недеља, април 22, 2018

Тагови Вести таговане са "Пољска"

Пољска

-

Тензије између институција Европске уније и пољске владе коју предводи национално-конзервативна странка „Право и правда“, све су веће и чини се као да Брисел све више постаје један од највећих непријатеља за Варшаву, пише „Дојче веле“.

– Изашли смо на крај са Грчком Алексиса Ципраса, изаћи ћемо на крај и са Пољском Јарослава Качињског – тако су дипломате Европске уније размишљале 2015. након изборне победе национално-конзервативне странке „Право и правда“ (ПиС).

Иако се многи политичари у Бриселу нерадо сећају периода 2006-2007, односно времена када је Качињски био премијер Пољске, они су ипак у време формирања нове владе у Варшави 2015. били поприлично мирни.

Качињски на крају и није ушао у владу, њу је формирала Беате Шидло, али убрзо је постало јасно: он је тај који вуче све конце из позадине, утиче на најважније политичке одлуке или их чак сам доноси.

У почетку су многи у Бриселу на тензије између Европске уније и нове пољске владе гледали као на покушај Качињског да чврстим ставом обезбеди себи поштовање у његовој сопственој држави, али и ван ње.

Међутим, проблеми су се убрзо проширили. Европска комисија је већ у јануару 2016. реаговала на проблеме тамошњег Уставног суда у вези са реформама пољског правосуђа, наводи „Дојче веле“.

Тако је по први пут покренута формална процедура под називом „Дијалог о правној држави“, што је опет у Пољској изазвало нерасположење према институцијама ЕУ.

Ранији покушаји Европске уније да заштити правну државу у Пољској били су неуспешни, јер је на основу постојећих споразума Уније у таквим случајевима практично немогуће увести некакве праве санкције.

Као одговор на критике из Брисела, Варшава је почела да доводи у питање неке од надлежности Европске комисије. Пољска је тако годину дана касније наставила са сечом дрвећа у заштићеном подручју прашуме Бјаловица, упркос пресуди Европског суда правде који је захтевао да се сеча хитно и моментално заустави.

Тако нешто догодило се по први пут у историји ЕУ. Варшава је касније променила свој став и постала донекле помирљивија, али тај случај у суштини још увек није решен.

Критичари владине странке „Право и правда“ пребацују и то да распирује непријатељство према Немачкој, иако Варшава и Берлин већ годинама негују добре односе.

Сматра се да ПиС тиме жели да учврсти своју позицију код гласача. Притом су везе с Немачком камен-темељац пољске спољне политике, а и Немачка је била најважнији заговорник уласка Пољске у Европску унију 2004. године.

Несугласице између тих двеју земаља достигле су врхунац приликом поновног избора председника Савета ЕУ.

Странка ПиС је одједном демонстративно одлучила да Доналда Туска, бившег пољског премијера, посматра не више као пољског, већ као „немачког кандидата“. Уместо да му пружи подршку, у марту 2017. гласали су против његовог поновног избора за председника Савета ЕУ, пише „Дојче веле“.

Политичари ПиС наводе чак и то да је Пољска на тим изборима била прегласана (27 према 1), јер је канцеларка Ангела Меркел шефове других влада ЕУ „приморала“ да подрже њеног фаворита.

Довођење институција Европске уније у питање и дистанцирање од Немачке, из угла владе у Варшави служи „обнови пољског суверенитета“.

Влада је већ у првим месецима свог постојања одлучила да Берлин замени Лондоном као главним савезником у ЕУ. То се догодило непосредно пре него што је пала одлука о „Брегзиту“. Осим тога, продубљена је и сарадња у оквиру Вишеградске групе, којој, осим Пољске, припадају и Словачка, Чешка и Мађарска.

Иако Вишеградска група као „евроскептична интернационала“ још увек није направила нешто нарочито пуно, Варшава остаје при својим сновима о блоку под пољским вођством који би био противтежа Берлину, а у извесној мери и Паризу.

У Пољској су дебате у вези са избеглицама и њихове расподеле по систему квота појачале утисак да ЕУ жели да примора земље-чланице на нежељени мултикултурализам, првенствено „диктиран из Берлина“.

Пољски државни медији терористичке нападе у земљама Западне Европе представљају као директну последицу грешака бриселског естаблишмента. Качињски се спретно поиграва тензијама између Истока и Запада, а то не утиче само на Пољску: многи грађани нових земаља-чланица ЕУ не воле да им „стара Европа“ држи лекције.

