понедељак, октобар 23, 2017

Тагови Вести таговане са "Немачка"

Немачка

-
Бугарски дневни лист „Труд“ наводи да немачки пензионери све више истискују Британце када је у питању куповина некретнина у Бугарској

 Фото ЕПА                                                                                                                                                    Фото ЕПА

 

Бугарски дневни лист „Труд“ наводи да немачки пензионери све више истискују Британце када је у питању куповина некретнина у Бугарској, преноси БТА.

Наводи се да је Бугарска финансијски рај за старије Немце, који би код куће једва састављали крај са крајем са 958 евра, што је просечна пензија за 15,9 одсто од скоро 21 милиона пензионера колико их укупно има у Немачкој.

Немачка телевизија РТЛ наводи да пензионери са тим новцем могу да богато живе у Бугарској, пошто су у тој земљи цене хране упола ниже него у Немачкој, а некретнине су још јефтиније.

Наводи се да за разлику од бројних Руса који купују викендице у Бугарској да би зарадили њиховим издавањем, Немци више воле да целе године живе ту, пошто их не занима, ни хортикултура, нити туризам, већ само желе да ту троше своје пензије и уживају у животу.

www.novosti.rs

-
ARCHIV - Ausgelassen feiern die Berliner am 31. Dezember 1989 Silvester auf der Berliner Mauer vor dem Brandenburger Tor. Mehrere hunderttausend Menschen aus Ost und West waren zur ersten deutsch-deutschen Silvesterfeier zum Brandenburger Tor gekommen. In Osteuropa begann ein Erosionsprozess, der am 9. November 1989 mit dem Fall der Mauer einen Hšhepunkt erreichte und eine všllig neue Weltordnung einleitete. Foto: Wolfgang Kumm dpa (zu dpa-Themenpaket vom 27.10.) +++(c) dpa - Bildfunk+++

Борис Степанов

3. октобра 1990.године дошло је до званичног уједињења Источне и Западне Немачке. Отада је то званичан празник читаве Немачке и нерадни дан. Данас, 27 година отада, Федеративна Немачка се дели не само на исток и запад, већ и на север и југ, на град и федералну земљу.

Последњи избори су показали  да немачко уједињење у доброј мери представља илузију. Социолози констатују да само мањина Немаца  (њих 36%)  осећа да се сада живи у јединственом немачком друштву. Осталих 64% виде да се у самој Немачкој земља дели по погледима – на западнонемачки начин размишљања, и на источнонемачки. На истоку су лошији економски показатељи и нижа зарада становништва. То је и довело до тога да су први пут у Бундестаг  доспели и десничари – „Алтернатива за Немачку“. За 27 година у бившу Источну Немачку уложено је преко два билиона евра. Али БДП по становнику у источном делу Немачке не премашује 73,2% од западнонемачког нивоа. И по платама се исток и запад земље значајно разликују. У бившој Источној Немачкој просечна плата износи 2640 евра месечно, док је у Западној она већа за 700 евра. При чему 400 хиљада тзв. „оси“ (подругљив назив за дошљаке из западног дела земље – прим.прев.)  – представљају  „челноки“ (тј. ситни препродавци који раде  „на црно“  – прим.прев.). Они живе у старим федералним деловима Немачке (тј. у источном делу Немачке), а на посао путују – на запад.

Тако да уједињење многима, на жалост, није донело резултате којима су се надали. Крупне корпорације своју производњу нису пренеле на запад. Ма колико Хенрих Кол, а после њега и Ангела Меркел, убеђивали бизнисмене. Нико од индустријских гиганта није хтео да ризикује већ добро разрађен посао. У народу се одавно сматра да немачка штампа припада Англосаксонцима који сваки божји час, без престанка, обрађују  становништво. САД нису повукле своје војне базе, тако да се још увек практично цела Немачка налази под америчком окупацијом. Такође, Пентагон нема намеру да повуче из Немачке своје атомске бомбе.

