недеља, април 22, 2018

Тагови Вести таговане са "НВО"

НВО

-

ЕУ НАСТОЈИ ДА ОД ЗАТВАРАЊА СПАСИ И СОРОШЕВ ЦЕНТРАЛНОЕВРОПСКИ УНИВЕРЗИТ

ЕВРОПСКА унија је данас покренула правне мере против Мађарске због њеног новог закона о невладиним организацијама финансираним из иностранства.

Европска комисија је саопштила да би закон усвојен у мађарском парламенту у јуну могао да онемогући невладине организације „да добијају средства“ и да ће „ограничити њихову способност да наставе са радом“.

Комисија је такође предузела нови корак у другој прекршајној процедури против Мађарске, покренутој у априлу због усвајања амандмана на мађарски Закон о вишем образовању, због којих би будимпештански Централноевропски универзитет могао да буде приморан на затварање или одлазак из Мађарске.

Европска комисија је саопштила да није променила закључке о мађарском Закону о вишем образовању, те да и даље сматра да он није у складу са стандардима ЕУ по питању академских слобода и права на образовање.

Оба закона су део кампање мађарске владе против америчког милијардера мађарско-јеврејског порекла Џорџа Сороша.

Он је основао ЦЕУ 1991. године, а његове фондације за отворено друштво помажу многе невладине организације које су на удару новог закона. Сорошев идеал отвореног друштва у супротности је са намером мађарског премијера Виктора Орбана да претвори ту земљу у „нелибералну државу“.

Према новом закону, удружења грађана која из иностранства добијају више од 26.700 долара морају да се региструју пред судом, да пруже детаљне податке о донаторима који дају више од 1.850 долара и да на својим сајтовима и публикацијама наведу да се финансирају из иностранства.

Мађарска влада је саопштила да жели да осигура транспарентност рада невладиних организација, а да оне које се залажу за права тражилаца азила, попут мађарског Хелсиншког комитета, раде против мађарских интереса.

Мађарска има рок од месец дана да одговори на аргументе Европске комисије, која би оба случаја могла да изнесе пред Европски суд правде.

Бета

fakti.org/globotpor/brisel-prisiljava-madjarsku-da-ublazi-stav-prema-nvo-koje-se-finansiraju-iz-inostranstva

-

Мађарски парламент усвојио је данас закон о невладиним организацијама које се финансирају из иностранства.

 Џорџ Сорош, Фото Танјуг,Olivier Hoslet, Pool Photo via AP


Закон је усвојен упркос протестима међународне заједнице, а сматра се да је његова мета амерички милијардер Џорџ Сорош, који је у Будимпешти основао Централно европски универзитет, пренео је АФП.

Законом, за који су данас гласале владајуће партије предвођене премијером Виктором Орбаном, налаже се групама које добијају више од око 26.000 долара годишње из иностранства да то пријаве судовима и објаве на већини њихових онлајн и штампаних публикација.

Невладине организације ће такође морати да наведу спонзоре из иностранства који им дају више од око 1.800 долара годишње.

У амандманима на закон узете су у обзир неке од препорука Венецијанске комисије, европске групе правних стручњака, али је већина спорних прописа остала на месту, истиче АП.

Орбанова влада каже да су мере усмерене на повећање транспарентности, као и на борбу против прања новца и финансирања тероризма.

Ипак, критичари виде закон као део његовх напора да угуши различита мишљења и повећа контролу над јавним дискурсом.

Ервопска комисија и УН су осудиле закон наводећи да би могао да „дискриминише и делегитимише“ невладине организације.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:670245-%D0%96%D0%95%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%9A-%D0%A3%D0%94%D0%90%D0%A0%D0%90%D0%A6-%D0%A1%D0%9E%D0%A0%D0%9E%D0%A8%D0%A3-%D0%9C%D0%B0%D1%92%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%83%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD-%D0%BE-%D0%9D%D0%92%D0%9E-%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%B8%D0%B7-%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0

Моје питање из последњег ауторског чланка „Шта је следеће у случају Харадинај’“(1) актуелизовано је новим сазнањем брже него што сам очекивао. То сазнање, нажалост, показује да Харадинајева хидра своје крваве пипке није усмерила само на прање новца кроз подизање стамбених објеката у Србији или на коришћење њене територије за шверц оружја и наркотика, већ и за обликовање јавног мњења и утицање на политичке токове и одлуке везане за однос Србије и Косова. 

