недеља, јануар 21, 2018

Тагови Вести таговане са "НИС"

НИС

-
БЕОГРАД -Ни САД, ни Русија не би требало да притискају Србију по било ком питању, укључујући и питање статуса Руско-српског хуманитарног центра у Нишу, изјавио је данас функционер СНС и шеф делегације Скупштине Србије при Парламентарној скупштини НАТО Драган Шормаз.

Шормаз истовремено сматра, и истиче да је то његов лични став, да Центру у Нишу није потребан дипломатски статус.

„По било ком питању, не само по том, они који су отворени за сарадњу и који се сматрају пријатељима не треба да нас притискају у доношењу наших легитимних одлука које доноси свака суверена и независна држава. По питању тог центра не треба да нас притискају ни САД, али ни Русија“, рекао је Шормаз за Тањуг.

 

 

Он наводи и да та прича о статусу центра постоји можда више од годину, те да ње не би ни било да није постојала нека иницијатива да добије дипломатски статус, која, каже, сигурно није дошла од ЕУ и САД, него од Русије.

„То значи да је одатле та прича кренула, гарантовано. Ако већ критикујемо једне, онда треба да имамо критички однос и према другима“.

Такође, Шормаз износи и лично мишљење да Руско-српски хуманитарни центар не треба да има дипломатски статус.

„Шта ће ватрогасцима дипломатски статус? Ја то не разумем. Њима хвала на свему томе што су урадили, хвала на томе што имају добру вољу и што желе да помогну Србији у не дај Боже ситуацијама када имамо елементарне непогоде, природне катастрофе“.

Он наводи да је свакој земљи, па и Србији, потребна помоћ у том случају, те да је свако ко жели да нам помогне добродошао и пријатељ је Србије.

„Али, не видим разлог за дипломатски статус. То је онда већ неко, како ми се чини, трчање и јурњава између великих, опет преко наших леђа. То апсолутно није потребно“.

Када је реч о сарадњи Србије и НАТО, Шормаз каже да је она на „сјајном нивоу“ и да смо и ми и НАТО презадовољни, те да од те сарадње Војска Србије и држава Србија имају бенефите.

„Ми водимо политику војне неутралности. Апсолутно никог из НАТО у последње две године нисам чуо да је изјавио било шта супротно том нашем ставу“, истиче Шормаз и наводи да причу о учлањењу Србије у НАТО причају оне политичке опције у Србији које немају шта друго да понуде грађанима, па онда „причају неку измишљену причу о НАТО која не постоји“.

„Нит’ је нас НАТО звао у чланство, нити то НАТО ради. Ако неко жели да буде члан НАТО алијансе, он мора да се пријави за то. Србија се није пријавила“, каже Шормаз и додаје да Србија од сарадње са НАТО има само корист, никакву штету.

Рекао је и да Србија сарађује и са свима осталима у оном капацитету у којем нам се то понуди, као и да смо у последњих пет година имали 44 војне вежбе са Војском САД, 23 у оквиру НАТО алијансе и шест са Русијом.

„Онолико колико нам је ко понудио, ми никога нисмо одбили“, каже Шормаз.

www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/sormaz-sjajna-saradnja-sa-nato-sta-ce-centru-u-nisu-diplomatski-status_866412.html

-
Претеча Хуманитарног центра који сада постоји било је разминирање 845 објеката које су Немци минирали у Другом светском рату. Тада су совјетски и југословенски официри и војници заједно разминирали Београд.

Након јучерашњег разговора Александра Чепурина, руског амбасадора, са председником Вучићем, у неким медијима се појавила информација да Русија врши притисак на Србију да обезбеди дипломатски статус персоналу „спорног објекта“ за који Американци сматрају да може постати „шпијунска база Кремља“ на Балкану, док је америчко очекивање да Србија не шаље своје деминере у Сирију са Русијом названо обичним разговором. Тим поводом питали смо амбасадора да нам каже шта се заправо догодило.

„Нејасно је зашто би било ко уопште вршио неки притисак. Што се мене тиче, разговор је био другарски, пријатељски, нормалан. То је сасвим јасно и такође знамо да се врши притисак на оне који то коментаришу и то је разумљива ствар. У самој суштини, Руско-српски хуманитарни центар је центар љубави и спасавања, а не ратни центар.“

А где су ту шпијуни?

— Ако се сетимо датума који следи, данас је 18. октобар, за два дана ће бити 20. октобар — Дан ослобођења Београда. Следећи сарадњу у овим областима — не знају сви да је операција ослобађања Београда извршена захваљујући труду Толбухина и Жданова, уз Стаљинову сагласност. Град нису ослобађали уз помоћ авијације, као што су градове заузимали неки на Западу. Тада је авијација имала велику супериорност и могло се то урадити на тај начин, моментално уништавајући градове и убијајући становништво које у њему живи. Београд је ослобађан улицу по улицу, зграду по зграду. Гинули су совјетски и југословенски војници, али становници ипак нису страдали толико јако. Савезнички, дивни Београд био је спасен.

 

Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин у студију Спутњика
© Sputnik/ Александар Милачић
Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин у студију „Спутњика“

 

Позната је та чувена Београдска операција, али хоћу да Вас питам — о чему сте разговарали са Вучићем?

— Схватам. Зато и причам о овоме. Након ослобађања показало се да је још 845 објеката минирано и већ тада је почела сарадња у овој области — совјетски и југословенски официри и војници су заједно разминирали Београд и то је била симболична претеча Хуманитарног центра који сада постоји.

