онај намењен јавности. Шта је Вучић обећао и прихватио иза затворених врата за сада не знамо. Али, Путин ће знати. Сигурно. 

Зато верујем да ће посета Вучића Москви за отприлике месец дана бити изузетно занимљива. И да ли ће донети тај историјски дипломатски статус Руском хуманитарном центру у Нишу. Зар нам „Јенс“ није поручио да је то само ствар Србије? А он је добар и „не мрзи Србију“. 

Значи, на Вучићу је…  

_______________________________

 

  1. www.nspm.rs/hronika/aleksandar-vucic-danas-na-sastanku-nato-saveta-u-briselu-razgovarace-sa-jensom-stoltenbergom-i-federikom-mogerini.html
  2. Исто
  3. Исто
  4. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/uzalud-vam-trud-sviraci/
  5. Исто
  6. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/uzalud-vam-trud-sviraci/

-
Аутор: Драган Милашиновић 

Пред Вама је други део интервјуа који са нашим гостом, академиком, проф.др Радетом Биочанином водимо на тему последица НАТО бомбардовања Србије по еколошку средину и становништво. 

Професор Биочанин веома је компетентан саговорник за ову област будући да је био питомац Војне академије – смер АБХО, а да је као официр ЈНА, ВЈ и ВСЦГ службовао  у 10 гарнизона. Завршио је Командно-штабну академију у ЦВВШ Београд и бројне друге школе и курсеве, везане за проблематику рода АБХО. У току официрске каријере обављао је бројне командирске, начелничке, командне, наставничке и научно-истраживачке задатке. Од 1998. до 2000-те када је напустио војну службу, био је асистент на Војној академији-смер АБХО у предмету РХБ деконтаминаџија. Током и непосредно након НАТО агресије деловао у оквиру АБХО јединица напе војске. Такође, дуго је обављао дужност Начелника Одсека за експертско оцењивање пројеката и програма развоја у Министарству одбране. Војску напустио у чину пуковника.

Настављамо изузетно занимљив разговор о страхотним последицама уранијумске муниције коју је НАТО бацао на Републику Српску, а касније и на Србију:

Како се повишена радиоактивност којој су грађани Србије били изложени током НАТО агресије и након ње рефлектује на генетику становништва?

Генетски ефекти представљају зрачење индукције мутације у полним ћелијама, које се преносе из генерације у генерацију. Генетске ефекте индукују ниске дозе зрачења.
Соматске ћелије су све ћелије једног организма изузев ћелија репродуктивног система. Њихова оштећења подразумевају органска оштећења, губитак функција ткива или органа и може довести чак и до смрти ћелија. Мутације се такође могу јавити у соматским ћелијама, али не могу бити пренете репродукцијом, тако да се губе кад ћелија изумре.

Човек може бити изложен радиоактивном (јонизујућем) зрачењу на два начина: зрачењем из спољашњег извора које делује на тело и уношењем радиоактивног изотопа у тело, тако да зрачење делује континуирано унутар организма.

По времену појављивања промена након озрачивања разликујемо ране и касне соматске ефекте. Рани ефекти се појављују одмах, за кратко време по озрачивању и везани су за високе апсорбоване дозе. Касни ефекти се могу појавити због високих и нижих доза, али после дужег латентног временског периода који може бити дужи 10 година. Акумулација малих доза кроз дуги низ година изазива дугорочне последице по људе и животиње.

Оштећења која изазивају високе дозе постају у нормалним случајевима очигледна у року од неколико часова или дана. Али, да би се развио карцином, потребно је много година, док се наследне деформације и болести изазване генетичким оштећењима испољавају у наредним генерацијама, а „жртве“ су деца, унуци, па чак и праунуци особа које су биле озрачене на било који начин.

Шта се дешава са људским организмом који је био изложен непосредном или посредном дејству уранијумске муниције?