За Вашингтон велика Немачка представља главобољу и снажног конкурента. Долар жели да по сваку цену спусти вредност евра. Пре 27 година Немци су се радовали што су се опет нашли у истој кући, под   једним кровом. Сада се више не осећа нека посебна радост. У западном делу се прича да им је досадило да плаћају непотребне дажбине за „оси“ и да хране суседе који никако не успевају да науче посао како треба. Све до сада се осећа раскол у друштву које је у Бундестаг довело „Алтернативу за Немачку“. Обичном свету „Алтернатива“ је симпатична због тога што је њен најбитнији задатак  – приоритет унутрашњих немачких интереса (економских) у односу на спољне. Евроскептици желе да земљи врате њену некадашњу националну валуту – марку. И 27% Немаца подржава ту идеју „Алтернативе за Немачку“.

-

Борис Степанов

Вођа СПД Мартин Шулц је после пораза на изборима прешао у опозицију. Социјал-демократе нису хтеле да учествују у формирању нове немачке владе. Политички блок СДУ- ЦСУ и Ангела Меркел су одлучили да сарађују са „зеленим“ и са Слободном демократском партијом Немачке (ФДП). Тај  политички блок је добио назив  „Јамајка“. Боје које свака партија има за себе (црна, зелена и жута) формирају државну заставу  земље у Карибском мору (јужно од Кубе и западно од Хаитија). Назив је настао од извитоперене индијске речи „хамајка“  – „земља извора“.

Да ли ће „Јамајка“ на челу са Ангелом Меркел да постане нови извор наглог успона немачке економије  и ширења утицаја Берлина у ЕУ? У то уопште не треба да се сумња, јер је у претходних 11 година госпођа Меркел то знала да покаже својим руковођењем не само Немачком, већ и  као „домаћин Европе“. И на челу новог кабинета министара она ће успети да направи врло видљиве промене, које су и те како неопходне старом свету. Наравно, подметаће јој ноге и Мартин Шулц  и „Алтернатива за Немачку“.

Десничари, „Алтернатива“, сада  су први пут ушли у немачки парламент у коме им је припало 94 места.  СПД и Мартин  Шулц су добили 153 посланичка места. Меркелова је отворено изјавила да ће у владу не само да уведе нове људе, већ и да не намерава да води јавну дискусију о конкретним личностима. Формирање новог кабинета представља осетљив и сложен посао, и ту не смеју да се праве грешке. Само једно погрешно именовање и цео рад читавог новог тима може у трену да нестане.

Да подсетимо да се „Јамајка“ на републичком нивоу у Немачкој први пут појавила још 2009.године у федералној земљи Саар. Од  маја 2017. је на власти у Шлезвиг-Холштајну. Сада  се у Берлину много пише и говори о томе шта се у ствари догодило са Социјал-демократском партијом Немачке, која је на овогодишњим изборима први пут од 1949.године доживела јак пораз. Не треба да се искључи ни да је Шулцов неуспех програмиран. На истоку државе (бивша Источна Немачка) њега нико није прихватио као кандидата – еврократу који је дуго радио у Стразбуру. Он Немачку није  ничим  задужио. Али је без обзира на то, партија  СПД типовала на Шулца – неуспешног фудбалера без високог образовања. Врло је вероватно да Шулц прелази у опозицију размишљајући већ о следећим изборима. Јер ово је последњи изборни  рок  власти Меркелове. А Шулца треба „отесати“ и припремити за 2021.годину. Он ће у   следеће четири године, по свему судећи, да научи да комуницира са сопственим народом. Бундестаг не представља лошу трибину, сниматељи са камерама и режисери су у немачком парламенту потпуни професионалци. И тако ће, мало-помало, време проћи, а становници ће се навићи на новог лидера СПД који ће из све снаге да се потруди да  им се допадне.

-

Представници војске Сједињених Америчких Држава, „Дојче бан“ (немачка железничка компанија) и Бундесвер (оружане снаге) не сматрају за потребно да поделе информације о томе колико композиција са америчким тенковима „тумара“ по Немачкој, пише „Фраје пресе“.

