петак, новембар 24, 2017

Тагови Вести таговане са "Председница ДСС Санда Рашковић Ивић"

Председница ДСС Санда Рашковић Ивић

-

Санда Рашковић Ивић поднела је оставку на место председнице Демократске странке Србије

 Санда Рашковић Ивић      Фото П. Милошевић

Како је рекла новинарима у Скупштини Србије, оставку је поднела због начелног неслагања око формирања локалних коалиција, нарочито у централним београдским општинама у којима је коалиција направљена са Српском напредном странком (СНС).

Она је додала да остаје у ДСС и да ће и даље бити посланица, али да ДСС на скупштини странке мора да одлучи којим путем жели да иде.

„Да бисмо били права демократска странка неопходно је да се распише скупштина странке на којој ће се расправљати о програму и руководству“, рекла је Рашковић Ивић.

Она је казала и да ће скупштина странке бити заказана за јесен, јер не намерава „да шест месеци буде председница ДСС у техничком мандату“.

Упитана да ли ће бити кандидат за председника странке, рекла је „Видећемо“.

Рашковић Ивић је казала и да она остаје на страни групе у ДСС-у која се противи коалицијама са СНС, да се томе противила и када је формирана власт у београдским општинама Вождовац и Врачар, али да је прегласана.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:617387-%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0-%D0%A0%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%98%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D1%83-%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%94%D0%A1%D0%A1-%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D0%B0-%D0%A1%D0%9D%D0%A1

-
Санда Рашковић Ивић

Санда Рашковић Ивић, председница ДСС, сигурна је да ће након парламентарних избора Србија у Скупштини имати и противнике Европске уније, чију ће окосницу чинити такозвани патриотски блок, у којем су и Двери. Она је у разговору за НСПМ говорила о кукавичјим јајима у патриотском блоку, контактима са руским амбасадором, ЕУ, Евроазијској унији, НАТО пакту, Сребреници, психолошком профилу Александра Вучића…

Ваш предизборни слоган је реч „срећа“ на празном листу папира, где је остављено да свако нацрта значење те речи. Шта сте ви нацртали?

Да умем лепо да цртам, ја бих нацртала успешну и складну породицу и још нешто. Срећа је и запошљавање, домаћа производња, и пољопривредна и индустријска. Срећа је Косово у Србији. Срећа је мање Европске уније, а више Русије. Срећа је у Србији потпуно занемарена категорија. Ми смо заборавили да постоје срећни људи, народи и државе. Срећа треба да покрије и грађане и државна питања јер је то везано једно за друго.

Кад кажете мање ЕУ, а више Русије, да ли то значи да одустајете од политике неутралности?

Не. Нисмо променили ни један једини страначки документ, али сматрамо да је ослањање на Русију у економском и одбрамбеном смислу добро за Србију јер ће на тај начин боље да сачува своју неутралност. За ЕУ имамо министарку, имамо преговарача, имамо Одбор за европске интеграције у Скупштини. За Русију немамо ништа, чак ни неку канцеларију за економску сарадњу.

Што се тиче одбрамбеног сектора, са НАТО стално потписујемо споразуме који нас де факто приближавају тој организацији иако смо 2007. резолуцијом прокламовали војну неутралност. Са Русијом, односно ОДКБ (Организација за колективну безбедност и сарадњу), немамо такву врсту сарадње, имамо само статус посматрача. Ко ће нам, ако не будемо добро политички са Русијом, ставити вето када дође на ред учлањење Косова у УН? Треба да се ослонимо и у енергетском и у економском смислу на Русију и то треба да радимо институционално, а не стихијски остављено појединим мешетарима или несрећним произвођачима воћа и поврћа да сами траже начине. И да се не бисмо сутра пробудили као чланица НАТО.

Ко ће нам, ако не будемо добри са Русијом, ставити вето када дође на ред учлањење Косова у УН?

Које су три најважније програмске тачке предизборне коалиције ДСС-Двери?

Прво, не у Европску унију, да бисмо подигли домаћу производњу и спречили отпуштање радника и распродају ресурса као што су Телеком, Електропривреда, лековите бање и слично. Друго, не у НАТО, из више разлога. Ући у једну алијансу која нас је убијала, а сви који имају више од 18 година памте како је то изгледало 1999. године, било би психопатолошко панашање познато као фасцинација сопственим џелатом. Тиме бисмо и политички страшно наштетили односима са Русијом јер би НАТО из наше земље окренуо ракете према Москви. И најзад, због скупоће јер ћемо платити у крви и у парама. У крви, тако што ће наши младићи одлазити да гину по разним ратиштима широм света, а друго као члан Алијансе морате да купујете прескупо оружје које ми не можемо да приуштимо. Трећа тачка гласи: више Русије, због економије, због КиМ у Србији и због одбрамбене политике.

Како вам се чине залагања за Србију у Евроазијској унији?

Ми не припадамо Евроазијској унији јер се она састоји од земаља бившег Совјетског Савеза. Нама је, када сам била у Русији, и сама са ДСС, и са Дверима, речено да би најбоља позиција Србије била да буде посредник између Запада и Русије, тј. Истока, онако као што су то за време Хладног рата биле Финска и бивша Југославија. Финска је сада део ЕУ, а Југославија се распала и неке од земаља су већ у ЕУ. То би Србију померило из статуса међународног објекта, коме се само говори шта треба да ради, у статус субјекта, који игра одређену улогу и има партнерски однос.

После годину и по од одласка Коштунице и спорења да ли је странка одустала од својих изворних начела, како сада гледате на тај догађај? Да ли је ДСС променила политику?

Свако има право на своје мишљење, али то напросто није тачно. Многи од оних који су отишли  и основали такозвани Државотворни покрет, данас се враћају у ДСС.

Ко се вратио?

Бојана Алексић, Василије Павићевић, Жељко Томић и Милош Радуловић. Они су били посланици ДСС.

Хоће ли у патриотски блок још неко осим вас и Двери?

Поред нас и Двери, ту су и српски интелектуалци. Ђорђе Вукадиновић ће бити на посланичкој листи. За остале смо у фази преговарања, на ком нивоу желе да се ангажују. Имамо неких тринаестак организација са којима се договарамо, тако да ћемо ићи у ширем блоку.

Видели сте се са лидером Покрета „Доста је било“ Сашом Радуловићем. Зашто се нисте договорили о предизборној коалицији?

