среда, децембар 13, 2017

Тагови Вести таговане са "Рамуш Харадинај"

Рамуш Харадинај

Премијер „Косова“ Рамуш Харадинај доћи ће идуће недеље у Брисел на заседање Савета за Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) Европска унија-Косово, али засад нема знакова да би у скорије време могао да се обнови дијалог Београд-Приштина о нормализацији односа.

То су агенцији Бета пренели извори у Европској комисији у Бриселу који су навели да Харадинај долази 17. новембра, дан пошто ће се одржати заседање Савета за ССП ЕУ-Србија.

Очекује се да 15. новембра на редовни узвратни састанак с челницима НАТО у Бриселу дође председник Србије Александар Вучић, али су извори у ЕК рекли да, по садашњим информацијама, није предвиђено да се он сусретне и с неким високим званичница ЕУ.

Званичници у Европској комисији су додали да су у току „извесни контакти“ Брисела, Београда и Приштине, али да нема назнака нове рунду дијалога.

Председник Вучић је недавно изјавио да пре нове рунде преговора с Приштином, на Косову треба да почне спровођење дела Бриселског споразума о успостављању Заједнице српских оппштина.

(Бета)

www.nspm.rs/hronika/ramus-haradinaj-17.-novembra-u-briselu-gde-ce-razgovarati-o-pristupanju-kosova-eu-od-dijaloga-beograd-pristina-zasad-nema-nista.html

-

Драган Милашиновић

“Велика ствар ако се потврди. Србија каже да је држава Суринам опозвала признање Косова”

Џејмс Кер-Линдзи, британски експерт за Балкан

 

Два тешка шамара на лицу наказне косовске независности у свега три дана показала су да се свет више не боји америчких политичких Франкештајна широм света. Први је принципијелно понашање шпанског амбасадора у НАТО усред Приштине, који је затражио да се Харадинај, коалициони партнер Српске листе, не представља као премијер након чега је овај одбио да присуствује састанку, а други повлачење признања независности Косова од стране Суринама. Да кренемо од овог другог.

Без обзира да ли је српска дипломатија имала тако значајну улогу у повлачењу признања Косова од стране јужно-америчке државе Суринам коју јој придаје Дачић, или су одлучујући били неки други разлози, нема сумње да се ради о изузетно значајној одлуци и са аспекта међудржавних односа и са аспекта међународног права.

Занимљиво је како се и у ком року читава прича одвијала. Почела је 8.јула 2016. када је Суринам објавио да признаје независност Косова, а Србија на то одговорила протестном нотом. У то време шушкало се да је, као и у случају Малија, пресудну улогу у доношењу овакве одлуке ове младе државе (која је и сама независност стекла 1975.) имала Пацолијева кеса, али то оставимо злобницима.

Након што је Дачић објавио повлачење признања, из Приштине су реаговали експресном изјавом Јетљира Зумбераја, Пацолијевог саветника: “Повлачење признања не постоји као концепт у међународном праву. Све је то клевета, док је Дачић шарлатан“(1), али испало је да су шарлатани они јер је Дачић као одговор на одговор поделио новинарима у Скупштини Србије ноту Суринама, потписану 27.10.2017. из које се повлачење признања јасно види.

У документу заведеном под бројем ДН 171/17 се наводи да се он односи на ноту коју је Србија послала Суринаму 29. јула 2016. и да „преноси одлуку Владе Републике Суринам о повлачењу признања Косова и Метохије као независне и суверене државе“.(2) Влади Косова одговарајућа Нота уручена је 30.10.2017., а да су је они примили најбоље говори изјава србо-мрзитељке Урике Луначек, одлазеће известитељка Европског парламента за Kосово, која је из Приштине где се налази у опроштајној посети поручила како је одлука о повлачењу признања “за жаљење”.(3) Оставимо је нека жали и констатујмо да није једина, али да ово још једном показује колико је косовска независност кула од карата која се може срушити за трен будући да нема темеље у међународном праву.

Само три дана пре објаве Суринамове ноте, шпански амбасадор у НАТО, Агире де Карсер, који је био у саставу делегације НАТО у посети Косову, коју је предводила заменица Генералног секретара Алијансе Розом Готемилер, затражио је пре састанка у штабу КФОР-а лоцираном у приштинском насељу Драгодан да се Харединај не представља као премијер, као ни да се други званичници тзв. Косова не представљају функцијама које обављају, а од представника косовских безбедносних снага да буду без униформи, након чега је Харадинај одбио да у том састанку учествује.

