недеља, април 22, 2018

Тагови Вести таговане са "Осман Мехмедагић"

Осман Мехмедагић

-
Директор Обавјештајно-безбједносне агенције Осман Мехмедагић и донедавни предсједник Суда БиХ Медџида Кресо кршили су закон јер те институције ниједну особу из Републике Српске које су прислушкиване нису обавијестиле да су биле под тим мјерама, пише данашњи „Глас Српске“.
Прислушкивање - Фото: илустрација

ПрислушкивањеФото: илустрација

Грађанин БиХ који је био предмет праћења или прислушкивања треба, по окончању праћења или прислушкивања, бити обавијештен о предузетим мјерама најдуже у року од 30 дана послије окончања тог поступка – пише у члану 77 Закона о ОБА.

Лист наводи да је кршење закона испливало на површину у посљедњем таквом случају када је праћен предсједник Републике Српске Милорад Додик који о томе није био обавијештен у прописаном року.

Додик је био прислушкиван од 11. фебруара до 13. маја 2016. године у вези са предметом „Павловић банка“ након чега је обустављена истрага против њега, а за прислушкивање Додика јавност је сазнала тек прије неколико дана када га је о посебним истражним радњама обавијестио Суд БиХ.

Горан Бубић из Додиковог адвокатског тима каже да је Суд БиХ обавијестио предсједника Српске о прислушкивању тек 15 мјесеци послије окончања примјене тих мјера иако закон налаже да то буде учињено одмах, без одгађања.

Адвокатски тим предсједника Српске поднио је Суду БиХ захтјев за испитивање законитости наредбе о одређивању посебне истражне радње, као и дисциплинску пријаву Високом судском и тужилчком савјету /ВСТС/ БиХ против тужиоца Тужилаштва БиХ који је поднио приједлог за одређивање мјера надзора и захтјев да Додик не буде обавијештен о предузетим мјерама.

„Осим рока, у пријави је истакнут и сукоб начела, јер је прислушкиван предсједник који располаже повјерљивим инфомацијама различитог типа које могу бити размјењиване и средствима која су надзирана. Пошто у прислушкивању учествује више људи, постоји могућност да су трећа лица дошла у посјед, рецимо, антитерористичких мјера. Тако је прислушкивањем угрожена национална безбједност, што може бити пуно значајније од неког кривичног поступка“, истакао је Бубић.

Он је додао да је очигледно ријеч о политичкој истрази, јер је предмет „Павловић банка“ из 2007. године када је тужилац инсинуирао да нема ниједног уговора о кредиту, након чега је приложен оригинал уговора, а потом скоро десет година послије је одобрено прислушкивање којим се не може ништа постићи.

Извор: Срна

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=278523

-

Кабинет министра Драгана Лукача постао је мјесто гдје се рјешавају најсложенији политичко-безбједносни проблеми. Тако се пред Лукачевим вратима појавио Осман Мехмедагић, с више страна оспоравани новоименовани директор Обавјештајне агенције БиХ, тражећи разумијевање и нудећи сарадњу, које између ОБА и институција Српске до сада није било.

Сарадња је овога пута договорена и успостављена. Затим су се појавили министар безбједности Мектић и директор СИПА Перица Станић поводом одлуке Владе Српске о прекиду сарадње с овом агенцијом. До рјешења се дошло јер је договорено да директор СИПА и директор МУП-а Српске потпишу нови, дорађени споразум о сарадњи. Затим су на Лукачева врата покуцали опозициони лидери поводом плана о рушењу Републике Српске, који је објавио портал „Искра“. Отишли су умирени сазнањем да се министарство њима не бави. Иако су Лукачеви гости након састанка давали изјаве у којима су из свог угла објашњавали којим поводом су до министра дошли и шта су с министром договорили, неспорна је чињеница да би без министра Лукача многи проблеми остали отворени.

Међутим, СИПА је наставила да у цик зоре хапси Србе осумњичене да су починили ратни злочин и да допуњава сиву статистику. Према најновијим подацима Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске, за ратне злочине правоснажно је осуђено 147 Срба на 1.541 годину затвора или 79,2 одсто, 36 Бошњака на 221 годину затвора или 11,4 одсто и 22 Хрвата на 183 године затвора или 9,4 одсто. Референдум о раду Тужилаштва и Суда БиХ из јавног живота потиснула је расправа о другом референдуму, коју је произвела одлука Уставног суда БиХ о празновању Дана Републике. Тероризам је поново постао тема о којој можемо читати само у страној штампи.

Докле је стигла истрага о нападу на полицијску станицу у Зворнику? Мајка несрећника који је извршио терористички напад јавно је указала на енклаву у којој су вехабије њеног сина индоктринирале. Да ли их је истрага захватила? Како се након пуних пет мјесеци одвија истрага о покушају убиства премијера Вучића у Поточарима? Ко је одговоран, хоће ли против икога бити подигнута оптужница? Терористички напад у Рајловцу, бацање бомби на полицијску станицу у Завидовићима – да ли се ради само о статистичким подацима? Имају ли Тужилаштво БиХ и СИПА пречег посла од рада на расвјетљавању почињених терористичких дјела?