„Доста је било“ и ДСС имају подударне ставове око маркирања проблема у друштву, као што су продаја земље, јавне финансије, распродаја државних ресурса, запошљавање и отпуштање, сарадња, односно несарадња са ММФ. То су све тачке око којих се слажемо. Дакле, слажемо се око дијагнозе, али имамо различите ставове око терапије. Радуловић мисли да би пут у ЕУ требало зауставити на 6 месеци или годину, а ми сматрамо да треба одустати од тог пута. ДСС је става да једино укидањем ССП можемо да вратимо царине на пољопривредне производе из ЕУ и једино тако можемо обуставити продају земље странцима. Не можете ви из једног уговора узимати само оно што вам се свиђа.

И у Москви су нам рекли да је најбоља позиција Србије да буде посредник између Запада и Истока, као што су то за време хладног рата биле Финска и Југославија.

Када се Војислав Коштуница повукао, а ви преузели странку, многи су вас називали издајником. Има ли у патриотском блоку кукавичјих јаја?

Они који су највише викали да сам ја кукавичје јаје, показали су се управо као кукавичје јаје и сарадници власти. Ја сам кроз моја иступања и критику власти показала да сам аутентични опозиционар.

Какав је однос са Ненадом Поповићем?

Поповић с Вучићем преговара око сарадње. Потпуно је неприхватљиво да ви преговарате с влашћу, а онда остављате могућност да уђете у неки други савез ако вам то пропадне. Ненад Поповић је изабрао свој пут.

Милан Стаматовић, потпредседник СНП и председник општине Чајетина, у интервјуу за НСПМ рекао је да ту странку види у патриотском блоку. Јесте ли с њим разговарали?

Јесам, срели смо се када сам била у посети златиборском округу. Он јесте за сарадњу у патриотском блоку али очигледно да тако не мисле сви у тој странци јер бисмо већ наступали заједно. Ми смо држали јавне трибине са Српским либералним саветом, са Ветеранима Србије, разним српским интелектуалцима али са Поповићем баш ни једну једину.

Шта онда рећи за Андреју Младеновића и групу из ДСС који су остали на власти у Београду?

Андреја Младеновић је одвојио једну групу људи који су сви запослени у општинским органима и за које се јасно види да су Вучићев привезак.  Они иду на листи СНС свуда. Они су, на срећу, изашли из ДСС.

Како гледате на политичку делатност Војислава Шешеља и критике на ваш рачун?

Шешељ је увек омиљени опозиционар власти кад год је у Србији. Ценим његово храбро држање у Хагу, али он је након повратка показао да је постао потрчко свог потрчка. Он напада патриотску опозицију, највише мене, и Тому Николића. То је нека лична мржња између њих двојице. Никада није напао Вучића и политику Владе. Он је с оних 20 питања за Вучића био на нивоу Карлеуше, а чак је и поручио својим члановима на КиМ да учествују на локалним изборима које расписује председница лажне државе Косово Атифете Јахјага. То је апсолутна подршка Вучићевој политици и Бриселском споразуму.

Имате ли контакт с неким од страних амбасадора у Србији?

Редовно се виђам са руским амбасадором. Виђам се и с амбасадорима земаља које нису признале Косово. Такође, одлазим на пријеме где ме позову.

О чему разговарате са Чепурином?

О нашој политичкој платформи, о томе како видимо позиционирање Русије. Више пута смо скретали пажњу руском амбасадору да би због равнотеже сила унутар медијског простора Русија требало да, поред Спутњика, има и неки штампани и електронски медиј.

НАТО ће из Србије окренути ракете према Москви ако будемо део Алијансе.

Да ли вам је Томислав Николић одговорио на писмо у коме га подсећате да му је ДСС подршку за други изборни круг условио обавезним референдумом о ЕУ?

Није. То је била обавеза коју је он као председник СНС преузео на себе 16. маја 2012. Тада је обећао и да неће мењати Устав. Ми смо своје испунили, подржали смо га, он је захваљујући томе победио. Међутим, виде се озбиљне намере власти да мења устав. Можете да кажете референдум ће бити једног дана расписан као што је био у свим земљама кандидатима. Али, ми имамо проблем Косова и Метохије и зато ми не смемо да чекамо да Косово добије столицу у УН и да нас пут у ЕУ води преко те столице.

Како објашњавате то што сте након промене власти 2008. ви и под режимом Бориса Тадића задржани на месту амбасадора у Риму?

Мене је Кошутница послао у Рим да будем амбасадор Србије. Нисам била амбасадор ДСС, већ своје државе. Доста сам важних ствари урадила, поготово за Косово и Метохију за то време. Успела сам да се КФОР задржи око манастира, да се не преда косовској полицији, а то се не би десило да нисам алармирала италијанску јавност и организовала сусрете владике рашко-призренског Теодосија са италијанским званичницима. Тему КиМ сам држала живом и актуелном у италијанским медијима као и тему бомбардовања СРЈ и кршења резолуције СБ УН. Што се тиче економије, и ту сам играла значајну улогу. Међутим, када је требало да се подржавају Еулекс и пребацивање питања Косова из СБ УН ка ЕУ, ја нисам слушала режим и зато сам враћена раније.

Договарамо се са 13 организација, на изборе ћемо у ширем патриотском блоку.

Како објашњавате изјаву коју сте 2013. године дали у интервјуу Слодобној Далмацији да је Хрватска имала право да врати Крајину?

То је потпуно фалсификована изјава. Ја сам говорила да је међународна заједница Хрватској дала право да поврати Крајину под своју јурисдикцију, а Србији никада није дато право да поврати Косово на исти начин.

То је била моја изјава. Жалосно је што српско јавно мњење више верује хрватским медијима, без обзира на то што ја овде живим двадесет четири, пет година и што сам својим радом и ставовима доказивала да не мислим тако.

Нисте демантовали, то је цитат, изјава у интервјуу.

То није ни изашло у Слободној Далмацији, већ на неком опскурном сајту за који ја нисам ни знала да постоји и да је објављено. То сам сазнала тек пошто су уследили напади после две године.

Нисам била амбасадор странке, већ државе. Када је требало да се подрже ЕУЛЕКС и пребацивање питања Косова из СБ УН ка ЕУ, ја нисам слушала режим и зато сам смењена са места амбасадора у Риму.

Како објашњавате изјаву коју сте 2014. дали бањалучкој Алтернативној телевизији да је Сребреница била геноцидни злочин?

То је све злонамерно подметање које служи за то да се ја облатим. Ја сам само поновила став Међународног суда правде који је то означио као „геноцидни злочин“, али сам одмах додала да је тај суд заборавио да је геноцид урађен и над српским народом и да ми имамо тачно по имену, презимену и датумима рођења и смрти 3.575 људи.

Можете ли да дате психолошки профил премијера Александра Вучића?