Занимљиво је да је шефица делегације Роуз Готемелер очигледно уважила став шпанског амбасадора па се косовским званичницима обраћала само личним именима, без помињања позиција, водећи рачуна да ништа не прејудицира о државности Косова.(4)

Ова два жестока шамара косовској независности морали би бити јасан путоказ српском режиму о наредним потезима. Уместо тога званична Србија, сем што Дачић Суринамом рекламира себе у предизборне сврхе, јер није пропустио да каже да од када је он функцији шефа дипломатије само је 5 држава признало Косово а једна, ето, повукла, наставља са спровођењем налога трећеразредних америчких дипломата и фарсом о “унутрашњем дијалогу”. За Харадинаја, кога је шпански дипломата послао у ћошак, Вучић каже да је легитимни избор албанског народа и његова Српска листа му даје директну подршку. Са Тачијем је већ блиски сарадник на пројекту „историјског помирења Срба и Албанаца“ иза кога скрива своје одрицање од Космета. Па „унутрашњи дијалог“ …

Нека ЕУ, након Каталоније, прави унутрашњи дијалог о свом понашању према Србији, јер бриселска администрација нема стварни мандат да се према Косову односи као према сивереној држави, будући да га пет њених чланица не признаје. Чинећи то она спроводи америчку вољу, али крши основна документа на којима је заснована. 

А да српски режим корача путем у недођију поручује нам ових дана и Беџет Пацоли, први потпредседник косовске владе и министар спољних послова који је пред Одбором за спољне послове косовске скупштине изнео тврдњу да ће „свеобухватни договор са Београдом 2018. године“ утицати и на „лакши пријем (Косова) у Унеско и Интерпол“.(5)

Како Пацоли може знати резултате “унутрашњег дијалога” који је званично почео јуче и на основу чега тврди да ће “свеобухватни договор” бити постигнут 2018? Кажи нам Вучићу!

___________________________

 

  1. www.nspm.rs/hronika/jetljir-zumberaj-surinam-nije-povukao-priznanje-nezavisnosti-kosova-dacic-je-sarlatan.html
  2. www.nspm.rs/hronika/ivica-dacic-juznoamericka-drzava-surinam-povukla-priznanje-nezavisnosti-kosova.html
  3. www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-surinam-dacic/28826259.html
  4. 91.222.7.144/hronika/pristinski-ekspres-spanski-ambasador-u-nato-trazio-da-se-na-sastanku-haradinaj-ne-predstavlja-kao-premijer.html
  5. www.nspm.rs/hronika/bedzet-pacoli-sveobuhvatni-dogovor-sa-srbijom-2018.-godine-uticace-na-laksi-prijem-kosova-u-unesko-i-interpol.html

 

Некада Вам је, господине Вучићу, ако се не варам, Србија са Косовом и Метохијом била премала, па сте баритоном војводског ађутанта мантрали о граници: Карловац- Карлобаг- Огулин- Вировитица, док данас гласићем евнуха телалите како је и оволика превелика и да би кроз кључаоницу Европске уније евентуално прошла уколико се реши тог јужног баласта, јер, авај, није све на Косову и Метохији наше, како рекосте у још једном испразном обраћању самом себи са националном фреквенцијом.

И у праву сте, није све наше, заиста, али је Косово и Метохија наше, читаво, једнако са минаретима и мезарјима колико и са звоницима и праотачким гробљима!

Издају сте покушали да оправдате чињеницом да Срба на Косову и Метохији нема ни пет одсто, те да је то ваљда довољан разлог да кроз тај „унутрашњи дијалог“ дођете до закључка како би ипак требало да припадне народу који је тамо већина, јел да?!

Зар Вас као председника Србије није срамота да поменете тако шта а да барем на трен не застанете, уздахнете, устанете ако треба (а треба) и прекрстрите се усред емисије замоливши Бога да Вам опрости јер добро знате шта чините?!

Знате ли, господине предсениче, зашто данас на Косову и Метохији има тек пет одсто Срба?

