уторак, август 21, 2018

Тагови Вести таговане са "Путин"

Путин

-
Изјава Владимира Путина да велика и стратешка предузећа треба да буду спремна да у случају потребе брзо и оперативно пређу на војну производњу изазвала је хистерију у многим светским медијима, пошто је то схваћено као да се Русија спрема за рат.

 

Владимир Путин у Лењинградској области

 

 

Одређени кругови ту Путинову препоруку, која се може сматрати стриктно техничком, виде као да је врховни командант наредио почетак рата. Део западних политиколога и публициста речи руског председника тумачe као позив на милитаризацију и трку у наоружању, а део њих да Кремљ, уочи мартовских председничких избора, на тај начин одвлачи пажњу Руса од стварних економских проблема.

Руски експерти, међутим, у таквим спекулацијама виде злонамерност према руским властима и објашњавају да се овде ради о „мобилизационом плану државе“, који има „свака нормална држава“, а који подразумева мобилисање свих ресурса у случају непријатељског напада на земљу или великих природних катастрофа.

„Путин се не спрема за рат. Председник само штити своју земљу и националне интересе наше државе. Дакле, нагласио бих, повећање улоге војне индустрије никако не значи спремање за рат. То значи бити спреман и за разне ванредне ситуације, критичне догађаје. Такви догађаји не подразумевају само рат, већ и технолошке и еколошке катастрофе, природне непогоде, експлозије у атомским централама и, не дај Боже, пуцање брана, земљотресе и тако даље. Држава увек мора да буде спремна за такве догађаје. Зато свака нормална земља има мобилизациони план, којим се ти ризици предвиђају. Не само ризици, већ и реакција на те ризике, као и спречавање тих ризика. Управо је о томе говорио Путин. А то што су извукли из контекста једну реченицу и на основу ње распламсали хистерију, то само говори о томе да људи просто не разумеју о чему је овде реч, а са друге стране, просто изражавају неку своју, благо речено, злонамерност усмерену на руске власти“, каже за Спутњик војни коментатор Виктор Литовкин.

Од руске привреде се не тражи само да се врати на совјетски модел, када је практично свако предузеће имало двоструку намену и у „посебним периодима“ могло да се пребаци на производњу оружја и муниције, већ и да обезбеди резервне капацитете, које по потреби омогућавају превоз војске и повећање производње. Експерти, међутим, истичу да се то односи „на сваку ванредну ситуацију“ у земљи.

„Разне катастрофе могу изненада да нас снађу и због тога морају да постоје резерве материјалних, људских, умних, економских и финансијских ресурса. Дакле, много тога је потребно. И те ресурсе не треба да има само држава, већ треба да их имају и сва предузећа, болнице, трговачки комплекси и друге службе, како би правовремено реаговали. Јер у критичним тренуцима се види спремност или неспремност државе да заштити своје становништво, а одговорност за то сносе пре свега високи званичници и шефови релевантних државних институција“, додао је Литовкин.

Стручњаци такође подсећају да су после распада Совјетског Савеза многа предузећа остала ван граница земље, многа су приватизована или затворена, али да држава, откако је Путин на власти, активно и успешно спроводи реформу Оружаних снага Русије, а дошло је и до драстичних промена у структурама војне индустрије.

Чињеница је да је земља у постсовјетском периоду напустила систем „мобилизационе спремности“, када су под контролом државе били сви резервни капацитети, које је, у случају рата, требало брзо активирати, како би се одбио непријатељски напад. С обзиром на то да се ближи завршетак тог програма, Путин сада, према мишљењу аналитичара, жели да провери његове резултате, да евентуално пронађе „слабе тачке“ и елиминише их.

Путин је такође говорио о томе да су током 2015. и 2016. године издате инструкције о модернизацији производних капацитета, као и о формирању резерви материјалних и техничких ресурса како би се осигурало пребацивање војних снага, и да је сада неопходно што пре саставити извештај о томе шта је досад урађено, као и да ли су утврђени било какви проблеми приликом извршавања тих задатака.