Премијер Вучић се понаша као типичан конвертит, а тај синдром конвертита јесте да је он увек жешћи припадник групе у коју је дошао, него оне из које је изашао. То објашњава зашто је политика коју он спроводи елдепеовска. Од радикалског, остали су му технологија власти, послушност и покоравање, а странка као војска.

Имамо култ личности који личи на средњовековне краљеве који су сматрали да су ту од Бога постављени.

Он има жељу да све контролише, да се у све меша. То је обично одлика људи који нису много сигурни у себе. Он је страшно осетљив на критике, што је одлика нарцистичких личности.

Премијер има и синдром бициклисте. Он своје поданике гази као педале, а кичму и главу држи погнуту у односу на оне који су изнад њега. Он је допринео томе да се у нашем друштву поново роди култ личности који може да се мери с оним који је имао Броз и нико после њега. Постојали су култови личности везано за Милошевића и Тадића, али никада овако интензивно и никада у широком плану.

Први пут имамо да су цело друштво и медији укључени у чување премијера јер је стално неко ванредно стање и стално неко хоће нешто премијеру да уради. На Пинку и у неким листовима имали смо државни удар на Вучића у наставцима. Имамо култ личности који личи на средњовековне краљеве који су сматрали да су ту од Бога постављени. Модеран политичар у 21. веку то себи не би дозволио.

Разговарала: Смиљана Видић

www.nspm.rs/politicki-zivot/vucic-je-nesigurni-narcisoidni-konvertit.html

-

ОМОГУЋИО АЛИЈАНСИ И НЕСМЕТАН ДОСТУП СВИМ ДРЖАВНИМ

И ПРИВАТНИМ ОБЈЕКТИМА

Санда Рашковић Ивић

  • NATO улази у Србију, иако Србија не улази формално у NATO. Власт сврстава Србију у антируску војну коалицију по први пут у њеној историји и ставља је у позицију војне супротстављености Русији

        УСВАЈАЊЕ Закона о потврђивању споразума између Владе Републике Србије и NATO за подршку и набавку (NSPO) о сарадњи у области логистичке подршке – представља још један крупан корак на путу потајног увлачења Србије у NATO, којим је власт закорачила прошлогодишњим потписивањем IPAP споразума.

        Споразумом, који се потврђује законом, Република Србија добровољно уступа своју територију, ваздушни простор и инфраструктуру снагама NATO-а, њима се допушта несметан приступ свим државним и приватним објектима у којима се ради, омогућава размена поверљивих информација, гарантује дипломатски имунитет и друге привилегије, омогућава приступ објектима Министарства одбране…

        Усвајањем овог закона, као и претходним закључивањем IPAP споразума, NATO улази у Србију, иако Србија не улази формално у NATO. Тиме актуелна власт одступа са позиција војне неутралности Србије, дрско газећи Резолуцију НС Републике Србије којом је она утврђена 2007. године.

        Уместо да штити интересе Србије и доследним вођењем политике војне неутралности обезбеди да она буде прихваћена и гарантована, српска Влада следи остварује стране интересе, кршећи акте највишег законодавног тела Србије, пркосећи вољи огромне већине грађана и кукавички бежећи од референдума на коме би се они изјаснили о уласку Србије у NATO.

        Предстојећи републички избори су можда последња прилика да грађани Србије искажу неповерење странкама које Србију увлаче у загрљај NATO и сврставајући Србију у антируску војну коалицију по први пут у њеној историји је стављају у позицију војне супротстављености Русији.

         (изјава председнице ДСС Санде Рашковић Ивић)

fakti.org/serbian-point/kritika-vlasti/sanda-vucic-nato-stavio-na-raspolaganje-teritoriju-srbije-i-nas-vazdusni-prostor

-

СКАНДАЛОЗНА одлука Владе Србије да угаси националну новинску агенцију Танјуг, која ужива велики углед у земљи и свету, последица је потпуне потчињености актуелне власти њеним западним менторима.

        Незамисливо је замислити француску медијску сцену без Франс преса, британску без Ројтерса, руску без ТАСС-а и свака одговорна власт би чувала и развијала националну агенцију која постоји више од 70 година, али не и власт коју предводи Српска напредна странка.

        Продати или уништити све српско: Танјуг, Телеком, пољопривредно земљиште, све по реду, одрећи се Косова и Метохије, своје историје, културе и традиције – то је налог Запада и то је политика ове Владе.

        Нестанак Танјуга може бити на корист само онима који имају за циљ да даљи гушењем медијских слобода изврше тоталну таблоидизацију државе, овладају изворима информација и спрече развој критичке свести српског друштва, а то су данашња ауторитарна власт, бриселска и вашингтонска администрација.

        Престанком рада Танјуга смањиће се могућност обавештавања српске јавности о догађајима у земљи и свету из објективног, српског извора. Такође, светска јавност ће бити обавештавана о догађајима у Србији претежно путем страних агенција, чија је пристрасност и непрофесионализам много пута доказана.

        Демократска странка Србије позива Ивана Тасовца да подигне глас против ове сулуде одлуке или да поднесе неопозиву оставку на место министра културе и информисања, јер не постоји ни један рационалан разлог за доношење одлуке о гашењу Танјуга којом 200 запослених у овој агенцији остаје без посла, а грађани Србије без важног извора информисања.

         (изјава Санде Рашковић Ивић, председнице Демократске странке Србије)

fakti.org/serbian-point/kritika-vlasti/sanda-vuciceva-vlada-po-nalogu-zapada-prodaje-i-unistava-sve-srpsko-tanjug-telekom

-
  • Резултати Вучићеве владе су толико погубни да ће бити потребно дуго времена и концентрација најбољих људи које као народ имамо, да би се они колико-толико санирали због будућности поколења која долазе за нама… Тешко је наћи неког ко је сам себе овако успешно окупирао за туђ рачун
  • Јавност није видела извештај АПР-а о пословању привреде Србије за 2015. годину иако је он урађен. У билансу стања стоји да је на дан 31. 12. 2014. исказан губитак у износу од 27 милијарди евра, а губитак изнад висине капитала износи 12 милијарди евра. У билансу успеха исказан је укупни нето добитак у износу од 3,4 милијарде евра, а укупни нето губитак је 4,5 милијарде евра. Негативни резултат пословања привреде је 1,1 милијарда евра, што је 4,28 пута већи губитак у 2014, него што је био у 2013.
  • Зато ДСС, сматра да је ово последњи тренутак, када преостали искрени родољуби из владајуће СНС, морају да напусте њиховог новокомпонованоног  домановићевог вођу, и да се врате у редове оних који се боре за спас Србије
  • Даћемо Вучићу времена до Митровдана да се изјасни и распише референдум о даљем европском путу Србије: “Да ли сте за улазак Србије у ЕУ по цену признавања Косова?”. Ако неће Он да се народ пита, хоћемо ми! ДСС ће кренути да прикупља потписе грађана за одржавање референдума. Сваки грађанин Србије треба слободно да се изјасни. Па како се изјаснимо, тако нам Бог помогао!