Објасниће Вам Ваш коалициони пријатељ Рамуш Харадинај, мада му нож иде далеко боље од статистике, ал кад зброји преклане доћи ћете до мало веће бројке од пет одсто!

Знате ли, господине председниче, зашто данас на Косову и Метохији има тек пет одсто Срба?!

Објасниће Вам Хашим Тачи, трговац органима на велико и мало, чим подели број бубрега с бројем отетих Срба, па ћете доћи до још мало веће бројке од оне коју сте збројали с Харадинајем!

Јесте, исти онај Тачи којем сте подвели судије и тужице да положе „неутралну“ заклетву којом се, ваљда, обавезују да га неће узнемиравати глупостима о 200.000 протераних Срба, крематоријуму у Клечки, Радоњићком језеру, копу Белаћевац, приватним затворима у Јунику, Ђаковици, Гњилану, Пећи…јамама, вртачама, шикарама, Старом Градском, Гораждевцу, Клини, Глођану…

Неће га питати где је глава монаха Стефана, где су звона Самодреже, где су кости витомиричког гробља, где је доктор Томановић, зашто се петогодишњи Марко касапио у калемовима бодљикаве жице покушавајући вриштећи да дохвати лопту коју је изнова и изнова шутирао у те калемове јер није имао коме другом?!

Рекосте и да се Србица тек тако зове али да у њој нема Срба! Тачно!

Питајте Рифата Јашарија, брата крвника Адема, где су Срби из Србице?

Питајте монахиње манастира Девич, ено га усред Дренице, надомак Србице, откуд оне ту и шта се збило 2004. године, док Вам је Србија још била „потаман“?!

На послетку, без иоле Срама запитајте себе, у тим испразним монолозима с јавном фреквенцијом, колико је Срба у Прешеву, Бујановцу, Медвеђи?

Запитајте се чега сте председник ако Вам усред Бујановца организују четвородневну фешту у знак сећања на монструма- команданта Лешија, а Ви се правите „мртви“ док медвед не оде?!

И ту није све наше, али јесте наше, или Вас и то жуља?!

Јел довољно Србије, господине председниче, сабрано у Српској напредној странци, па све остало штрчи ко чуперак на Вулиновој фирузури?!

Када све саберете и одузмете обратите се још једаред нацији у испразном монологу па реците колико сте разрезали да је Србије довољно, потаман да стане у задњи џеп Америке и Европске уније?!

Само не заборавите да Вам је некада и онолика била премала, а да данас у оволицкој једино што заиста није наше на Косову и Метохији јесте Српска листа!

Замолите њих да у тренуцима доколице, док Харадинају не изигравају хоклицу и канабе, зброје колико је Срба било на Косову и Метохији пре него што их је по Вашем укусу остало довољно да их не буде довољно за још један у низу испразни монолог о издаји упакованој у тоалет папир за који треба треба с усхићењем да поверујемо како је украсна фолија…

 

-

Драган Милашиновић

Јуче су на тзв. Косову одржани локални избори у организацији шиптарских пара-државних институција. Гласало се за одборнике и градоначелнике 38 косовских општина, од којих је 10 са српском већином. Према незваничним подацима тзв. ЦИК-а Косова излазност је била 44,19 одсто, а право гласа имало је  1.890.952 грађана уписаних у бирачки списак. Чак 86 „државних тужилаца“ ангажовано је да прати изборни процес.

У чак 15 градова ићи ће се у други изборни круг, што је најбољи индикатор да се тзв. Косово налази у озбиљном политичком превирању. Буквално сва већа места (Приштина, Ђаковица, Урошевац, Митровица, Призрен, Гњилане и др.) потражиће градоначелнике у другом кругу који се одржава за 4 недеље.

Иначе, за локалне изборе пријавио се укупно 91 политички учесник – једна коалиција, 35 политичких партија, 30 грађанских иницијатива, те 25 независних кандидата. Осамнаест субјеката је из Српске заједнице, а Срби су гласали укупно у 21 општини, од којих у 10 имају већину.(1)

По већ више пута виђеном сценарију представници Српске листе већ око 21. сат појавили су се на улицама Северне Митровице да објаве победу у свих десет општина са српском већином, са шампањцем у рукама, трубама иза себе и Марком Ђурићем на челу колоне, коме за ову прилику нико није пречио улаз на Косово.  Та парада политичког кича, потпуно непримерена ситуацији у којој се данас живи српски народ на Космету, још једна је потврда потпуне незрелости ове Вучић-Вулинове политичке групације, па се још једном мора поставити питање шта то слави Српска листа? И у чије име? 