На Истоку, грађани улазак својих земаља у ЕУ виде више као „историјску правду“, а мање као „улазак у западну школу демократије, правне државе и толеранције“. Некада је улазак у ЕУ за Пољску био мера свих ствари, а данас је то „мање зло“.

Странка ПиС својим бирачима објашњава да је пољско чланство у ЕУ „нешто што се мора“, јер само тако Варшава може да има утицаја у ЕУ, пре свега на политику Уније према Русији. У исто време, влада и медији блиски држави преносе негативну слику о ЕУ, сличну оној која се могла видети у Великој Британији уочи „брегзита“.

Више од 80 одсто грађана Пољске одобрава постојање и чланство у ЕУ, али то одобравање могло би се пре описати као површно. Више од 70 одсто Пољака не жели да се придружи еврозони, а само половина испитаника гласала би за увођење евра као валуте, уколико би то био услов био останак у ЕУ.

Поред тога, симпатије за Европску унију наставиле би да се смањују уколико би чланство у Унији било везано за прихватање избеглица. Странка „Право и правда“ заступа прагматични став према ЕУ и очекује бенефиције, попут коришћења средстава из великодушних фондова Уније, али без да заузврат пружи солидарност у питањима као што су дистрибуција избеглица.

Изгледа да се та земља данас налази у зачараном кругу. Њен статус у Европској унији од 2015. се погоршао, чак су пропали и неки њени оправдани захтеви за одређеним реформама ЕУ. То би могло да повећа фрустрације, како у влади, тако и у пољском друштву и евентуално да у тој земљи изроди идеју о организовању референдума о чланству Пољске у Унији.

Опозиција већ упозорава да политика Јарослава Качињског може да доведе Пољску до „полегзита“.

Међутим, још вероватнији сценарио јесте да ће ненаклоњеност Пољске за нове пројекте европских интеграција, константне тензије са Бриселом и искривљени имиџ ЕУ који се шири у земљи, гурнути Пољску на маргине Европске уније. То ће их одвојити од добро интегрисаног језгра, односно пребацити у другу, трећу или чак четврту „ЕУ-брзину“, пише „Дојче веле“.

(Танјуг)

www.nspm.rs/hronika/dojce-vele-poljska-na-korak-od-referenduma-za-izlazak-iz-eu.html

-
Пољска влада позвала је своје грађане да следе пример зечева како би остварили што бројније потомство.

 

 

 

Министарство здравља у конзервативној влади ове претежно католичке земље, која има једну од најнижих стопа наталитета у Европи, објавило је кратак видео-снимак у којем хвали зечеве због обилног размножавања, преноси АП.

На снимку, објављеном на Ју тјубу, приказани су зечеви како жваћу зелену салату и грицкају шаргарепу док приповедач, такође у лику зеца, открива тајну многочланих зечјих породица, а то је – вежбање, здрава дијета и што мање стреса.

„Ако желите да икада постанете родитељ, следите пример зечева“, препоручује се на снимку.

 

 

Накратко је приказан и један пар – мушкарац и жена који уживају у романтичном пикнику, као савет да би и мало романтике могло да помогне у подстицању природног прираштаја код људи.

(Танјуг)

www.nspm.rs/hronika/poljska-vlada-porucila-svojim-gradjanima-mnozite-se-kao-zecevi.html

-

Председник Пољске Анџеј Дуда оценио је данас да 70 година од Другог светског рата Пољаци немају чега да се стиде када и даље траже репарације од Немачке за почињене злочине и ратну одштету, што је политички проблем, и нагласио да може да се разговара само о томе да ли да одштета буде у новцу или друге врсте.

 Фото Танјуг, АП

„Немачка држава није исплатила одштету за штете које је претпела Пољска у време Другог светског рата. Данас, после 70 година, то је политички проблем. али то је чињеница. Ми, Пољаци, не морамо ничега да се стидимо ни да се плашимо. Ми ту одштету заиста нисмо добили“, казао је Дуда у интервјуу за пољски радикални католички Радио Марија и католичку телевизију Трвам.

Председник је одао признање некадашњој СР (Западној) Немачкој за огромну помоћ Пољацима у време комунистичке власти, а потом, од 1989. године, и младој демократији Пољске, али то, по његовом мишљењу, не мења чињеницу да није формално затворено питање репарација.

