Тагови Вести таговане са "Путин"

Путин

-
Предсједник Русије Владимир Путин сматра да је код људи најважнија особина поузданост и способност да се одржи ријеч, рекао је он у интервјуу медијима Киргизије.

„За мене је најважнија сигурност, једна од најважнијих карактеристика сигурности је знање да се испуни оно што се договоримо, да се одржи ријеч“, рекао је шеф руске државе.

Он је објаснио због чега је у Киргизији распоређена руска авиобаза.

„Није случајно да се у Киргистану, у Канту, налази руска авио-база“, рекао је Путин.

Он је додао да Киргизија, иако има врло мало становништва, има „врло интересантан географски положај“.

Руски лидер је подсјетио да је република у своје вријеме имала велику улогу у очувању и повећању одбрамбене способности СССР-а.

По Путиновом мишљењу, Киргизија има „интересантну и веома обећавајућу будућност“. Он је похвалио рад и таленат народа земље.

Извор: Спутњик

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=269730

-

Серију телефонских позива са лажним дојавама о бомбама у руским градовима званични Кремљ је окарактерисао као „телефонски тероризам“, а руски предесдник Владимир Путин је обавештен о догађајима.

„Ово је, без сумње, телефонски тероризам, телефонски хулиганизам. Председник је, наравно, уредно обавештен“, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков поводом лажних дојава о бомбама у свим већим руским градовима, преноси Тасс.

Прочитајте још: ПОМЕТЊА У МОСКВИ: Због лажних дојава евакуисано 50.000 људи; Позиви дошли из Украјине? (ВИДЕО/ ФОТО)

Како преноси Ројтерс, Песков је рекао да Кремљ предузима неопходне кораке за идентификацију одговорних.

Како је Тас с претходно известио, извор из служби за ванредне ситуације руске престонице је изјавио да је већина јучерашњих претрага у зградама у Москви показала да су дојаве о постављању бомби у тим објектима биле лажна узбуна.

„У овом тренутку, претраге у већини објеката су завршене или се приводе крају. Ништа сумњиво није пронађено ни у једном објекту“, рекао је извор руске агенције, који није именован.

Прочитајте још: Захвалница Путину од САД

Хитне службе су саопштиле да је због више од 100 анонимних дојава о бомбама за неколико сати, више од 50.000 особа евакуисано и додале да су полиција, заједно са псима трагачима, и деминери претраживали средње школе, универзитете, трговинске центре, железничке станице, аеродром и хотеле.

Међу локацијама на којима су наводно биле постављене бомбе су, како је наведено, све три највеће железничке станице у главном граду Русије, више од 12 трговинских центара, укључујући и један надомак Црвеног трга и најмање један универзитет.

За лажне дојаве о тероризму, указује се, законом је прописано до пет година затвора, а започето је и неколико полицијских истрага.

Постоји и могућност да починиоци користе снимљене поруке и машине за аутоматско позивање, што би могло да створи потешкоће у проналажењу правих криваца.

Прочитајте још: Путин на обележавању 870. годишњице Москве(ФОТО)

Русију тресе епидемија лажних дојава о бомбама ове недеље, а безбедносне службе су саопштиле да је више од 45.000 људи евакуисано са јавних места из 22 града широм Русије.

„Раша тудеј“ је јуче тврдио да позиви изгледа долазе из Украјине.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:685828-%D0%9A%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%99-%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%84%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC-%D1%83-%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD-%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD

-

МОСКВА – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

ПАРТИЈА председника Руске Федерације Владимира Путина, Јединствена Русија, подржала је Српску листу и њена настојања да се, делујући у приштинским институцијама, избори за права и побољшање поло Делегација из Србије са представницима ЈР, Фото Танјуг,Канцеларија за КИМжаја српског народа на Косову и Метохији.

На састанку председника СЛ Горана Ракића и директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића са делегацијом Јединствене Русије у Москви, коју је предводио заменик секретара Генералног савета те партије, Сергеј Железњак, руска страна је истакла да остварено политичко јединство српског народа на КиМ треба да буде потврђено и на предстојећим локалним изборима.