Након што је млађани Марко, образа румених од шампањца, одржао слово хвале српском јединству и нагласио да остварени резултати показују како народ на КиМ верује Александру Вучићу, окренуо је телефоном председника Србије који се преко интерфона обратио окупљеним активистима Српске листе следећим речима:

„Хоћу да поздравим све присутне и да вам честитам на огромном успеху, да кажем да је наш народ још једном показао како уме да се бори за опстанак али и за своју земљу Србију, да уме да се бори када је најтеже“(2)

Занимљиво, али не и ново. На овакво потпиривање подела од Вучића смо већ навикли. Човек никако да се научи да је председник свих Срба. Но, без обзира на његове речи највише разлога за радовање оваквим резултатима имаће коалициони партнер Српске листе Рамуш Харадинај чија партија, према прелиминарним резултатима,  ни издалека није поновила солидне резултате на парламентарним изборима.

У општинама са албанском већином у којима су избори окончани у првом кругу најуспешнији је Мустафин Демократски савез Косова, који је однео победу у значајнијим општинама Kосово Поље, Пећ, Подујево, Витина и Љипљан, док је кандидат Харадинајеве Алијансе за будућност Kосова победио у општини Јуник, а независни кандидати изабрани су за градоначелнике Ђенерал Јанковића и Србице(3), што је више него занимљиво, с обзиром да се ради о етнички чистим албанским општинама, где је својевремено УЋК имао јака упоришта.

Сходно етничком саставу становништва, кандидат Турске демократске партије Kосова победио је у општини Мамуша.

Ето, то би био приказ првих података локалних избора на Космету, у одабиру овог аутора. Из њих се могу извући веома занимљиви индикатори даљих политичких дешавања у шиптарској парадржави Косово у наредном периоду. Рецимо, колико је била погрешна одлука Вучић-Вулинове Српске листе о коалиционом везивању за Харадинаја, које је потпуно неупотребљиво на локалном нивоу где ће његов политички утицај бити миноран, а баш на том нивоу решавају се основни егзистенцијални проблеми становништва. Но, о томе опширније и детаљније у наредним данима. Ово није дан за озбиљне политичке анализе…

… Шампањац Српске листе још увек удара у главу …

 

__________________________

  1. www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-lokalni-izbori-/28808723.html
  2. rs.n1info.com/a336843/Vesti/Vesti/Srpska-lista-proglasila-pobedu.html
  3. Исто

 

То да ће цену за срамну коалицију Вучић-Вулинове Српске листе са ратним злочинцем Рамушем Харадинајем и крајње неодговорну политику званичног Београда према својој јужној покрајини платити целокупни српски народ на Косову и Метохији већ смо наговестили на овим страницама. И рачуни већ стижу на наплату.

За непуна два месеца учешћа у Харадинајевој политичкој „причи“, Горан Ракић и његова политички неписмена, а национално неодговорна дружина, толико су себе искомпромитовали да им ни недавни пријем код Вучића, ни отворена подршка Београда коју су добили (а која је, без обира на све на Космету увек много значила), није помогла у враћању поверења превареног српског народа, који себе с правом доживљава таоцем једне корумпиране групе која са Харадинајем прича приче личног интереса.

Отуда су локални избори на Косову, до којих је остало свега недељу дана, по Српску листу дошли у најгоре могуће време. Чињеница да се за ове изборе пријавило чак 17 српских опција, и да практично нема средине у којој живи значајнији број Срба а да им је Српска листа једина варијанта, најбољи је показатељ ерозије ауторитета Српске листе у српском народу на КиМ. Отуда нема дилеме да ће, уколико на овим „локалним“ изборима покажу битно слабији резултат од оних тзв. „парламентарних“, њихов легимититет бити значајно пољуљан на свим нивиоима.