          Даме и господо, чланови ДСС, драги пријатељи!

          Србија се данас налази пред почетком новог ријалитија. Овога пута не у продукцији неких од медијских кућа које се такмиче међусобно у вулгаризацији овдашњег јавног простора, већ првог човека Владе.

          Тај ријалити се манифестује кроз лажну дилему властодржаца, хоћемо ли, када и на којим све нивоима имати нове изборе.

          Циљ  је да се  усредсреди пажња јавности на масовну забаву у коју би се такви избори претворили са свим злоупотребама државног апарата за само једну политичку групацију, ону коју ће предводити председник Владе А. Вучић, а да се потпуно минимализују стварни проблеми и изазови са којима се као земља суочавамо.

          Одмах да се разумемо, ДСС се не боји и не бежи од избора, напротив, сматрамо да је њима време било још много раније, јер живимо у периоду једне од најгорих, и по интересе Србије најмалигнијих Влада, кроз читаву њену историју.

          Њени резултати су толико погубни, да ће бити потребно дуго времена и концентрација најбољих људи које као народ имамо, да би се они колико-толико санирали због будућности поколења која долазе за нама. Међутим, оно на шта ми не пристајемо, то је да се избори претворе у шарену и примитивну забаву за подстицање најнижих страсти у ширим народним слојевима, те да се тако у потпуности маргинализују све фундаменталне политичке теме на које као заједница морамо да пружимо историјски важне одговоре, а не да их заобилазимо надајући се да ће се оне саме од себе разрешити.

          Шта нам то данашњи властодршци и њихов први човек остављају у наслеђе за предстојећи изборни ријалити?! По ДСС, само пустош и безнађе, или коју мрвицу лажне наде.

          Имамо погубне резултате у свим аспектима државне политике. Економија и привреда, међународни односи, социјална политика, безбедносна ситуација, идентитетски сектор, просвета, здравство сви ови сегменти могу међусобно да се пореде у којем је од њих постојећа Влада имала горе резултате.

          Јавност није видела извештај АПР-а о пословању привреде Србије за 2015. годину иако је он урађен. У билансу стања стоји да је на дан 31. 12. 2014. исказан губитак у износу од 27 милијарди евра, а губитак изнад висине капитала износи 12 милијарди евра. У билансу успеха исказан је укупни нето добитак у износу од 3,4 милијарде евра, а укупни нето губитак је 4,5 милијарде евра. Негативни резултат пословања привреде је 1,1 милијарда евра, што је 4,28 пута већи губитак у 2014, него што је био у 2013.

          То значи да држава увелико једе своју супстанцу. И све је то закамуфлирано у грандиозне пројекте иза којих не стоји ништа, сем мрачних обриса бахатости, безобразлука и потенцијално криминогених активности. Па тако имамо “Београд на води” где се од јавног значаја, проглашава најскупље земљиште у Србији које се поклања приватном инвеститору и на којем сем Устава не важе други законски прописи државе.

          Тешко је наћи неког ко је сам себе тако успешно окупирао за туђ рачун! Потом следе фантазми о „Деспотовом граду” или о жичари од Новог Београда до Авале, као и намера да се прода најпрофитабилније предузеће у државном власништву Телеком, док се истовремено доноси Закон о извршењу и обезбеђењу који је потенцијална социјална бомба  за осиромашено становништво Србије, а којим се ствара непринципијелни савез између комерцијалних банака и државних монополистичких предузећа.

          Власт не хаје за више од 20.000 породица које имају животни проблем због задуживања у Швајцарцима. ДСС предлаже влади да ако већ неће да дуг конвертује у динаре на дан исплате кредита,дуг конвертује у евре.

          Једнако је страшна чињеница да 21.000 пензионера дрхти од принудних извршитеља због неплаћених рачуна за струју и грејање. ДСС се залаже за то да постоји јасно дефинисана гарантована имовина коју извршиоци не могу да плене.

          За то време пред изазовима избегличке кризе, која је последица активности НАТО на Блиском Истоку, Влада нема јасну стратегију, већ искључиво покушава да се прилагоди интересима својих западних ментора, па и по цену озбиљног нарушавања демографске и безбедносне равнотеже у земљи.

          Када смо већ код међународних односа приметно је, како је први човек режима у кратком периоду потпуно изгубио кредибилитет код својих партнера и на Западу и на Истоку. На Западу, то се манифестовало након  његове неславне посете Вашингтону, после које се започело са отварањем коруптивних афера везаних за сам државни врх и непосредно окружење премијера. На Истоку, то је произвело губитак поверења у његову поузданост, јер се показало да се он на партнере са ове стране планете позива само када су му потребни политички поени у домаћој јавности или кад покушава да реализује поједине лукративне интересе.

          Јасно је да ће од Вучића бити тражено да уведе санкције Русији, ако не пре, оно онда када се буде “махало” отварањем поглавља 31 које говори о заједничкој спољној политици и безбедности.

          У међувремену, Влада се, бар јавно, Бог зна како потресла због нових услова којима ЕУ условљава даљи процес придруживања, а везани су за однос према КиМ. Као да смо сви ми наивни, па не знамо шта су значили, интегрисани гранични прелази, Бриселски споразум, губитак јурисдикција српског правосуђа у Покрајни, приморавање становништва да изађе на изборе под законима тзв. државе Косово, да би сада били изненађени што њихови партнери из ЕУ захтевају да се преговори између БГ и Приштине, замене комуникацијом између Србије и Косова.

          Знали су властодршци све време шта раде и да пузајући предају, овај део наше територије под протекторатом међународне заједнице, новоформираном парадржавном субјективитету. Само су мислили да смо сви већ довољно хипнотисани њиховим политичким акробацијама, те да нећемо бурно реаговати на то. Срећом, ипак ми, као народ нисмо толико анестезирани, да бисмо ћутке истрпели свако њихово потцењивање наше интелигенције.

          Уосталом, и да нису злонамерни, већ само ограничених способности и капацитета, имали су упозорења ДСС, која још од 2007. године, упозорава свим силама јавност Србије, да ће политика приступања ЕУ, неминовно довести до тачке, када ће се од нас захтевати признање независности Јужне покрајине или бар активно непротивљење том процесу, као услов за даље интеграције. Тако да док властодршци разреше дилему, да ли су им важнији њихови немачки пријатељи или Косово и Метохија, за нас дилеме нема, ово судбоносно питање мора да се разреши на референдуму, а не да постане једно од потпитања изборне кампање и да у мору пропагандних шарених лажа,  буде маргинализовано.

