четвртак, април 19, 2018

Тагови Вести таговане са "Пореска управа"

Пореска управа

-

Већ две године по нечијем налогу се изиграва законска обавеза којом је предвиђено да се два пута годишње објављује списак пореских дужника

Пореска управа Србије престала је пре нешто више од две године да на свом сајту објављује имена највећих пореских дужника. Никада јавност није обавештена зашто се одустало од ове праксе, нити смо сазнали ко је и где одлучио да се овај списак држи у тајности. Нити који су разлози за то.

Једно је сигурно, то је учињено када је на челу Пореске управе већ била садашња директорка Драгана Марковић, ресорни министар (финансије) Душан Вујовић, а премијер Александар Вучић. Само један од њих троје могао је донети такву одлуку, остало двоје су климнули главом.

Одлука о необјављивању списка дужника нигде није штампана, нити је то званично саопштено па се може претпоставити да је реч о усменој препоруци. На сајту Пореске управе, месту где су званично објављивани спискови дужника више нема ничега, нема ни ранијих извештаја. Постоји само наслов “Списак највећих дужника на дан 30.06.2013. године” али када кликнете на линк, тамо нема ништа. Нема ни последњег извештаја од 30.06. 2015, ни оних између. Као да је реч о затирању дужничких трагова.

Игноре

БИЗЛифе је покушао да од званичника у Пореској сазна зашто су престали да објављују листе највећих дужника али су се порезници оглушили о наш захтев. Питали смо их још и да ли грађани, а нарочито обвезници који редовно плаћају порез имају право да знају ко не испуњава обавезе. Затим, да ли су неплатише тиме што се њихова дуговања јавно не саопштавају заштићени и ко су тренутно највећи дужници. Пореска управа ни на једно од ових питања није одговорила – игноре.

Пореска управа се годинама опирала да предочи ко највише дугује држави. Први пут то је учињено почетком јануара 2012. године  после великог притиска јавности и након усвојених измена и допуна Закона о пореском поступку и администрацији.

Последња листа дужника објављена је 06.08.2015. и односила се на податке до 30. јуна 2015. године. Та листа се може наћи на разним сајтовима, али не и на званичном сајту Пореске управе. Ту листу предводила је крагујевачка „Застава оружје“.

Да ли је директорка Пореске то самостално одлучила?

Тако је било  сада већ давне 2015. а како је сада то не знамо. За очекивати је да су нека дуговања намирена, а да су се нека увећала. Али јавност то не сме да зна, да се не би узнемирила.

Јелисавета Василић, бивша судиница и чланица Савета за борбу против корупције недавно је за недељник НИН рекла да то што не знамо имена највећих пореских дужника Србије јесте доказ да немамо владавину права. Она је прозвала Пореску управа да не ради свој посао, јер је по закону дужна да на сваких шест месеци објави ту листу.

„Ако годину дана кријете тај списак то говори да се скривају повлашћени порески обвезници, можда и они за које је власт дала налог закључцима да се порез не наплаћује“, казала је Василић.

Она сматра да у оваквом понашању Пореске управе има места за полицију и тужилаштво који треба да утврде да ли је директорка Пореске то самостално одлучила или је добила налог Владе.

БИА и Пореска

Овакво понашање порезника могло се очекивати када су на чело ове службе доведени људи из Безбедносно информативне агенције, некада злогласне удбе. Ако, на пример, на чело стоматолошке поликлинике доведете гинеколога постоји велика вероватноћа да ће се у ординацијама радити абортуси. Исто тако ако на чело службе којој је и законом прописана јавност у раду доведете људе из тајне службе шта друго можете очекивати него тајност и избегавање одговора.

Да ли објављивање списка дужника утиче на већу наплату пореза? Прецизних података нема, али на основу понашања дужника када им се објаве имена и износ дуга може се закључити да јавни списак поспешује наплату. Јер то тргне поједине  „угледне бизнисмене“ из њиховог слатког сна.