Немачки лист наводи да је савезна држава Саксонија претворена у неку врсту „транзитне земље“ за пребацивање америчке војне технике у Пољску са циљем застрашивања Русије.

Војна техника на железничким пругама, станицама и ауто-путевима у савезној држави Саксонија свакако забрињава, пише „Фраје пресе“. У последње време су читаоци немачких новина „више пута видели и фотографисали теретне композиције са тенковима — у близини Рајхенбаха им Фогтланда, у Митвајду“.

Ево већ неколико дана на железничкој станици у Митвајду стоји „такав воз“, наставља „Фраје пресе“.

„Питање је, шта се заправо овде дешава?“

Према речима једног представника Оружаних снага САД у Немачкој, композиција са тенковима зауставила се у Митвајду, јер је саобраћај на северу земље блокиран на неколико делова пруге. Компанија „Дојче бан“ одбила је да коментарише ту ситуацију, наводно у интересу заштите података. Ћути и Министарство одбране Немачке, истиче лист.

У Амбасади САД у Берлину лист је успео да сазна да је Саксонија постала нека врста „транзитне земље“ за пребацивање америчке војне технике у Пољску. Тамо се тренутно „изводе различите операције, чији је главни циљ војно застрашивање Русије“, прецизира „Фраје пресе“.

Из безбедносних разлога представници америчке војске не желе да поделе информације о томе колико укупно композиција возова са америчком војном техником „тумара по Саксонији“.

„На пример, према речима очевидаца, још један воз са тенковима примећен је на путу из баварског града Хофа у правцу Саксоније“, истиче немачки лист.

Осим тога, ових дана, у оквиру „још једне операције“, у Пољску ће се преко Франкенберга пребацити око 800 америчких војника. Њих ће пратити борбена пешадијска возила војске САД типа „Страјкер“, преноси „Фраје пресе“.

„Привремено распоређивање трупа НАТО-а у Пољској и балтичким државама требало би да задовољи потребу источних партнера Алијансе за заштитом. Пошто статут НАТО-а забрањује дуже присуство западних трупа на источној граници савеза, јединице се мењају по принципу ротације. Заправо, трупе НАТО-а стално се налазе на граници са Русијом, што са своје стране изазива критике Москве“, закључује немачки лист.

(Спутник)

91.222.7.144/hronika/fraje-prese-zasto-americki-tenkovi-tumaraju-po-nemackoj.html

-

Борис Степанов

Обама је имао баш велику жељу да згњечи евро, а успут и да удари по економији и финансијској структури Немачке. Али канцеларка Меркел је успела да издржи тај ударац са оне стране океана. Да подсетим да су се 2016. године Американци дуго  расправљали са Фолксвагеном због скандала са дизел-фолксвагенима. Немачкој је одређена  казна од 15 милијарди долара. Без обзира на то, Немачка је прихватила да откупи 425.000  аутомобила на дизел гориво запремине до 2 литра или да их поправи на свој терет. Шта више, сви власници таквих аутомобила су добили и  компензацију од 5,1 до 10 хиљада долара. Такође, Фолксваген је на рачуне фондова САД који се баве очувањем човекове околине уплатио 5 милијарди долара.

Аутомобиле су почели да повлаче  у новембру прошле године, а  читава „операција“ повлачења ће да траје до јесени 2018. Уколико (не дај Боже!) Немци не склоне са америчких путева 85 процената проблематичних дизел-фолксвагена, концерну „Фолксваген“ прете и допунске астрономске казне. Али – стрпљиви Немци ће учинити све што САД захтевају од њих. Нема смисла да се њима супротстављају. Боље је мало притрпети, па затим достићи пропуштено и све губитке обилато надокнадити. Није то први пут да Берлин направи корак уназад, а затим један за другим, неколико корака напред. А противник (конкурент) не успева да схвати који је то био тренутак када су они дозволили најснажнији удар.