          Ово је исувише озбиљан изазов за нас као друштво да би смели да га препустимо само на одговорност садашњој политичкој класи. Свако од нас има свој део дуга и обавезе према претцима и потомцима, на крају и према отаџбини, да мора, сам и лично, да се суочи са одлуком, КиМ или ЕУ.

          Власт и председник Владе нуде изборе да би тако на лажима, подмићивању и претњама могли да добију мандат за европски пут Србије, и уз снебивање како су све за КиМ покушали, све урадили, али није могло другачије…и коначно и формално предају КиМ.

          Растакање национално одговорне политике Србије, стављено је и у однос према још једном питању, а то је положај наших сународника у региону. Београдски режим својим притисцима на Бања Луку и Републику Српску, а по признању представника међународне заједнице, активно опструира легитимно право становништва у Републици Српској, да самостално одлучује о својој будућности као и у каквој држави желе да живе.

          Са друге стране, у Подгорици су у току протести који за циљ имају оно што је основ сваке модерне демократије, а то су слободни избори и спречавање манипулација над њима од стране режима. У медијима под контролом београдских властодржаца, не само да нема никаквих извештаја о томе, већ многи од њих, у својим издањима за ЦГ, активно воде кампању, која се у много чему може дефинисати као шовинистичка и противна  интересима наших сународника . То свакако не може бити случајност, када знамо каква спрега и блискост владају између прва два човека две Владе, Ђукановића и Вучића.

          Зато ДСС, сматра да је ово последњи тренутак, када преостали искрени родољуби из владајуће СНС, морају да напусте њиховог новокомпонованоног  домановићевог вођу, и да се врате у редове оних који се боре за спас Србије. На њима је огромна одговорност, јер у случају да остану пасивни и не ограде се од овако погубне политике за интерес Србије и нашег народа, остаће трајно обележени као људи који су својим чињењем или нечињењем допринели да нам се држава руинира.

          За ДСС, дилеме нема, спремни смо да преузмемо одговорност и да станемо на линију отпора са свима који желе да спрече даље урушавање наше државе. При том, компромисе око виталних начела наше политике нисмо спремни да правимо, као што то никада и нисмо радили, али смо способни да сарађујемо  са свима којима је циљ обнова лепше, боље и паметније Србије. У тој борби и пред изазовима које садашњи историјски тренутак поставља пред нашу генерацију, ми се у ДСС нећемо повлачити.

          Даћемо Вучићу времена до Митровдана да се изјасни и распише референдум о даљем европском путу Србије: “Да ли сте за улазак Србије у ЕУ по цену признавања Косова?”. Ако неће Он да се народ пита, хоћемо ми! ДСС ће кренути да прикупљамо потписе грађана за одржавање референдума. Сваки грађанин Србије треба слободно да се изјасни. Па како се изјаснимо, тако нам Бог помогао!

          Живела слободна Србија!

          Др Санда Рашковић Ивић

fakti.org/serbian-point/kritika-vlasti/sanda-vuciceva-vlada-je-jedna-od-najmalignijih-u-istoriji-srbije

-

ДЕМОКРАТСКА странка Србије подржава предлог Закона за поштене изборе који је у Народној скупштини предложио Покрет за преокрет, уз предлог да се дејство Закона прошири и на референдумско изјашњавање.

Последњих година интензивирана је употреба силе и претњи према бирачима, куповина гласова подмићивањем новцем или натуралним средствима, као и угрожавање тајности изјашњавања.

Само диктаторски режим има потребу да све контролише, подмићује и прети, понижава грађане, чинећи их саучесницима у овој прљавој работи.

Дошло је време да се коначно стане на пут прекрајању народне воље и сваком грађанину Србије остави слобода изјашњавања на изборима и референдуму.

Слободно изјашњавање је предуслов слободе државе и друштва , и потребно је искористити сва правна и политичка средства како би се оно обезбедило.

(изјава председнице Демократске странке Србије Санде Рашковић Ивић)

 

fakti.org/serbian-point/kritika-vlasti/sanda-samo-diktatorski-rezim-bi-da-sve-kontrolise-podmicuje-i-preti

-
  • Данас су ријалитији и таблоиди освојили пословну, уметничку сферу и сферу слободног времена, али и права и политике. Дошли су као поручени за тешка економска времена. Људи незадовољни својим животима и што неспремни, што у немогућности да се суоче са собом и својим проблемима, кроз ријалитије и таблоиде гледају туђе животе. И не само то, већ имају и могућност да одлучују и суде ко одлази ко остаје, ко је крив, а ко у праву
  • Лажи, дезинформације, полуистине и истине су заједно измешане и ствара се забуна. Филозофија да се не зна ко пије, а ко плаћа и да смо „сви по мало криминалци” ствара анархију и заокупљеност друштва најнижим нагонима на клацкалици између цинизма и апатије. Грађани не читају пресуде, већ насловне стране, гледају слике за које се не зна да ли су документ или „спретна” фотомонтажа

        СВАКО доба носи своје, кажу стари и мудри људи. И заиста носи. Мислим на лек који треба народу да пружи заборав од тешког живота, проблема и понижења. У старом Риму су то биле гладијаторске борбе, па је слоган „хлеба и игара” истовремено и представљао начин вођења социјалне политике и држање народног гнева и сиромаштва под контролом. У средњем веку су то била јавна погубљења (која још увек постоје у неким државама), а данас имамо ријалити шоу и таблоиде.

        А почело је сасвим невино 1948. са америчком ТВ емисијом „Скривена камера”. Тада су у жижу интересовања довођени обични људи. Следиле су потраге за талентима, приче о судским процесима да би се као претеча ријалитија сматрала холандска ТВ емисија из 1991. „Број 28” где су непознати људи како јавности, тако и међусобно, доведени заједно и снимани.

        Данас смо дошли до „Великог брата”, „Фарме”, „Парова”…

        Са таблоидима је започето кроз писање о краљевским породицама, јавним личностима, њиховим породичним проблемима, па су тако они који су за обичан свет били недодирљиви постали предмет готово воајерског интересовања.

        Додате су слике као у сликовници, сензација, агресија и вулгарност.