Образложење ћу почети питањем. Познајете ли лица, чије су се руке тако пријатељски сплеле на фотографији испод?

Харадинаја сигурно препознајете. Његова “француска авантура” учинила га је звездом Вучићевих таблоида. И овај чикица десно, који је Харадинајеву крваву, али богату, руку стегао са обе своје (ваљда да му њена „дарежљивост“ не побегне) сигурно Вам није непознат, ако Вас политика и мало занима. Душан Јањић. Политички аналитичар. Директор НВО занимљивог назива “Форум за етничке односе”. И, чак, предесдник некакве политичке странке “Активна Србија”, за коју вероватно нисте чули, али нек се нађе.(2) Иначе, званичну политичку каријеру почео је 2012. године када је био изабран за председника “Нове Социјалдемократије”, странке која је упокојила “Социјалдемократију” Вука Обрадовића.(3) 

Релативно је чест гост на медијима блиским власти, не само ове Вучићеве, већ и многих претходних. Посебно кад се прича о Космету и процесима који прате његово одсецање од Србије, или односима Албанаца и Срба, регионалној стабилности и сл.

У његовим иступима увек има слободе да удари мало једну, мало другу страну, али закључци и иновативни предлози некако увек претегну на страну Шиптара, а оштрица критике на српску. Рецимо, познат је онај његов предлог  да се истовремено уклоне споменици терористима у Прешеву и погинулим српским полицајцима у Дивосину(4), који је Дачић реализовао на терену. А таквих “идеја” било је подоста.

Такође, познато је како му је Тачијева Приштина већ годинама друга кућа, да се по њој шепури потпуно слободно, као и да је први децидирано најавио да ће укидање српских институција на северу Косова бити услов ЕУ на путу српских евро-интеграција, што се и догодило. Ово, уз чињеницу, да се већ годинама, некад потуљено, на свој начин, а некад и потпуно отворено залагао за улазак Србије у НАТО, и истицао “неперспективност” односа са Москвом(5), донело му је ореол човека који има “моћне” везе у Бриселу.

Али, нема он никакве моћне везе у Бриселу. Чак ни јаке. Он је за њих НВО пројекат каквих имају на стотине. Ова фотографија, заправо, показује одакле му и информације и залагања која пласира као своја. И позиције у Бриселу. И дебео новчаник, наравно.

Сам Јањић тврди да је фотографија настала 2012. године у једном приштинском ресторану, а њен настанак овако објашњава:

“Нисам пријатељ, већ познаник са Харадинајем и са њим сам се сретао у више наврата. Његов деда је сахрањен на гробљу у Београду, а мој на гробљу код Дечана, и 2012-13. смо у једном ресторану разговарали о томе. Тада је и настала наша заједничка слика, која сада изазива бурне реакције.”(6) 

Извори Вечерњих Новости које су слику прве објавиле тврде да је фотографија настала 2016. године, али то је за нашу причу потпуно неважно. Није битно да ли је крваву руку једног шиптарског злочинца први стегао кукавни Борис Тадић (Тачију) или бедни Душан Јањић (“познанику” Харединају). Ни да ли су и један и други то учинили зарад новца или из убеђења. Битно је да су ти људи и данас присутни на политичкој сцени, да износе “своје” идеје, анализе, предлоге и сл. које утичу на обликовање српског јавног мњења баш у правцу који одговара шиптарским интересима. Могу и да нам кажу да су то интереси нашег “европског пута” – свеједно је, јер ти се интереси заправо поклапају. Милион пута нам је из Брисела речено да нема уласка у ЕУ без признања Косова. Имплицитно и експлицитно! Па, сами бирајте шта Вам више прија ушима. 