Недавно је опет почело да се прича да је чврста економија у Европи најзад почела да доноси плодове. Европа и евро се налазе  у бољој  „физичкој форми“ него што је то економија САД. У односу на Америку зона јединствене  европске валуте сада изгледа као зона стабилности и предвидивости. Чак и „болесна Грчка“ иде путем обнове и може да изађе на међународна финансијска тржишта, те је почела на њима да долази до новца који јој је потребан.

Хаос у Белој кући и политика Трампа и његове екипе (која се стално мења), а која се увек не може баш разумети, не доприноси јачању  ауторитета долара. Долар све више слаби.  Зато је и почело да се говори да САД губе свој економски и финансијски ауторитет. Они губе свој колут за спасавање – долар – коме је баш неопходно да по било коју цену поврати некадашњу снагу. Вашингтон жели да поврати свој статус прве економске државе у свету. За сада не успева: Меркелова је и даље на власти, и она ће се борити за јак евро и неће дозволити САД-у да уништи Европску унију. Тешко је претпоставити, али Трамп  ће морати  да се потруди мало више како би и са њом, и са Макроном, дошао до компромиса.  Њих двоје се труде да обнове Европску унију. Мада је то схватио, Трамп за сада није дошао до правог закључка. Њему је сада неопходан добар економски и спољнотрговински саветник. У својој екипи он нема човека који би имао снагу Хенрија Кисинџера. Мора га што пре пронаћи.

-

Борис Степанов 

Госпођа Меркел, која је на скорашњим изборима за Бундестаг прегазила СПД и њеног неуспешног лидера Мартина Шулца, сада може свом суседу Емануелу Макрону да  да  добре савете. Макронов   рејтинг се  нагло скотрљао на 37%. Он свој народ притиска и покушава да реформише радне законе који ће један део Француза да нагло осиромаши. Немачка нема таквих проблема – код њих је извоз одавно премашио увоз. Немци су својим стандардом задовољни, економски показатељи су сасвим добри. Зато је друштво и поверило Меркеловој управљање земљом на још четири године.

У Немачкој и Француској има много заједничких уских места. Једно од њих, и главно – то је демографска криза. У Немачкој су одавно схватили да треба да се повећа узраст за одлазак у пензију. Пре је просечан животни век износио 75 година. Сада већ треба да се води брига о стотинама хиљада деведесетогодишњака. Врло брзо ће бити и више људи који ће дочекати и 100 година. Ту  се Немачка са ниским наталитетом налази у компликованијој ситуацији од Француске. За разлику од Немаца сви француски становници имају картицу за здравствено осигурање Carte Vitale. Довољно је да се она покаже у државној клиници и одмах се добијају бесплатне медицинске услуге. Уколико је потребно и операција. По њој пацијенти бесплатно у апотеци добијају лекове које им је преписао лекар из клинике.

Наравно да за буџет то представља тешко бреме и да га и то чини дефицитарним. У Француској се разбуктава социјализам у јарким бојама. Али – Макрон је одлучио да на свему штеди. Здравство прво потпада под финансијски нож. Повећаваће се порез пензионерима, смањиваће се социјална подршка  и тако даље.  Ако почне да се прича да Макрон није у праву, он мирно може да каже да су и Немци почели да штеде на свему. Немају дефицит у буџету, а ми имамо. Ето – читава прича. Наравно, Меркелова је мудра и искусна дама. Она ће увек знати  како да помогне свом младом комшији. Може да га посаветује, а може и да му позајми новац. Истина, кредити морају да се врате. Ако не буде евра да би се вратили, немачки банкарски бизнис ће са задовољством да прихвати предузеће по ниској цени. У Паризу се већ данас дискутује о таквим варијантама. Живот је ствар и мудра, и интересантна. Зато и Немачка, и Француска треба пажљивије да погледају једна у другу.