        Данас су ријалитији и таблоиди освојили пословну, уметничку сферу и сферу слободног времена, али и права и политике. Дошли су као поручени за тешка економска времена. Људи незадовољни својим животима и што неспремни, што у немогућности да се суоче са собом и својим проблемима, кроз ријалитије и таблоиде гледају туђе животе. И не само то, већ имају и могућност да одлучују и суде ко одлази ко остаје, ко је крив, а ко у праву.

        Људи који гледају ријалити одселили су се из свог живота и живе нечији туђ. Уколико ипак помисле на своје проблеме, виде на ТВ да има неко ко је гори од њих, ко се бије, вређа, плива у вулгарностима.

        Ријалити разговара с „тамном страном људске душе”. Славећи спектакл, новац и воајеризам, уместо креативности и индивидуалности, поштења, праведности и породице, нуди славу, моћ и богатство у инстант форми.

        А ко онда у оваквој ситуацији у коју нам је друштво уроњено може и жели да поставља питање слободе медија. А знамо да управо слобода медија јесте индикатор права и слобода друштва и појединца. Зрелост друштва се мери односом према слободи говора, осећању одговорности, спремности да се прихвати различитост. Истина је увек лековито огледало.

        Таблоиди негују другачију културу и подилазе најнижим укусима публике. Делујући као сликовница, остављају пријемчивији утисак, не терају на размишљање, јер се слика праћена кратким текстом који је истовремено и дијагноза и пресуда, лакше усеца у памћење.

        Готови одговори се увек лакше варе од нечега што тера на размишљање. Култура „инфотеинмента” (информација и забава) значи да све, ама баш све треба да се претвори у забаву, и то јефтину. Као да се чула могу раздрмати једино сензационализмом кроз тематику секса, спорта и смрти, а данас све више и политике која се уплиће са поменутим темама.

        За таблоидизацију нису криви само таблоиди, већ и појединци унутар институција система.

        Сведоци смо таблоидних најава хапшења, суђења и судских расправа. Процедуре и појединци се повинују према интересима да се нека афера распламса или да се она угаси.

        Лажи, дезинформације, полуистине и истине су заједно измешане и ствара се забуна. Филозофија да се не зна ко пије, а ко плаћа и да смо „сви по мало криминалци” ствара анархију и заокупљеност друштва најнижим нагонима на клацкалици између цинизма и апатије. Грађани не читају пресуде, већ насловне стране, гледају слике за које се не зна да ли су документ или „спретна” фотомонтажа.

        Све постаје банална интрига.

        Медији су таблоидизовани, јер је друштво таблоидизовано, а таблоидизација друштва је могућа и политички пожељна само ако је друштво у моралној кризи, и ако ту кризу треба некако анестезирати, да не дође до провале народног незадовољства. Симулација реалности кроз таблоиде и ријалитије је опробан и најбољи пут.

        Ми смо данас с правом забринути што се у Србији годишње роди 30.000 људи мање него што их умре, што 30.000 младих и школованих напусти Србију у потрази за послом и бољим животом. Треба учинити све да повећамо наталитет и да младе задржимо у Србији, али треба неговати код деце,али и код грађана, смисао живота,одговорност, нежност, добар укус, знање, веру и наду. Тога је мало у таблоидима а још мање у ријалитију.

        И зато бих најрадије на свим тим „производима” написала: „Пази, отров за душу!”

fakti.org/serbian-point/sanda-na-tabloidima-i-rijalitijima-bih-napisala-pazi-otrov-za-dusu

-

Даме и господо, драги пријатељи,чланови ДСС, новија историја Србије, показује да је 2012. година и политичке промене које су се тада догодиле, постала тачка на којој се драматично убрзао пут који прети да на дужи временски период уруши све потенцијале за напредак, које као земља и народ имамо. Модел управљања који не служи интересима грађана, већ спољним центрима моћи и њима лојалним домаћим сарaдницима, истини за вољу, постављен је раније, у време политичког зенита претходног предсеника Србије Бориса Тадића, али је до застрашујућих размера доведен, управо од поменуте године и почетка личне владавине Александра Вучића.

Тај облик владавине, најближи је ономе што је у политичкој теорији, познато као султанизам, а у пракси имамо као пример из нашег непосредног суседства, Црне Горе, где га вишедеценијски успешно спроводи режим Мила Ђукановића, који је по свему узор и жељена перспектива господара наших судбина у Србији. Иако је урушавање државе започело 2008. године, од поменуте 2012., ми се налазимо у перманентном ванредном стању, које се индукује аферама, медијским кампањама, ванредним ситуацијама, политичком нестабилношћу кроз сталне претње и отварање питања око реконструкција влада или ванредних избора, криминализацијом јавног дискурса, увођењем примитивизма и вулгарности у јавним комуникацијама, па све до праксе која подразумева присуство наоружаних банди током изборних процеса и креирања атмосфере страха и конструисања поданичког менталитета уз култ обожавања великог вође. На делу је процес компромитације уставне демократије, концепта слободе медија и парламентарне културе као претпоставки функционалног плуралистичког друштва.

У таквом контексту, разумљиво је што се девалвира и сама концепција политичког организовања и то најбоље на примеру владајуће СНС. То није партија у класичном смислу тог појма, са идеологијом, програмом и организацијом, већ покрет за запошљавање  његових чланова који за узврат пружају све неопходне услуге одржавању личне власти Александра Вучића. Па тако, оно што је допуштено активистима СНС, није допуштено остатку народа у Србији. Они могу да се запошљавају у јавном сектору упркос забрани Владе за остале смртнике. Њихови финансијери могу да добијају послове са државним системима, директним погодбама, а не својом конкурентношћу на тржишту и кроз транспарентне процедуре. Њиховим функционерима је дозвоњено да буду бахати и расипни, у тренутку када је читаво становништво приморано на најригорознију штедњу. Сви заједно, бахато и насилно се односе према политичким противницима, којима поткупљивањем отимају чланство и подстичу деобе, маргинализују нас у медијима, воде кампање у којима злоупотребљавају државне структуре како би се конкуренти компромитовли, финансијски исцрпљују политичке противнике, и за крај, ако ништа од тога не помаже, и физички им прете. Зато је данас демократија, на озбиљном искушењу у Србији, и зато нема више простора за малодушност, резигнацију и политичку апстиненцију. Сви ми, грађани и њихови политички представници, морамо бити свесни личне одговорности за будућност, нас, наших потомака и наше државе, ако сопственим чином не одбијемо да предамо животе у руке креатору српског Матрикса. Зато је пред надолазеће изборе од фундаменталног значаја објаснити грађанима зашто је битно да излазност на изборима буде што већа и да нисмо сви исти, јер уз све наше мане и политичке грешке, тешко да можемо да будемо толико лоши и бескрупулозни као СНС власт. Велики вођа, жели апатичне и незаинтересоване поданике, како би на малој излазности, а захваљујући својим клијентелизованим гласачима, опет обезбедио несразмерно огроман број представника у парламенту, супротно реалној снази у бирачком телу и тако наставио са својом личном владавином.