Имали смо прилику да региструјемо врло бурна реаговања дужника када виде своје фирме на листи неплатиша. Неки су претили тужбама, неки демантовали Пореску управу, они мудрији су тражили репрограм, али нико није остао равнодушан. И највеће “зверке” тада се осете проваљеним. Јер, кад живите на високој нози, сликате се са министрима и дајете интервјуе онда сте “фаца”, али кад вам фризерка и остали комшилук прочитају да стотине милион дугујете за порез то је као да сте окачили таблу „имовина није моја“.  А то боли, сруши се нечија кула од карата у једној вести, у једном дану.

Ако погледамо последњи списак дужника није тешко закључити коме је он сметао. Када сте на списку онда у вашој фирми не може да се појави најмоћнији човек Србије. Не иде, зато је  „мудрије“ не објављивати. А то што Србија на овај начин годишње губи десетине, па и стотине милиона евра као да никога и не интересује.

Ко су били највећи дужници 2015.

Листу је предводила  крагујевачка „Застава оружје“ са дугом 7,81 милијарду динара, а иза су били ваљевски „Крушик“ (2,62 милијарде), београдски „Монус“ (2,5 милијарди) који је поднео захтев за репрограм дуга,  Наменска из Трстеника (2,17 милијарди), Компанија „Борба“ (1,88 милијарди), па „Мера инвест“ (911 милиона) Концерн „Фармаком“ (686,62 милиона), НИП „Новости“ ( 322 милиона) ТВ Пинк (124,04 милиона) који је поднео захтев за репрограм, РТС (289 милиона) „Зекстра“ (347,54) у којој је покренут програм реструктурирања „Ветеринарски завод“ (191,41 милион), Верано моторс (97,2 милиона).

Фудбалски клубови

За порезе су према подацима из 2015. дуговали и фудбалски клубови: Црвена звезда (409 милиона) и Партизан (285 милиона) који су тражили репрограм дуга, затим ФК Смедерево (287,58 милиона), Борац из Чачка (102 милиона) и ФК Обилић (92 милиона).

Извор: БИЗЛифе магазин

Фото: Пеxелс

Пише: Миленко Васовић

-

Београд – Вест да је на адресу преминулог А. С. из Житорађе прошле недеље стигло пореско решење по коме покојник, који је сахрањен још 1995. године, треба да плати доприносе за обавезно социјално осигурање за 2015. годину у износу од 268.284 динара, поново је отворила питање ажурности Пореске управе, али и приоритета у наплати дугова.

Порез држави требало би да сви плаћају, без изузетка, али јавност има доста разлога да верује да то правило важи само за обичне грађане који добро знају да морају да плате сваки динар пореског дуга. Како је могуће да порезници решење пошаљу на адресу покојника, док су им листе највећих пореских дужника све дуже због бизнисмена и тајкуна који ни уз репрограм, како показују најновији подаци, не плаћају дугове. Одговора из Пореске управе за сада нема.

Уместо да на добош оде и имовина несумњиво богатих људи који дугују стотине милиона динара, на сајту Пореске управе може се свакодневно видети понуда шума, пашњака, воћњака, њива, али и чоколадних бананица, ТА пећи, лименки кока-коле, па и ћевапа, која је одузета од људи који не припадају пословној елити. На сајту се не може видети покретна и непокретна имовина оних чија се имена из месеца у месец врте на списковима највећих пореских дужника у Србији

То потврђује и чињеница да је трећа на листи по висини дуга фирма „Монус”, која се повезује с бизнисменом Миодрагом Ранковићем Пецонијем, која сада за порез дугује 2,5 милијарди динара уз поднет захтев за репрограм, док су јој дугови пре три месеца били 2,1 милијарду. Дакле, потраживања само настављају да расту. И шта? Ништа.