-

Борис Степанов

Немци не воле да им неко говори да би требало да мењају стабилан и прилично опуштен живот.  Они револуционаре не схватају озбиљно. Недавно је постојао један – зове се Мартин Шулц – који је својим бирачима обећавао и високе плате, и као из бајки социјалну помоћ, и доходак који ће бити исти и за жене, и за мушкарце. Али у та, за већину бирача нереална обећања Шулца, није поверовало баш много грађана, мада су сви они  углавном чланови или присталице његове партије.

Тако да у следеће четири године канцелар остаје Ангела Меркел. Она има много задатака. Један од највећих, како сматрају немачки новинари, је да се сачува најбитнија област – аутомобилска индустрија. Немачка одавно живи добро зато што производи добре аутомобиле. Немачки аутомобил представља квалитет и сигурност. Зато га свуда купују и срамота их је да говоре да је боље возити се на „Немцу“ него на „Французу“ или „Американцу“.

Такав комплимент баш треба да се заслужи. У прошлој години промет аутомобилских концерна је износио 405 милијарди евра – скоро четвртина промета комплетне немачке индустрије. 70%  прихода  је било од произвођача  делова за аутомобиле. То су средња и мала предузећа, у немачкој аутомобилској индустрији  има око 1300 компанија. У њима ради 800 хиљада људи, а ако се узму у обзир аутосалони, радионице и пумпне станице – то је преко 1,5 милиона запослених. 2016. године је у иностранству продато 4 милиона 400 хиљада немачких аутомобила. Произилази да 75% аутомобила који су произведени у Немачкој „оде“ у иностранство.

Фантастичан показатељ! То нервира многе, посебно Американце. Они се из све снаге труде да засметају Немачкој да настави да осваја свет својим Фолксвагенима, Аудима,  „БМВ“-има, „Порше“-има  и Мерцедесима. Зато су и почели још прошле године да са свих страна опкољавају немачке аутомобилске компаније.  Берлин је издржао ударац. Али сада је на реду нова битка. Већ је  објављена битка против мотора са унутрашњим сагоревањем. До 2050.године Француска, Велика Британија, Норвешка и Данска имају намеру да  напусте њихово коришћење. Гласно се прича да њихови издувни гасови доводе до промене климе, а угљоводонична сировина (бензин) да је главни непријатељ човечанства. Треба да се са аутомобила са моторима са унутрашњим сагоревањем пређе на електромобиле. Међутим, ни до данас нема ни једне варијанте мотора који би по својим главним показатељима могао да замени моторе које ми још увек користимо: по домету, доступности, снази, ефикасности.

У ствари – треба да се „открије“ потпуно нов аутомобил. Чак и уколико га пронађу – ауто на електрични погон  биће дупло скупљи. Просечна цена – 70 хиљада евра и још 9 хиљада за акумулатор. На њему се може прећи без пуњења само 500 километара. Мораће да се граде и станице за допуњавање. Можда ће се то и направити. Али има и други проблем –  његова зависност од ретких метала (литијум, молибден, кобалт). За производњу акумулатора за те нове аутомобиле требаће јако много тих метала.  Цена ће да се повећава. Највеће резерве литијума су у Кини. А Кина његове резерве постепено откупљује у Јужној Америци и Африци. Тако да свет може да доспе у зависност од Народне Републике Кине. И најважније – пуњење електромотора: потребно је јако много струје. Уколико постоји нуклеарна електрана онда то и није велики проблем. Али Немци су се одрекли коришћења атомске енергије. И тако се долази до затвореног круга који госпођа Меркел треба да следећих месеци пресече.

Узалуд неки скептици говоре да историја учи само то, да ништа не учи. Могу навести очигледне историјске поуке које су биле корисне. Ако не свима, онда у крајњем случају биле су корисне председнику Чешке Милошу Земану.

Ових дана се М. Земан на чешкој телевизији дотакао рефрендума на Космету и на Криму и објаснио водитељима да су то јаја од сасвим различитих кока носиља. Он је подсетио да је својевремено критиковао одвајање Космета, пошто је то очигледно било кршење резолуције СБ ОУН 1244. Јер је у тој резолуцији црно на бело гарантована територијална целовитост Србије, која укључује и Косово и Метохију.