Што се тиче конкретног питања, одговор је једноставан — све документе је потписала претходна власт у априлу 2012. године и у њима све пише. Споразум је потписан. Русија је у последњих неколико година у тај центар уложила десетине милиона евра — у обуку, у хуманитарну помоћ, у изградњу и успостављање тако важног центра, у деминирање. Сваке године се за деминирање троши седам до осам милиона евра, јер су огромна пространства под минама. Центар ради, али ми очекујемо да Србија испуни обавезе које је преузела на себе. То се, пре свега, тиче статуса, пошто Центар не може да ради без статуса. Људи који у њему раде морају да имају минималну заштиту, а то је дипломатски статус. Обично је у пракси да статус техничког персонала буде дипломатски. И, као друго, на сву хуманитарну помоћ се плаћа порез, иако она не би требало да буде оптерећена порезима.

 

Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин и главна уредница српске редакције Спутњика Љубинка Милинчић.
© Sputnik/
Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин и главна уредница српске редакције Спутњика Љубинка Милинчић.

 

Својевремено је наш министар рекао да морамо да одлучимо да ли нам Центар треба или не треба…

— Питање је да ли је Србија заинтересована за тај центар. А тамо су се обучавали и тренирали људи из различитих земаља, недавно — Мађари и Хрвати. То је углед Србије. То је српско-руски центар. Српско-руски. Важно питање је да ли желимо развијање Центра, а ја мислим да је он и те како потребан и Србији, али и да другим балканским земљама може бити веома користан. То питање треба решити, али га не решавамо путем притиска, већ кроз разговоре. То уопште није задатак амбасадора, поготово у разговору са председником. Поготово у разговору са председником Србије. У свету има 200 држава, и свака може да каже оно што жели, свака може да прича о неком притиску, али то је пре свега српско питање. Срби ће сами видети и размислити да ли имају интерес и могу да га разјасне свима кроз разговоре. Центар је апсолутно отворен — ко је био у њему видео је да у њега може да уђе ко год жели, иако Центар има висок степен заштите. Али то није зато што ми нешто кријемо или што постоји нека тајна, тамо се налазе напредне технологије, чак и неке космичке, које би Србији биле интересантне и од којих могла да има користи. Не треба увек мешати политику, потребно је схватити у чему је интерес Србије за оно што смо потписали пре 5 година.

Да ли сте добили одговор?

— Ја сам у разговору добио уверавања да је Србија такође задовољна радом Центра и да је његов рад за Србе веома важан и потребан — и обука, и хуманитарна помоћ, као и све остало. Знате, неке земље минирају, а друге деминирају, али оне које минирају и бацају бомбе су и поред свега незадовољне.

 

Српски симбол, мир, грб и застава РС

Зато што је то Српско-руски, односно Руско-српски хуманитарни центар, и зато што су његови припадници спасавали људе приликом поплава, уопште, ми имамо осећај да, када долазе Руси, то значи помоћ, и она се увек очекује када долазите.

— То је прави осећај. Тај споразум није ништа ново, у њему је све наведено, потписали су га министри Сергеј Шојгу и Ивица Дачић 2015. године. Ти људи су још ту и настављају са јачањем односа и сарадње.

Ове године за нас је веома важна тема затварање Хашког трибунала. Он је радио како је радио, а наш осећај је да је његов рад био неправедан. Како Ви оцењујете његов рад?

— Што се тиче Хашког трибунала, његову оцену је дао министар Сергеј Лавров пре неки дан у Сочију. Мислим да је тамо било и српских учесника. То је давно познато питање и Русија се о њему и том решењу не једном изјашњавала. О Хашком суду се не може говорити као о правом суду који утврђује кривицу и одређује казну, већ о суду у којем су сви окривљени Срби. Недавно је основан Специјални суд за истрагу злочина ОВК, чуо сам разне помпезне изјаве како ће се утврдити кривица, наћи кривци и жестоко казнити. Па, видећемо… И даље нисам убеђен да ће бити правих резултата.

Ми досад то нисмо видели. Али с тим у вези је и питање обогаћеног уранијума у Србији. Умиру не само Срби, него и пилоти који су нас бомбардовали. Шта мислите, постоји ли у свету неки суд који би то оценио овако како ви кажете — суд треба да одреди кривицу. Нама малтене кажу да уранијум треба узети по кашичицу дневно, он је тако нормалан и добар.

— Умирује на дуже време.

Заувек…

— Говорили смо о малигном утицају уранијума на Србију. Чини ми се да постоје различити симптоми. Не бих желео да извлачим закључке, то треба да ураде стручњаци, а не ја, али у оваквој ситуацији било би исправно да стручњаци истраже, погледају где и како и на који начин се с тим борити. То је нормална ствар и верујем да су Срби заинтересовани да то разјасне. Јер нико не отвара питање где се то користило, колико. Затим, они су дигли у ваздух на десетине српских предузећа. Свако предузеће има неке отровне супстанце, па би било добро добити информације где су извршени ти удари, како се то ширило, истражити земљу, територију. У том смислу могле би бити искоришћене постојеће структуре. Чини ми се да би то могли да ураде и српски научници, а могли би да траже и међународну помоћ како би истражили и разумели каква је реална ситуација по том питању.

Међутим, наши се тиме баве, излазе чак и књиге, али нико нас не слуша, то никоме није важно. Чак ниједан западни суд неће рећи ништа о томе, напросто, то их не интересује.