Ту су и дугови предузећа „Мера инвест”, власника Марка Мишковића, сина Мирослава Мишковића, које сада дугује 911, а у марту су порезници регистровали дуг од 910 милиона динара. Овај дуг од 2013. године стално расте. И опет ништа.

И уместо да јавност коначно обрадују податком да су успели да од ових и њима сличних запленом имовине реше вишегодишње дугове, порезници изгледа чекају да ови дугови застаре.

Истовремено порезници на локалу показују последњих дана „велику” ажурност тако што крећу с кажњавањем оних који су заборавили да плате или су мање платили рату пореза на имовину. Таквима ће, без претходне опомене, по аутоматизму кренути да зарачунавају камату од 16 одсто годишње, али ће им и наплатити казну од најмање 50.000 динара због кршења ових обавеза.

Порезници признају да је ненаплатива половина пореског дуга, односно да се сваки други динар не може наплатити. Шта је с другом половином, за коју постоји реална могућност наплате?

Од укупно 776 милијарди динара дуга, ненаплативо је 386 милијарди. Од укупне суме чак 455 милијарди је камата. На страну иду и дугови због приватизација, фирми у реструктурирању, брисање из регистра. Тако се према подацима Пореске управе, потраживања од 230,3 милијарде динара односе на фирме у стечају, 82,1 милијарду дугују 183 предузећа у поступку приватизације, 3,9 милијарди фирме у ликвидацији.

Предузећа избрисана из Агенције за привредне регистре дугују за порез 68,6 милијарди, а фантомске фирме 1,2 милијарде динара. Међутим, један део дуга који је по закону наплатив у пракси је ненаплатив зато што порески дужници немају у свом власништву имовину из које се дуг може наплатити.

Уместо тога влада најављује доношење новог закона о пореклу имовине, за који се још не зна на кога ће се тачно односити. Са аспекта борбе против корупције, најзанимљивији су они који располажу јавним новцем, односно функционери, службеници. Закон би могао да се бави утврђивањем разлике у приходима и оним чиме располажу. Такав закон заправо већ постоји, само ни од њега велике вајде. Да није тако, спискови 1.000 највећих дужника у Србији не би постојали или би били бар краћи.

www.vaseljenska.com/ekonomija/zasto-poreski-zakoni-ne-vaze-za-tajkune/

-

Последњих неколико година многи у Србији схватају да је катастрофалан рад Пореске управе Србије много допринео огромном буџетском дефициту и задужености која достиже 26 млрд. евра или 78% БДП-а. Крајем маја Влада је одлучила да крене у врло озбиљну реформу пореског система и пореске управе због чега је оформљена радна група. Влада није објавила тачне задатке групе, читајући ко је све именован можемо само да претпоставимо крајњи циљ реформиста а то је:

а. ДОКУСУРИТИ МАЛЕ ПРИВРЕДНИКЕ И ПРЕДУЗЕТНИКЕ, наплатити им сваки динар дуга увећан за, врло често погрешно, обрачунате камате, блокирати рачуне ако не могу да плате обавезу.

б. тајкуне и велика правна лица која имају везе са политичарима и странкама не контролисати,

ц. царину не дирати,

д. Кинезе не дирати,

е. произвођаче и трговце акцизном робом не контролисати: цигарете могу бити без акцизних маркица, на пумпама могу постојати дупле фискалне касе, произвођаче и дистрибутере пива и других алкохолних пића и заобилазити у великом луку.

ф. трговце пшеницом и брашном, као и произвођаче сваког другог хлеба продатог на црно заштитити, пекарама контролисати само раднике затечене на радном месту (рад на црно или са пријавом) г. произвођаче грађевинског материјала подржати, као инвеститоре и суинвеститоре, да своје послове обављаљу максимално на црно (производња, продаја) уз обавезу да на градилиштима немају пријављене раднике, строго избегавати обрачун капиталне добити код продаје станова. х. строго подржати рад на црно свуда и на сваком месту под условом да нису мали привредници и предузетници.