Очигледно не бирајући средства да то спрече активисти Српске листе кренули су не само у прљаву кампању против оних које сматрају главним конкурентима, већ и у отворене притиске, уцене и претње бирачком телу, злоупотребљавајући свој положај у тренутној косовској власти и блискост са српским режимом, рачунајући и манипулације бирачким списковима и гласачима који ће организовано доћи да гласају из Србије. Организовани превоз ће, дабоме, бити обезбеђен само за симпатизере Српске, док ће други морате да се потруде сами. Ништа ново, само у постојећим условима има већу политичку тежину.

О томе нам је ових дана говорио Оливер Ивановић, лидер Грађанске иницијативе „Србија, демократија, Правда“, која је један од озбиљнијих противника Српској листи у борби за гласове на северу Космета, баш као што је и он најозбиљнији против-кандидат Горану Ракићу за место градоначелника Северне Митровице.

Говорећи, у својој изјави за ФоНет, о притисцима на противнике Српске листе Ивановић је нагласио да је „ово сада нечувено и да се Срби данас више боје Срба него што су се бојали радикалних Албанаца до 2008. године”.(1)

Он је отворено поручио да мора бити схваћено да су партијске линије једна ствар и да свако има право да подржава своју партијску структуру на Косову, али нема право да то ради са државне позиције.

„То је апсолутно и незаконито и нељудски, а да не говорим да производи крајње консеквенце. Таква политика је увек производила сукобе на Косову, а то нама није у интересу“, оценио је Ивановић.(2)

Он је истакао како је све почело притисцима на могуће кандидате, а затим се и наставило.

„Кад је наша листа формирана настављени су притисци, догодило нам се да и на замењене кандидате не можемо да рачунамо, јер су и на њих наставили да врше притиске. Сада су прешли у фазу када врше притиске на људе који ће бити испред Грађанске иницијативе СДП на бирачким местима као контролори. Под притиском су и грађани који су наши симпатизери и потенцијални гласачи“(3), објаснио је Ивановић, а затим указао и на „стимулативне мере“ према гласачима:

„С једне стране праве неке такозване стимулативне потезе, грађанима су делили до пре десет дана паприку за туршију. Не могу да схватим из којих то фондова финансирају. Злоупотребљавају хуманитарне фондове, па деле и дрва. На сваки могући начин и уз коришћење свих могућих фондова раде нешто што није дозвољено“(4).

Јасно је да Ивановић, одмерено као и обично, не говори само о Српској листи, већ указује и на кратковидост београдског режима који својим једносмерним приступом подстиче поделе у српском народу на Космету. Те поделе први су рачун који ће српски народ на КиМ морати платити због издајничке политике Српске листе. Јасно је и то да Ивановићева политичка опција није једина мета њихове агресивне кампање, већ су то и све остале српске опције које не подржавају сарадњу са Харадинајем, као и да је циљ тога гушење било каквог критичког мишљења у српским срединама на Космету. Нескривено показујући да им је Харадинај политички ближа опција од сарадње са осталим Србима, Вучић-Вулинова Српска листа гази у опасну авантуру која може имати тешке националне последице.

Ивановић је и први пут прилично отворено говорио и о улози Александра Вучића у ономе што се данас дешава на и око Космета: 

„Знамо да човек који је биран са два милиона гласова има право да води државу како он мисли да треба, али нашу подршку неће имати уколико то буде у сукобу са нашим интересима“.(5) 

„Налажење решења за проблем који траје 30 или 40 година просто ми не изгледа много логично и на крају крајева и нестварно делује. Или постоје готова решења, или постоје неки притисци који до неких решења воде по сваку цену“(6), нагласио је Ивановић за Фонет.

Закључци који се могу извести из његових речи су да на Космету јача отпор бирачког тела издајничкој политици Српске листе и београдског режима, али да су на делу сви облици изборних притисака, манипулација и факсификата.

Но, како год да се ови локални избори заврше продубиће се јаз између Српске листе и осталих Срба, непомирљив јаз између издајника и издатих … 

_______________________________________

 

  1. www.nspm.rs/hronika/oliver-ivanovic-pritisak-iz-beograda-na-srbe-na-kim-je-takav-da-se-srbi-vise-boje-srba-nego-sto-su-se-bojali-radikalnih-albanaca.html
  2. Исто
  3. Исто
  4. Исто
  5. Исто
  6. Исто

 

 

 

 

 

 

 

 

Харадинај је неко с ким је добро бити у влади, а Насер Орић је зликовац. У потпису Александар Вучић.