Када се нађе у организму уран као тешки метал, може да испољи хемотоксичност и радиотоксичност. Уколико је у некој од растворљивих форми (метални урнијум), доминантна би била хемотоксичност, а у случају да се ради о слабо растворљивим аеросолима, радиотоксичност је доминантни ефекат.

Основну опасност представља инхалација аеросола у непосредној близини погођеног објекта. Највећу количину ОУ у организам уносе лица у непосредној близини дејства (до 100 м), када пројектил погађа у тврду мету. Човек се може контаминирати ОУ: инхалацијом (преко органа за дисање), ингестијом (преко хране, воде, тј. преко органа за варење) и преко коже (како здраве тако и оштећене, услед отвореих рана или болести).

Најчешћи и најопаснији пут контаминације ураном је инхалаторни пут. Ако је једињење урана нерастворљиво, остаје на месту уношења (најчешће дуж респираторног тракта) и ту локално испољава своја дејства. Растворљива једињења уранијума путем крви транспортују се до депо органа. Критични орган (депо и главни екскреторни орган) за интоксикацију уранијумом је бубрег. У њему се депонује 0,05–12%, полувременом излучивања 6–1500 дана, тако да се излучује урином више година после уношења. При једнократном уношењу пресудно је хемијско, нефрооксично дејство, док је радијационо веома слабо. Велика количина, чак 2–20% унетог уранијума задржава се у минералном делу кости, трајно везан, тако да пресудни постају радијациони ефекти. У осталим органима (јетра, панкреас и слезина) везује се 0,03–12%, првенствено четворо-валентног урана.

У клиничкој слици интоксикације ураном доминира акутна или субакутна бубрежна инсуфицијенција, панцитопенија, а у хроничној експозицији неуролошки испади. Касне последице – малигне промене, најчешће карциноми бронха, остеосарком, леукозе и тумори јетре настају после дугог латентног периода, док се генетске промене могу јавити већ у првој генерацији. За постављање дијагнозе потребан је анамнестички податак о експозицији, односно боравку на контаминираном терену, резултати дозиметријске контроле, општи клинички преглед и лабораторијске анализе (хематолошке, биохемијске, цитогенетске).

За спровођење успешне терапије од пресудног значаја је да се процес деконтаминације, нарочито ако постоји интерна контаминација, започне што пре, најбоље у првих 24 сата, када је успех преко 90%. Могуће је блокирати улазак и везивање урана (заштитним средствима и испирањем рана изотоничним раствором На-бикарбоната), и убрзати елиминацију већ унетог спором и.в. инфузијом На-бикарбоната, током неколико дана. Даља терапија је неспецифична – симптоматска.

Да ли су од стране државе предузимане мере за смањење последица злочиначке НАТО агресије?

Наравно. У оквиру мониторинга јединице АБХО Војске СРЈ, СЦГ и сада Србије много је учињено. Организована је контролно-заштитна служба и санирају се последице, које ће дуго трајати. Новонастала ситуација може се декларисати као нуклеарни удес,без обзира што се догодио у необјављеном рату и што ће се „одговор“ одвијати у миру, са одговарајућим обавезама свих субјеката друштва и према важећим међународним препорукама.

Још у току ваздушних напада, а нарочито поз завршетку агресије НАТО-а, детаљним извиђањем су прикупљени докази да је на територији Србије и Црне Горе, јужно од 44. паралеле (ван територије КиМ), муниција са осиромашеним уранијумон (ОУ) употребљавана на пет локација – Пљачковица, Братоселце, Боровац, Рељан и рт Арза на полуострву Qуштица. Приликом ових претрага уклоњени су видљиви остаци муниције са ОУ, што према подацима добијеним на основу радиолошке проспекције терена, као и каснијих података НАТО-а, објављених у извештајима УНЕП-а, представља само мали део муниције са ОУ која се налази на местима дејства.

Након прикупљања свих неопходних сазнања, јединице Војске, у сарадњи са Институ том „ВИНЧА“ отпочеле су реализацију пројеката деконтаминације наведених локација. Почев од 2002. године успешно су реализовани радови на деконтаминацији рта Арза, рејона Братоселце и Пљачковица.