– Русија се са поштовањем односи према политици Србије о КиМ. Драго ми је да је Српска листа учврстила своје позиције и да ће сва питања на КиМ сада бити решавана уз мишљење српског народа. Зато и на предстојећим локалним изборима ЈР пружа пуну подршку Српској листи да ту борбу настави у пуном капацитету – рекао је Железњак.

Ђурић је нагласио да први пут од 1999. године влада привремених институција самоуправе у Приштини зависи од српских гласова:

– Зато је важно да Српска листа и на локалним изборима 22. октобра потврди победу и освоји што више гласова. Веома смо захвални на подршци коју Јединствена Русија и руски народ пружају Српској листи, српском народу и његовим политичким представницима на КиМ.

У разговорима са Ђурићем, који је и потпредседник СНС, представници владајуће руске партије још једном су пружили јасну подршку политици председника Србије и лидера напредњака Александра Вучића. Железњак је истакао да се његова партија залаже за даљи развој стратешког партнерства двеју странака и народа и констатовао да су евидентни притисци на српски народ на КиМ и на Балкану уопште:

– Спремни смо да подржимо све пројекте од интереса за наша два народа. То разумевање није само партијско, већ и државно.

Прочитајте још – Љајић о Српској листи: Срби више нису декор

Ђурић је узвратио да је опредељење Србије да сарађује са свима, да буде самостална и суверена, да води сопствену спољну политику:

– Зато смо поносни што нисмо увели санкције Русији, нити ћемо, иако се због тога налазимо под веома озбиљним притисцима. Ми се наших пријатеља и браће не одричемо.

Железњак је казао и да ЈС подржава иницијативе које је покренуо председник Србије Александар Вучић. Он је посебно нагласио значај напора да се очува национални идентитет српског народа и изради декларација којом би се очували српски језик, култура и писмо.

Прочитајте још – Ракић: Врло брзо биће формирана Заједница српских општина

 

ЧЕСТИТКЕ МЕДВЕДЕВУ

СУСРЕТ у Москви имао је и један детаљ изван протокола и тешких тема. Наиме, Ђурић је руским саговорницима пренео и честитке поводом данашњег рођендана председника ЈР и премијера Русије Дмитрија Медведева.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:685796-%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D1%83-%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%83

-

Све што се тиче будуће посете Колинде Грабар Китаровић Москви треба сагледавати у контексту односа Русије и НАТО-а, а не односа Русије и Хрватске. Хрватски политичари такође постају свесни да, без обзира на конфронтацију између Русије и НАТО-а, њихова земља мора да зарађује паре и зато желе да обнове економску сарадњу са Москвом.

Колинда Грабар Китаровић

Пошто на другачији начин НАТО није могао да дође до информација каква је дугорочна стратегија Русије на Балкану, према мишљењу Душана Пророковића из Центра за стратешке алтернативе, хрватска председница Колинда Грабар Китаровић стављена је у позицију опипавања пулса Москви и процене како ће се даље Кремљ понашати на Балкану и у ком смеру ће ићи руско-српски односи.

„Такође, сасвим је могуће да Грабар Китаровићева буде особа која ће пренети одређену поруку Путину. На пример, понуда типа: уколико Русија настави са ширењем војне сарадње са Србијом, онда ће вероватно и НАТО много више инвестирати у Хрватску и Албанију“, резонује Пророковић за Спутњик.

„Разговараћу са Путином и о руско-српској војној сарадњи“, поручила је хрватска председница, најављујујући предстојећу посету Москви и разговор са руским председником.

Све што се тиче будуће посете Колинде Грабар Китаровић Москви треба сагледавати, сугерише Пророковић, у контексту односа између Русије и НАТО-а, а не у контексту односа Русије и Хрватске.

„Треба имати у виду са које позиције је Грабар Китаровићева дошла на функцију председника Хрватске. Пре тога је била помоћник генералног секретара НАТО-а. Цела та прича покушаја вршења притиска на Русију или долажења до одређених података је у том контексту“, подвлачи Пророковић.