— Мени се чини да прво треба сагледати реалну ситуацију. О томе не решава суд, него лабораторије које то треба да истраже. Морају да постоје подаци о томе где се користило то оружје. Те податке могу дати они који су бомбардовали, могло би то и да се тражи од њих како би се јасно схватило каква је реална ситуација. А тек онда извлачити закључке и размишљати шта да се ради у будућности. Мислим да је ситуација сада једна, а за годину-две то питање може да постане још више забрињавајуће. Зато мислим да у принципу мора да постоји заинтересованост да се пажљиво, прецизно спроведе такво истраживање и да то ураде људи којима се верује. Јер ако то ради неко ко би нешто желео да сакрије људи му неће поверовати. То мора да буде урађено тако да људи у то верују. Не треба ништа крити, треба схватити какво је стање, схватити перспективе и оно што је могуће да у таквој ситуацији ураде власти. Могу да затребају значајна средства, значајни напори и помоћ.

 

Припадници МЧС-а у акцији спасавања у Иркутској области.

Без тога ништа. Ових дана је код нас веома прометно. Долазе нам гости из Русије. Сутра се одржава скуп ОДКБ-а. Наша сарадња је добра, али овде има људи који би желели да постанемо пуноправни члан те организације, тзв. источног НАТО-а. Да ли је то могуће, може ли се то?

— Источни НАТО не постоји.

Источни НАТО не постоји, мада га Запад тако зове, али та организација постоји. Можемо ли још више да сарађујемо са њом?

— Не знам, Србија има добре односе са ЕУ, САД, Кином, Русијом. То је одлично и ми никада не кажемо: „Немојте“, нити: „Бирајте између нас и њих“, односно немамо тај приступ кад се неко осети много јак и каже или-или. Или-или претпоставља да будете са њим против неког другог. Некада је тако можда и било, пре десетак година, али сад је то већ прошло и зато се сада или-или тешко може тражити. Стога ако Србија хоће да буде неутрална земља, што је веома позитивна чињеница и Русија на сваки начин подржава неутралну Србију, онда сходно томе треба да развија односе и са ОДКБ-ом. И они се развијају. Последњих година били смо сведоци контаката и овде, и у Русији, и војних вежби. ОДКБ је умногоме посвећен стварима као што су борба против тероризма, стално се одржавају вежбе на ту тему, борба против нарко трговине, организованог криминала, то су ствари корисне за сваку земљу. Зато се надам да ће се сарадња исправно развијати и са Западом, и са Истоком. Знате да ће сутра бити одржана конференција, омладинска конференција ОДКБ-а. Добро је што је ОДКБ и што је омладинска. То ће бити прилика да заједно са генералним секретаром ОДКБ-а Јуријем Хачатуровом, који овде долази, размотримо ситуацију у свету који преживљава озбиљну кризу, о односима, о будућности, о могућој сарадњи. Мислим да то може да буде и корисно, и интересантно.

Поменули сте реч неутралност. Да ли у данашњем свету уопште може да постоји неутрална земља. Сећамо се Југославије, али то је било време када је постојао западни и источни блок и био је потребан неко ко ће да одржава равнотежу и нама је било добро. Данас то подржава Русија, али осим ње нико. Увек нам кажу: Ако хоћете код нас у ЕУ, заборавите Русију. Може ли се дуго сачувати таква ситуација?

— Да ли сте ви западно оријентисана новинарка…

Наравно. Само немојте ником да кажете…

— Заправо, ми смо сви помало евроцентрични. Тако смо живели током протеклог времена и Запад је дуго владао светом. Када размишљамо о центру света то је рецимо Париз, Берлин… А у ствари, свет се променио и људи, тога још нису свесни, живе по инерцији. А свет је друкчији и у свету постоји 200 земаља, Запад је само део. Економска моћ се премешта и друкчија је ситуација. Постоје и неутралне земље, и то су по правилу богате, успешне, перспективне земље и пријатељски настројене и према Истоку, и према Западу, и које су, узмимо Финску за пример, процветале. Да ли је у данашњим условима могућ неутрални статус? Свакако је могућ. Што се нас тиче, ми вас поштујемо, подржавамо и сматрамо да би то било нормално за све. Што се тиче Запада, нека он каже. Што се тиче Србије, ту наравно много зависи од расположења народа…

Мислим да је оно познато.

— Верујем да би Срби тиме били потпуно задовољни. Полазим од тога да власти граде своју политику и у интересу земље, и узимајући у обзир расположење народа. Још је Достојевски пропагирао словенофилство, данас би рекли да је пропагатор Кремља. Фјодор Михајлович то није знао…

Али нису га плаћали, сећате се како је умро у сиромаштву.

— Мало су пропагатора плаћали. Али као што сам рекао, једна од његових тема је била словенство, указивао је и на позитивне и на негативне стране. Још тада, пре више од сто година, говорио је да су Срби увек русофилски настројени и да је то константа. Прошло је сто година и било је сила које су то покушале да промене, али остало је тако. Тешко ми је да замислим да ће се сутра то наједном променити. Зато мислим да и власт узима у обзир расположење људи, а плус то је сто одсто у интересу Србије. Полазим од тога да ће Србија бити јака, способна да заштити интересе земље, па и на војном плану, између осталог захваљујући и сарадњи са већим земљама. Што се нас тиче, ми смо заинтересовани да она буде неутрална и нама пријатељска земља. Ако је пријатељска и са ЕУ — ми никада нисмо били против тога.