Руски војни експерти у Путиновој изјави такође виде и „политички фактор“, с обзиром на то да је ситуација у вези са Русијом напета и да има много различитих оптужби на рачун Москве, а да се војне претње интензивирају. Например, НАТО трупе се приближавају руским границама, Алијанса активно спроводи војне вежбе, авиони НАТО-а прелећу погранична подручја, америчке беспилотне летелице је надгледају. Све то изазива опасност и Путин шаље сигнал свету да је Русија спремна да се суочимо са тим изазовима, јер има све ресурсе.

Експерти су уверени да таква политичка демонстрација може да охлади усијане главе у светским престоницама и да их натера да размотре могуће последице своје политике. То се не односи само на САД, већ и на њихове европске партнере.

Подсетимо, Путин је на састанку о питањима војно-индустријског комплекса рекао да велике и стратешке компаније одбрамбене индустрије морају да буду спремне да у случају потребе истог тренутка повећају обим продукције и услуга. Како је рекао, за такве мере морају да буду спремне све велике компаније, невезано од тога да ли је реч о приватним или државним фирмама.

Он је оценио да је спремност економије да брзо повећа обим одбрамбене производње један од најважнијих услова осигуравања безбедности земље.

rs.sputniknews.com/analize/201711241113561599-putin-rat-izjava/

-

Руски председник Владимир Путин не може да врши притисак на лидере Доњецке и Луганске Народне Републике, али има одређени утицај на њих, саопштио је портпарол руског председника Дмитриј Песков.

„Немамо прилику да некоме дајемо упутства, јер су то републике које живе самостално“, нагласио је Песков.

Портпарол Кремља је додао да Путин „никада није скривао да постоји могућност за разговор и могућност да се врши неки утицај“.

„Није неограничен, али постоји. То је управо утицај који председник државе ужива“, објаснио је Песков.

Путин је телефоном разговарао са председницима Доњецке и Луганске Народне Републике, Александром Захарченком и Игором Плотницким, о иницијативи лидера покрета „Украјински избор – право народа“ Виктора Медведчука да Кијев, ДНР и ЛНР размене заробљенике. Захарченко и Плотницки су потпуно подржали ову идеју.

Осим тога, Песков је негативно одговорио на питање да ли је Путин прекршио став Русије да Москва није страна у сукобу у Украјини, преговарајући са председницима  ДНР и ЛНР.

„Ни у ком случају“, нагласио је Песков.

Песков је такође рекао да су председници ДНР и ЛНР у телефонском разговору са Путином изразили наду да ће се с Кијевом моћи договорити о детаљима размене заробљеника.

Ово је био први разговор руског председника Владиммира Путина са председницима ДНР и ЛНР, Александром Захарченком и Игором Плотницким.

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут

ИЗВОР: ВОСТОК

———-

18.11.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Песков: ДНР и ЛНР су републике које живе самостално

-
Русија и Венецуела ће потписати споразум о реструктурирању венецуеланског дуга са роком отплате од 10 година и предвиђеним постепеним растом исплата.
Руска рубља - Фото: AFP

                                                                                                                                    Руска рубља Фото: AFP

 

Споразум ће бити потписан 15. новембра, изјавио је један неименовани извор упознат са преговорима.

Венецуела ће, међутим, прије краја ове године морати да отплати Русији значајну суму због споразума који ће ступити на снагу, изјавио је исти извор новинарима, а преноси агенција Ројтерс.

Ова јужноамеричка држава ће, такође, морати да исплати дуговања према руским извозницима за производе који су већ испоручени.

Руско Министарство финансија је прије два дана саопштило да ће дуг Венецуеле према Москви од 3,0 милијарде долара бити реструктуриран на темељу раније договорених услова.

Русија је један од кључних кредитора те земље, чији укупан спољни дуг премашује 100 милијарди долара.

Готово три четвртине субјеката који посједују венецуеланске обвезнице потиче из САД и Канаде, изјавио је недавно предсједник Венецуеле Николас Мадуро.