На крају, сам поглед на ову фотографију јасно показује да Харадинај и Јањић нису само обични “познаници”, који се виђају једном у две године, како Јањић покушава да представи. Говор тела и начин на који обе Јањићеве руке држе Харадинајеву указују да су они или блиски пријатељи и сарадници, или да Јањић нешто важно од Харединаја ишчекује, односно моли. Погодите шта?!

У сваком случају, и ова слика показује да су Харединај, и уопште шиптарски лоби, много дуже и директније присутни, на српској политичкој сцени, него што се обично мисли и да је време да Вучић-Дачићеву попустљивост у Бриселском процесу размотримо и са те стране. 

Уосталом, позната је и она Дачићева кафа са Тачијем у приштинском хотелу Swiss diamond„, на маргинама конференције о развоју Западног Балкана, 2015. године.(7) И то у четири ока! 

Зато, горњу фотографију треба прихватити као нашу реалност и позив на отрежњење. Лако би ми са Харадинајима да немамо своје Јањиће. Не каже се узалуд како једна слика говори више од хиљаду речи. Пробуди се Србијо!

____________________________________

 Одреднице:

  1. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/male-postizborne-price-sta-je-sledece-u-slucaju-haradinaj/
  2. rs.n1info.com/a227030/Vesti/Vesti/Dusan-Janjic-kandidat-za-predsednika-Srbije.html
  3. www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=306&cl=37
  4. www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/srbija-u-nato-ili-zashto-verujem-dushanu-jan-i-u/
  5. www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/prorokovi-protiv-nato-lobista-u-avolem-advokatu/
  6. www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:644566-Janjic-srdacno-sa-teroristom-u-pristinskom-restoranu
  7. www.6yka.com/novost/77826/dacic-i-taci-na-kafi-u-pristini

-

МИНИСТАР спољних послова Мађарске – Петер Сијарто – оптужио је домаће „друштвене организације“ које подржава амерички милијардер Џорџ Сорош  да покушавају да свргну владу Виктора Орбана.

Суд БиХ - Фото: РТРС

          Притом је додатно указао: „Ми знамо да Џорџ Сорош финансира у Мађарској мноштво организација. Његове намере су очигледне јер отворено говори да садашњој мађарској влади жели пораз и пад. Он не крије ни да не одобрава курс наше владе“.

          Сијарто је у наставку посебно нагласио:

          „Код нас у Мађарској влада лажно уверење да друштвене, односно невладине организације изражавају интересе народа“.

          Шеф мађарске дипломатије је открио да ће Орбанова влада убрзо објавити правила која ће све невладине органзације обавезивати да делују транспарентно и да указују на своје изворе финансирања.

          „Двоструки аршини су за нас неприхватљиви. Симптоматично је што се друштвене организације званично назвају „невладиним“, али тај назив често не одговара стварном стању ствари зато што их неретко финансирају владе других земаља или са њима повезане структуре. Сам Сорош је познат по својим везама са америчким демократама и породицом Клинтон“.

          Сијарто је све ово рекао након што су се појавиле информације да ће владајућа партија Фидес – Мађарски грађански савез тражити ликвидацију свих НВО које финансира Сорош.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/sijarto-optuzio-nvo-koje-finansira-soros-da-rade-na-svrgavanju-orbanove-vlade

-

Руски председник Владимир Путин изјавио је да невладине организације добијају новац од страних држава, али га камуфлирају користећи различите канале.

Путин је на састанку Савета за развој цивилног друштва и људских права у Москви рекао да Москва неће дозволити политички утицај „из иностранства“ преко НВО које се понашају као страни агенти, преноси агенција Тас.

„Чим смо увели законска ограничења, као што су финансирање политичке активности, организације су се појавиле као ентитети који не потпадају под ограничења“, рекао је Путин и додао да се одлуке праве у телима која финансирају активности НВО.

„Требало би концентрисати финансирања на оне који имају дозволу, али са одговарајућим утицајем на њихове практичне активности у земљи, у овом случају нашој земљи“, рекао је Путин.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2555267/putin-nvo-kamufliraju-novac-dobijen-od-stranih-drzava.html

-

 Руске власти прогласиле су данас непожељним две невладине организације, од којих једном председава амерички сенатор Џон Мекејн.