„Немци су помагали, слали су многе дарове, понашали су се према нама љубазно у временима која су за нас била тешка, у време комунизма пружали су нам подршку. Поклоне смо добијали од свег срца, без замене за интересе. То такође мора да се узме у обзир. Али, ако неко пита да ли је ствар формално затворена, кажимо отворено – Не, није затворена“, казао је председник.

Анџеј Дуда је изјавио да може да се разговара о томе да ли ће репарације које Пољска захтева, бити у новцу или друге врсте, али да за почињени злочин свакако мора да се плати.

„Ако је извршен злочин, ако је људима нанета штета, имају право на одштету за ту штету. То је ваљда нормално и нема ту ничег неуобичајеног“, казао је Дуда.

Пољске власти конзервативне евроскептичне странке Право и Правда Јарослава Качињског у јулу су поново отвориле питање ратних репарација које Пољска заиста није добила, а требало је да добије 15 одсто укупне квоте репарација исплаћених Совјетском Савезу, чега се, заједно са ШСР-ом, Пољска званично одрекла 1953. године. То питање није постављала ни у наредним билатералним споразумима, какав је било коначно признавању поратне границе на рекама Одри и Ниси.

За Немачку је питање репарација формално завршено пољским одрицањем из 1953. године.

То, међутим, сада влада премијерке Беате Шидло и Сејм пољског парламента оспоравају, правдајући такву тадашњу одлуку чињеницом да комунистичка Пољска није била потпуно суверена држава, већ пуки сателит ШСР-а који се руководио притисцима из Москве.

Следећи пример Италије пред чијим судовима Италијани могу да туже Немачку и траже одштету за ратне злочине, 100 посланика пољског парламента упутило је захтев Уставном суду Пољске да као неуставне укине одредбе пољских закона које спречавају такве тужбе пред пољским судовима, конкретно против Немачке

www.novosti.rs/вести/планета.479.html:694640-Председник-Пољске-Имамо-право-на-одштету-Немачке-за-ратне-злочине

-

Варшава — Пољски министар унутрашњих послова Маријуш Блашчак изјавио је да Пољска неће учествовати у новом добровољном програму прихватања избеглица.

По том програму би се Европска унија обавезала да прими 50.000 хиљада избеглица са Блиског истока и из Африке у наредне две године.

Разлог за неприхватање је, како се наводи, зато што Пољска прима Украјинце а прихватањем муслимана не жели да угрози безбедност Пољака.

„Нећемо декларисати спремност да примимо избеглице зато што смо ми већ примили Украјинце. За нас је приоритет и најважнији задатак безбедност. Нећу излагати Пољаке опасностима због таквих идеолошки мотивисаних концепата као што су релокација, пресељење“, казао је Блашчак након састанка министара унутрашњих послова чланица ЕУ у петак у Луксембургу, јавља пољска приватна телевизија Полсат.

Блашчак је упозорио да је у Пољској тренутно око милион Украјинаца који су побегли из домовине пред, како је казао, руским нападима, а део њих јесу економски имигранти а не избеглице али главно је да се, за разлику од муслимана, јако добро интегришу у пољско друштво.

„Муслиманске заједнице на западу Европе не да се током деценија нису интегрисале са Европљанима, него још ти људи покушавају да Европљанима наметну своје погледе. Чак и да у групама избеглица нема терориста, ти људи представљају плодно тло за муслиманске терористе“, казао је Блашчак.

Пољски министар унутрашњих послова је било какве програме отварања за избеглице из Африке и са Блиског истока, било принудне квоте, било овакве добровољне програме, означио за механизам који не може да функционише.

„То је механизам који ће само поново привући даље миграцијске таласе у Европу. Питао сам током дебате остале министре колико милиона људи из Африке или Азије су њихове земље спремне да приме. Уколико такав механизам буде усвојен неће бити хиљаде избеглица, већ милиони људи“, казао је Блашчак.

Да подсетимо, Пољска се и раније противила квотама ЕУ за прихват миграната, а Европска комисија је покренула и поступак против те земље.

(Б92)

www.nspm.rs/hronika/marijus-blascak-poljska-nece-ucestvovati-u-novom-dobrovoljnom-programu-prihvatanja-izbeglica.html

Узалуд неки скептици говоре да историја учи само то, да ништа не учи. Могу навести очигледне историјске поуке које су биле корисне. Ако не свима, онда у крајњем случају биле су корисне председнику Чешке Милошу Земану.