Званична Москва је 2011. године дала Венецуели кредитну линију у износу до четири милијарде долара за финансирање набавке руских индустријских производа. Три године касније Венецуела је затражила реструктурирање.

Русија је прошле године измјенила споразум о консолидацији дуга у износу од 2,84 милијарде долара, како би он био отплаћен у једнаким траншама у наредне три године, почев од марта 2019. године.

Мадуро је прошле недјеље најавио да ће Венецуела реструктурирати спољни дуг, након што државна нафтна компанија ПДВСА исплати 1,1 милијарди дуговања по основу обвезница.

Извор: ТАНЈУГ

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=277712

-

МОСКВА
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“

Русија жели да постане један од водећих снабдевача Азијско-тихоокеанског региона еколошки чистом и здравом храном. То је учесницима 25. самита Азијско-тихоокеанског региона, који се одржава 10. и 11. новембра у Данангу у Вијетнаму, поручио руски председник Владимир Путин, који је објавио чланак на сајту Кремља под насловом „Заједно ка процвату и хармоничном развоју“.

 Фото БЕТА

– Потребно је да заједнички мислимо о томе како да брзо обезбедимо рапидно растуће потребе региона у здравој храни. Пошто Русија заузима лидерску позицију у производњи житарица, јестивих уља, рибе и још других производа, она може да заузме водеће место у продаји тих произвда суседима из Азијатско-тихоокеанског региона – написао је Путин.

Водећи рачуна о интересима свих земаља споменутог региона, Путин истиче да је уверен да се може обезбедити њихов хармоничан и избалансиран раст и да је Русија спремна за сарадњу.

Прочитајте још – Руси и Кинези узбудили НАТО 

– Као највећа евроазијска држава, Русија је заинтересована за успешан развој Азијско-тихоокеанског региона, а кључ за то је успешна економска интеграција на принципима отворености и узајамне користи на основу универзалних правила Светске трговинске организације. Русија подржава идеју формирања Азијско-тихоокеанске зоне слободне трговине – објаснио је Путин.

У минулих пет година значајно је порасла трговинаска размена земаља Азијско-тихоокенског региона и Русије, а она може бити још већа ако се изгради инфраструктура која би повезивала те земље са Европом. Као пример повезивања Путин је навео транспортно повезивање Сахалина и јапанског Хокаида, као и прављење „енергетског супер прстена“ који би објединио Русију, Кину, Јапан и Јужну Кореју.

 

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:694962-%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD-%D1%85%D0%BE%D1%9B%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%83

-
Путин: Могу да скочим са три, највише са 7 метара висине

Руски лидер Владимир Путин који, када није у Кремљу, прихвата разне изазове – од роњења у Црном мору до летења змајем, сада се спрема за нови изазов – скакање са висине у воду.

Путина су позвали ентузијасти са Крима који се баве екстремним спортовима, а који на отвореном скачу у воду са великих висина, да присуствује отварању њихове школе на Криму, преноси Раша тудеј.

„Могу да скочим са три метра, пет или седам, али не са веће висине“, рекао је Путин.

Како се наводи, Крим има савршену локацију за будућу платформу и спортску школу за децу.

www.novosti.rs/

-

Београд — Украјински амбасадор у Београду Олександр Александрович изјавио је да Русија користи Србију како би створила хаос и изазвала нови рат на Балкану.

Он је навео и да руски председник Владимир Путин „не мари за Србију“, већ да нашу земљу користи као „још један инструмент за уништење Европе“. 

„Русија обучава српске најамнике да убијају Украјинце. Русија је користила српске екстремисте да изведу државни удар у Црној Гори. Русија охрабрује српски сепаратизам у Републици Српској како би дестабилизовала Босну и Херцеговину“, рекао је Александрович у данас објављеном интервјуу за БИРН, у којем је изнео како Кијев види политику Русије, али и примедбе на рачун Србије, њених званичника и грађана.

Набрајајући оно што сматра низом дестабилизујућих акција Русије на Балкану, он тврди да Русија „користи српски фактор да дестабилизује Македонију, има активну улогу у окретању косовских Срба против косовских Албанаца и продаје своје авионе Србији, како би створила тензије са Хрватском“.

