недеља, јун 24, 2018

Тагови Вести таговане са "погром 17.марта"

погром 17.марта

ТОГ проклетог 17. марта као да је неко зло лебдело у ваздуху. Ми Срби који смо остали у Косову Пољу, нажалост, нисмо ни слутили колико ће тај дан бити кобан за све, а поготову за моју породицу.

Овим речима Радмила Трајковић (70), чијег су супруга Златибора (62) Албанци спалили у Косову Пољу, почиње причу о догађају који, како каже, неће моћи да заборави све док је жива. О догађају о којем размишља сваког дана, али који и после дванаест година сања готово сваке ноћи.

– Иако су Албанци већ нападали све српско на Космету, ми у Косову Пољу до поподнева нисмо знали шта се дешава у другим срединама – присећа се Радмила најтежег дана у свом животу. – Већ око један сат по подне почело је окупљање Албанаца по улицама, тако да смо супруг и ја отишли до куће комшије Зорана Грујића, у којој су становали припадници Унмикове полицаје, јер смо мислили да ћемо тамо бити сигурнији. Међутим, када је после неколико сати почело све око нас да гори и када смо видели да је и Дом здравља у пламену, муж ми је предложио да бежимо.

И док су држећи се за руке изашли на улицу, врло брзо их је, каже, опколила маса Албанаца.

– Било их је као пчела у кошници – прича Радмила. – Са свих страна смо били окружени, а Златибора су одмах почели да ударају. У тој маси однекуда се појавио комшија Албанац који ме је повукао за руку и некако ишчупао из масе. Иако сам се опирала, јер сам желела да останем са Златибором, он је некако успео да ме извуче из те масе и довуче до куће где су се налазила два девера, њихова два сина, снаха и беба од шест месеци…

НАПАД НА ГОЛОРУКИ НАРОД
СЕДАМНАЕСТИ март је био заправо масовни напад наоружаних Албанаца на голорук српски народ, односно оркестрирано и планирано насиље које је оставило дубоке последице на читав српски народ на Космету – каже Малинка Митровић из Канцеларије за КиМ. Поводом мартовског насиља 17. марта 2004. године, у црквама и храмовима Српске православне цркве ће бити служен помен страдалима.

И док с тешком муком објашњава да су јој супруга полили бензином и запалили чим су их раздвојили, а био је потпуно свесан, Радмила каже да су она и њени рођаци са бебом од шест месеци неколико сати провели сакривени у шупи иза куће. Припадници Кфора су их током ноћи избавили и довезли до станице Унмика у Косову Пољу, а затим до административног прелаза на Мердару. А убице су још на слободи.

Радмилина прича подсећа да је од највећег погрома Срба на Косову и Метохији, прошло тачно 12 година. За само два дана, 17. и 18. марта, албански екстремисти су са вековних огњишта протерали више од четири хиљаде људи. Страдало је 19 цивила – осморо Срба и 11 Албанаца убијених у сукобу са Унмиком и Кфором. На кобном билансу било је и 935 повређених. Пред „лицем“ УН, које су имале задатак да обезбеде мир на Космету, етнички је потпуно очишћено шест градова и девет српских села.

У таласу дводневног насиља, порушено је и запаљено више од 800 српских кућа, девет школа, више српских гробаља… У синхронизованим и масовним нападима на све српско у Покрајини, које је Унмик окарактерисао као „добро организовано и оркестрирано“, албански екстремисти су се посебно окомили на српске светиње. Уништили су чак 35 цркава и манастира, међу којима и 18 споменика културе.

– Мартовски погром био је планиран и смишљен да би се Срби протерали са Космета – каже Горан Ракић, градоначелник северне Косовске Митровице. – Тог трагичног догађаја за читав српски народ, морамо се увек сећати и опомињати међународну заједницу да тада готово ништа није учинила да заштити српски живаљ у покрајини.

Повод за напад била је кампања албанских медија у којој су Срби из села Зупче оптужени за утапање у Ибру двојице албанских дечака из села Чабра, код Зубиног Потока.