Ових дана се М. Земан на чешкој телевизији дотакао рефрендума на Космету и на Криму и објаснио водитељима да су то јаја од сасвим различитих кока носиља. Он је подсетио да је својевремено критиковао одвајање Космета, пошто је то очигледно било кршење резолуције СБ ОУН 1244. Јер је у тој резолуцији црно на бело гарантована територијална целовитост Србије, која укључује и Косово и Метохију.

Сецесија се десила на основу веома неубедљивог назови референдума у покрајини. Док је говорио о томе како су агитатори ишли по кућама у покушају да скупе гласове, људи су се смејали. Но, упркос свему, Брисел и Вашингтон су затворили очи на ту пародију.

Сада, каже Милош Земан, они референдум на Криму сматрају незаконитом анексијом. Иако је референдум, без имало претеривања био свенародни. Испада да је то оно што се зове «мерење двоструким аршинима». На Криму они виде кршење међународног права, а када Косово постаје самостално упркос резолуцији СБ ОУН, то је за њих све у реду, рекао је чешки председник.

Милош Земан зна шта прича. Његова рођена Чехословачка се 31. децембра 1992. године мирно и без пуцњаве поделила на Чешку и Словачку. Тако је било угодно људима који је насељавају, иако је самом Богу познато да ли је то угодно Историји. Међутим, овај пут се десило оно најважније – нико није говорио о неправедности тога што се десило. Редак случај мирне поделе државе у новијој историји.

Но, Милошу Земану је позната и друга «страна месеца» – «Тешинско питање» које више деценија мути односе између Прага и Варшаве. Тешински рејон насељен је углавном Чесима и Пољацима и подељен је државном границом. Све је било релативно стабилно, док после распада Аустро-Угарске монархије, пољске и чешке власти нису потписале споразум о деоби територије. Подела је била веома сложена, а само питање је веома замршено и ускоро је Праг одлучио да раскине споразум и уведе армију у Тешинску област. Да право кажемо, није лепо испало, но, чињеница је чињеница – одучено је да питање о праведности разреше топови. Истина, рат им ипак нису дозволили, но, о референдуму више није било ни речи и територију је поново поделила међународна конференција у граду Спа. По резултатима те конференције, Чехословачка је добила 50% од тог укусно парчета на коме је живело 68% становништва.

Био је то убод у срце пољске господе панова-велможа. Када се 1938. године нацистичка Немачка, тадашњи савезник Пољске, надвила над Судете, Варшава је захтевала од Прага да се торња из Тешина како зна, иначе неће бити добро. Са галантношћу својственој Пољацима, они су дали 10 дана Чехословачкој армији за евакуацију у тркачком духу. Уплашена влада Чешке је не само пустила Немце у Судетску област, него и Пољаке у Тешин, а осећање гочине због издаје дуго је остало у чешкој души. Зато се она веома осетљиво односи према поштовању равноправности у односу међу државама.

У закључку да истакнемо да је крвави диктатор Стаљин натерао Пољаке да врате Чехословачкој отете јој рејоне. Пољаци су вратили, но Стаљина су почели да мрзе још више. И не оставља их нада у то да се Тешин никуд од њих неће денути. У сваком случају, пољски радници у конзулатима сваке године врше инспекцију тог рејона и оловком записују све промене у некретнинама које они сматрају пољским.
Шта да се ради. Свако има своју представу о праведности. А Милошу Земану хвала што не забравља часове историје.

-

Борис Степанов

Варшава се нашла у финансијској клопки. Пошто је Доналд Трамп посетио, Пољска је ипак одлучила да на своју територију постави америчке ПРО.  Сада ракете треба и  да се плате, а новца у каси нема. И у најскорије време га неће ни бити. Анджеј Дуда је маштао да од земље  направи главни хаб за амерички компримовани гас. Али – и за то треба новац. А одакле да га узме? Пољски руководиоци су дуго размишљали  и онда су одлучили да Немцима предају отштетни захтев. Нису наплаћене репарације за године Другог светског рата! При том су заборавили једну важну околност – 1953.године Варшава је преузела обавезу да се одрекне даљих репарационих исплата Немачке, све до пуног износа, и затим је ту обавезу више пута потврђивала – 1970. и 2004.године.