Сецесија се десила на основу веома неубедљивог назови референдума у покрајини. Док је говорио о томе како су агитатори ишли по кућама у покушају да скупе гласове, људи су се смејали. Но, упркос свему, Брисел и Вашингтон су затворили очи на ту пародију.

Сада, каже Милош Земан, они референдум на Криму сматрају незаконитом анексијом. Иако је референдум, без имало претеривања био свенародни. Испада да је то оно што се зове «мерење двоструким аршинима». На Криму они виде кршење међународног права, а када Косово постаје самостално упркос резолуцији СБ ОУН, то је за њих све у реду, рекао је чешки председник.

Милош Земан зна шта прича. Његова рођена Чехословачка се 31. децембра 1992. године мирно и без пуцњаве поделила на Чешку и Словачку. Тако је било угодно људима који је насељавају, иако је самом Богу познато да ли је то угодно Историји. Међутим, овај пут се десило оно најважније – нико није говорио о неправедности тога што се десило. Редак случај мирне поделе државе у новијој историји.

Но, Милошу Земану је позната и друга «страна месеца» – «Тешинско питање» које више деценија мути односе између Прага и Варшаве. Тешински рејон насељен је углавном Чесима и Пољацима и подељен је државном границом. Све је било релативно стабилно, док после распада Аустро-Угарске монархије, пољске и чешке власти нису потписале споразум о деоби територије. Подела је била веома сложена, а само питање је веома замршено и ускоро је Праг одлучио да раскине споразум и уведе армију у Тешинску област. Да право кажемо, није лепо испало, но, чињеница је чињеница – одучено је да питање о праведности разреше топови. Истина, рат им ипак нису дозволили, но, о референдуму више није било ни речи и територију је поново поделила међународна конференција у граду Спа. По резултатима те конференције, Чехословачка је добила 50% од тог укусно парчета на коме је живело 68% становништва.

Био је то убод у срце пољске господе панова-велможа. Када се 1938. године нацистичка Немачка, тадашњи савезник Пољске, надвила над Судете, Варшава је захтевала од Прага да се торња из Тешина како зна, иначе неће бити добро. Са галантношћу својственој Пољацима, они су дали 10 дана Чехословачкој армији за евакуацију у тркачком духу. Уплашена влада Чешке је не само пустила Немце у Судетску област, него и Пољаке у Тешин, а осећање гочине због издаје дуго је остало у чешкој души. Зато се она веома осетљиво односи према поштовању равноправности у односу међу државама.

У закључку да истакнемо да је крвави диктатор Стаљин натерао Пољаке да врате Чехословачкој отете јој рејоне. Пољаци су вратили, но Стаљина су почели да мрзе још више. И не оставља их нада у то да се Тешин никуд од њих неће денути. У сваком случају, пољски радници у конзулатима сваке године врше инспекцију тог рејона и оловком записују све промене у некретнинама које они сматрају пољским.
Шта да се ради. Свако има своју представу о праведности. А Милошу Земану хвала што не забравља часове историје.

-

Борис Степанов 

Бундестаг новог сазива ће сада имати више посланика него у претходном. У претходном је био 631 посланик, а у садашњем – 709. Природно је да ће и трошкови Бундестага да се повећају, и то за 51 милион евра годишње. Један посланик сваког пореског обвезника кошта 650 хиљада евра годишње. Тај новац одлази на њихове плате (9.500 евра месечно). Осим тога посланици имају право на плаћање дневница (и трошкова превоза), закуп пословних просторија, канцеларијски материјал, лаптопове, мобилне телефоне. И све то без обзира из које је партије или удружења особа која је у Бундестагу. За сваког се издваја одређени, за све исти, износ у еврима.