Следећи гост нам је Сергеј Шојгу, најпопуларнији човек у Србији после Путина. Он долази код нас да обележимо велику победу, коју смо ми, узгред, на десетак година заборавили. Руси су нас подсетили да смо били једина земља у овом делу Европе која се борила против Хитлера. Али помоћ нам је наравно затребала и као и увек добили смо је од Русије. Реците нешто о тој посети.— Не бих хтео да спорим са Вама да је Шојгу баш други иза Путина. Могу бити и други људи који су такође многе година сарађивали са Србијом.

Извињавам се, Лавров такође. Не знам ко је први, а ко други.

— И Рогозин ускоро долази.

Такође наш човек…

— То је, наравно, шала. Шојгу деценијама сарађује са Србијом и у годинама када је Србија била под блокадом често је долазио и трудио се да помогне у свему што може. То је стари и веран пријатељ Србије.

Чак мало и говори српски.

— И говори, чак и воли „Горки лист“ и зна називе српских јела ништа горе од мене. Није то најважније, али је ипак елемент који помаже. Мислим да је долазак Шојгуа за 20. октобар симболичан догађај. Надам се да ће имати успешан разговоре са колегом Александром Вулином. Они се познају и не једном су се састајали и као што сам видео, успоставили су добре односе. Предвиђен је и сусрет са председником Србије Александром Вучићем. Пријатан моменат је и што ће му патријарх посветити пажњу под необичним околностима. Сусрет са патријархом је посебно пријатан и увек има повољан утицај на атмосферу. Видећемо и авионе који су стигли из Русије, који ће ојачати српску неутралност и српску армију, видећемо и „Стриже“. Биће то необична посета, кратка, нешто више од пола дана, али изузетан догађај. Данас он говори на Руском географском друштву и овде има доста оних који су заинтересовани за тај географски рад. Јуче је он био у Израелу, али му је у Србији најлепше. То ће бити спој лепог и корисног.

Почетком следеће биће 180 година од почетка наших дипломатских односа. То је буран период у којем су и у нашој и у руској историји били ратови, устанци, било је свега, али су Србија и Русија увек биле пријатељи, уз мали изузетак 1948. године. Како ћемо то обележити?

— За нас је то врло важан датум, за Амбасаду, за дипломате. Раније смо знали само једног човека, цара, Стаљина, а сада је више њих са којима разговарамо, и Лавров, и Шојгу, и Путин, и Рогозин, и Марија Захарова…

Она ће, наравно, такође, допутовати…

— Да, и она ће доћи.

Хоће ли бити одевена у Дачићев поклон?

— Да, треба јој рећи да не заборави Дачићев поклон, мада недостаје једно дугме.

Тако и треба да буде.

— Тако је. Приредићемо неколико изузетно важних догађаја, надамо се да ће на дан јубилеја, то је 23. фебруара, тако је и планирано, доћи Сергеј Лавров, надамо се да ћемо организовати спортске догађаје са нашим колегама из Министарства иностраних послова Србије, надамо се да ће доћи ансамбл руских козака који ће у Сава центру имати концерт, надамо се да ћемо направити и историјску изложбу која ће трајати неколико месеци у Србији. То је архивска изложба. И желимо да организујемо конференцију која је посвећена прошлости, садашњости и будућности руско-српских односа. То треба да буде добро осмишљена конференција, са руске стране ће на њој учествовати велика фондација Министарства иностраних послова Русије, то је Фондација „Горчаков“. Разговарао сам и са господином Дачићем, српска страна ће се укључити, биће партнер, и нећемо правити само конференцију на којој ће се људи срести и мало попричати, него конференцију која ће одговарати том великом празнику — 180 година дипломатских односа.

У великом стилу!

— Имамо велику и сложену историју, у којој је много страница, којима, пре свега, можемо да се поносимо. То ће бити повод да се сетимо не само онога што знамо, што смо чули, него да студиозно, научно, уз књиге, првобитне изворе, изучимо све. Мислим да ће то, такође, бити корисно.

Биће нових књига тим поводом?

— Да. То су прилози овом догађају, видећемо да ли ћемо успети све. Још мало је времена остало, ево сад је крај октобра… Наравно, ситуација у свету је веома сложена и забрињавајућа, и требало би сви, и ми, и Србија, и Европска унија, да пронађемо начине за решавање проблема, јер пре свега ми трпимо од те конфронтације. Мислим да је дошло време да се и са Американцима среде односи (са Кинезима смо то већ одавно урадили), потребно је са Американцима разумети реалност… Све тешкоће које су увек биле у нашој историји, увек ће и постојати. Према томе се треба односити више филозофски, више дипломатски, и ићи напред. Уверен сам да можемо да радимо на други начин и да развијамо наше економске односе који би могли да имају одличну будућност. То је низ могућности о којима ћу такође говорити. Уз све тешкоће, остајемо оптимисти. И велико хвала Спутњику за објективне информације. Без Спутњика свет не би био објективан.

Мислим да ће нашим читаоцима бити занимљиво да прокоментаришемо филм Оливера Стоуна о руском председнику, који је гледао цео свет. Наравно, на Стоуна се обрушио део планете који себе сматра објективним, тврдећи да није постављао непријатна питања, а он је одговорио да је, заправо, желео да западном свету покаже ко је Путин, да је нормалан човек, да има нормалан живот… Стоун је заиста желео да покаже правог Путина. Да ли је Запад то схватио, да ли сада мисле боље о Путину, да ли верују да је Путин такав?