Ердоганизација БиХ тече неометано. Турски предсједник недавно је био домаћин члановима Предсједништва БиХ, посредовао је договору о укрупњавању, односно уједињавању кантона, чиме би се могло ријешити „хрватско питање“. Спрема се и за Београд. Умјесто да гаси ватре које је запалио на Блиском истоку, „миротворац“ Ердоган би да рјешава проблеме на Балкану.

У Српској ништа ново. Дубока политичка подијељеност, коју је, само накратко, прекинула одлука Уставног суда. Бакир Изетбеговић остаје камен спотицања српске политике.

pressrs.ba/info/kolumne/predrag-ceranic-u-srpskoj-stare-price-16-12-2015

-

Након једанаест и по година Обавјештајно-безбједносна агенција (ОБА) БиХ добила је ново руководство. Одмах по именовању, новог директора почели су да оспоравају с више страна, спочитавајући му блискост с Алијом Изетбеговићем и, уопште, ратну прошлост. Дуго су отпор пружали и Американци. У више наврата изнијели су своје неслагање, а могуће именовање Османа Мехмедагића на мјесто директора Обавјештајне агенције БиХ био је главни разлог што је Џон Бренан, директор ЦИА, упутио писмо предсједавајућем Предсједништва БиХ, у којем је истакао да његова агенција жели да буде консултована у вези са избором новог директора. Узалуд, Бакир Изетбеговић је био упоран, досљедан и, показало се, јачи од свих препрека у намјери да оствари очев аманет.

Од конституисања, ОБА се у БиХ доживљава као страно тијело. Из Српске су највиши званичници за ОБА у више наврата нагласили да је „у функцији странаца и уперена против Републике Српске“. Као предсједник Народне скупштине, Игор Радојичић је указао да ОБА од свог оснивања ниједну информацију није доставила институцијама Српске. Примједбе на рад ове агенције могле су се чути и у Парламенту БиХ. Тако је посланик ХДЗ БиХ Нико Лозанчић, током расправе о раду ОБА, истакао да је стекао утисак да БиХ и нема обавјештајну службу, а да је ОБА сервис страних служби у БиХ. Бакир Изетбеговић је у вези са фебруарским догађајима из 2014. године цинично рекао да је све што је ОБА учинила било да га је „Џуво позвао и рекао му да бјежи из куће“.

Иако ОБА никоме није била по вољи, њено руководство је трајало и политички наџивјело више различитих структура власти. Разлог је у томе што су политички лидери доживљавали ОБА као амерички плац у БиХ, а са Американцима нико није хтио да се замјера. Посматрано с те стране, промовисање оспораваног Мехмедагића у директора ОБА могло би се посматрати као Изетбеговићев подвиг, и као корак ка суверенитету БиХ. С друге стране, СДС је имао врло квалитетног кандидата за замјеника директора, иначе припадника ОБА, од којег су одустали чим су се Американци намрштили, а разлог је био што се у једном периоду налазио у ширем кругу обезбјеђења првог предсједника Републике Српске Радована Караџића.

Иако у јавности познат као пратилац Алије Изетбеговића, Мехмедагић је годинама, све доскоро, био шеф Одјељења за тајно праћење и документовање, које је на гласу као својеврсна служба у служби, и никоме није сметао. Већ по првим, одмјереним изјавама које је дао за јавност, у вези са припадником ОБА који је бацио топовски удар под ауто генерала Јелеча у тунелу Салаковац, показао је да има бољи осјећај за јавност од свог претходника, Алмира Џуве.

Новом директору неће бити лако. Његов рад ће се налазити под америчком лупом, биће изложен сумњама из Српске, а у Федерацији оспораваће га сви који не воле Алију. Што се тиче Републике Српске, у веома комплексној безбједносној ситуацији, када је у БиХ могућност новог терористичког напада само питање времена, она треба да развија властите потенцијале у сектору безбједности и да сарађује са свима који сарадњу искрено желе.

pressrs.ba/info/kolumne/predrag-ceranic-sta-je-nama-oba-bih-25-11-2015

-

Избор Османа Мехмедагића, званог Осмица, на чело Обавештајно-безбедносне агенције БиХ представљао би лошу поруку Европи

Мехмедагић је бивши пратилац Алије Изетбеговића, близак исламистима и радикалној струји СДА, те се стога оправдано поставља питање – коме и зашто су потребне овакве особе на челу безбедносних агенција у БиХ?

Крајње је извесно да Мехмедагић долази на место директора ОБА, Трифко Буха на место заменика директора, а главни инспектор биће Дамир Беванда. Ниједан од њих тројице не поседује јасну опредељеност за борбу против тероризма нити способност да ту борбу проводи.

Мехмедагић је неприхватљив и за САД због оправдане сумње да не би био посвећен борби против тероризма. Његова биографија је веома упитна, с обзиром на то да се његово име доводи у везу и са ратним злочинима почињеним над колоном војника ЈНА у сарајевској Добровољачкој улици 1992. године.

Он је некадашњи припадник тајне бошњачке службе, Агенције за истраге и документацију. Радио је као оперативац на истраживању и документовању ратних злочина, а као инспектор за ратне злочине био је ангажован и у тадашњој Федералној обавештајној служби. Прислушкивао је и снимао новинаре, аналитичаре, политичаре и МУП Српске.

Џевад Галијашевић, стручњак за безбедност

извор: Вечерње Новости