Уколико Вучићева медијска хипноза и страх ипак однесу превагу, само ће се још брже наставити руинирање свега оног што је  започео у претходном периоду. Никада од једног назови “домаћег“ владара, наш народ није био толико ниподаштаван, омаловажаван и потцењиван.  Политички коректним речником, он нам је већ ставио до знања кроз идеју о промени свести, како ћемо морати да мењамо свој карактер и идентитет, јер смо овакви какви смо, и како смо формирани вековима уназад на темељу наших предака, постали лењи, нефункционални, недовољно образовани. Толико ружење сопственог народа Вучић спроводи за потребе и интерес управљања и контроле овог простора за рачун његових спољних господара којима се он понизно додворава.

Подсетимо само на нека од стратешких достигнућа Вучићеве управе над Србијом. Бриселским споразумом изручио је и онако скромне ингеренције наших власти над  структурама здравства и школства, у делу покрајине Косово и Метохија које се налазе под привременим протекторатом. Споразумом о формирању Заједнице српских општина, увео је средине са већинским српским становништвом под јурисдикцију државолике форме која се зове Косова. Потом смо добили аутентични политички ријалити у време годишњица злочина у Братунцу и Поточарима, када је у духу своје новооткривене међуетничке толеранције ишао да се поклони жртвама у Сребреници, а онда постао објекат покушаја физичког напада оних који имају нешто дуже сећање и памте његове радикално другачије политичке ставова. Уместо смиривања тензија, Вучићевом неодговорношћу и игнорисањем безбедносних информација, поново су подигнуте тензије између националних заједница на овом простору. Кулминација иритирајуће површности, након тога, био је састанак са трочланом делегацијом председништва БиХ, те играње шаха са Бакиром Изетбеговићем, потпуно у маниру политичких старлета и свеприсутним вулгарним концептом естрадизације. Уследио је, затим, бечки самит земаља Балкана и ЕУ, на којима је Влада Србије у лику свог премијера, кандидовала као пројекте од регионалног заначаја, развој комуникационе мреже према Албанији и територијама које су већински настањене Албанцима. Знајући у кавом је жалосном стању саобраћајна инфраструктура у Србији, не видимо какви су мотиви водили власт да се заузме за овакве пројекте, сем испуњавања геополитичких интереса Албанаца и њихових савезника у међународној заједници. Да је удвориштво основни рефлекс владајућих структура у Србији, види се по томе што је целокупна Влада, са својим министарствима и агенцијама, испуњена страним саветницима, или се као  у Железари Смедерево, ангажује прескупи инострани менаџмент, упркос постојању искусних и успешних домаћих стручњака из те области. Нелегално су грађанима отете плате и пензије, а ових дана десетине хиљада просветних радника страхује за своје радно место. Наравно, УСС се ни о чему не изјашњава јер највероватније не сме од власти.

Током актуелне избегличке кризе,  Влада Србије тихо се нуди својим међународним менторима, као партнер-Пепељуга у решавању овог горућег проблема, на тај начин што показује спремност да се на територији наше земље стационирају прихватилишта за оне стотине хиљада сиријских и других несрећника, који су се запутили пут земаља ЕУ. Србија има саосећања за све страдалнике, и на то смо поносни, јер је и сама то много пута у својој историји доживљавала, али не можемо да прихватимо, како смо ми део решења за њихове проблеме, а не оне државе чије је директно ангажовање довело до овакве трагедије, и које имају моралну обавезу да материјално и организационо помогну избеглице, чије су земље увели у нестабилност. Србија има правну и људску обавезу да им пружи здравствену помоћ, напоји их, нахрани и превезе до границе са неком од земаља ЕУ. Никакве потребе нема да Србија за рачун “фатаморгане”  приступања ЕУ прихвата нове избеглице за стално, овако јадна и сиромашна, када још није решила избегличке и расељеничке проблеме својих сународника из деведесетих.

И данас када Албанци са југа централне Србије желе да формирају тзв “заједницу албанских општина”, уместо да реагује одлучно ставом да држава мора да осујети прављење паралелизма између Срба на КиМ и Албанаца на југу централне Србије, Вучић нам поручује да морамо бити мудри. Надам се да не мисли на мудрост коју је испољавао предајући косметске Србе, православне српске светиње и богате ресурсе на КиМ косовским Албанцима и њиховој државоликој творевини.

Након руског вета на Резолуцију о Сребреници у СБ УН  и безмало истовременог изгласавања те Резолуције у Европском Парламенту, постало је белодано да је еврофанатични пут Србије бесмислена странпутица. Тада је Вучић имао тренутак у коме је могао да окрене брод српске политике у другом правцу, те тако заустави ланац издаје, распродаје и претварања Србије у колонију Запада. Зато ДСС сматра да је куцнуо последњи час да се распише референдум о уласку Србије у ЕУ, па ако има правде , нека се народ о уласку у ЕУ изјасни.

Дакле ако  настави оваквим темпом, следеће што можемо очекивати од Александра Вучића је напуштање концепта, пузајућег придруживању НАТО, и убрзано интегрисање Србије у овај војни савез. Круна свега би била, да се команда јужног крила Северноатлантске алијансе, пресели у Београд, и то баш на локацију генералштаба који су бомбардовали, а да им влада поклони земљиште и зграду. То је линија мазохистичког пута коју од Вучића очекују његови вашингтонски ментори. Ако има морала требало би да распише и референдум о уласку у НАТО, јер ми из ДСС мислимо да нам свима прети опасност да се једног дана пробудимо као чланица НАТО пакта, а да нас о томе нико није питао ништа.

Предлажемо Вучићу да референдум о ЕУ и НАТО буду теме наредних избора. Теме на којима ће  народ одлучивати којим путем Србија да иде, али и ко да је у изабраном правцу води.

Одговор на овај процес безочног руинирања Србије, ДСС мора да пружи својом изборном платформом и кадровским решењима. На првом наредном Главном одбору понудићемо наш изборни програм, чије основне тачке треба да буду формиране око економског опоравка Србије, социјалне одговорности и солидарности, ресуверенизације државе, што подразумева и поправљање положаја оружаних снага и њихово оспособљавање за све безбедносне изазове са којима се потенцијално можемо суочити.