Задати задаци, уверени смо, биће врло лаки за стручњаке реформске групе, њихово претходно искуство даје веру да ће бити испуњени.

А ко су РЕФОРМИСТИ? Веровали или не све кадрови Млађана Динкића, можда и највећег уништитеља српских финансија у новијој историји, у 21. веку сигурно највећег. Реформисти су :

1. Ненад Мијаиловић, бивши Динкићев помоћник у Министарству финансија,
2. Љиљана Ковачевић, некада директор ЦОВ, привремени директор Пореске управе Србије после смене највећег пореског стручњака на овим просторима Ивана Симича,
3. Дејан Стојановић, такође бивши директор и заменик ПУ,
4. Саша Дулић, бивши начелник ИТ сектора.
5. Мирослав Ђиновић, мање познат, убачен у реформску групу на захтев нове директорке ПУ Драгане Марковић.

Невероватно је да у тиму није Иван Симич, доказано најгори директор Пореске управе Србије у последњих десет година по резултатима рада. Врло је чудно да у тиму није Милица Бисић, други највећи уништивач српских привредника (после Динкића), сива еминенција Пореске управе Србије више година како је прошле године у ТВ дуелу на Студију Б изговорио тадашњи помоћник директора ове службе Марко Маринковић. Он је М. Бисић тада окривио да је изнела заштићене податке о свим пореским обвезницима, грађанима и привредницима, са својим сарадницима: Николом Ћорсовићем, тадашњим државним секретаром у Министарству финансија и млађаним Посавцем, саветником у истом ресору.

Прва четири реформатора имају врло значајне резултате на урушавању најважније службе у Србији. Ненад Мијаиловић се није пуно експонирао, радио је у сенци. Љиљана Ковачевић је почетком 2014. г. направила (са намером) збрку са уплатним рачунима што је омогућило избацивање из репрограма више десетина хиљада предузетника иако су све своје обавезе стриктно плаћали 15. у месецу, како је било прописано. Она је, као и њен претходник Иван Симич, у потпуности штитила тајкуне и велика правна лица од сваког вида контроле, принудне наплате и блокаде рачуна. Што је најгоре, иако је Динкић прокламовао нулту толеранцију сиве економије, понашали су се потпуно супротно због чега је црно тржиште порасло чак за 10 до 15% у периоду од само две године.

Дејан Стојановић и Саша Дулић, по писању Афере прошле године у августу (неслужбено гласило СНС-а, колумне имају Марјан Ристичевић и Владимир Ђукановић), имали су велики удео у изакулисним радњама са тржиштем игара на срећу у Србији. Стојановић као директор Сектора за игре на срећу и Дулић као начелник ИТ сектора залагали су се да посао израде софтвера за контролу онлајн клађења добије Комтрејд за износ од 2,1 милион евра, исти софтвер је могао Војно технички институт да уради за износ од 200 до 300 хиљада евра. Тада смо по први пут чули да стране фирме желе да преузму српско тржиште игара на срећу које на годишњем нивоу обрће око 500 милиона евра, 80% на црно због чега држава на годишњем нивоу губи скоро 100 милиона евра – уштеде у буџету због смањења плата просветним радницима на годишњем нивоу износе 60 милиона евра.

Алфа и омега најављене реформе пореског система и пореске управе биће Драгана Марковић, новоименовани директор Пореске управе Србије, кадар БИЕ. И њен претходник, Марко Маринковић, био је кадар БИЕ. О овој служби грађани не знају пуно, ретко када се чује по нешто као прошле године када је био ухапшен њихов бивши радник, тадашњи директор Инспектората за рад, због примања мита од 15 хиљада евра (за странку, како је изјавио када је био ухапшен) од власника једне фирме. Тада је била актуелна још једна прича о другом њиховом високо котираном службенику, брзо је заташкана. Што се тиче Марка Маринковића, он је у потпуности оправдао службу из које је дошао, својим постигнутим резултатима за само 7 до 8 месеци, колико је био на челу Пореске управе. За то време по први пут је била права НУЛТА толеранција према свима који нису извршавали своје пореске обавезе, покренуто је сузбијање сиве економије и борба против криминала у играма на срећу, црној трговини дуванским производима, горивом и у многим другим делатностима.