Путин „не мари за Србију“, већ Србију само користи као „још један инструмент за уништење Европе“, каже Александрович и пита:

„Да ли је то оно што српски народ заиста жели? Дозвољавате Русији да вас користи како би уништила Европу у којој желите да студирате и радите. То нема никаквог смисла“, изјавио је украјински амбасадор.

Он додаје да западни званичници зато траже од Србије да „не седи на две столице“.

Каже и да је имиџ Србије у Украјини лош, упркос повезаности два православна словенска народа и дугој традицији културних веза и сарадње.

„Када имате српске политиче који путују на Крим и честитају Путину на ‘мудрој и снажној политици’, када имате српске најамнике, када Србија гласа у УН против Украјине – све то наравно ствара негативну слику о Србији у Украјини“, каже украјински амбасадор.

Поновио је да Србија „не чини ништа како би спречила своје држављане да се боре у источној Украјини“, где је тренутно око 300 Срба, мада је донела закон којим забрањује својим држављанима да се боре на страним бојиштима.

„Ти српски најамници дискредитују српску нацију у очима пријатељског украјинског народа, који никада ништа лоше није учинио Србима“, истакао је Александрович.

У том контексту, он напомиње да украјински парламентарци не путују на Косово.

„Ми играмо фудбалске или кошаркашке утакмице против Косова на неутралним теренима, јер не признајемо косовске пасоше. И Украјинци не долазе у Србију да убијају Србе“, истиче Александрович.

 

www.nspm.rs/hronika/ukrajinski-ambasador-u-beogradu-putin-ne-mari-za-srbiju-koristi-je-kao-jos-jedan-instrument-za-unistenje-evrope-i-da-izazove-novi-rat-na-balkanu.html

-
У РУСИЈИ ПРЕПОЛОВЉЕН БРОЈ НВО „СТРАНИХ АГЕНАТА“ – БИЛО ИХ 165, А САДА ИХ ЈЕ – 89
  • Коментаришући податак да је из света 10. септембра 2016. – на дан руских регионалних избора – било преко милион прегледа директних снимака са бирачких места, руски лидер је рекао: „Ко у том броју посматра наше изборе и фактички снима ликове наших људи? Заиста је питање како ће ти снимци бити даље коришћени? Али, знате ли да се и наш биолошки материјал прикупља широм земље? И то ,материјал’ о појединачним људима, као и о целим етносима“

        ВЛАДИМИР Путин рекао је данас да је знатно опао број НВО које се у његовој земљи налазе у регистру страних агената.

        „Сада је број таквих организација готово преполовљен, њихов број је опао са 165 на 89, што је 0,39 одсто укупног броја невладиних организација регистрованих у Русији. Број тих организација у регистру смањен је четири пута у односу на 2016. годину“, рекао је Путин на састанку Савета Кремља за цивилно друштво и људска права, преноси ТАСС.

        Путин верује да такав резултат не би био могућ да те невладине организације нису промениле своју позицију. Да би била избрисана из регистра страних агената, невладина организација треба или да обустави политичко деловање или да престане да прима новац из иностранства.

        Више од 22 милијарде рубаља (око 327,5 милиона евра) донирано је невладином сектору у Русији током претходних пет година, у склопу донаторског програма руског председника.

        Путин је навео да је годишње финансирање цивилног сектора повећано седам пута.

        Русија је 2012. године усвојила закон о страним агентима, који захтева да политички активне организације које добијају средства из иностранства буду регистроване као стране агентуре.

        Путин је на истом скупу отворио питање: због чега странци скупљају „биолошки материјал Руса“?