Да читаоце подсетим да је питање о праву Пољске на немачке репарације разматрано још на Постдамској конференцији  1945.године. У документима те конференције је писало да сви захтеви Варшаве који се односе на имовину треба да буду задовољени кроз репарациони део СССР-а. Затим је сачињен посебан уговор између СССР-а и Пољске, којим  је  договорено да ће Пољска добити 15% од репарационих испорука, слатих са територије Немачке СССР-у. Идеја да се поново сете теме немачких репарација  припада председнику „Права и правде“ Јарославу Качињском. На конгресу те партије у јулу ове године он је изјавио да Пољска није никада одбила преузимање репарација од Немачке. Следећи удар Берлину нанела је премијерка Пољске Беата Шидло. Она је 24.августа изјавила: „Пољска говори о правди. Пољска говори о томе што треба  да се изврши. Ми смо жртве Другог светског рата. Ми смо жртве којима штета још увек није надокнађена“. „Ако је реч о гласовима који критикују ову позицију, који мисле другачије, такви пре свега треба да се сете историје и да се присете шта се на пољској земљи дешавало у време Другог светског рата“ – додала је.

Понекад, у неком посебном тренутку, амнезија спасава. Пољаци су изненада одлучили да забораве да су на конференцији у Потсдаму одлучили да Пољској припоје 25% територије Немачке у границама 1937.године. Није се радило о „спаљеној пустињи“. 1946.године Пољаци су добили Западну Пруску (део), Шлезију (део), Источну Померанију и Источни Бранденбург. Осим тога, бивши Слободни град Данциг је постао пољски, као и област Шчечин западно од реке. На том простору  је живело 2,3 милиона етничких Немаца. Једне су натерали да оду, друге су насилно депортовали. Куће, предузећа, фармерска имања – све су то добили Пољаци које је Варшава у току огромне кампање пресељавала на „Враћену земљу“. Да посебно напоменем да је „Враћена земља“ после више деценија постала мотор економског развоја Пољске, чега  данас у Варшави не воле да се сећају. А сада треба да се нађе шест билиона евра како би се решили сви унутрашњи проблеми, којих се у Пољској до сада накупио велики број. И још један детаљ који не сме да се заборави: 2004.године, при ступању у ЕУ, влада Пољске је дала званичну изјаву да више од Немачке неће тражити никаква плаћања. Али Качињски, Дуда и Шидло се праве врло заборавни, те могу да мисле само о данашњем дану. Зато су одлучили да  заувек забораве своју историју.

Распламсао се скандал без преседана између Украјине и Европе. МИП Мађарске, земље-чланице ЕУ, саопштио је да ће убудуће онемогућавати Украјини реализацију „за њу важних послова“ на међународној сцени и да ће у свим међународним организацијама блокирати одлуке повољне за Кијев.

Министар иностраних послова Мађарске Петер Сијарто „наредио је да мађарске дипломате не подржавају ни једну украјинску иницијативу у међународним организацијама, а такође, да Мађарска од сада не подржава важне за Украјину одлуке“ – цитира украјинска агенција NewsOne.ua речи Тамаша Менцера, портпарола за штампу спољнополитичког ресора Мађарске. „Мађарска је објавила бојкот Украјини“ – истиче издање и саопштава о сусрету који је 11. септембра одржан код Петера Сијарта са Љубовјом Непол, украјинским амбасадором у Мађарској.

Повод за позивање амбасадора и жестока реакција званичне Будимпеште било је прихватање нове редакције закона „О образовању“ од стране Врховне Раде. Тај закон су у Мађарској већ окарактерисали као закон усмерен на „тоталну украјинизацију“ земље. Тај документ практично чини немогућим да етничке мањине које живе у земљи стекну образовање на матерњем језику. Од 2020. године ће се обука на језику националних мањина вршити само у претшколским установама и млађим разредима. А од петог до дванаестог разреда, општеобразовне дисциплине ће се предавати само на „мови“.

Та дискриминативна мера директно се тиче око 150 хиљада Мађара који живе у Украјини. То је становништво које традиционално чува своју културно-језичку традицију у рејонима где компактно живе на западу Украјине. Није случајно да су чак и украјински медији увидели у донетом законском пројекту опасну геополитичку мину. „Нова редакција закона „О образовању“… изазвала је недоумицу од стране представника националних мањина и низа суседних држава. Министар иностраних послова Мађарске Петер Сијарто је изјавио да нови украјински закон сматра „срамотним и нечасним“ и чак наредио да мађарске дипломате не подржавају ни једну украјинску иницијативу у међународним организацијама“ – указује у вези с тим украјинско издање Вести.ua и наставља: «Председник Молдавије Игор Додон је позвао Украјину да поништи донете норме и истакао да се у његовој земљи «поштују права украјинске заједнице“. Забринутост су изразили и представници МИП-а Румуније, а румунска заједница Черновицке области се обратила председнику са молбом да стави вето на закон. Жестоко су реаговали и Пољаци. МИП Пољске је изјавио да предузима све мере да би Пољаци у Украјини могли да уче на свом језику“.

