субота, мај 26, 2018

Тагови Вести таговане са "нови"

нови

-
„КАД РУСИ ИМАЈУ УТИСАК ДА ЗАПАД ПРИТИСКА ЊИХОВУ ЗЕМЉУ – ОНИ СЕ ЗБИЈАЈУ ОКО СВОГ ЛИДЕРА“

 

 

  • Бела кућа – уводећи нови пакет санкција пртив Русије – не само да у лику Москве добија још озбиљнијег противника, него и ризикује да остане без савезника у Европи који не могу да трпе безобразлук Американаца који желе да њихове компаније лише профита који ће се мерити многим милијардама евра
  • Вашингтон од санкција неће имати никакве директне вајде: успостављање контроле над енергетским тржиштем Европе веома је мутно, односи са ЕУ биће поремећени, руска економија неће умрети, а патриотизам у Русији и збијање народа око лидера, Владимира Путина, само ће се повећати

        ПРЕДСЕДНИК Сједињених Држава Доналд Трамп потписаће, нема сумње, закон о новим санкцијама против Русије који су одобрила оба дома Конгреса САД. Тај закон ће, међутим, покварити односе Вашингтона са ЕУ, а неће извршити потребни утицај на Русију.

        Нови амерички пакет санкција је само глупи испад јер ће само додатно учврстити позиције Владимира Путина на светској арени.

        Американци желе да што болније ударе по економији Русије, да би јој се „осветили за мешање у изборе“. Али, тај рат помоћу ограничења није промишљен политички. Јер, Вашингтон таквим дејствима само подиже ниво солидарности грађана Русије са Путином јер му помаже да патриотизам у његовој земљи буде у пуном цвату.

        САД желе да санкцијама Русију економски баце на колена, али они који држе власт у Вашингтону не разумеју функционисање главних механизама руске политике.

        Јер, кад Руси имају утисак да иностранство врши притисак на њихову земљу – они се понајпре збијају око свог председника, чак и ако се критички односе према њему поводом унутрашње политике.

      Михаил Дмитриев

     Московски социолог и економиста Михаил Дмитриев овај феномен назива „одбрамбеним патриотизмом.

        Зато Бела кућа – уводећи нови пакет санкција пртив Русије – не само да у лику Москве добија још озбиљнијег противника, него и ризикује да остане без савезника у Европи који не могу да трпе безобразлук Американаца који желе да њихове компаније лише профита који ће се мерити многим милијардама евра.

        Са новим санкцијама против Русије, Конгрес САД и Трамп ће начинити веома, веома глуп потез.

        Интересантна може бити и реакција Ирана и Кине чијим компанијама ће бити нанета штета санкцијама против Северне Кореје.

        Ако се од Трампа и могао очекивати глупи испад, бар је републиканци и демократи требало да претходно анализирају могуће последице.

        Европљани санкције неће оставити без одговора ако буду претиле интересима држава чланица ЕУ.

        Вашингтон од санкција неће имати никакве директне вајде: успостављање контроле над енергетским тржиштем Европе веома је мутно, односи са ЕУ биће поремећени, руска економија неће умрети, а патриотизам у Русији и збијање народа око лидера, Владимира Путина, само ће се повећати.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/der-spiegel-glupi-vasington-sankcijama-daje-novi-kart-blans-putinu

-
Београд – Лидер Двери Бошко Обрадовић тврди да се у политичким круговима прича да је новоизабрани омбудсман Зоран Пашалић био власник ноћног бара „Пош“ у центру Београда, у ком се окупљала естрадна и политичка елита.

 

 

Зоран Пашалић (Фото: Јутјуб)

                            Зоран Пашалић (Фото: Јутјуб)

Зоран Пашалић, новоизабрани заштитник грађана, наводно је својевремено изнајмљивао кућу у центру Београда коју је претворио у клуб затвореног типа, а гости су били естрада, политичари и људи из судства, сазнаје Курир.

Затвореног типа

„Он је у у јуну 2010. изнајмио кућу у близини Славије, која је пре тога била стриптиз-бар. Објекат је претворио у клуб затвореног типа. Где су се окупљали његови пословни партнери, певачице, политичари, људи из политике и судства. Клуб се зове Пош, а да бисте у њега ушли морате лично да познајете  Пашкета, како пријатељи и  посланици  зову Зорана Пашалића, каже извор Курира упућен у скандалозни живот новог заштитника грађана.