На крају, као странка која се током читавог свог постојања залаже за уређену државу и поштовање норми, дужност нам је да бранимо принципе парламентарне демократије и слободе медија који су сада на можда најтежим искушењима од њиховог обнављања пре 25 година. Морамо спречити узурпацију основних политичких слобода у нашој земљи, јер ако то не радимо данас, сутра ће на ред доћи и личне слободе и право свакога од нас.

За крај, нешто и о нама. ДСС је претходних пола године на удару владајуће странке и њених медијских кербера, због принципијелног супротстављања штетној политици по нашу земљу. Покушали су да нам исцепају странку, поткупљивали су поједине функционере на локалном нивоу, покушавали да прете, сеју страх, медијски нас маргинализују и финансијски нас исцрпљују. Ипак све то није било довољно да се порази идеја коју баштини ДСС и која је једина разумна алтернатива постојећем безнађу у друштву. Напротив, чак смо им и захвални јер су нас растеретили присуства, свих оних опортуниста и компромисера, чији је примарни интерес био лична егзистенција. Без њих, ДСС не мора више да води бригу о себичним циљевима појединих својих грамзивих функционера. Мада и међу њима морамо да правимо градацију. Оне који су директно прешли у неку од владајућих странака и њихових сателита, можемо да разумемо, упркос томе што су прешли на потпуно друге идеолошке и програмске платформе од оних које су заступали у ДСС. То је њихов лични избор и на њега имају право, упркос недостатку принципијелности. На крају, странка је жива структура у којој стално неки отпадају, а нови људи долазе или се враћају. Међутим никаквог разумевања не може бити за оне које су по налогу власти, покушали да цепају странку.Такви заслужују само презир, због спремности да своје лимитиране капацитете ставе у једну такву функцију и то против организације која их је све материјално обезбедила и статусно позиционирала. То се у историји наше странке догодило само још 1997. године. Како тада, тако и сада, пучисти су остали минорна групација у односу на чврсту вољу апсолутне већине чланова ДСС. Шта више, њихов одлазак је омогућио прилив новог квалитетног чланства који је препознао доследност наше политичке борбе и спремност да због принципа и општег интереса, рашчистимо са свачијим себичним амбицијама.

И данас поручујем свим члановима ДСС, али и свим уплашеним грађанима Србије: Не плашите се и не подлежите лажном утиску непобедивости и дуготрајне власти Вучића и његових. Сетите се како је Тадић са својом ДС изгледао вечан и непобедив пре само четири године! А где су сви данас!

Данашњом седницом Главног одбора, ДСС завршава реконфигурацију своје унутрашње структуре и спремна је да се од сутра посвети припремама за изборе.

Желим да захвалим колегама који су остали верни идеји демократског и националног, и политици ДСС. Идеја демократског и националног потребна је данас Србији, јер су данас у нашој отаџбини угрожени и демократија и национално достојанство и национални интерес. Нема слободе без демократије и нема добре економије без патриотизма.

Народ је жељан слободе и правде! И ми из ДСС смо спремни да се упркос никад горим изборним условима за слободу и правду за народ изборимо. За народ и са народом!

Живела ДСС!

Живела слободна и праведна Србија!

(ДСС)

www.nspm.rs/politicki-zivot/od-2012.-srbija-u-permanentnom-vanrednom-stanju-nas-narod-nikada-nije-bio-toliko-nipodastavan-omalovazavan-i-potcenjivan-kao-danas-od-vuciceve-vlasti.html

-

Председница Демократске странке Србије (ДСС) Санда Рашковић-Ивић успротивила се вечерас приватизацији медија у Србији јер се тај процес, како сматра, обавља на нетранспарентан начин. Она је оценила да иза свега стоји владајућа Српска напредна странка (СНС), која медије купује преко својих представника.

– Премијер Александар Вучић је, да подсетим, 1998. и 1999. године био министар информисања. Он врло добро зна да режим Слободана Милошевића није 2000. године пао због дневника РТС-а, него због тога што је опозиција тада имала своју трибину, а то су били слободни локални медији – рекла је Рашковић-Ивић приликом посете Смедереву.

Председница ДСС-а је оценила да приватизацију, преко својих „чауша“, обавља СНС која жели да их стави под своју контролу преко људи који се баве пластиком, а купили су осам медија.

– Јасно је да се све чини да се медији до краја и потпуно ставе под контролу СНС, што је општи скандал и апсолутно кршење права и слобода јер смо неслободна земља, а брзо ћемо бити робље у властитој земљи. На сваком суду у овој земљи требало би да буде могуће оборити такву нетранспарентну приватизацију медија, који постају слика гебелсовске пропаганде – изјавила је она.

Говорећи о ситуацији у Смедереву, председница ДСС је рекла да је реч о граду с огромним потенцијалом, али о граду који је запуштен.

– Потврдиле су се моје сумње да је овај нови менаџмент „Железаре Смедерево“ огромна превара и мишљења сам да је срамота да доводимо људе из иностранства, као менаџмент експерте, а Срби су врхунски стручњаци у свету, у Канади, у САД, Немачкој, Француској, Италији и у Шведској – рекла је председница ДСС.

(Блиц)

www.nspm.rs/hronika/sanda-raskovic-ivic-privatizaciji-medija-u-srbiji-obavlja-se-na-netransparentan-nacin-sns-kupuje-medije-preko-svojih-predstavnika-novi-menadzment-zelezare-smederevo-ogromna-prevara.html

-

ПРЕДСЕДНИЦА Демократске странке странке Санда Рашковић Ивић изјавила је данас, поводом оснивања нове одборничке групе „Самостални ДСС“ у Скупштини града Београда, да се њена странка решила „користољубивог баласта“.

        „Решили смо се користољубивог баласта, људи који живе од политике, а не за политику, људи који странку доживљавају као агенцију за запошљавање, а не као организацију у којој смо се окупили да бисмо заступали политичке идеје и борили се за идеале“, рекла је Рашковић Ивић Тањугу.

        Седам одборника ДСС у Скупштини града Београда, који не признају избацивање функционера Андреје Младеновића из странке, формирали су данас нову одборничку групу „Самостални ДСС“, наводећи да остају чланови ДСС, као и део владајуће коалиције у Београду.

        Танјугу је раније данас у ДСС речено да ће свако ко буде радио супротно програму, статуту и одлукама легалних и легитимних органа странке сносити за то, статутом прописане консеквенце.

        „За Демократске странку Србије престаје свака јавна дебата са људима који су се очигледно определили за другачији политички пут. Приоритет ДСС су интереси грађана, а не себични интереси појединих отуђених функционера“, речено је Тањугу у ДСС.

        Танјуг

fakti.org/serbian-point/sanda-stranka-se-resila-koristoljubivog-balasta-ljudi-koji-zive-od-politike