На жалост, боља наплата и високопрофесионалан рад Маринковића очигледно никоме није одговарао у Србији, понајвише страним менторима, на чије инсистирање је смењен (главни разлог) а на његово место постављена Драгана Марковић (која га је у потпуности одстранила из пореске службе). Било је још разлога за смену, највероватније некооперативност, полицијски методи рада, и замерање Милици Бисић (како су пренели неки дневни листови) која ради на више пројеката у Србији у име ММФ-а. Вероватно и за рачун ММФ-а.

Нека реч о Драгани Марковић. Вероватно се није никада раније сретала са проблематиком пореског система, са проблемима кроз које пролазе привредници због нестручног рада и понашања службеника Пореске управе Србије, са проблематиком запослених у самој служби.

Одмах по именовању Драгана Марковић била је учесник НИН ФОКУС-а у Бечићима где су били присутни сви директори пореских служби земаља у региону. На том скупу највише је било речи о сивој економији као највећем злу које уништава привреду сваке земље. У Србији, званичници Владе, економисти, експерти, чланови Фискалног савета, користе податак ФРЕН-а, објављен марта 2013. г., у Новом налазу да је сива економија 31%, познаваоци тржишта убеђени су да је већ достигла 50%, Драгана Марковић на поменутом скупу изјавила је да сива економија не прелази 20%!!!

Крајем 2014. г. председник Владе Александар Вучић крајем прошле године именовао је Кори Удовички за председника Координационог тела за сузбијање сиве економије, она је задатак дала НАЛЕД-у да уради Национални програм за сузбијање сиве економије. Крајем маја НАЛЕД је урадио предлог у коме образлаже како да се неформална економија са 31% спусти на 25% у периоду од 2015 – 2020.г.
Нелогичност се одмах примети: да ли Драгана Марковић, зна нешто што сви други не знају те је проблем сиве економије тренутно решила и смањила на само 20%??? Ако је то тачно, зашто се онда уопште ради реформа пореског система и пореске управе? Са стопом од 20%, како каже Марковић, Србија је боља од свих земаља у региону, чак и од неких чланица Европске уније (у Немачкој је 19%, али са прометом у трговини наркотицима, проституцији и трговини људима). И што је најгоре, нико из Владе, ФРЕН-а, Фискалног савета, није демантовао ову изјаву Драгане Марковић. Морала је одмах бити смењена из два разлога: први јер је задатак обавила, други јер не може да се бори на сузбијању нечега што не постоји. И експерти ФРЕН-а, управо они који су урадили научну анализу како би утврдили ниво сиве економије, ћуте. Ћути и Кори Удовички , непознаница је да ли уопште и даље ради на задатку који јој је поверио председник Владе крајем 2014. г.

Сразмере сиве економије у Србији су: преко десет милијарди евра промета робе и услуга се обави на црно, без регистровања прихода, само ПДВ утаја износи преко једне милијарде евра. 700 хиљада радника ради на црно, буџет губи преко 1,5 милијарди евра доприноса. Туризам и угоститељство утаје 300 милиона евра, колико се губи због продаје дуванских производа и нафтних деривата на црно. Производња и продаја алкохола је 80% на црно при чему буџет губи 150 милиона евра, игре на срећу утајивачима власницима коцкарница и кладионица доносе годисње скоро 100 милиона евра. Естрада утаји 90 милиона евра, гробарска сива економија достиже 90% делатности на црно. Грађевинарство, да ли се ишта ради легално?