Будући да је Харадинај стекао одлучујућу популарност у једном делу албанског бирачког тела управо зато што је Вучић тражио његову екстрадицију називајући га зликовцем, уз истоврсне детаље злочина који се сада наводе и за Орића (све је, наравно тачно, просто зато што су обојица зликовци муџахединске школе), Бакир Изетбеговић треба да се забрине за своју фотељу.

Такве „емотивне“ изјаве Вучића док је описивао Харадинаја као злочинца и поступање нашег Министарства правде, управо су били основ да се одбије изручење Харадинаја Србији. Са становишта међународног права, сасвим довољан основ. Оно што бирач у Србији воли да чује преко телевизије, то је управо оно што је Харадинају потребно да би се успешно одбранио пред судом у Француској од екстрадиције Србији.

А на КиМ, међу Албанцима, Харадинај онда долази као „херој“ који је одолео страшном Вучићу. Па постигне најбољи изборни резултат икада. Па постане премијер. Па онда Вучић баци Србе на Косову и Метохији Харадинају у загрљај. Па Вучић изађе у јавност и каже да је то „најбоље могуће“. И представа је завршена.

Шта ради сада Вучић у случају Орића.

Поново изјавама својим и својих, не знам како да их назовем, прави правну основу да изручење Орића Србији не буде могуће. Опет се министарка Кубуровић утркује у описима злочина чиме пред сваким судом развијених држава чини правно немогућим изручење Орића, зато што је прихваћено у међународном праву да саме такве изјаве представника извршне власти представљају довољан основ за тврдњу да, у тој и таквој држави, за окривљеног фер и правично суђење није могуће. Баш су такве изјаве представника извршне власти школски пример када се неће одобрити изручење због тога што постоји основана сумња да окривљени неће имати фер и правично суђење. Дакле, сарађују са Орићем највише што могу. Треба очекивати да сад Орић буде по потерници негде у Европи притворен, па исти циркус као са Харадинајем.

А са ким Вучић не сарађује.

Са Републиком Српском. Изјава Вучића је директно супротна изјави Додика и директно супротна ономе што би председник Србије требало да каже у овом тренутку о тужилаштвима и судовима на нивоу БиХ. Управо је ово пример зашто се ствари морају вратити у оквир Дејтона, који не познаје те правосудне функције на нивоу БиХ, или да се разилазимо.

Просудите сами: Вучић:“ “Мораћемо да не кукамо, да не плачемо, али и да не опсујемо. Позивам све Србе да не покажу и не изговоре ниједну тешку реч против наших комшија Бошњака, већ да градимо пријатељство и будућност. Истину ниједан суд не може да сакрије.“ Додик: „“Председник судског већа је био Бошњак. Ово је прилика да рехабилитијумо причу о већ заказаном референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ. Позивам све Србе да изађу из свих иниституција Тужилаштва и БиХ“; и: „Ја ћу позвати све важне људе у Српској и ово је тачка преко које се неће проћи. Чињеница је да је чак и било Бошњака који су сведочили против Орића и то није било довољно за пресуду“

Вучић онемогућава сарадњу и са свима који су на нашој страни унутар држава ЕУ које су признале сецесију и САД тако што заговара дефанзиву и у погледу питања сецесије КиМ. Уместо да искористи узаврелу атмосферу унутар држава које су признале тзв. Косово поводом Каталоније и да на том таласу подигне политичку цену државницима тих земаља који су кратковидо отворили Пандорину кутију, он пушта да све оде у заборав. Када ће то аргументација Србије боље моћи да допре до широког аудиторијума тих држава које су признале сецесију, ако не сада. Као, Шпанија тражи одлагање. Бесмислица. Шпанији је потпуно свеједно, пошто нико, апсолутно нико, ни не мисли да спомене „П“ од признања сецесије Каталоније. Али онима који су непаметно признали сецесију КиМ итекако одговара да Србија сада не подигне видљивост тог питања и њихове некомпетентности.

И све то у тренутку када Аустрија сада у недељу иде на парламентарне изборе, у којима су снаге против сецесије КиМ у налету.