Током двехиљадитих, подсећа за Спутњик Александар Пивоваренко, научни сарадник Института за славистику Руске академије наука, Москва и Загреб су имали веома добру сарадњу, без обзира на идеолошка неслагања, која су већ тада постојала, али после познатих дешавања у Украјини и на Криму, Загреб је заузео сувише евроатлантски, то јест непријатељски став према Русији.

Међутим, каже даље он, како време пролази, хрватски политичари постају свесни да без обзира на конфронтацију између Русије и НАТО-а, њихова земља мора да зарађује паре и зато желе да обнове економску сарадњу са Москвом.

Прерано је говорити да ли ће након посете хрватске председнице Москви доћи до нормализације односа, констатује Пивоваренко, јер не верује да је могуће након дуге паузе, „преко ноћи“, нормализовати односе Москве и Загреба.

„Не искључујем да Грабар Китаровићева жели да се прилагоди новим околностима и да побољша односе са Москвом, пре свега из економских разлога. Једноставно, улога ове земље у ЕУ је минорна, и зато она мора пре свега да гледа сопствене интересе“, сматра Пивоваренко.

Наравно да је Загреб забринут због чињенице да ће суседна Србија добити мигове-29, истиче овај научни сарадник, док хрватско ратно ваздухопловство тренутно има само мигове-21.

„Околности су такве да Хрватска мора да модернизује своје авионе, а сећамо се како се завршила модернизација у Украјини, која је практично оставила ову земљу без ваздушне флоте. Хрватска би могла да набави половне борбене авионе Ф-16, али и то би било велико оптерећење за њен буџет“, напомиње Пивоваренко.

Дакле, закључује он, Грабар Китаровићева жели да зна шта треба да уради њена земља како би изједначила војне потенцијале на Балкану, и, наравно, жели да зна у којем се правцу развијају руско-српски односи, јер је Загреб пре свега заинтересован за „евроатлантизацију“ Балкана, то је зато да све земље Западног Балкана уђу у НАТО.

Прецењујемо данашње председнике држава или велики број њих у европским земљама, па тако прецењујемо и Колинду Грабар Китаровић. Њихова улога се не тиче неких великих визија будућности међународних односа и развоја држава на чијим су челима, већ су искључиво преносиоци одређених порука између кључних играча у међународним односима“, наглашава Душан Пророковић за Спутњик.

Не знам ко би још могао да се састане са Путином и да прихвати такву улогу, појашњава Пророковић, пошто су остале источно европске земље до те мере пореметиле своје односе са Русијом, да је тешко и замислити да би се Владимир Путин срео са некима од њих.

„Са друге стране опет, политичари, шефови регионалних држава или великих европских сила на себе ту улогу једноставно не би преузели, ипак се то тиче и њиховог достојанства и улоге њихових држава у међународним односима. Променила се политика, променили су се и међународни односи, тако да крајњи домет посете Колинде Грабар Китаровић може бити у спровођењу политике НАТО-а и Европске уније“, оцењује Пророковић.

Хрватска има право да развија односе са Русијом, саопштила је Грабар Китаровићева, уколико се не доводе у питање чести сусрети канцеларке Меркел с Путином, не видим зашто би се доводили у питање сусрети с хрватском председницом.

Са једне стране гледано, тумачи Душан Пророковић, неко образложење за јавност мора да се има што се путује у Москву.

„Са друге стране, то поређење са Ангелом Меркел у овом тренутку више изгледа као објашњење међународној јавности да Хрватска много више представља, ако тако могу да кажем, америчког играча него немачког играча у нашим, овде, регионалним односима. И то је са избором Колинде Грабар Китаровић било и наговештено“, закључује Пророковић.

rs.sputniknews.com/komentari/201709111112634188-sta-kolinda-hoce-od-putina-analiza/

-
Москва данас обелжава 870. годишњицу а прослави присуствује и председник Русије Владимир Путин

Москва данас обелжава 870. годишњицу а прослави присуствује и председник Русије Владимир Путин.