У току 2005. године завршена је и деконтаминација рејона Боровац, а у току је поступак одобравања пројекта за радове на локацији Рељан, чијим завршетком би цео контаминирани простор југа Србије био и практично деконтаминиран. Рад са осиромашеним ураном, као и са свим осталим производима распада уранијумовог ни¬а, захтева изузетне мере опреза. Свака механичка деловања на локацији производе поновну ресуспензију у ваздуху, што захтева заштиту од радиоактивних аеросола. Због тога се радови планирају само у данима без кише и јаког ветра.

Целокупан безбедносни концепт рада на локацијама заснован је, пре свега, на ангажовању професионално обученог људства, кадровски и технички опремљеног за ову врсту посла. Прелазак из безбедне у контролисану зону врши се преко контролног пункта, на коме се врши дозиметријска контрола и, по потреби, радиолошка деконтаминација. Лица која раде у контролисаној зони имају одговарајућу заштитну опрему, а у обавезан део опреме спадају и ли-ни дозиметри (електронски и термолуминисцентни).

За време деконтаминације терена врши се стално узорковање ваздуха, а узорци се анализирају гамаспектрометријски. У току свих радова обезбеђен је стални медицински надзор, а после извршених радова лица која непосредно раде на терену подлежу специфичним лекарским прегледима који се реализују на ВМА. Извођење санације одвија се према утврђеном оперативном плану, који се ажурира свакодневно. Након коначне претраге и ископавања, поново се врши детаљна радиолошка проспекција терена и уносе подаци ради прављења нове радиолошке мапе. Након тога на локацију долази цела експертска група ради коначне детаљне провере обављеног посла. Последњи део завршних радова обухвата сређивање фото и друге документације, анализу извршених радова и израду завршног извештаја.

Шта радити даље?

У свакој земљи па и нашој, морбидитет становништва је један од показатеља здравственог стања који говори о обољевању становништва у ратном и мирнодопском времену. Ови подаци углавном се добијају помоћу рутинске здравствене статистике, коју воде институти и заводи за јавно здравље. Рутинска здравствена статистика не евидентира сва одступања од здравља у смислу дефиниције здравља WHО, него она одступања од таквог стања, која су манифестoвана и која су услед субјективних сметњи навела појединце да се јаве здравственој служби.

Превенција радијационих и других обољења обухвата здравствено-васпитне и здравствено-промотивне мере чији је циљ повећање знања, вештина, успостављање и подршку здравим стиловима живота, оне затим обухватају рану дијагностику, лечење, рехабилитацију и посебно примену трошковно ефективних мера као што је скрининг, које такође подразумевају мониторинг и евалуацију.

Након извршених радова на санацији угрожених подручја, потребно је у дужем периоду осигурати праћење релевантних радиолошких параметара у ширем рејону локације. Мониторинг садржи стандардне процедуре праћења стања животне средине, са тежиштем на откривању и мерењу садржаја У-238 и његових потомака, и треба да обухвати периодично праћење следећих параметара: узимање и анализу узорака падавина и таложних материја; анализу узорака земље са локације и ближе околине; анализу узорака ваздуха; анализу узорака биолошког материјала, и анализу површинских вода у подручју локалитета и објектима снабдевања.

Пожељна је и одговарајућа епидемиолошка студија и праћење здравственог стања евентуал¬х ризичних група становништва у непосредној близини локације, уколико за то постоје економски услови.

Сва сазнања везана за тренутне, али и трајне ефекте његовог дејства базирају се на теоретским сазнањима и искуствима стеченим за време агресије 1999. и након ње, током санација терена по којима је дејствовано муницијом чији су пројектили од ОУ. На основу свих до сада доступних података и практичних искустава са извиђања и процеса деконтаминације неопходно је израдити процену радијационог ризика за појаву касних ефеката (малигних обољења и генетских оштећења) код становништва у зонама употребе муниције од ОУ, и укупних штетних ефеката на биодиверзитет тог подручја. Здравствени надзор над особљем које је било у зони контаминације по било ком основу мора да буде стална брига медицинских служби и санитетских органа. Далекосежне последице пољуде и животну средину захтевају додатна истраживања, мониторинг и праћење, али, и поред тога, засигурно не могу бити потпуно предвидљиве.