— Мислим да је то, у сваком случају, корисна ствар. Не знам да ли је у Србији приказан…

Већ неколико пута.

— Путин говори оно што се заиста догађа. Уз све проблеме, човек мора да буде реалистичан, не сме да буде екстреман. За лидера велике земље… Многи то, можда, разумеју. Надамо се да постоји велика жеља да се чује и разуме, јер то што он тамо говори је истина и одржава његов реализам. Стоун је, на основу тога што сам видео, поставио одлична новинарска питања. Видео сам друге новинаре који синтервјуишу. Чак ни постављају питања. Већ у питањима одговарају сами себи.

То се зове објективност.

— То је ситуација у којој су вам претходног дана поставили тему и ви не одустајете од ње шта год да се догађа. Пронађе се некаква измишљена, апстрактна тема и онда се данима развија. Мислим да је Стоунов филм користан и чини ми се да је симпатичан.

Многе изненађује колико је Путин прагматичан и тачно види ситуацију. Када му кажу: „Зашто називате Американце партнерима?, он не говори: „Они су такви, такви и такви, раде то, то и то, него каже, „Знате, ако не будемо партнери, свету ће бити веома лоше. То би ретко ко рекао.

— Да, тако је. Ја ћу следећи пут интервјуисати Вас…

Видећемо какав сте ви новинар.

rs.sputniknews.com/intervju/201710191113104155-aleksandar-cepurin-intervju-/

-

Око седам милиона динара из буџетске касе града Ниша биће издвојено за чишћење и уклањање 30 дивљих депонија на подручју граду и околних села, као и за озелењавање раније очишћених локација у граду. Програм чишћења усвојило је Градско веће Ниша.

 Фото Ј. Ћ.

 

Директор Јавног комуналног предузећа „Медијана“ Братислав Вучковић подсетио је да се из градске касе сваке године издваја много новца за чишћење дивљих депонија, и да је ове године тај износ више него дупло већи од прошлогодишњег.

– Велика је штета што се толики новац троши због несавесних појединаца који не бирају место где да баце свој отпад – рекао је Вучковић.

– Било би много паметније да смо тај новац могли да уложимо у дечје паркове и игралишта. Није много помогло ни то што смо у 32 од 68 нишких села поставили контејнере. Дивље депоније се појављују као печурке после кише – чак и поред река и потока. У селу Горња Трнава надомак Ниша нашли смо и делове старог намештаја, похабану одећу и обућу, па чак и неисправне фрижидере и машине.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: SKICA NASA OTKRILA: Pored Niša se nalazi kosmički levak …

Мештанка Горње Трнаве Оливера Петковић, која у селу има њиву од 70 ари, жали се да годинама не може да обрађује посед, јер је затрпан смећем, које се гомила из дана у дан.

– Долазе ноћу аутомобилима, чак и камионима, и довозе на моју ливаду тоне смећа – жали се Оливера.

 

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:686295-%D0%9D%D0%B8%D1%88-%D0%BF%D0%BE%D0%B4-%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC-%D0%B3%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%A4%D0%9E%D0%A2%D0%9E

-

„Иако је Уставни суд Србије својом Одлуком УС ИУз 391/2013 од 29.10.2015. године, констатовао да дисциплински суд није део судске него управне власти и да његове одлуке подлежу судској заштити, они у Војсци Србије и Министарству одбране и даље постоје.  Новици Антићу се прети дуготрајним поступком у којем треба да доказује своју невиност а јавности се пласира наводно незаконито поступање. Поступком се директно нарушава синдикална самосталност у законитом деловању ради побољшања социјално-економског статуса својих чланова“, каже у саопштењу подршке Новици Антићу, председник УСПВЛС Јован Тамбурић у тексту на нашем сајту под насловом: Поштује ли се Устав у Војсци Србије?

Колеге синдикалци подржали су Антића

***

После појављивања пред судијама Новица Антић, председник Војног синдиката дао је изјаву за новинаре, којима није дозвољено присуство у судници. Погледајте видео запис са ФБ странице POLICIJSKI SINDIKAT SRBIJE.

ИСПРЕД ВОЈНОГ ДИСЦИПЛИНСКОГ СУДА У НИШУ, 12.09.2017. ГОДИНЕ

Ми смо данас имали прилику да видимо још један у виду доказа да Србија није правна држава. Овај суд који се налази иза мене је Уставни суд прогласио неуставним, јер је рекао да није суд. Забрањени су Уставом Републике Србије преки, ванредни и привремени судови. Из тог разлога овај суд никаквог основа није имао да мене данас позове на било какву одговорност нити да ми суди као председнику Војног синдиката Србије.
Ово тим пре што је све оно на чему они заснивају данашњу оптужницу и оно за шта ме терете је заправо оно што сам ја говорио у јавности на протестима од новембра 2016.године и током 2017.године, у својству председника Војног синдиката Србије. 

Поступајући судија који се није ни представио и легитимисао, и не знамо да ли је уопште судија, је одбијао да пређе на терен о коме сада говоримо. Он је све време одбијао да мене доживи и прикаже и кроз записник у процесном смислу као председника Војног синдиката, и сво време је говорио и обраћао ми се као да сам ја старешина војске.
Ни у једном делу онога за шта ме они терете, они ме не терете за било шта што сам ја извршио у служби, и у току вршења војне службе. А терете ме за нешто што сам радио као председник Војног синдиката.