Аналогно мишљење изразили су и локални стручњаци. Тако политиколог Антон Кучухидзе сматра да потписивање закона о образовању дестабилизује ситуацију са националним мањинама у земљи и Украјина ће претрпети губитке у репутацији: „Мађарска је практично иницирала блокаду Украјине, ми смо изгубили савезнике и нанели непоправљиву штету својој репутацији. Оваква реакција је недопустива, узимајући у обзир наш курс према евроинтеграцијама. Иницијатори нове редакције закона су забравили на интересе државе у покушају да придобију своје гласаче. Још једном је псеудо-патриотска реторика украјинске власти демонстрирала Европи колико смо ми далеко од европских стандарда“. [http://inosmi.ru/politic/20170911/240255171.html]

Карактеристично је да ни покушаји Петера Сијарта да размотри питање директно са својим украјинским колегом Петром Климкином, нису уродили плодом. Према подацима самих украјинских медија, одговор Климкина је био „неприхватљив за мађарску страну“. Због тога су у Будимпешти обећали, како је истакао портпарол спољно-политичког ресора Мађарске Тамаш Менцер, биће покренуто питање о уношењу поправки у језички члан закона о образовању у Украјини „на свим форумима ОУН, ОЕБС и ЕУ“. Према мишљењу владе Мађарске нови закон „практично лишава националне мањине које живе у земљи, наставе на матерњем језику“. [http://newsone.ua/ru/zakon-ob-obrazovanii-vengriya-obyavila-ukraine-bojkot/]

„Мађарска је одустала од подршке Украјини у међународним организацијама“ – узнемирен је још један украјински часопис ASN. Они истичу да је одлуку о прекиду подршке донео лично Петер Сијарто који сматра закон који је донела Врховна Рада „срамним и стидним“. Нови закон о образовању у супротности је са вредностима ЕУ – изјавио је 7. септембра мађарски министар иностраних послова: „Ми сматрамо срамотним, што поправка нарушава права мањина… Срамота је да земља која тежи што чвршћим везама са ЕУ, доноси закон који је у раскораку са европским вредностима“. [http://asn.in.ua/ru/news/news/120849-vengrija-otkazalas-ot-podderzhki-ukrainy-v-mezhdun.html]

Најжешћу позицију међу мађарским политичарима заузео је премијер земље Виктор Орбан – који се активно залаже за заштиту културно-националних права мађарске дијаспоре која живи изван граница Мађарске. Премијер је према горе наведеном питању провео екстерни сусрет са Ласлом Брензовичем, шефом културног савеза Мађара у Закарпатју, током кога су оба сабеседника дошла до закључка да одлука Украјине наноси штету мађарској мањини и има крајње неправедан карактер. Нови „Закон о образовању“ показује „крајње негативан ефекат на мађарско-украјинске односе“ и „у раскораку је како са уставом Украјине, тако и са њеним међународним обавезама“ – констатовали су Виктор Орбан и Ласло Брензович. Оба политичара су подсетила да је Будимпешта „постојано пружала подршку суверенитету Украјине и њеним интеграцијама у ЕУ“ и „доследно се залагала за пружање безвизног режима за путовање у земље ЕУ“ и управо због тога сматра одлуку парламента у Кијеву „посебно неправедним“. [http://www.kormany.hu/en/the-prime-minister/news/ukraine-s-decision-is-harmful-for-the-hungarian-minority-and-particularly-unfair]

Дискриминаторски закон који је донела Врховна Рада Украјине директно задире у интересе не само Мађара, него и представника других мањина у Украјини, у које се у овој или оној мери користе подршком од стране „титуларних“ држава-чланица ЕУ – посебно Пољака, Румуна, Словака. Тако да се као супротстављање новој редакцији украјинског „Закона о образовању“ појављују потпуно реални анти-кијевски блокови, на пример у Мађарској и Пољској – који се већ активно формирају и по другим питањима. Тако је раније Виктор Орбан ставио до знања да ће ставити вето на одлуку о увођењу анти-пољских санкција по линији ЕУ. У овом тренутку ЕУ спроводи истрагу о кршењу законодавства од стране Пољске у вези са судском реформом која је спроведена у земљи. Према мишљењу Брисела, закони донети у овој реформи стављају под претњу владавину права и независност судске власти, самим тим кршећи Споразум ЕУ – што, како истиче немачко издање Süddeutsche Zeitung, «може довести до укидања права права гласа» Варшави у ЕУ. [http://www.sueddeutsche.de/politik/europapolitik-polen-geht-auf-konfrontationskurs-mit-frankreich-1.3642396]

