петак, новембар 24, 2017

Тагови Вести таговане са "отпад"

отпад

-

Београд – Више од 1.000 грађана Косјерића протестовало је против изградње постројења за спаљивање смећа у том граду јер, како кажу, угрожава њихове животе.

Министарство грађевине раније је донело одлуку да цементара Титан из тог града добије дозволу за изградњу постројења за коришћење горива добијеног спаљивањем чврстог отпада.

Грађани кажу да страхују да ће им због тога бити угрожено здравље, животна средина и усеви.

„Плашимо се болести, много је овде оболелих од карцинома плућа“, каже једна од грађанки Косјерића, друга додаје да би постројење могло да уништи засађено воће, а трећа истиче: „да је добро не би дошло овде, већ би се сви отимали за то“.

Такође, грађани Косјерића наводе и да би се тако у њиховом граду спаљивало смеће не само из Србије, већ и из Европске уније.

„Спаљивале би се гуме, пластика, најлонске кесе, комунални отпад… Нема овде тога довољно, увозили би отпад из ЕУ“, каже један од учесника протеста.

Први човек Косјерића истиче да је истекла студија о утицају постројења на животну средину и да они неће моћи да раде уколико не добију нову дозволу.

Иначе, више хиљада грађана Косјерића потписало је петицију против постројења, а најављују и да ће радикализовати протесте уколико министарство не повуче ту одлуку.

Вести, Б92

Србија данас

-
„ОТРОВАНА“ ДЕЦА ИМАЈУ ПРОШИРЕНЕ ЗЕНИЦЕ, А ТРЕБАЛО БИ ДА ИМАЈУ СУЖЕНЕ

Амбасадор САД у УН са фотографијама жртава

  • Експерти из организације „Шведски лекари за људска права“ упозорили да су деца са фотографија и видео-снимака у тренуцима њиховог настанка била без свести или под дејством убризганих психотропних препарата, а не отрована бојним отровом сарином
  • Сарин лако упијају тканине, вуна, дрво, цигла, бетон… као и све обојене површине и производи од гуме. А снимци показују да „отрованима“ пружају „помоћ“ људи који су чак и без рукавица и гас-маски
  • У Хан Шејхуну је снимљен и кадар на којем „настрадале“ перу и одвозе у непознатом правцу. Судећи по сенкама, снимак је настао најкасније у 10 сати, а то значи – неколико сати пре удара сиријске армије по погону Ал Каиде за производњу бојних отрова који се налази на периферији Хан Шејхуна

        ИСПЛИВАЛИ су на површину докази да је „напад хемијским оружјем“ на цивиле у сиријском граду Хан Шејхуну, који је Вашингтон приписао влади у Дамаску, а Доналд Трамп га искористио за ракетирање авио-базе „Шајрат“, био инсценација и подметање.

        Треба имати у виду да се Хан Шејхун налази 55 километара јужно од града Идлиба и да је од 2014-те под контролом сиријске Ал Каиде (Џебхат ан-Нусра), а ево само неких чињеница које указују да никаквог „хемијског напада“ није било.

        Они који су све изрежирали, пожурили су да оптуже сиријску армију да је на Хан Шејхун бацила бомбу са бојним отровом сарином. Да је било заиста тако – жртве би морале да имају сужене зенице, а фотографије сведоче да су код деце на фотографијама оне – раширене.

        Такав ефекат могли су изазвати наркотички или психотропни препарати којима су деца-жртве била подвргнута.

        На ову могућност су указали и шведски експерти из организације „Шведски лекари за људска права“ који су упозорили да су деца са фотографија и видео-снимака у тренуцима њиховог настанка била без свести или под дејством убризганих психотропних препарата.

        Иако су се режисери потрудили да то „дочарају“, претходна два снимка не потврђују верзију да су мушкарац и дечак жртве тровања.

        Да су заиста отровани сарином – „пене“ која избија из њихових уста и носа морало би да буде много више.

        Овај снимак је творцима инсценације послужио за тврдњу да се радило о тешком тровању. Међутим, за таква тровња су неизбежна стања блиска парализи, а тога у кадру – нема.