Сви знате да је Синдикат у сваком смислу независно правно лице од сваког послодавца и од свих државних органа. То потврђује и решење самог министра одбране донетог 2015.године у коме се каже да је Војни синдикат Србије постао репрезентативан. А један од услова да синдикат постане репрезентативан је независан од свих државних органа и институција.

Дакле, постављамо једно озбиљно питање: Како је могуће да је суд, који није суд, било коме у Србији суди?

Да ставимо на страну понашање и однос тог истог суда. Они прво нису ни столице обезбедили за нас, који смо дошли као процесне странке, а да не говоримо даље о томе како су се опходили према вама као медијима и према грађанима који су дошли овде у својству јавности. То само говори о намери овог суда да осуди неког ван било каквог процеса који захтева и Устав и закони Републике Србије.

Изјаву ће вам дати мој бранилац, адвокат Туфегџић Вук и Никша Рељић.

*Одговор на 1. питање новинара – о предмету поступка

Ми смо на свим нашим протестима, пошто нам је такође неуставно ускраћено право на штрајк, које смо ми покренули пред Уставним судом да нам се врати, говорили о општем стању у војсци.

Ја морам да подсетим јавност да је у последњих две године Војску Србије напустило више од три хиљаде припадника, и војника, и старешина и цивилних лица. Ми такве губитке нисмо доживели за време рата са НАТО. Сада имамо ситуацију у којој се подржавају доказани терористи, знате о чему говорим, а позивају се на суд људи који указују на лоше стање у систему одбране, урушавању система одбране, на расипању Војске Србије. 

Видите, ратовање није само оружјем и бомбама, постоји једна врста ратовања која се зове специјално ратовање. 
Ако ви учествујете у урушавању система одбране једне државе, притом сте на важном државном положају – онда неко треба вас да позове на одговорност, а не да позивате на одговорност људе који указују урушавање система одбране и саме државе Србије!

Овде су данас дошли људи који су били учесници ратова, ветерани, моје колеге који су рањавани и били у свим ратовима на просторима бивше Југославије. 
И ако ви имате ситуацију у којој вам садашња власт подржава једног Харадинаја, доказаног ратног злочинца, а позива мене, који у име мојих колега тих ратника, указујем на лоше стање у војсци, урушавање система одбране, онда поставите сами себи питање на чијој су они страни, а на чијој смо ми страни. 

*Одговор на 2.питање новинара – о понашању судије

Обзиром на то да сам и сам правник по струци ја имам пуну слободу да кажем да је он показао изузетну нестручности незнање у вођењу овог поступка и ја сам зато инсистирао да мој бранилац тражи његово изузеће и да га образложи.
Видећемо како ће та одлука бити, чекаћемо браниоца да изађе и како се завршио овај део процеса који сад траје.

*Одговор на 3.питање новинара – о униформи

Знате како, када немате неке друге процесне разлоге да ставите у своју корист, онда се ухватите за сламку. Тако се и овај судија ухватио за сламку и први проблем који је он направио у овом односу и комуникацији самном је био тај што је – дао приговор да нисам приступио пред суд у униформи. 
Зашто ја нисам приступио, то су два разлога. 
Први разлог је што мени мој претпостављени, односно послодавац, није обезбедио униформу у којој сам ја требао овде да дођем, јер сам последњи пут ту униформу добио кад сам завршио Војну школу. А тад сам имао 85 кг, сад имам нешто више и не могу да је обучем, а да било где одем да је тражим да је купим, не могу да је купим. Униформу сам добио деведесетих година, а послодавац је у обавези да обезбеди сваком свом припаднику на две године нову униформу. То је први разлог.
Други разлог је што се овде мени не суди као припаднику војске и старешини војске, него ми се суди као председнику Војног синдиката Србије. И ја сам из тог разлога изјавио да пред овај НЕ-Суд никада нећу приступити у униформи, јер су моји резултати рада на службеној дужности у Војсци Србије на врхунском квалитету, то доказују моје службене оцене и резултати које имам на свом формацијском радном месту.

Кључна иницијатива у региону је инфраструктурно повезивање. Приштинске власти већ су почеле припреме за изградњу 22 километра дугог аутопута од Приштине до Мердара, који би требало да се настави од Мердара до Ниша. У Приштини кажу да је пут од стратешке важности, јер везује Приштину за европску мрежу ауто-путева.

 Пројекат изградње аутопута Приштина-Ниш, о којем се већ дуго говори у јавности, актуелизован је званично на задњем Самиту за Западни Балкан одржаном ове године у Трсту.

Аутопут који треба да буде изграђен између Приштине и Мердара треба да буде наставак већ изграђеног аутопута између Пристине и границе са Албанијом. На тај начин, када буде заврђен, пут Приштина – Ниш ће повезати Албанију и Косово са Србијом, односно повезаће Косово и Албанију са европском мрежом аутопутева.

Економски експерт Ибрахим Реџепи сматра да је овај пут од стратешке важности за Косово, јер омогућава комуникацију, промет робе и људи од којих це највећу добит имати Србија.

„Највећу добит би у овом случају имали они који су економски јачи, у овом случају то је Србија. Она има већи извоз, више понуда али и стратешка позиција Србије се овим путем мења, јер она аутоматски добија олакшан излаз у 3-4 луке, што је велика предност“, каже Реџепи.

С друге стране, економски експерт Наим Гаши сматра да ће Косово свакако имати користи од аутопута Мердаре-Ниш, како због извоза тако и због дијаспоре која путује кроз југ Србије.