„Честитам вам празник – Дан града! Овај празник се увек обележавао са великом пажњом, свечано и са искреном љубављу према Москви, њеној вишевековној историји и савременим достигнућима“, рекао је Путин, обраћајући се окупљеним грађанима на Црвеном тргу.

Према речима руског лидера, Москва је са правом заслужила поштовање грађана Русије, преноси Спутњик.

„Мењају се епохе и генерације, али топао, срдачни и стрпљив однос према Москви – величина је њеног постојања“, додао је Путин.

Руски лидер је нагласио и да је Москва центар привлачења талентованих, радних и образованих људи.

Раније је руски председник саопштио да тај датум симболизује велики број важних догађаја у историји, пре свега у окупљању руских територија и јачању руске државности.

Шеф државе је нагласио да је „само два века након оснивања, као мала кнежевина, Москва постала престоница јаке државе“.

www.novosti.rs

-
ПУТИН НАЛОЖИО МИП РФ ДА ПОДНЕСЕ ТУЖБУ НАДЛЕЖНОМ АМЕРИЧКОМ СУДУ

Моменат спаљивања докумената у конзулату у Сан Франциску

  • „Темељно су претражили све радне столове и ормане. Агенти Федералног истражног бироа су завирили у све углове, чак су растурали плафоне. У унутрашњости конзулата све нешто тестеришу и стружу, уништавајући његов историјски ентеријер. Ено их и на крову“

МИНИСТАРСТВО иностраних послова Русије објавило је видео који показује како неколико америчких агената на крову генералног конзулата РФ у Сан Франциску изводи „непознате радове“.

Руско министарство је у саопштењу нагласило да припадници америчких тајних служби у конзулату дивљају без дозволе руске дипломатије. И указало да су оштетили „скупи паркет“ у конзулату.

Ово значи да трагају за тајнама руског конзулата, скривеним инсталацијама и документима.

Особље конзулата је – на захтев Вашингтона – напустило конзулат 2. септембра.

Дан раније се из његовог димњака вио дим. Сарадници конзулата су, нема сумње, спаљивали нека документа.

Москва је одузимање зграде конзулата назвала „отимачином“ потпуно супротном међународном праву.

Имајући у виду и „претресе“ који су уследили, шеф руске дипломатије, Сергеј Лавров, назвао је „најгрубљим могућим кршењем међународног права и америчких закона“.

Председник РФ, Владимир Путин, наложио је Министарству иностраних послова РФ да поднесе тужбу надлежном америчком суду.

Портпаролка МИП РФ, Марија Захарова, изјавила је да се ради о отимачини руске (дипломатске) својине за коју нема и не може бити никаквог оправдања.

Додатно је указала: „Стејт департман тврди да се у конзулату у Сан Франциску радило о прегледу и инспекцији, а то је био незаконити упад у наш дипломатски простор, са физичким претресима – од подрума до тавана“.

У наставку је још открила: „Темељно су претражили све радне столове и ормане. Агенти Федералног истражног бироа су завирили у све углове, чак су растурали плафоне. У унутрашњости конзулата све нешто тестеришу и стружу, уништавајући његов историјски ентеријер. Ено их и на крову. Понашају се као окупатори“.

Захарова је посебно нагласила да су амерички агенти претресе у трговинском представништву у Вашингтону извели без присуства његовог персонала. Односно: да су им дозволили да буду посматрачи једино на самом почетку великог претурања.