За Немце избори од 24.септембра нису донели никакве сензационалне догађаје. Према потпуним подацима немачке Централне изборне комисије, партијска алијанса на челу са канцеларком Ангелом Меркел је добила 33% (246 места у бундестагу). Сви су запазили да је то најлошији резултат за ту алијансу од 1949.године. Социјал-демократска партија Немачке SPD коју води Мартин Шулц добила је 20,5% (153 места). То је најлошији резултат у историји партије. Шулц је партију, која се итекако надала у њега, преварио.

Сада су, како би се обновио имиџ, потребне године и много новца. Социјал-демократе могу да се и не поврате уколико се међу њима нађе још један вођа, сличан баксузном Мартину Шулцу. Али десничарска „Алтернатива за Немачку“ је први пут ушла у немачки парламент са 12,6% и одмах је постала трећа снага у Бундестагу (94 посланичка места). Либерална Слободна демократска партија  (FDP) добила је 10,7% (80 места), „Леви“  9,2%  (69 места) и „Зелени“ 8,9% (67 места). Бундестаг у новом сазиву је већи од претходног (709 места у односу на 631), најпре зато што су при прорачунавању први пут дељени такозвани „компензациони“ мандати како би састав бундестага тачно одговарао вољи бирача. За избор канцелара и формирање владе неопходна већина износила је 355 посланика. „Јамајка“ је јединствена прихватљива варијанта владине коалиције, а CDU/CSU, „Зелени“ и Слободна демократска партија заједно имају 393 столице.

-

Борис Степанов

У Европи се налази 400 атомских бомби В-61 чији је влaсник САД. Са толико бомби се може зачас поубијати неколико милиона људи. Одавно није тајна да се још 1959.године Пентагон припремао да нанесе нуклеарни удар по СССР-у и земљама Источне Европе, које су тада припадале зони утицаја Совјетског Савеза. У Москви је било 179 циљева, у Лењинграду 145 и у Источном Берлину 91.

Те  године атомски потенцијал США је био већи од совјетског 10 пута. Земље НАТО-а и стратези Пентагона су тежили да базама авијације за бомбардовање опколе СССР. Из њих је требало да авиони, уколико би дошло до рата, полете према највећим совјетским градовима, као и према Источном Берлину, наносећи атомске ударе не само по индустријским и државним објектима, већ и по цивилима.

Источна Немачка је те 1959.године такође била планирана за нападе америчких војно-ваздушних снага. Пред овогодишње септембарске изборе у Немачкој министар иностраних послова Зигмар Габријел је изјавио да је неопходно да се америчко нуклеарно оружје, које се налази у Немачкој, извезе. По његовим речима то треба да буде резултат новог дијалога о разоружању. Пре тога је са истим таквим позивом иступао лидер Социјалдемократске партије Мартин Шулц.  „Убеђен сам да је неопходно да поново почне да се разговара о контроли наоружања и о разоружању. Зато сматрам да је сасвим у реду изјава Мартина Шулца о томе да као резултат треба да се иде ка повлачењу из наше земље нуклеарног наоружања,“ – рекао је Габријел.

Како подсећа агенција ДПА, према непотврђеним изјавама, у ваздушној бази у близини места Бјухел (у федералној земљи Рајнланд – Пфалц) је још у време хладног рата смештено до 20 америчких нуклеарних бојевих глава. Према члану 3 Уговора о коначном регулисању са  Немачком, који је ступио на снагу 15.марта 1991.године, уједињена Немачка је одбила производњу, поседовање и располагање атомским, биолошким и хемијским оружјем. До 29.јуна 1991.године СССР је са територије већ тада бивше Источне Немачке повукао све војне нуклеарне компоненте.

Међутим, нуклеарно оружје САД-а није повучено са  територије Немачке. Оно је још увек тамо. У марту 2010.године посланици Бундестага су већином гласова влади дали дозволу да преговара с Вашингтоном о пребацивању америчког нуклеарног оружја са територије њихове земље. Међутим, тадашњи кабинет министара СРН је објавио да неће предузимати никакве поступке једнострано, тј. да неће ништа чинити на пребацивању нуклеарног оружја из СРН све док то не буде усаглашено са партнерима из НАТО-а.