Засад је укупно седам невладиних организација проглашено непожељним у Русији, пренела је агенција Тасс. Руско тужилаштво је саопштило да су Међународни републикански институт (Интернатионал Републицан Институте -ИРИ) којим председава Мекејн и Медија девелопмент инвестмент фонд (Медиа Девелопмент Инвестмент Фунд – МДИФ) непожељни зато што представљају претњу по уставни систем и безбедност државе.

ИРИ сарађује са Стејт департментом и неким фондацијама које финансирају проамеричке политичке снаге у свету, наводи Тасс, додајући да је ИРИ од 1992. ради у Русији где је спровео низ програма обуке за чланове Думе као и регионалних и локалних парламената, а прошле године је укључен у „патриотску стоп листу“ горњег дома руског парламента.

МДИФ са седиштем у Њујорку финансирају различити фондови и инвеститори, а сарадјује с Фондом за отворено друштво Џорџа Сороса.

Фонд за отворено друштво је већ раније проглашен непожељним у Русији.

(Бета)

-

Невладине организације окупљене око иницијативе „Хрватска може боље“ која је пре две недеље у Загребу окупила готово 50.000 људи, припрема нови протест под називом “Хрватска може боље – без вас“.

Протест је заказан за четвртак у 18 сати на Марковом тргу, а у питању је незадовољство те грађана јер, како наводе, Сабор и влада нису учинили баш ништа у остварењу њихових закључака који се тичу реформе образовања.

Штавише, констатују да је власт зауставила преузимање целовите реформе образовања и игнорише вољу грађана као да ничег није било.

„Време је да одступе“, поручили су те иницијативе, која окупља више од 250 различитих удружења, синдиката, ентузијастичне учитеље и учитељице те појединце заинтересиране за квалитетно образовање.

(Танјуг)

извор: www.nspm.rs/hronika/hrvatska-gradjanske-organizacije-pripremaju-velike-proteste-u-zagrebu-pod-nazivom-hrvatska-moze-bolje.html

-

Бивши хрватски председник Стјепан Месиц́ оценио је у недељу да би за кризу у Хрватској једино добро решење били нови избори, јер, како је рекао, Хрватска нема владу, као и да би први потпредседник Владе и председник ХДЗ Томислав Карамарко требало да се повуче ако мисли добро својој странци.

Хрватску ће једино спасити избори: Стјепан Месић
– Тешко је сада сасвим проценити како ц́е се ствари развијати, али да је криза ту, то је сасвим јасно и постоји неколико сценарија који су могуц́и: могуц́и су нови избори, што би, ја мислим, било једино у реду, а могуц́е је и некакво преслагивање које опет не може бити дуготрајно – истакао је Месиц́ гостујуц́и у емисији ХТВ-а „Недељом у два“.

– Криза је таквих размера да можемо Хрватску назвати једном великом невладином организацијом јер владу немамо – рекао је Месиц́, пренела је Хина.

На питање да ли би било паметно да први потпредседник Владе Томислав Карамарко да оставку јер би тиме ХДЗ вероватно остао на власти, Месиц́ је рекао да је евидентна Карамаркова морално-политчка одговорност и да би он морао да се повуче ако миси добро својој странци.

извор: www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/576579/Hrvatska-je-NVO-a-ne-drzava

-

РУСИЈА је прецизирала шта све укључује у „политичко деловање“ невладиних организација проглашених за „стране агенте“.

Неопходне допуне и прецизирања у закону о НВО потписао је шеф државе Владимир Путин, а њима се дефинише да се политичким деловањем сматра „учешће у митинзима и масовним шетњама и сва друга дејства усмерена на достизање резултата на изборима или референдумима“.

        Додатно се указује да ће се политичким деловањем НВО сматрати мониторинг избора и референдума, учешће у раду политичких партија, јавна обраћања државним органима срачуната на укидање закона или других правних аката. А такође: ширење геополитичких оцена, формирање друштвених политичких погледа преко анкета и социолошких истраживања.