Обезбеђење права „својим“ етничким мањинама у Украјини – представља традиционално једно од питања које носи посебно осетљив карактер за лидере земаља централне и источне Европе. Игнорисање дискриминаторских мера Кијева за њих може представљати озбиљну претњу због губитка бирача. А из тога следи да изолација Украјине од стране источноевропских земаља-чланица ЕУ постаје потпуно реална.

 

 

 

 

-

Борис Степанов

Варшава, Будимпешта, Праг и Братислава имају компликоване односе са Бриселом. Вишеградска група (Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка) је формирана у периоду 1991-1993.године. Тада су се ове бивше социјалистичке земље ујединиле, јер су желеле да се интегришу у европске структуре. Ступиле су  у Европску унију, од  Брисела су добиле новац, изградиле су путеве, своје земље довеле у релативни европски ред, а затим је почео да се ствара  хаос. Истина, не код свих. Највише су се, када су почели да их уче животу и да им све редом бране, узнемирили Мађари. За почетак – забрана коришћења атомске енергије, без које би Мађарска за само неколико дана остала заувек без светла. Затим су почели проблеми у пољопривреди. Али за Виктора Орбана главни ударац је представљала прошлогодишња најезда избеглица са Блиског Истока. Ничији нерви нису издржали. Меркелова је отворила Пандорину кутију. Будимпешта је прва на својим границама поставила ограде и читавом свету објавила да не жели да кроз 20 или 30 година заувек ишчезне са карте Европе. Истина, можда би на карти и остала, али Мађари са њиховим јединственим језиком, културом и хришћанством би се утопили међу муслиманима.

Орбан ни мало није  сумњао у то.

И кренуо је да се штити из све снаге. Меркеловој и лидерима ЕУ је доказивао да никада неће моћи да „свари“ огроман број избеглица које му је у облику наредбе речено да мора да их храни, образује и   запошљава. После њега је Варшава почела да се сукоби са Бриселом. Беати Шидло и Анджеју Дуди се није допало што је њихова реформа судова за ЕУ постала кост у грлу. Пољацима је прећено казнама и обећавано да ће им се одузети право гласа у Савету Европе. Чеси и Словаци  су се трудили да се не мешају у компликоване односе њихових комшија са ЕУ. Али су затим почели да говоре да Пољска и Мађарска не воле да играју како им се свира и да не представљају тимске играче. Код „вишеграђана“ су се појавили знаци раздвајања. Свако је за себе покушавао да се покрије, те је дошло дотле да су Праг и Братислава проговорили да Пољска и Мађарска уз помоћ Вишеградске групе желе да у Европи спроведу „културну контрареволуцију“ и да буду противтежа либералној федералистичкој Европи коју представљају Француска и Немачка. Тако да су Варшаву и Будимпешту представили као контрареволуционаре. А ствар је била много једноставнија: Чешка и Словачка су увек биле много ближе Немачкој и Аустрији. И они никада неће ујести руку својих вечитих газда. За њих би то испало прескупо.

-
ШЕФ ПОЉСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ ВАШЋИКОВСКИ ТВРДИ ДА ЋЕ ВАРШАВА ТРАЖИТИ МОЖДА И ТРИЛИОН ЕВРА

 

                                                                                                                                         Антониј Маћеревич

 

Пољска премијерка Беата Шидло изјавила да њена влада правно уобличава захтев који ће испоставити Немачкој. Посебно је нагласила да се нада да ће „проблем правичне одштете“ са званичним Берлином решити дијалогом

Берлин тврди да је Варшава раније добила „значајну суму“ и да се одрекла нових захтева. Међутим, министар одбране Пољске, Антониј Маћеревич, поручио је Берлину да одустајања од одштете не важе јер је Пољска све до 1989. године била „марионетска држава зависна од СССР“

        ПОЉСКИ министар унутрашњих послова Мариуш Блашћак саопштио је да је његова земља коначна израчунала колику јој Немачка дугује одштету за Други светски рат.

        И објавио да Варшава тражи од Берлина – ни мање, ни више – округло трилион долара! Односно: најмање толико.