Генерално гледано, дугорочне последице на биљни и животињски свет и екосистеме у целини осећаће се дуги низ година. Услед гранатирања рафинерија, азотара и петрохемије, оштећења трафостаница (које су користиле пираленска уља), као и других индустријских постројења, многа опасна хемијска једињења су доспела у ваздух, воду и земљиште. У процесу кружења материје и кроз ланце исхране, многа од њих ће доспети или су већ доспела у живе организме. Многа од тих једињења имају тератогено, канцерогено и мутагено дејство, па ће се штета по живе организме, биљке и животиње, а наравно и на људе, испољавати на различите начине. При сагледавању утицаја укупних НАТО дејстава на природну баштину односно биодиверзитет Србије као императив се намеће питање разумевања хијерархијске организације живота односно међусобне повезаности биотичких нивоа од молекуларног, преко нивоа ћелије, јединке, популације, заједнице, екосистема, биома до биосфере.

Данас поседујемо значајне количине информација о врсти и количинама убојних средстава од НАТО дејстава, која су изазвала директне непроцењиве штете у животној средини угрожавајући животе и здравље људи, биљни и животињски свет. О дугорочним последицама на КиМ (имајући пре свега на уму кумулативни ефекат читавог низа РХБ полутаната) тек ће се детаљније говорити, након стварања услова на међународном нивоу и након сложених интердисциплинарних и мултидисциплинарних истраживања.

Да ли све ово што наводите значи да ми, што се тиче последица НАТО бомбардовања муницијом са ОУ, имамо неку врсту ванредне ситуације која ће трајати годинама? Да ли треба алармирати јавност, можда прогласити неко ванредно стање?

Мислим да употребљавате можда неадекватне термине. Јавност не треба алармирати али је треба обавештавати потпуније него до сада. такође, ситуација се више не може називати ванредном, већ би адекватније било називати је кризном. И сходно томе примењивати одређене мере које се предвиђају у таквим ситуацијама без обзира да ли су оне природног или антропогеног карактера. Пре тога, стручњаци различитих профила требало би да разраде неопходне активности које би заједно чиниле СИСТЕМ за управљање конкретном кризном ситуацијом, и који би постао део редовних активности одређених служби (здравствене, радиолошке, еколошке итд) које се прате од тела за то одређеног. Ту треба обухватити следеће:

• анализу опасности (угроженост),
• озваничење (доношење одговарајућих прописа),
• дефинисање организације свих учесника у заштити и спашавању,
• разрађивање систем комуницирања,
• утврђивање свих ресурса за деловање у ванредним ситуацијама,
• сачињавање целокупног плана за деловање у случају кризних стања,
• информисање јавности правовремено и тачно.

Цењени професоре Биочанин, мислим да сте читаоцима ЦЕОПОМ-а изнели много нових и занимљивих података, које јасно указују да последице злочиначког НАТО бомбардовања нису епизода како нам покушавају предочити неки наши политичари, већ трајни проблем са којим ће се суочавати и следеће генерације. како бисте закључили овај интервју?

Као што сам рекао, морбидитет, као негативни индикатор здравственог стања становништва, објективни је показатељ здравља становништва и најчешће се користи у анализи здравственог стања популације једне државе или региона. Заснива се на регистрованом морбидитету (болнички и ванболнички, тј. амбулантно-поликлинички). Довољно је ставити у однос морбидитет нашег становништва пре и после бомбардовања и извући закључке саме по себи. Такође, ставити у однос морбидитет у подручјима где су НАТО удари ОУ били интензивнији са оним где их није било.