        Као области деловања које нису политичке, означени су: култура, наука, спорт, уметност, здравство, добротворни рад и неке друге сличне сфере.

        НВО које делују у побројаним областима гарантовано је да да њихов рад неће бити сматран политичким н када учествују у акцијама које су срачунате на утицање на одлуке државних органа.

        Ова и оваква законска прецизирања Државна Дума је усвојила 20. маја, а Савет Федерације – горњи дом руског парламента – одобрио 25. маја 2016-те године.

fakti.org/rossiya/rusija-nvo-stranim-agentima-zabranila-i-pristup-izborima-i-uticanje-na-ankete

-

У Кини ће од 1. јануара невладине организације морати да се региструју у МУП и да подносе извештаје – одакле им новац и на шта се троши. У многим случајевима ће морати да имају кинеског партнера или коспонзора

У Кини су схватили да им је потребан овакав закон после неуспешне „револуције кишобрана“ у лето-јесен 2014. године, где је улога страних фондација била више него очигледна и неочекивана за власт. Зато се већ у лето 2015. појавио предлог овог закона. До њега, у Кини није било никаквог закона о страним „агентима“. Упркос томе што је око 7.000 канцеларија разних фондација и организација деловало региструјући се као компаније, са статусом који је на мало шта обавезивао

Међу виновницима притискања „страних агената“ наводи се, нормално, Русија. Али, ту су и Индија и Египат. А заправо, већ се ради о „десетинама“ таквих закона донетих у целом свету, о правом таласу тих закона, нарочито после 2012. године (то јест након арапских обојених револуција)

Нема никакве сумње да се земље које доносе такве законе консултују између себе. Русија и Кина то сигурно раде. Зашто? Закони те врсте су потребни, а није их лако разрадити. А одавно се требало научити ограничавању страног утицаја на унутрашњу политику било које земље

Пише: Дмитриј КОСИРЈЕВ

„Револуција кишобрана“

У САМОЈ Кини практично нема коментара о тек донетом закону о деловању страних невладиних организација. Зато га коментаришу „оштећена“ Америка и њени истомишљеници. Али, зашто Кина ћути? Вероватно се ради о томе што је „предмет“ тежак за разговор.

Генерално је јасно да стране фондације и остале невладине организације не могу да утичу на локалну политику (једноставно, не треба да организују „обојене револуције“). Међутим, увек постоје нијансе, типа страних добротвора – шта је са њима?

Закон, који је у Кини донет 28. априла и ступа на снагу 1. јануара 2017. године, укида или слаби нека од постојећих ограничења за рад страних невладиних организација. Укинут је петогодишњи временски лимит за њихово деловање, укинути су прописи према којима оне могу да имају само једну канцеларију у целој земљи, олакшава им се отварање рачуна у банкама и много тога другог. Међутим, сада ће невладине организације морати да се региструју у кинеском МУП и а подносе извештаје одакле им новац и на шта се троши. Јаснији је постао поступак њиховог затварања у случају прекршаја. Осим тога, у многим случајевима је прописано да морају да имају кинеског партнера или коспонзора.

Регистрација у МУП је изабрана за мету бесних повика целе „западне цивилизације“, која је већ схватила да је дошао крај старој тактици – уништавања изнутра режима и друштва других земаља помоћу таквих организација. Зато наступају тобоже неидеолошки: увођење у игру кинеског МУП проглашавају за моралну увреду, пиште што се не региструју, на пример, у министарству финансија…

Сличан је случај са идентичним руским законом, у којем постоји појам страни агент“. Говоре нам из иностранства да је у руском језику реч „агент“ исто што и „шпијун“, ако не „шпијун“, у сваком случају нешто лоше. Мада она означава представника нечијих интереса, не обавезно злих.

Amnesty International се огласила поводом кинеског закона на следећи начин: он ће имати сурове последице по слободу говора, мирна окупљања и удруживања, и зато, замислите, треба да буде хитно укинут.