        Коментаришући податак да је из света 10. септембра 2016. – на дан руских локалних и регионалних избора – било преко милион прегледа директних снимака са бирачких места, руски лидер је рекао:

        „Ко у том броју посматра наше изборе и фактички снима ликове наших људи? Заиста је питање како ће ти снимци бити даље коришћени? Али, знате ли да се наш биолошки материјал прикупља широм земље? И то ,материјал’ о појединачним људима, као и о целим етносима. Због чега се то чини?“

        Путин је указао да се тај „посао“ ради „усмерено и професионално“ и додао:

        „Ето, постали смо предмет великог интересовања. Ми према томе, наравно, треба да се односимо без икаквог страха. Нека они раде шта желе, а ми ћемо радити оно што смо дужни да радимо“.

fakti.org/rossiya/kremlj/putin-otvorio-pitanje-ko-skuplja-bioloski-materijal-o-ljudima-koji-zive-u-rusiji

-
МОСКВА – Кремљ је саопштио да је руски председник Владимир Путин лично надгледао лансирање четири интерконтинеталне балистичке ракете типа „топољ“ које су у стању да понесу нуклеарне главе, у оквиру вежбе стратешких нуклеарних снага Русије, објавио је Интерфакс, а преноси Ројтерс.

 Наводи се да је у одвојеном саопштењу Министарства одбране Русије саопштено да су пробна лансирања извршена јуче и да се радило о ракетама које могу да се испаљују са копна, из ваздуха и са подморница.

Ово министарство је навело да су ракете лансиране са космодрома Плесецк на северу Русије и да су погодиле мете постављене на хиљадама километара удаљеном војном полигону Кура на полуострву Камчатка.

Вест о Путиновом надгледању пробног лансирања стигла је мало након што је АП објавио да ће амерички потпредседник Мајк Пенс данас обићи ваздухопловну војну базу у Мајноту у Северној Дакоти, у којој се налази нуклеарно оружје, што је други пут у протеклих шест недеља да један званичник администрације председника Доналда Трампа посећује ту базу.

 

-

УНУТРАШЊИ БРУТО ПРОИЗВОД РФ РАСТЕ ВЕЋ ЧЕТВРТИ КВАРТАЛ УЗАСТОПНО – ОД АПРИЛА ПРЕКО 2 ОДСТО

 

ВЛАСТИ Русије планирају да смање буџетски дефицит без нафте и гаса с 8,5 одсто на 5,9 одсто бруто домаћег производа у 2019. години, изјавио је председник Русије Владимир Путин.

На међународном инвестиционом форуму у Москви, нагласио је да се смањује зависност федералног буџета од ситуације на тржишту нафте:

„Док су приходи од нафте и гаса чинили 51,3 одсто буџета у 2014. години, они ове године износе око 39 одсто. Свега трећина прихода у федералном буџету биће од нафте и гаса у наредне три године. Укупни приходи федералног буџета дефинитивно ће расти у исто време“.

Руски председник је навео да је раст индустријске производње у Русији у првих девет месеци 2017. године достигао 1,8 одсто, а да је прилив страних директних инвестиција порастао у том периоду на 23 милијарде долара, што је 2,5 пута више него у првих девет месеци прошле године.

Путин је рекао да је руска економија превазишла стагнацију и да је њен опоравак одржив и додао да на том форуму учествује више од 1.000 гостију из преко 60 земаља.

Навео је да унутрашњи бруто-производ расте већ четврти квартал узастопно, а да је од априла 2017-те темпо раста већи од 2 одсто.

Додао је да су плате у РФ за протеклих девет месеци реално повећане за 2,5 одсто.

Бета – Факти

fakti.org/rossiya/putiniana/putin-u-naredne-tri-godine-samo-trecina-prihoda-u-federalnom-budzetu-bice-od-nafte

-
Руски предсједник Владимир Путин смијенио је замјеника министра спољних послова Алексеја Мешкова и на ту функцију именовао Александера Панкина, објављено је на веб сајту руске администрације.
 У саопштењу се наводи да је Мешков разријешен дужности због преласка на другу функцију.

„Панкин Александер Анатолијевич именован је за замјеника руског министра спољних послова“, додаје се у тексту указа, пренио је ТАСС.

Обје одлуке потписане су данас и одмах су ступиле на снагу.

Извор: Срна

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=274778