Курир

www.vaseljenska.com/vesti-dana/novi-zastitnik-gradjana-drzao-striptiz-klub/

-
ДОСАДАШЊЕМ – СЕРГЕЈУ КИСЉАКУ – ИСТЕКАО МАНДАТ И ВРАЋА СЕ У МОСКВУ

 

      Сергеј Кисљак

ВАШИНГТОН напушта Сергеј Кисљак, Рус који је постао ноћна мора за добар део америчке „дубоке државе“ и Хилари Клинтон и њене присталице.

          Кисљак је протеклих година био амбасадор Русије у Сједињеним Државама, а ко год је од личности око преседника САД Доналда Трампа са њим контактирао – ило којим поводом – одмах је био линчован у водећим медијима „дубоке државе“.

          Кисљаку је 22. јула истекао мандат у Вашингтону, а улога отправника послова у амбасади РФ у Вашингтону поверена је Денису Гончару.

      Анатолиј Антонов

Надлежн комитет Државе Думе РФ подржао је кандидатуру Анатолија Антонова за амбасадора у САД.

          Он је био и заменик шефа руске дипломтије и заменик министра одбране РФ. Фактички: шеф руске војне дипломатије…

fakti.org/rossiya/mid/novi-ambasador-rusije-u-vasingtonu-bice-anatolij-antonov

-
Најспремније војне јединице ће добити звање „ударне“ и посебан знак, саопштио је начелник главне управе за борбену обуку Оружаних снага Русије Иван Буваљцев.

„Назив ’ударни‘ се додељује најспособнијим јединицама указом министра одбране Руске Федерације. Додељиваће им се и препознатљиви грб“, наводи се у чланку Буваљцева, објављеном на сајту издања „Црвена звезда“.

Према његовим речима, за ово звање је кандидовано 78 јединица. У мају ће их проверити комисија Министарства одбране, након чега ће донети коначну одлуку о додели звања.

rs.sputniknews.com/naoruzanje/201705121111144837-Rusija-vosjka/

-
ФБИ тврди да су у лето 2016. године „припадници руских специјалних служби“, наводно, покушали да искористе саветника Доналда Трампа како би ушли у његову предизборну кампању, саопштила телевизија ЦНН, позивајуц́и се на изворе у америчкој Влади.

Министарство правде САД имало налог за прислушкивање Картера Пејџа

Како тврди извор телевизије, руска страна је, између осталог, покушала да се убаци у Трампову кампању преко његовог бившег саветника Картера Пејџа. Притом, како тврди извор медија, непознато је да ли је сам Пејџ знао да га користе и, узимајуц́и у обзир специфичности рада Руса, да ли је било могуц́е да он није био свестан да разговара са руским агентима“.

Телевизија је саопштила да је ФБИ претпоставио да су Пејџа могле да „компромитују руске обавештајне службе“ након његовог говора на московском факултету у јулу 2016. године. Тада је Пејџ у свом говору критички говорио о политици САД према Русији. Како је саопштио извор телевизије, ФБИ се плаши да „руски агенти“ одржавају контакт са Пејџом како на територији Русије тако и у САД.

Лист „Њујорк тајмс“, позивајуц́и се на неименованог владиног чиновника, писао је да је Министарство правде САД прошле године од суда добило тајни налог да прислушкује Картера Пејџа – бившег саветника Доналда Трампа – на основу, наводно, постојања доказа да је руски агент.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/648076/FBI-otkrio-novog-ruskog-agenta-u-Vasingtonu

-
Наде у нову политику на Блиском истоку која може да донесе мир у овај немирни регион, а у вези са доласком Доналда Трампа у Белу кућу, коначно су распршене у ноћи између прошлог четвртка и петка.

 

Однос цене злата и сребра може много тога да открије и на геополитичком плану

Тада је Војска САД извела снажан напад на сиријску ваздухопловну базу лансирањем 59 крстарећих ракета „томахавк“. Ракете су лансиране са два брода америчке морнарице који се налазе у Средоземном мору.

Према Трамповим речима, ови поступци били су одговор на употребу хемијског оружја сиријских снага председника Башара ел Асада у провинцији Идлиб.

Да ли је тамо заиста употребљено хемијско оружје, засад је немогуће рећи са сигурношћу. Само темељном и независном истрагом могу да се установе детаљи и пронађу они који су одговорни за смрт људи који су изложени отровним материјама. Није познато да ли ће истрага бити спроведена или не.