Од 1999. године, услед НАТО бомбардовања СРЈ, али и других драстичних загађења, број оболелих од хроничних незаразних болести је у сталном порасту, заступљеност генетских фактора је око 30%, а остало представља утицај ризико-фактора. Разлог томе је и неправилна исхрана, односно конзумирање хране са еколошки угрожених подручја. Зато, еко-последице НАТО агресије треба посматрати синергијски са укупном деградацијом и загађењем наше животне средине у ратним и мирнодопским условима, уз континуирано праћење и анализу еко-ризика, морбидитета, безбедности и здравља на раду и квалитета живота.

Бројне еколошке дебате показују да се проблем деградације животне средине мора посматрати кроз целовит третман моралне, правне, економско-политичке и техничко-технолошке равни. Након више од једне деценије након НАТО бомбадовања СРЈ, нагли пораст еколошких проблема и њихова реална претња егзистенцијалном опстанку биљног и животињског света и људске популације наметнуло је потребу да се ова изузетно значајна област правно уреди и осанкционише, не само локалним, већ и регионалним и међународним нормама, уз максималну материјалну подршку у ремедијацији животне средине.

У општем смислу, неопходно је имати ваљан Информациони здравствени систем, који треба да представља скуп људи, материјалних средстава и поступака који служи за производњу и комуницирање информација у систему еко-безбедности. У овом случају, здравствена информатика као научна дисциплина треба да се бави теоријом и праксом информационих процеса у еко-заштити, питањима обраде података и информација последица девастације животне средине и свим импликацијама које ти процеси имају са теоријског, технолошког и апликативног аспекта на здравствену проблематику.

После 17 година од НАТО бомбардовања, чини се да је поодавно дошло време да се запитамо до када ћемо имати право да, поред осталог и ћутањем, уништавамо генерације које долазе и до када ћемо моћи да се неодговорно понашамо према њима али и природи која нас окружује? Годинама већ говорим и доказујем да санација последица НАТО дејстава уранијумском муницијом и другим средствима која су уништавала животну средину (графитне бомбе и сл.) не може бити успешна ако се посматрају само болести људи, већ се морају пратити и сви проблеми животне средине.

Уосталом, сви ми, и власт и народ морамо се запитати имамо ли право бити неодговорни према себи и другима и ћутањем помагати да све прође без санкција криваца, барем моралних?

Професоре Биочанин захваљујем на посвећеном времену и стрпљењу, а посебно на мноштву информација које сте нам пружили. Живели!

Хвала и вама. Поздрав читаоцима вашег портала.

 


Извор: ЦЕОПОМ-Истина

Академик Биочанин интервју – Црне тајне „Милосрдног анђела“ (2)

Академик Биочанин интервју – Црне тајне „Милосрдног анђела“ (2)

-

Владимир Фролов

Oдмах после Skotova вриска на одлуку да генерал Лазаревић предаје српским питомцима војне академије, огласи се и неизбежни „непристрани“ ROJTERS, познат по пласману антисрпских вести током деведесетих година прошлог века, док су хумани NАТО генерали чинили ратне злочине над Србима!

Дрско пласирање тезе – „Iako bi u nekim zemljama presuda za ratne zločine mogla da bude minus, u Srbiji je postala medalja časti“, заправо означава почетак медијске кампање против одлуке војне академије да српским питомцима српски генерали пренесу ратна искуства, из одбране своје Отаџбине!

ROJTERS потом истиче, да је та одлука одмах алармирала „aktiviste za ljudska prava“ и то баш оне који су током NАТО бомбардовања позивали на још жешће бомбардовање, ваљда да се униште неприлагодљиви Срби, па да потом можда амерички генерали, доказани ратни злочинци, предају на тобожњој српској војној академији зомбираним будућим натоовским послушницима, да штите „људска права“ по њиховом моделу!

Само, и та „људска права“ и плаћеници USAID који их пропагирају у Србији, неминовно путују у канту за отпатке, јер се јасно види да ту ни мало п од „људских права“ нема.