„Користи Косова од овог аутопута су вишедимензионалне. Као прво, сав извоз на Косову пролази кроз Србију, тако да ће то смањити цену производа извоза на Косову, тиме ће и потрошачка корпа бити јефтинија.

Друга корист је то што једна трећина становништва Косова живи у иностранству и они када долазе на Косово, користе аутопутеве Србије. Мислим да ће то и у политичком аспекту утицати на смањење тензија“, каже Гаши.

Из Министарства инфраструктуре и транспорта Косова кажу да су заинтересовани да што пре почну изградњу аутопута Приштина-Мердаре, дугог 22 километра.

„Референтне поставке за изградњу прелиминарног пројекта за пут од Приштине до Мердара су дефинисане. Пут ће финансирати ЕУ и одређена је компанија која треба да изради идејни пројекат пута у наредних 12 месеци“, навели су из тог министарства.

Аутопут Ниш-Мердаре биће дуг 77 километра. Процењује се да ће пут бити изграђен до 2020. године.

Н1

 

www.srbijadanas.net/siptarski-teroristi-autoput-merdare-nis-strateski-vazan-za-kosovo/

-
Запослени у фабрици „Олимпиас“ у Нишу, која ради за италијански „Бенетон“, жалиле су се на то да не могу да користе тоалете када год имају потребу, јер су закључани па могу да иду само током паузе, пишу Јужне вести. Иако је и инспекција заиста затекла закључане таолете, послодавац на овај начин, објашњавају, није прекршио закон.

 

 

Раднице ове фабрике више пута су се обраћале редакцији Јужних вести, уз захтев да остану анонимне. Оне тврде да у тоалет могу само током паузе, иако многе због лошег здравља не могу дуго да трпе. Такође, оне су навеле да после боловања трпе одмазду шефова, који их тада, по казни, “шетају” из једног сектора погона у други.

“Воду не смеш да пијеш док радиш, не смеш ни са ким да причаш, да одес у WЦ. Постају све гори, а на крају кажу ‘па дрзава је крива, она је дала вама мале плате, не ми’. За сваку грешку деле опомене пред отказ. Ако се разболиш, не дао Бог да одеш на боловање. Е ту је тек хајка на тебе, позиви и све остало”, казала је једна запослена.

Из инспекције рада кажу да су радници више пута анонимно пријављивали неправилности у фабрици, а између осталог и закључане тоалете. Да су врата тих просторија “под кључем” утврдила је у више наврата и њихова контрола.

“Током контроле 5. маја 2016. инспектор рада затекао је закључан тоалет у објекту 16, са истакнутим обавештењем да се кључеви тоалета налазе код администратора. Као разлог закључавања наведена је безбедност личних ствари запослених које се налазе у свлачионицама јер се у истој згради налазе две фирме. Послодавцу је наложено да омогући неометано коришћење тоалета у року од пет дана и он је поступио по наложеним мерама”, наводе из инспекције.

Додају да су касније у два наврата уставновили да запослени могу “да неометано користе тоалете”.

Међутим, у контролама које су радили током јуна и јула ове године, поново су затечени закључани тоалети.

Изговор је поново “безбедност личних ствари запослених”. Кључеви су, наводе, били “код седам запослених чија су имена била истакнута на огласној табли”.

Инспектори рада предложили су да послодавац обезбеди већи број кључева, који ће да се налазе у свакој производној линији и код шефа линије како би се омогућило коришћење тоалета када је међупростор закључан”, навели су.

Иако је законом прописано да послодавац мора да „обезбеди запосленима тоалете“, није прецизирано да они морају да буду откључани.

Из инспекције наводе да у овом делу фабрика тако није прекршила закон, иако запослени морају да трагају за кључевима у случају нужде.

У извештају који су новинарима доставили из инспекције наводи се да је било још неколико контрола, када су уочене повреде Закона и уговора о раду у области прековременог рада, као и неправилности у примени прописа о безбедности на раду, када је компанији наложено да “издају запосленима средства и опрему за заштиту дисајних органа као и да за заштитне маске обезбеде исправу о усаглашености са прописаним техничким условима”.

Такође, наложено је да одлука о прековременом раду буде писмена, а да ли се поштује, инспекција ће контролисати убудуће. Из инспекције наводе и да су све ове „неправилности“ исправљене.

Некадашњу нишку фабрику текстила “Нитекс” првобитно је купио италијански “Бенетон”, да би прошле године посао преузела “Олимпиас гроуп”, такође из Италије.

(Јужне вести)

www.nspm.rs/hronika/juzne-vesti-u-niskoj-fabrici-olimpias-toaleti-za-radnice-pod-kljucem-inspekcija-rada-nema-prekrsaja-zakonom-nije-precizirano-da-toaleti-moraju-biti-otkljucani.html

-
Председник Србије Александар Вучић уверен је да ће немачка канцеларка Ангела Меркел победити на предстојећим изборима и да ће идуће године, или 2019, доћи у Ниш, где ће, сигуран је, бити одржан један од наредних самита Берлинске иницијативе.

„Ја када кажем да неко побеђује на изборима, он побеђује. Најбоље знам“, рекао је Вучић. Он је раније казао да ће Ниш идуће или 2019. бити домаћин једног од следећих самита у оквиру Берлинске иницијативе, а данас предочио да то значи да ће Нишлије угостити Меркелову, француског председника Емануела Макрона, италијанског премијера Паола Ђентилонија.