Зато је већ сад сасвим сигурно нешто друго: због ефектних (али не и нарочито ефикасних) акција САД, мировни процес у Сирији прекинут је на неодређено време. Штавише, будући да су у Сирији присутне руска војска и војна техника, укључујући и противавионске ракетне системе С-300 и С-400, последице америчког напада могле су заиста да буду фаталне. Случајно оштећење руског авиона током америчког напада, разарање једног или више „томахавка“ руским системима противваздушне одбране или случајна погибија руских војника – све је то могло да буде повод за прави велики рат између најјачих противника.

Берзе осетиле дах новог рата

Колико су опасни најновији догађаји у Сирији није очигледно само војним стручњацима и политичарима. Дах предстојећег рата осетили су и они чија активност готово да нема везе са ратним вештинама.

– Берзански аналитичари имају добар показатељ који сигнализира да долази до раста геополитичких тензија у свету – каже потпредседник компаније „Златни монетарни дом“ Алексеј Вјазовски. – То је однос цена злата и сребра. У старом Риму, за једну јединицу злата давали су 12 јединица сребра, на почетку појаве САД однос је био фиксиран на нивоу 1:15, у 20. век смо ушли са коефицијентом 1:50.

То значи да за једну унцу злата (31 г) може да се купи 50 унци сребра. То је просечна вредност која се нарушава током периода геополитичких потреса. Тако је на почетку Другог светског рата, када је Хитлер извршио инвазију на Пољску, однос злата и сребра достигао 1 према 98. У јануару 1991. године, по избијању првог Заливског рата, поново је дошао до 1 према 100, што је двоструко више него обично.

– И ево, лансирано је 59 „томахавка“ на сиријски аеродром Шаират у провинцији Хомс у западној Сирији. Саме америчке власти признају да су на том аеродрому могли да се налазе руски војници. Али, чак и да нису, такав напад у области где се налазе руски ракетни системи С-300 и С-400 је крајње опасна мера. Све то није могло да не утиче на индекс злата и сребра, који је скочио на однос 1:63. Курс злата пробио је годишњи максимум и достигао ниво од 1.264 долара по унци и отворио пут за достизање психолошки важног обележја од 1.300 долара по унци. Први Трампов рат (иако га у Белој кући називају једнократном акцијом) враћа интересовање глобалних инвеститора за тржиште племенитих метала – истиче Вјазовски.

Савремена међународна тржишта, укључујући и тржиште племенитих метала, могу да се упореде са колективним умом, када је реакција на дешавања одраз мишљења и процена десетине хиљада финансијских аналитичара, трговаца и других берзанских радника.

Реакција тржишта племенитих метала на амерички напад у Сирији може да сведочи о појави највишег нивоа опасности који прети не само тренутном нивоу цена и курса већ и животима милиона људи.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/645594/Zlato-predvidja-novi-svetski-rat

-

Још мало па ће дванаест година откако је Америчко ратно ваздухопловство прогласило оперативним ловачки авион Ф-22 Раптор произведен од стране компаније “Локид Мартин”.

Тада, а и сада, већина војних стручњака га је сматрала најбољим ловцем икада створеним за освајање превласти у ваздуху, мада до сада – срећом – није имао времена се докаже. Коришћен је у Сирији и Ираку, а не за уништавање ваздушне и противваздушне одбране добро опремљеног и моћног непријатеља.

Међутим, ближи се дан када би Ф-22 Раптор могао да се суочи са небеским супарником који би могао да га победи, можда замало али да га победи. Постоје заправо два изазивача: кинески двомоторни вишенаменски ловац пете генерације Ченду Ј-20, и руски Сухој ПАК ФА (познат и као Т-50 због кодног назива прототипске летелице овог програма).

Премда кинеску војну технологију не треба потцењивати, нови Сухој је вероватно озбиљнији кандидат да буде цар облака уместо цара облака. Руси су након слома Совјетског Савеза успели да задрже своју војну индустрију у солидном стању, које се драматично поправило током последњих петнаестак година од како је у Кремљу Владимир Путин.

Амерички аналитичари сматрају да му је концепт веома сличан Рапторовом, да је оптимизован да буде брз, покретљив и “невидљив”, али да Руси по обичају нагласак стављају више на једним својствима а мање на другим.

Стелт технологију наводе као пример и указују на то да нови Сухој мање наглашава све аспекте ниске видљивости и да се фокусира на фронталну невидљивост док Ф-22 више “личи на паука из божије перспективе”. Према томе, они сматрају да Ф-22 има велику предност у односу на ПАК ФА (“Раптор би могао да уништи неколико нових Сухоја пре него што они уопште примете да је Раптор ту”).