Ни Skot, ни напујдани skotići неће спречити одлуку о заслуженом поштовању бранилаца Отаџбине, јер српски официри никада нису били агресори, већ само браниоци државе и народа!

Будући да је бивши генерални секретар НАТО, г. Расмусен недавно изјавио да у односу на Русију и даље остаје политика „штапа и шаргарепе“, мислим да му хитно треба помоћи.

Док чека здравствену помоћ (мени то личи на последице болести зависности, али то је само лаичко размишљање), пробаћу да му помогнем да разуме да у односу на Русију нити има „штапа“ нити их интересује та Расмусенова „шаргарепа“.

Под штапом Расмусен подразумева: а) наоружавање Украјине (не прецизира, али вероватно је реч о скупим противоклопним системима), б) размештање значајних снага дуж руске границе са Украјином.

Сигурно ће нешто оружја неофашистима у Кијеву продати, али то је у односу на руске војне капацитете апсолутно занемарљиво. Размештање страних трупа уз границу није могуће без одлуке СБ УН, дакле, није могуће без пристанка Русије. А то онда сасвим сигурно не би биле снаге на које Расмусен мисли.

Управо зато што Расмусен види штап тамо где нема ни пилећег паперја, ја и мислим да му треба здравствена помоћ.

Иста ствар је и са „шаргарепом“. Русија је пребродила последице санкција. У наредне две године завршиће се: „Северни ток 2“, „Турски ток“, „Снага Сибира“ и највећи петрохемијски комплекс у Сибиру као заједнички подухват Кине и Русије (и то већински руска инвестиција). На тај начин ће Русија пласирати нових преко 150 милијарди кубика гаса. Ако томе додамо „Северни ток 1“ који непрекидно функционише, онда је то преко 210 милијарди кубика гаса годишње.

Како је Русија преко Украјине испоручивала око 150 милијарди кубика годишње, то значи да је Русија у потпуности компензовала целокупни уцењивачки капацитет Украјине. Тим правцем убудуће може да иде само оно што се плати авансно. И све што се на тај начин буде испоручивало Европи, биће додатни приход, преко оног прихода који је оствариван у периоду пре санкција запада према Русији.

Поред тога, Русија је у протекле три године развила пољопривредну производњу тако да је постала значајан извозник тих производа. Русија захваљујући санкцијама данас много више приходује од извоза пољопривредних производа него од извоза оружја.

Курс рубље се стабилизовао на прихватљивом и предвидивом нивоу, као и инфлација, буџет такође.

Једном речју, Русија данас санкције уопште не доживљава као претњу сопственој стабилности. А Расмусен мисли да би укидање санкција била „највећа шаргарепа“. Њему стварно није добро.

Тачно је да Русија има проблеме, али они немају везе са односом запада према Русији, док брзина и квалитет решења заиста зависе од тога колико брзо ће све елите у Русији одустати од савета који долазе са запада. И то јесте кључни проблем Русије.

Запад, сам по себи, нити је проблем нити је решење. Једном речју г. Расмусен, ви сте небитни за развој човечанства. Осим у смислу групе лудака који могу да га униште.

-

 Подгорица — Односи Црне Горе и Руске Федерације су на релативно ниском нивоу, оценио министар спољних послова Црне Горе Срђан Дармановић.

Према његовим речима, основ за боље односе две земље постоји, али ће то зависити од тога да ли ће се званична Москва мешати у предстојеће изборе у тој држави.

„„Што се тиче нас и партнерских земаља унутар НАТО-а нико нема сумње шта се дешавало прошле године на дан избора и пре тога“, казао је Дармановић и додао да је и Влада Србије имала важну улогу у расветљавању тог догађаја.

Истакао је да треба са жаљењем констатовати да су у томе учествовали и припадници руских безбедносних служби, те да је циљ био зауставити ширење НАТО-а, што је легитимна политика Русије, као моћне државе, али је питање, каже Дармановић, како се то чини. „Односи са Русијом су на једном релативно ниском нивоу“, казао је Дармановић гостујући у Јутарњем програму ТВЦГ.