Закључила је: „Сви ти објекти су својима Русије. И, сва три су била отета, а не просто запечаћена“.

fakti.org/rossiya/mid/zaharova-agenti-fbi-se-u-nasem-konzulatu-u-san-francisku-ponasaju-kao-okupatori

-
СЈАМЕН: РУСКИ ЛИДЕР УПОЗОРИО ДА НЕКИ У ВАШИНГТОНУ БРКАЈУ АУСТРИЈУ И АУСТРАЛИЈУ

 

                                                                                                                                              Путин у Сјамену

  • Поводом новинарског питања да ли се разочарао у Доналда Трампа, оценио да је то питање веома наивно и наставио: „Па није Трамп моја млада, а ни ја његова, нисмо ми млада и младожења. Ми се бавимо државним пословима, а свака земља има своје интересе. Председник САД се руководи интересима своје земље, а ја – своје“
  • Путин је упозорио Американце да њихово наоружавање Украјине може имати „неочекиване последице“: „Давање оружја Украјини за новац или бесплатно – то је суверена одлука САД и земље која ће примити то оружје. Ми на то не можемо утицати. Али, биће то слање оружја у зону конфликта и само ће погоршати ситуацију и повећати број жртава. Сједињене Државе, приликом доношења одлуке, треба да воде рачуна да самопроглашене републике, Доњецка и Луганска, већ располажу са довољно свог наоружања заплењеног од противника. Зато је тешко рећи – буде ли америчко оружје стизало у зону конфликта – како ће на то одреаговати самопроглашене републике. Можда га усмере у друге зоне конфликта које су осетљиве за оне који им буду правили проблеме“
  • Председник РФ је најавио да би могао да нареди да додатних 155 америчких дипломата напусти Русију, као одговор на санкције Вашингтона у везу са украјинском кризом.
  • Објаснио је да од 455 руских дипломата у САД њих 155 раде при мисији УН тако да би број америчких представника у Русији требало смањити за додатних 155. Са тренутних 455 на 300. Нагласио је да тај потез засад неће повлачити

        ВЛАДИМИР Путин је у кинеском граду Сјамену, на крају дводневног (деветог) самита БРИКС-а, упозорио да војна хистерија око Северне Кореје не само да нема смисла него и да „може да доведе до планетарне катастрофе и огромног броја људских жртава“.

        Нагласио је да Русија осуђује ракетне и нуклеарне пробе Пјонгјанга који је објавио да је у минулу недељу успешно тестирао хидрогенску бомбу, али и указао да је увођење било каквих санкција у овом случају бескорисно је и неефикасно.

        „Севернокорејци неће одустати од свог (нуклеарног) програма, уколико се не осећају сигурно. Неће одустати ни по цену да морају јести траву јер је то за њих кључно питање безбедности. Зато морамо покушати да покренемо дијалог са свим заинтересованим странама“, рекао је Путин. нагласио је Путин.

        У наставку је на исту тему рекао: „Присетите се само Ирака и вешања Садама Хусеина. Он се одрекао производње оружја за масовно уништавање, па под изговором да га има и да га треба уништити био уништен сам, заједно са породицом. Ово сви знају и сви памте. Ово и у Северној Кореји сви добро знају и памте. Зато се варају сви који мисле да ће се Пјонгјанг одрећи курса који је изабрао због неких санкција. Санкције и притисак су слепа улица. Неће они у Северној Кореји одустати од свог курса ако се не буду осећали сигурним“.

        Зато је једино право решење, упозорио је руски лидер, да се сви окрену сарадњи и дијалогу и да Северна Кореја не осећа претњу уништења.

        Путин се и у Сјамену уздржао од критика на рачун председника САД Доналда Трампа.

        Избегао је директан одговор на питање да ли се разочарао у Трампа.

         Нагласио је да је то питање веома наивно и да Трамп није млада да би се могао у њега разочарати:

 

„Па није Трамп моја млада, а ни ја његова, нисмо ми млада и младожења. Ми се бавимо државним пословима, а свака земља има своје интересе. Председник САД се руководи интересима своје земље, а ја – своје“.

        Имајући у виду неке у Вашингтону, додао је: „Тешко је водити дијалог са људима који бркају Аустрију и Аустралију. Шта да се ради! Такав је, очито, ниво политичке културе одређеног дела америчког естаблишмента. Независно од тога, Америка и амерички народ су заиста велика земља и велики народ“.