Што се тиче покретљивости, ова два авиона су вероватно у истој квалитативној равни посебно што ће мотори које нови Сухој покрећу свакако бити унапређени када се дође до серијске производње.

Оба авиона су способна да крстаре брзином већом од брзине звука. Ф-22 може да се одржава на 1,8 маха, док Американци мисле да ПАК ФА може исто да ради на 1,6 маха. Максимална оперативна висина лета за Ф-22 је око 18 км, а слично је вероватно и са ПАК ФА. Што се максималне брзине тиче, Раптор је закуцан на два маха због ограничења његових материјала који апсорбују детекцију од стране рада, а очекује се да и ПАК ФА буде слично ограничен.

Међутим, док је Раптор вероватно бољи што се невидљивости тиче нови је Сухој бољи што се тиче маневарских способности и агилности. ПАК ФА је опремљен тродимензионалним векторским потиском, а напредна пилотска кацига и пројектили које ће имати на располагању свакако ће ићи у корак са тим. Са своје стране, ове године Раптор ће бити опремљен унапређеним пројектилом ваздух-ваздух АИМ-9X, а до 2020. његови пилоти са сличном напредном кацигом.

Американци су убеђени и да Раптор има предност што се тиче опремљености пилотског интерфејса јер Руси немају репутацију да праве “јузер-френдли” кабине (као пример наводе кабину ловца МиГ-29), мада признају да се Руси у том смислу поправљају. Оно што Русима посебно признају су квалитет њихових радара и одлични војни електронски системи.

Њихов закључак је следећи: ако се испостави да је стелт битан онолико колико њихови стратези сматрају да јесте, онда је ПАК ФА слабији ловац; ако се америчка вера у стелт технологију испостави као погрешна, онда је у предности ПАК ФА.

А ми? Ми се надамо да никада неће бити у прилици да одмере снаге и да никада нећемо сазнати.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/632864/Novi-ruski-Suhoj-protiv-americkog-F-22-Ko-bi-pobedio-VIDEO

-

БЕОГРАД – Старосна граница за одлазак у пензију за жене подиже се од данас за шест месеци, предвиђено је новим одредбама о условима за одлазак у старосну пензију. То значи да ће у 2017. години жене одлазити у пензију са навршеном 61 годином и шест месеци и најмање 15 година стажа осигурања.

 Илустрација

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) саопштио је раније да ће се услови за пензионисање жена који се односе на године живота постепено ће се померати до 2032. године, када ће жене у пуну старосну пензију одлазити са навршених 65 година живота, док за мушкарце важе исти услови, односно 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.

Мушкарци и жене могу да остваре право на старосну пензију са навршених 45 година стажа, без обзира на године старости.

Мушкарцима ће од данас за превремени одлазак у пензију бити потребни 40 година стажа осигурања и најмање 56 година и четири месеца живота, а женама 37 година и шест месеци стажа и најмање 55 година и осам месеци живота.

Пензија се у случају превременог одласка трајно умањује за 0,34 одсто за сваки месец пре навршених година живота предвиђених за стицање права на пуну старосну пензију у тој календарској години.

ПИО наводи да укупно умањење пензије у случају превременог одласка може износити 20,4 одсто.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:642660-%D0%9E%D0%B4-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B7%D0%B0-%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA-%D1%83-%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%83-%D0%B0-%D0%B5%D0%B2%D0%BE-%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8

-

Немачка канцеларка Ангела Меркел је одлучила да се кандидује за четврти мандат на изборима 2017. године, јавља „Ројтерс“.

После вишемесечних спекулација, Ангела Меркел је водећим људима у њеној конзервативној Хришћанско-демократској унији (ЦДУ) рекла да је спремна да води партију на изборима који треба да се одрже следеће године, јавља Ројтерс.

Немачка канцеларка Ангела Меркел

Немачка канцеларка Ангела Меркел

Ангела Меркел је већ 11 година канцеларка земље која представља највећу европску економију.

Шездесетдвогодишња конзервативка сматра се кључном за стабилност Европе, нарочито због неизвесности која је настала након што су грађани Велике Британије на референдуму гласали за излазак из ЕУ.

Меркел је недавно изјавила да осећа дужност да служи својој земљи и Европи и тиме додатно подстакла спекулације да ће се поново кандидовати и на савезним изборима 2017. године.

„Желим да испуним свој задатак као немачка канцеларка, који са једне стране подразумева да служим народу Немачке, али и укључује рад на кохезији и успеху Европе“, рекла је Меркелoва упитана шта су њене краткорочне, а шта дугорочне обавезе, преноси АП.