        Навео је да Пољска, наравно, пристаје и на исплату у еврима и да онај трилион вреди 840 милијарди евра.

        Речи свог министра потврдила је и пољска премијерка Беата Шидло. Додала је да њена влада правно уобличава захтев који ће испоставити Немачкој.

        Посебно је нагласила да се нада да ће „проблем правичне одштете“ са званичним Берлином решити дијалогом.

        Пољски министар спољних послова Витолд Вашћиковски изјавио да одштетни захтев може бити и повећан и да може достићи и – трилион евра.

        Иницијативу да се траже ратне репарације покренуо је лидер пољске владајуће партије Право и правичност Јарослав Качињски. Пољаци су је масовно подржали.

        Влада Ангеле Меркел унапред је одбацила пољски захтев. Чак и пре него што је у Варшави била поменута икаква сума.

        Њен портпарол, Штефан Зајберт, указао је да Берлин не бежи од преузимања одговорности за „неописиве злочине“ почињене у Другом светском рату, али да је и Пољска била међу земљама које су од Немачке добиле „значајне исплате“.

        Притом је подсетио да се Пољска још 1953. године одрекла тражења нових одштетних сума и да је то потом више пута потврђивала, па зато Берлин то питање сматра „одавно решеним“.

        Министар одбране Пољске Антониј Маћеревич поручио је Берлину да одустајања од одштете не важе јер је Пољска све до 1989. године била „марионетска држава зависна од СССР“.

        Одштету од Немачке тражи и Грчка

        Према немачким подацима, њихова земља је исплатила 73.422 милијарде евра различитих репарација.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/poljska-od-nemacke-trazi-trilion-dolara-ratnih-reparacija

-

Борис Степанов 

Пољаци су се јако радовали недавној посети Доналда Трампа Варшави. Домаћин Беле куће не само да им је обећао ракете „Патриот“ вредне скоро 8 милијарди долара, већ је много важније да је Трамп Пољаке  позвао да буду учесници бизниса  са гасом и да је изјавио да ће врло брзо Пољска моћи да зарађује на компримованом гасу. Два месеца пре посете Доналда Трампа Американци су Пољацима отпремили два танкера гаса. То су назвали пилот-пројектом. После бурног одушевљења испоставило са да је цена гаса који се шаље са оне стране океана значајно већа него код других испоручилаца. На пример, из Катара или Русије.

Анджеј Дуда је сањао да од Пољске направи главни гасни хаб на северу Европе. Чак је планирао да сагради на обали Балтичког мора у граду Свиноујсце лучки терминал за компримовани гас који долази са друге стране океана. Варшава је јако желела да постане продавац на велико  гаса и да  осталим  земљама диктира своја правила игре  (наравно, и Берлину, уколико га натерају да замрзне изградњу „Северног тока- 2“).

Код политичких елита источних Европљана, баш као и централно-европљана постоји  велико одушевљење  према Вашингтону. Све што се ради у Белој кући, Пентагону и ЦИА тамо се прихвата са радошћу и понизношћу. Очигледно је да они сматрају да ће од сада све њихове проблеме да реше Сједињене Државе. За такву егзалтирану приврженост Пољаци пре свега рачунају да ће имати попусте. Али бизнис и политика су две потпуно различите ствари. Трамп никако неће моћи да натера  своје магнате који се баве гасом и нафтом да раде са губитком како би задовољили Пољаке. Тако да ту може да дође до свачега – можда се цене неће  спуштати, већ ће на против расти. Хаб  ће се саградити, поставиће га на америчку гасну иглу и потписаће уговор  какав је потребан Вашингтону.

Пољаци годишње троше 15 милијарди кубних метара гаса. Од тога 10 милијарди испоручује Русија. Гас који се доприма цевоводима је увек био и увек ће бити најјефтинији. Још сасвим недавно гасни хаб је хтела да има Литванија. Норвежани су им дотерали пливајући терминал „Indepedence“ и они су започели бизнис са гасом, али је он брзо пукао. Испоставило се да је цена тог гаса три пута скупља од руског. Наравно, због љубави са САД може да се купује и роба која је три пута скупља. Али тада ће земља једноставно за само неколико месеци да постане колонија. Посебно у зимском периоду, или како се то каже – у периоду грејања.

Ускоро ће јесен, у октобру се у Европи ноћу температура већ спушта испод нуле. Становништво неће моћи гас да плаћа по америчкој цени. Е, тада ће се Дуда замислити да ли је вредело да се  од Пољске прави  хаб за амерички компримовани гас.