Истиче међутим да примерени односи постоје у области економије, туризма и међународним организацијама.

„Постоји једна основа за боље односе у будућности, да ли ће се то брзо дешавати то је питање. Као што видите Русија је веома заинтересована за изборно питање у многим европским и другим земљама и на разне начине се у те изборе и меша. Видећемо шта ће бити код нас врло брзо и да ли ће бити таквог мешања као у октобру. Од свега тога зависиће и поправљање политичких односа“, нема ни разлога ни мотива да имамо ‘затегнуте’ односе са тако моћном државом“, навео је.

Шеф дипломатије каже и да је Црна Гора далеко одмакла у ЕУ интеграцијама у односу на државе региона, те да верује а се преговарачки процес и чланство могу десити у наредних четири до пет година, ако процес буде ишао својим током“.

Поновио да се Црна Гора залаже за принцип регате у којем би се свака држава ценила појединачно према оствареним резултатима. „Не мислим да би за регион било добро да се праве вештачка груписања и да једни чекамо друге“, поручио је Дармановић.

(Танјуг)

 

www.nspm.rs/hronika/srdjan-darmanovic-odnosi-crne-gore-sa-rusijom-su-na-relativno-niskom-nivou-razvoj-odnosa-zavisi-da-li-ce-se-moskva-mesati-u-predstojece-izbore.html

-

Тврди да то није било чак ни упозорење већ савет САД како да Србија иде брже ка Европској унији. Ето, у чему је амерички смисао постојања ЕУ. Да све буде кристално јасно: похвалио је Црну Гору за увођење санкција Русији, нагласивши – и да се то од ње „није технички тражило“ и да у Вашингтону то сматрају узором који Србија треба да следи. Срби могу само да кажу: Боже, сачувај нас оваквих „пријатеља“ и оваквих „савета“


ПОРУКА Србији да не седи на две столице је била савет, а не ултиматум, рекао је заменик помоћника америчког државног секретара Брајан Хојт Ји на скупу о Балкану у Центру за међународне односе у Вашингтону, преноси данас Глас Америке.

Он је прецизирао да је то рекао у контексту напретка Србије ка Европској унији.

„На конференцији у Београду пре недељу дана сам, можда несмотрено, употребио српску изреку да се не може седети на две столице – али то је било у контексту савета Србији, како да брже иде ка ЕУ. То није био ултиматум, нити упозорење. Тема дискусије је била како да Србија напредује брже ка ЕУ и ја сам дао неколико савета, укључујући и тај да би Србија, као и друге земље које иду ка ЕУ, требало да буде у потпуности посвећена томе. Другим речима, да својим партнерима у ЕУ то стави до знања”, рекао је Ји на питање новинарке Гласа Америке.

Он је поменуо Црну Гору, која је, по његовим речима, пример како се брзо иде ка ЕУ.

„Чланице ЕУ имају на уму да је Црна Гора увела санкције Русији – е, то је само један пример, али када земља као Црна Гора од које се то није технички захтевало, као ни од Србије, уведе санкције Русији, то је јасан сигнал да је земља посвећена и то је био мој савет Србији, да покаже да је у потпуности посвећена” рекао је Ји.

Глас Америке наводи да је Ји ипак истакао да Русија, с једне стране, и САД и ЕУ с друге, имају потпуно супротне визије региона.

Званичник Стејт департмента је, говорећи о Косову, подсетио на иницијативу председника Србије Александра Вучића за унутрашњи дијалог о Косову и рекао да, осим унутрашњег, треба водити дијалог и између Србије и Косова, и то много брже него што се сада чини.

Истакао је и да је то савет, а не ултиматум, и да ће коначну одлуку донети владе у Београду и Приштини.

(Бета)

 

fakti.org/serbian-point/posrbljene-vesti/sad-ji-preporucuje-srbiji-da-vodi-antirusku-politiku-poput-montenegrinske-podgorice