        Подвукао је да и даље веома рачуна на могућност налажења компромиса са Трампом који би били у интересу и САД, и Русије и многих других земаља, с обзиром да Москва и Вашингтон имају велику одговорност за безбедност у свету.

        Поводом питања које се тицало „могућег импичмента Трампу“, рекао је: „Било би апсолутно некоректно са моје стране да се бавим унутарполитичком ситуацијом у Сједињеним Државама. То са импичментом није наша ствар. То је ствар САД“.

        Путин је упозорио Американце да њихово наоружавање Украјине може имати „неочекиване последице“:

        „Давање оружја Украјини за новац или бесплатно – то је суверена одлука САД и земље која ће примити то оружје. Ми на то не можемо утицати. Али, у тим стварима постоје и правила и прилази проблему: слање оружја у зону конфликта само погоршава ситуацију. На истоку Украјине то може само повећати број жртава. Сједињене Државе, приликом доношења одлуке, треба да воде рачуна да самопроглашене републике, Доњецка и Луганска, располажу са довољно свог наоружања заплењеног од противника. Зато је тешко рећи – буде ли америчко оружје стизало у зону конфликта – како ће на то одреаговати самопроглашене републике. Можда га усмере у друге зоне конфликта које су осетљиве за оне који им буду правили проблеме“.

        Путин је, иначе, подржао идеју да припадници мисије ОЕБС на истоку Украјине буду наоружани.

        Председник Русије је најавио да би могао да нареди да додатних 155 америчких дипломата напусти Русију, као одговор на санкције Вашингтона у везу са украјинском кризом.

        Вашингтону је у јулу поручено да смањи број својих дипломата у Русији са 755 на 455, што одговара броју руских дипломата који бораве у САД.

        Објаснио је да од 455 руских дипломата у САД њих 155 раде при мисији УН тако да би број америчких представника у Русији требало смањити за додатних 155. Са тренутних 455 на 300. Нагласио је да тај потез засад неће повлачити.

        Путин је у Сјамену одбацио тврдње о било каквом покушају цензуре или притиска власти на редитеља Кирила Серебрењикова, оптуженог за проневеру државног новца. „Нема цензуре, нема притисака. Он је од Владе РФ за последње 2-3 године добио око 300 милиона рубаља, а од владе Москве још 700 милиона. То је милијарда. А то је и доказ да се власт према његовом стваралаштву односи бар неутрално. Јер, да је имала замерке – новац не би давала. Нека питања за њега има само државни тужилац и само поводом трошења државног новца“.

        Додао је: „Ако власт сличне сумње буде имала поводом Никите Михалкова, или било кога другог, и њихово деловање ће бити проверено. Нико не може бити заштићен од провера трошења државног новца само зато што је из културе“.

fakti.org/rossiya/putiniana/putin-s-koreja-pamti-sadamovu-sudbinu-jesce-travu-ali-se-nece-odreci-nuklearnog

-
Руски предсједник Владимир Путин критикује понашање америчких дипломата, уз оцјену да је „тешко разговарати са људима који не разликују Аустрију од Аустралије“.

Предсједник Русије оптужио је амерички естаблишмент за одсуство политичке културе, које се односи на ситуацију у вези са руским дипломатским представништвима у САД. На конференцији за медије након самита земаља-чланица БРИКС-а у кинеском Сјамену, Путин је поручио да Русија задржава право да доноси одлуку о смањењу дипломатских мисија САД у Русији до пуног реципроцитета, али да, за сада, то неће чинити.

Најавио је да ће се Русија жалити суду у вези са одузимањем права Москве да располаже својом имовином у САД Он напомиње да је америчка страна одузела Русији могућност да користи своју имовину, што је „јасно кршење имовинских права“.