-„Сви ће доћи у Ниш и мораћемо да правимо нове конгресне центре – поручио је Вучић.

(Танјуг)

www.nspm.rs/hronika/aleksandar-vucic-uveren-sam-ce-merkelova-pobediti-na-izborima-i-da-sledece-godine-ili-2019.-dolazi-u-nis.html

-

ДВОЧЛАНА делегација Амбасаде Сједињених Америчких Држава у овим тренуцима је у Српско-руском хуманитарном центру у Нишу. Позив Американцима да посете Центар упутила је руска страна, а долазак амбасадора Kајла Ската није предвиђен.

 Фото: М. Петковић


Састанак је почео око 11 сати и, како је речено, радног је карактера.Није предвиђено присуство медија. Ово је први директни руско-амерички сусрет у Нишу у вези са Српско-руским хуманитарним центром и након вишемесечних тензија и изјава америчких и руских званичника о правој намени Центра.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:675312-%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8-%D1%83-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D1%83-%D1%83-%D0%9D%D0%B8%D1%88%D1%83

-

Председник Демократске странке (ДС) Драган Шутановац предложио је да се, уколико постоји потреба, са Руском Федерацијом направи идентичан споразум као СОФА споразум са НАТО, за пролаз руске војске кроз територију Србије, али да се статус руског хуманитарног центра не изједначава са оружаним снагама.

Шутановац је у саопштењу оценио да министар Ивица Дачић упоређује ствари које нису за поређење, као што је СОФА споразум и потенцијални споразум о посебном статусу за руски хуманитарни центар у Нишу.

Када је већ руски центар у Нишу хуманитарни, као такав треба да има статус. Хуманитарном центру није потребно додељивати било какав имунитет и самим тим екстратериторијалан статус, навео је Шутановац.

Уместо тога, он предлаже да се са Руском Федерацијом, уколико постоји потреба, направи идентичан споразум као СОФА споразум са НАТО за транзит руске војске кроз територију Србије.

„Споразум идентичан СОФА споразуму са НАТО омогућио би руским војницима исте могућности за транзит кроз Србију као НАТО војницима када имају оправдан разлог и дозволу Владе да у пратњи наших органа прођу преко територије Србије“, истакао је Шутановац.

Он одбацује тврдње Ивице Дачића и каже да „Дачић износи потпуне неистине јер одлично зна да као министар одбране нисам водио делегације нити у Ниш нити у кафану, а нити сам им певао“.

Шутановац је подсетио Дачића на чињенице да је СОФА споразум са НАТО потписао министар Небојша Родић 2014. године у време мандата Ивице Дачића као премијера и да га је посланичка већина СНС-СПС и ратификовала у Скупштини Србије.

Споразум о транзитним аранжманима за снаге КФОР на Косову и Метохији у име СЦГ потписан је у време мандата њиховог коалиционог партнера Вука Драшковића 2005. године, а Вучићева влада је окончала процедуру усвајања Индивидуалног акционог плана партнерства (ИПАП) Србије и НАТО.

„Дачић се данас јавно жали како у свом мандату није доносио одлуке за које је по закону био надлежан, али поред тога и пребацује одговорност за свој никада започети посао у МУП“, истиче Шутановац.

„За разлику од Дачића, током мандата министра одбране, нисам забављао званичнике из иностранства већ заједно са својим тимом спровео најкомплекснију реформу једног система у Србији коју ни данас не оспорава стручна јавност“, додао је он.

Према његовим речима, реформа је спроведена у изузетно тешким условима, са много отпора, али без иједног штрајка.

У министарству унутрашњих послова у време Дачићевог министровања није спроведена реформа због чега су полицајци, као никада пре, протестовали са транспарентима на којима су захтевали „исте услове као у војсци“, закључио је Драган Шутановац, а саопштено из ДС.

 

www.nspm.rs/hronika/dragan-sutanovac-humanitarnom-centru-u-nisu-ne-treba-dodeljivati-bilo-kakav-imunitet.html

Са каквим се проблемима суочавају и како живе ЛГБТ људи у Србији, Нишлије ће моћи да сазнају у Недељи поноса која се обележава од 27. јуна до 2. јула.

У оквиру манифестације организатори најављују пројекције документарног и играног филма, изложбу и трибину, дружење, концерт и журку, на разним локацијама у граду.

Манифестација која има за циљ да промовише дијалог и толеранцију, да смањи дискриминацију и хомофобију и учини видљивим проблеме ЛГБТ заједнице, организује се поводом Међународног дана поноса ЛГБТ особа, који се обележава 27. јуна.

Недељу поноса, по први пут у Нишу, организују Удружење грађанки Женски простор, у оквиру пројекта „Колектив ‒ Центар за унапређење права ЛГБТ+ особа“.

„Овим фестивалом желимо да укажемо на важност повезивања и умрежавања ЛГБТ+ заједнице, државних институција и установа и већинске популације, као и улоге цивилног друштва у том процесу. Желимо да отворимо сигуран простор за све и да на креативан начин промовишемо ЛГБТ+ културу“, навели су организатори.

Они су позвали грађане Ниша да им се придруже и покажу да су против мржње и насиља: „Да заједно покажемо да је Ниш и наш град – место слободе, безбедности и подршке за све његове грађане и грађанке“.

(Јужне вести)

www.nspm.rs/hronika/nedelja-ponosa-se-prvi-put-organizuje-u-nisu.html