Washington Post је поново одржао традицију објављивања громовитих редакцијских уводника. О чему? У чланку се наводи: кинески рат против НВО представља ударац по обесправљенима у кинеском друштву.

То јест главно пропагандно тежиште критике закона ипак није на политици (није згодно), већ на томе да ће страдати добротворне организације.

Чак и кратки осврт на ове и друге повике на кинески закон показује да се уопште не ради ни о каквим азијским настраностима. Обрнуто – Кина је у тренду. У светском тренду доношења прилично сличних закона који регулишу шта могу, а шта не могу да раде „приватна лица“ на територији друге земље.

Међу виновницима притискања „страних агената“ наводи се, нормално, Русија. Али, и Индија. И Египат. А заправо, како гласи документ Фондације Карнеги који цитира Washington Post, ради се о „десетинама“ таквих закона донетих у целом свету, о правом таласу тих закона, нарочито после 2012. године (то јест након арапских револуција).

Нема никакве сумње да се све земље које доносе такве законе консултују између себе. Русија и Кина то сигурно раде. Зашто? Јер су закони те врсте потребни, а није их лако разрадити.

У ствари, одавно се требало научити ограничавању страног утицаја на унутрашњу политику било које земље.

О технологијама припремања „обојених револуција“ већ су написане тоне књига, и свима је јасно да ако у земљи одједном почну да се коте НВО са страним коренима – то значи да ће за пар година почети вика „покрадени смо на изборима“ и да ће на улицу, на барикаде мамити борце за светлу будућност. Да је, рецимо, Украјина ту опасност приметила на време, не би се сада претворила у рушевину.

Или Кина. То да је у Кини потребан неки закон на ту тему схватили су после неуспешне „револуције кишобрана“ у лето-јесен 2014. године, где је улога страних фондација била више него очигледна и неочекивана за власт. У лето следеће, 2015. године у парламенту је поднет предлог закона – овај који је сад постао закон. О њему се дискутовало веома дуго, ствар је у томе што у Кини није било никаквог закона о „агентима“. Иако је око 7.000 канцеларија разних фондација и организација деловало региструјући се као компаније, са статусом који је на мало шта обавезивао.

А ми мислили да је тамо режим суров…

А што се тиче добротворног рада претпоставки да ће та тема бити главни правац пропаганде против оних који заводе ред међу „агентима“, јасно је шта радити (на глобалном нивоу) с чисто политичким организацијама, које се директно баве саботажом изборног процеса или по целом свету откривају корупцију за страни новац. Ту се трагови не могу сакрити. Али, стране добротворне организације, нарочито ако су у питању деца…

У Великој Британији је примећено да су уз вику о правима деце у парламенту успевали да прогурају свакакве лобистичке пројекте, све док док трагови нису почели јасно да се назиру.

Или образовање. Ту је пуно жена. Зар то није политика? У Кини је женски покрет био снажан још у време друга Маоа, али је група феминисткиња америчког типа тамо недавно осуђена на казну затвора, с разлогом. Ако не схватате зашто – питајте „женомрсца“ Доналда Трампа, који познаје свог бирача шиканираног од стране агресивних жена, које у суштини уништавају породицу, образовни систем (наставници, „потенцијални насилници“, боје се чак и да погледају дете, а не да га пипну). И све то, укључујући „заштиту права деце“, они извозе свуда.

Исто је и са борцима за свеукупно здравље (лобисти америчке фармацеутске индустрије), који плаше људе свим и свачим, а већ су стигли и до меса…

Узгред, дискусија о томе да ли добротворни рад треба сматрати опасном делатношћу страних агената води се и у руском парламенту.

Закључак је веома једноставан. Незападне земље израђују нове глобалне норме регулисања делатности страних НВО, како ове не би уништавале изнутра њихова друштва и државе. Норме нису лака ствар. Очигледно је да постојећи законски предлози или закони на ту тему нису идеални. Треба проучавати туђе искуство и не стидети се ослањања на то искуство, а касније дотеривати такве законе и прописе.

извор: fakti.org/globotpor/kina/posle-rusije-indije-i-egipta-i-kina-donela-zakon-o-stranim-agentima