Руски лидер је овцијенио и да не треба повећавати војну хистерију око Сјеверне Кореје јер би то могло довести до глобалних катастрофалних посљедица и губитка великог броја људских живота. Напоменуо је да јачањем санкција, режим у Пјонгјангу неће пасти.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=268090

-
Руски председник сматра да је наивно питање о томе да ли је разочаран америчким колегом и наглашава да Русија додатно може да смањи број дипломата у САД

 

 AP Photo

                                                                                                                                                       AP Photo

 

Руски председник Владимир Путин уздржао се данас од критиковања америчког председника Доналда Трампа, и „наивним“ назвао питање да ли је разочаран Трампом.

„Трамп није моја млада, а ја нисам његов младожења“, рекао је Путин, преноси АП.

Упитан како би се Русија осећала да се покрене поступак смене Трампа, Путин је казао да би било „апсолутно погрешно“ за Русију да коментарише америчке унутрашње ствари.

Русија је поздравила избор Доналда Трампа за председника САД, међутим САД је недавно пооштрила економске санкције Русији, и смањила број руских дипломата у тој земљи, подсећа америчка агенција.

 

ПУТИН: РУСИЈА МОЖЕ И ДОДАТНО ДА СМАЊИ БРОЈ ДИПЛОМАТА САД

Русија задржава право да даље смањи број америчког дипломатског особља у Москви и протера из земље још до 155 њих, изјавио је данас председник Русије Владимир Путин, али и додао да то Москва неће урадити у овом тренутку.

Реагујући на оно што је назвао „вашингтонским досадним актима без преседана“ према руском дипломатским објектима у Сједињеним Америчким Државама, Путин је рекао да ће наложити Министарству спољних послова да се против америчких власти поднесе тужба због кршења руских власничких права, навео је Ројтерс.

Москва је раније наредила САД да до 1. септембра смањи број дипломатрског особља на 455 људи, што је исти број који Русија има у САД, преноси АФП.

Како је додао, тај број од 455 дипломатског особља подразумева 155 особа запослених у руској дипломатској мисији при УН у Њујорку, што значи да његова земља може додатно да смањи број америчких дипломата на 300.

„То је 455 минус 155“, математички се изразио Путин.

Путин је амерички естаблишмент оптужио за одсуство политичке културе у вези са ситуацијом са руским дипломатским представништвима у САД, преноси Спутњик и додаје да ће се Русија жалити суду у вези са одузимањем њеног права да располаже својом имовином у САД.

„За почетак ћу дати налог Министарству спољних послова да се обрате суду, да видимо како функционише тај хваљени амерички правосудни систем“, рекао је Путин на конференцији за новинаре у Сјамену.

Говорећи о сарадњи између Русије и САД Путин је рекао да је тешко водити дијалог са људима који мешају Аустрију са Аустралијом.

„Тешко је водити дијалог са људима који мешају Аустрију и Аустралију. Ту немате шта да радите. Очигледно да је такав ниво политичке културе одређеног дела америчког естаблишмента“, рекао је Путин.

Он је додао да је „амерички народ, Америка заиста сјајна земља и велика нација… таквих људи са толико ниским нивоом политичке културе“ и додао да ће Москва и Вашингтон успети да нађу компромис у решењу билатералних и међународних проблема, како о томе говори председник САД Доналд Трамп.

www.novosti.rs

-
Руски предсједник Владимир Путин не планира да учествује на овогодишњем засједању Генералне скупштине Уједињених нација, које ће бити одржано крајем мјесеца, изјавио је данас портпарол Кремља Дмитриј Песков.

 „То предсједнику није у плану“, рекао је Песков за Тас с.

Портпарол Кремља није желио да коментарише иницијативу америчког предсједника Доналда Трампа да уочи почетка засједања ГС УН одржи самит свјетских лидера, наводи руска агенција.

Трамп, жустри критичар УН, покушаће да придобије глобалну подршку за реформу свјетске организације на планираном самиту, чији ће домаћин бити у сједишту УН у Њујорку 18. септембра, дан уочи свог формалног обраћања 193-чланој организацији, наводи Ројтерс.

Британска агенција напомиње да није јасно да ли је Путин првобитно планирао да учествује на том скупу.

Извор: Танјуг, Неѕависне новине

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=267785