Водећи чланови ЦДУ-а треба да се састану у Берлину како би се припремили за последњу годишњу конференцију странке пре септембарских избора.

Подршка 55 одсто Немаца

Више од 55 одсто Немаца подржава нову кандидатуру Ангеле Меркел за канцеларку, док је 39 одсто против, показало је истраживање „Емнид агенције“ објављено данас, преносиРојтерс.

Меркелова ужива и велико међународно поштовање, о чему, поред осталог, говори податак да ју је одлазећи председник САД Барак Обама назвао „изванредним савезником“.

Победа Доналда Трампа на председничким изборима у САД и растућа подршка десничарским партијама у Европи, утицала је на то да се Ангела Меркел сматра бастионом западнолибералних вредности.

Ипак, њена прошлогодишња одлука да отвори границе за око 900.000 миграната, углавном из разних зона на Блиском истоку, разљутила је многе њене бираче и смањила њену популарност.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2532621/angela-merkel-odlucila–kandidovace-se-za-novi-mandat.html

-

 Русија и Запад улазе у нови Хладни рат који би могао довести до све већих конфронтација у свету, пише „Дејли телеграф“.

Руски председник Владимир Путин се супротставља америчкој хегемонији на међународном плану а Кремљ је, како наводи лондонски дневник, већ одлучио да прекине дипломатску комуникацију са САД бар до америчких избора 8. новембра у нади да ће имати „искренији“ однос са наследником Барака Обаме.

До тога је дошло након што је амерички државни секретаср Џон Кери отказао било какву координацију у вези Сирије, рекавши да је Русија унистила вишемесечне дипломатске напоре.

Руско Министарство одбране је јуче оптужило Обамину администрацију да покушава да „коначно уништи односе са Русијом“, подсећа Дејли телеграф, а заменик министра спољних послова Сергеј Рибјаков изјавио је да би Москва могла да одговори уколико САД уведе нове санкције Русији због бомбардовања сиријског Алепа.

Званичници у Москви тврде да су Американци ти који се често нису држали договорених обавеза.

Војни и политички есперти у Москви упозоравају да Русија и Запад иду ка конфронтацији која би могла бити опасна колико и кубанска ракетна криза“, наводи лондонски дневник цитирајући мишљење стручњака са московског института ПИР.

„Ако говоримо о последњем Хладном рату, тренутно смо негде између подизања Берлинског зида и кубанске ракетне кризе. Другим речима, на ивици смо рата, али без механизама да управљамо конфронтацијом,“ каже генерал Евгениј Бужински, шеф ПИР и бивши шеф Дирекције за међународне споразуме при руском Министарству одбране.

Путин је, како се наводи, јасно указао на размере те конфронтације прошле недеље у одговору на питање руског новинара да ли су односи са Вашингтоном пропали због Сирије.

„То нема везе са Сиријом, већ са покушајем једне земље да наметне своје одлуке читавом свету,“ рекао је он.

Путин се највише приближио формалном проглашењу „Хладног рата“ 3. октобра када је суспендовао споразум о преради плутонијума из 2000. са САД због политике Вашингтона која „није пријатељска“.

„То показује колико смо љути“, рекао је Фјодор Лукјанов председник Руског савета за спољну и безбедносну политику, преноси „Дејли телеграф“.

Лист међутим оцењује да Путинов састанак са немачком канцеларком Ангелом Меркел и француским председником Франсоа Оландом у Берлину прошле недеље можда указује да Кремљ ипак жели да држи дипломатске канале са западним владама отвореним, наводи лондонски лист.

Према војним, дипломатским и политичким изворима у Москви циљ Русије је да промени оно што види као неправедно постхладноратовско решење.

Потенцијална жаришта кризе су пре свега Балтик, где се НАТО и Русија узајамно оптужују за нагомилавање трупа као и Сирија, наводи лист и подсећа да је сиријски председник Башар ал Асад прошле недеље рекао да се сукоб у тој земљи већ претвара у директну америчко-руску конфронтацију.

У међувремену, Москва јача утицај на Блиском истоку и већ је предузела кораке да побољша односе са владом Абдела Фатаха ел Сисија у Египту, а спекулише се и о поновном отварању војних база на Куби и у Вијетнаму, наводи се у тексту.

(Танјуг)

www.nspm.rs/hronika/dejli-telegraf-rusija-i-zapad-ulaze-u-novi-hladni-rat-koji-bi-mogao-dovesti-do-sve-vecih-konfrontacija-u-svetu.html