Убијени Златибор Трајковић и Радмила Трајковић

– Истрага Унмика убрзо је утврдила да су оптужбе биле лажне – каже Славко Симић, председник листе „Српска“ у Скупштини Косова. – Довољан је био ма какав, па чак и непостојећи повод за напад на Србе у покрајини. Али страшно је што се ситуација од тада, када је реч о безбедности, није много променила.

После лажне вести, више хиљада Албанаца из Приштине кренуло је пешке према Чаглавици, до тада настањеној углавном Србима. Уследили су и протести Албанаца у јужном делу Косовске Митровице. Међу првим страдалима били су Боривоје Спасојевић (53) и Јана Тучев (36).

– Све што нам се догодило тог дана, само је учврстило нашу жељу да останемо на Космету и да не дозволимо Албанцима да доврше етничко чишћење и протерају Србе са Космета – сећа се син страдалог Боривоја, Драган Спасојевић (44).

Он, каже, не намерава да напусти дедовину, засновао је породицу и има четворогодишњу девојчицу.

Напади Албанаца, нису престајали ни наредне ноћи, хицима из снајперског оружја са околних брда, као и од бачених бомби, рањено је неколико људи. Срби су покушавали да одбране своја огњишта. Али после Чаглавице уследили су напади на Србе у срединама на централном Косову, Липљану, Косову Пољу, Обилићу… Памти се непреболна сцена из Липљана – наочиглед болесне и непокретне мајке, на кућном прагу, из аутоматског оружја покошен је Ненад Весић (46).

АКАДЕМИЈА У ГРАЧАНИЦИ

ПОВОДОМ обележавања мартовског погрома, у четвртак 17. марта ће се у Дому културе у Грачаници одржати Академија. Присуствоваће Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ, владика рашко-призренски Теодосије и Вељко Одаловић, председник Владине Комисије за нестала лица. У Косовској Митровици биће положени венци жртвама.

После окупљања у манастиру, грађани, званичници, породице жртава, кренуће до Дома културе „Грачаница“ где ће у 12.10 бити положене беле руже испред уметничке инсталације MISSING на којој се налазе фотографије несталих. Након тога, у Дом културе биће отворена графичка колоније „И како после свега у Унеско“.

 

УМРО У МУКАМА

АЛБАНАЦ Алем Курти, који је остао упамћен по снимку на коме се види да ломи крст на Храму Светог Илије у Подујеву, преминуо је прошле године у Клиничком центру у Приштини. По писању приштинских медија, Курти је оболео од карцинома јетре, а преминуо је у тешким мукама.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:595924-%D0%9F%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82-%D0%A1%D1%80%D0%BF%D0%BA%D0%B8%D1%9A%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%83-%D0%A1%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D1%83-%D0%BC%D0%B8-%D0%BC%D1%83%D0%B6%D0%B0-%D0%B0-%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D1%81%D1%83-%D1%98%D0%BE%D1%88-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8

***

СУЗА КОСОВА

Крај извора црни гавран слетео
Српској земљи незван је долетео
Мили Боже, нисам га ни слутио
Извор воду моју је замутио.

Од извора света суза остала
Молитва за навек ми је постала
Да се чува, да се памти довека
Где је српско срце, српска колевка.

Хиљаде молитви Господе
Право у Твоје срце да погоде
Хиљаде спаљених домова
Само једна је
Суза Косова.

Метохијом цркве су ми рушили
Али корен нису им осушили
У њему је песма светлих гробова
А у песми српска суза Косова.

Са олтара твог, сам вина попио
Ој Косово равно и Метохијо
Земљо мила, бићеш моја довека
Ти си моје срце, моја колевка.

Хиљаде молитви Господе
Право у Твоје срце да погоде
Хиљаде спаљених домова
Само једна је
Суза Косова.

СУЗА КОСОВА / You Tube ORIGINAL / © Жељко Панонац

facebookreporter.org/2015/03/17/%D1%85%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D1%81/