ЗАКЉУЧАК ЈЕ САМО ЈЕДАН: реформатори ће све задатке с почетка текста испунити. Сви ви мали привредници ако сте мислили да ћете се провући, варате се, бићете откривени и строго кажњени. Сива економија не постоји због вас, постоји због богатих бизнисмена, заштићених политичара и криминализованих државних службеника (који их штите), да би били још богатији.

*Наставак већ знате, ГРЧКА представа се одавно игра у Србији!

www.vaseljenska.com/ekonomija/reforma-poreske-uprave-srbije/

-

Београд – Стотинак камарата из рудника мрког угља „Рембас“ у саставу „Ресавице“ у понедељак је телима бранило имовину свог предузећа, коју су судски извршитељи дошли да заплене на име извршних пресуда за неплаћени сменски рад.

Укупни дуг износи чак 1,2 милијарде динара, али од тог износа свега трећину потражују радници, њих око 1.800 који су тужили своје предузеће, док остало следује адвокатима и судским извршитељима. У току дана стигло је и „спасоносно“ решење Пореске управе, која је, као поверилац првог реда, ставила заложно право на рудничку имовину.

Надокнаде за сменски рад свакако следују рударима, али да је пленидба имовине сигуран пут до гашења рудника, став је пословодства, али и синдиката. „Наше раднике злоупотребљавају адвокати како би се енормно обогатили, а нама затворили фирму. Проблем покушавамо да решимо већ пет година, али новца нема. Као што смо лане бранили Шабац од поплава, тако ћемо и сада бранити имовину коју нам је држава поверила на коришћење и чување“, казао је пред капијом управне зграде „Ресавице“ Небојша Миленковић, председник Синдиката рудара „Рембаса“.

Неколико пленидби се већ догодило, а заплењена имовина продата је у бесцење, прецизирао је он. Примера ради, за дуг једном раднику, од 189.000 динара, заплењено је 300 тона угља, чија је тржишна вредност 30.000 евра. За другу пресуду, од 186.000 динара, пописано је пет аутомобила у возном стању…

Рудар Милан Савић, коме предузеће дугује око 150.000 динара, један је од оних који су тужили „Ресавицу“, али су је у понедељак и – бранили. „Ми не одустајемо од тог новца, али смо свесни тога да, ако се имовина распрода, новац нико неће моћи да добије, јер нећемо имати чиме да га зарадимо. Рудари никад нису били у горој ситуацији“.

Рудничка имовина је, парадоксално, осигурана понајвише захваљујући – већем дугу, према Пореској управи. Како је „Новостима“ објаснио в. д. директора „Ресавице“ Стеван Џелатовић, дуг овој државној установи, на име пореза и доприноса, износи 7 милијарди динара.

„Док не измиримо тај дуг, нико више неће моћи да нам плени имовину. Пореска управа је, практично, овим решењем „ставила шапу“ на имовину, уложила неку врсту хипотеке. Извршитељи ће нам поново доћи кроз десетак дана, али до тада ће наша основна средства за рад и формално бити заштићена“, каже Џелатовић, и додаје да је, из разговора са многим рударима који су тужили предузеће, сазнао да они нису ни били свесни да ће доћи до овако драстичне ситуације.

Приватизација

Рачун „Ресавице“ Влада Србије заштитила је до 31. маја идуће године, што је и последњи рок за приватизацију девет рудника.

„На састанку са министром привреде Жељком Сертићем, заједно са представницима наших синдиката и Агенције за приватизацију, договорили смо први корак, а то је ангажовање приватизационог саветника и проналажење модела приватизације“, потврдио је Џелатовић.

Наравно, држава ће морати да помогне у раздуживању нашег највећег рударског предузећа, како би било привлачно за инвестиције или стратешка партнерства.

www.vaseljenska.com/drustvo/rudari-telima-branili-imovinu/