        Сарин лако упијају тканине, вуна, дрво, цигле, бетон… као и све обојене површине и производи од гуме.

        А претходни снимци показују да „отрованим“ пружају „помоћ“ људи чак и без рукавица и гас-маски.

        Само заштитне маске на устима – сведоче да су режисери били слабо упућени у војну хемију и да не знају да сарин улази у организам чак и преко очију.

        У Хан Шејхуну је снимљен и кадар на којем „настрадале“ перу и одвозе у непознатом правцу.

        Судећи по сенкама, снимак је настао најкасније у 10 сати, а то значи – неколико сати пре удара сиријске армије по погону Ал Каиде за производњу бојних отрова који се налази на периферији Хан Шејхуна.

        Посебну пажњу обратите жену на снимку. И зато што међу жртвама фактички уопште нема (других) жена. И зато што је она као „жртва“ – док су други полуголи – комплетно обучена, а и нико је не дира јер ислам забрањује и додиривање туђих жена.

        „Настрадале“ мушкарце су, међутим, и поливали водом и превртали.

www.fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/fotografije-svedoce-tramp-raketirao-siriju-posle-laznog-hemijskog-napada

-

Београд – Србија би после евентуалног потписивањем споразума са кинеском компанијом заинтересованом за изградњу електране на отпад могла да добије нове киловате буквално из ђубрета. Управо је то најавио пред полазак у Кину министар енергетике Александар Антић, додавши да ће се посета искористити и за договор с кинеским партнером о почетку градње новог блока термоелектране „Костолац Б” за коју је кредит раније одобрен. Тиме би Србија после више деценија добила први нови енергетски објекат – термоелектрану снаге 350 мегавата.

Упитан, шта ново постројење, које би за производњу струје користило отпад, значи за Србију и укупну енергетску стабилност земље, Слободан Ружић, доктор електротехничких наука и бивши саветник министра енергетике, каже, да је то добра вест за нашу земљу. Али, више из еколошких, него из енергетских разлога.

„Иако се не знају детаљи споразума, који, како је најављено, треба да буде потписан у Кини, претпоставља се да је реч о комуналном отпаду кога највише има у Београду. Нема друге тако велике локације у Србији, као што је престоница где би могло да се сакупи толико комуналног отпада које би било исплативо прерађивати и добијати струју“, каже он.

Количине отпада знатно су се повећале као последица пораста становништва и производње хране, а тиме су порасле и депоније отпада које покривају велике површине земљишта.

Коришћењем овог комуналног отпада струјом би могло да се снабде између 45.000 и 50.000 домаћинстава, што није занемарљиво, будући да немамо довољно струје. Напротив, каже Ружић.

„Проблем производње струје из отпада је у њеној високој цени за наше прилике. Прописана подстицајна откупна цена струје произведена на овај начин је 8,57 евроценти (садашња производна цена струје из воде и угља је око пет-шест евроценти). Цени струје из отпада треба додати и трошкове допремања тог материјала, што значи да би коначна цена киловата могла ићи и до 12 и 13 евроценти“, објашњава наш саговорник.

Србија се, без обзира на то обавезала да ће као члан Енергетске заједнице испунити захтеве ЕУ и имати у производњи струје и зелене киловате, било из сунца, ветра, биомасе или отпада, каже он и додаје да је за сваког потенцијалног инвеститора, па и за кинеског, најважнија гарантована откупна цена.

Пракса је земаља које отпад користе за производњу струје, како би се смањиле депоније, да уводе нижи порез за прерађиваче секундарних сировина, јер се тиме смањују количине отпада и штити животна средина. Суштина је да се извори загађења искористе као реактори, јер садрже гасове неопходне за производњу енергије, а тиме онемогући њихово сливање у реке.

Формирањем регионалних депонија које би постале трајно извориште струје ове количине електричне енергије би се укључиле у постојећу електричну мрежу, чиме би се побољшале резерве струје.

Јасна Петровић Стојановић / Политика

извор:www.vaseljenska.com/ekonomija/struja-iz-otpada-za-50-000-domacinstava/