Знате оне теорије о економским пропадањима, када се каже „када се дотакне дно, онда се иде нагоре“. И оне који указују на то да код пропадања може и да не буде „дна“. Тако мени Вучић изгледа – нема дна.

У име оног дела Срба држављана Републике Србије на КиМ који не признају тзв. институције независног Косова и који тзв. посланике Српске листе не признају за своје представнике, имам обавезу да упутим неколико врло кратких питања председнику Републике Александру Вучићу, поводом његове подршке или налога да „Српска листа“ уђе у ту Владу и подржи ратног злочинца и терористу Рамуша Харадинаја.

Ја ћу та питања исчитати, пошто нису лично моја, да бих их што веродостојније пренео. Питања су кратка, нећу вас дуго задржавати.

Прво питање, на које очекујемо јасан и недвосмислен одговор, је – јесу ли тзв. посланици тзв. Српске листе одлуку о подршци злочинцу РамушауХарадинају донели сами и уз малу консултацију и помоћ Марка Ђурића, како тврди Александар Вучић, или је ту одлуку донео лично Александар Вучић, као што је случај углавном код свих одлука када је у питању Косово и Метохија? Шта је,заправо, овде истина и ко овде обмањује јавност, да ли тзв. посланици Српске листе, који кажу да су тај налог добили од председника Републике Александра Вучића, или Вучић који каже да су то учинили сами?

Друго питање на које јавност, а пре свега Срби на Косову и Метохији очекују одговор, јесте да им се каже и објасни ко су сада – након срамне подршке Харадинају и учешћа у његовој тзв. влади – ,,харадинајеви“ и ,,тачијеви“ Срби, како су представници СНС-а, а и Александар Вучић сам, жигосали све оне који су покушали мимо Српске листе да учествују на тзв. парламентарним косовским изборима? Чији ће сада бити они Срби на Косову и Метохији који нису за „Српску листу“? Вероватно ће то сада бити „Срби Аљбина Куртија“.

Треће питање, односи се на безбедност српског народа на КиМ. С обзиром, да је Александар Вучић у свом обраћању грађанима Србије објаснио да је подршка ратном злочинцу и терористи уследила као „једино могуће решење“ како не би уследио поновни погром Срба на КиМ, дакле, из безбедносних разлога, ми упућујемо питање господину председнику – Александре Вучићу, објасните преосталим недокланим Србима на КиМ, а пре свега остатку породица жртава киднапованих и побијених од стране рамуша Харадинаја, како ће то терориста, ратни злочинац и кољач српске деце (како га и ви с правом називате), како ће он да брине о безбедности преосталих Срба на КиМ?

Јесте ли икада помислили, Ви и Српска листа, да копате по живим ранама оних мајки које су остале без својих синова и кћери управо заслугом злочинца Рамуша Харадинаја?

На крају, четврто питање и порука господину председнику – зашто господине председниче Вучићу обмањујете српску јавност тврдњом да се у овом случају није било другог решења, и да су постојала, како ви тврдите на конференцији за штампу у обраћању јавности, само три решења? Једно је да се подржи Аљбин Курти, друго је да Срби не подрже никога и да сами себе доведу у ситуацију пред неким новим безбедносним ризиком и погромом и треће је да се подржи Харадинај.

Господине председниче, није тачно да није постојало решење. Да сте приликом обраћања грађанима Србије понели Устав Републике Србије уместо програма Аљбина Куртија и да сте носили и читали Устав Републике Србије, а не програм Велике Албаније, дошли бисте до решења,и дошли бисмо сви до одговора како држава Србија и српски народ на КиМ треба да се понашају.

Очекујем овај одговор, наравно, не преко медија, не на конференцији за штампу, не приликом новог „обраћања нацији“, већ, како Пословник каже, писаним путем. Хвала

(НСПМ)

 

www.nspm.rs/hronika/slavisa-ristic-cetiri-pitanja-za-aleksandra-vucica.html

-

Драган Милашиновић

Након Тачијеве изјаве да ће одлука о Војсци Косова бити донета до краја године, постављало се логично питање како ће то технички бити изведено, будући да му је за такав корак потребно минимум две трећине гласова мањина, а Српска листа, која чини половину гласова мањина, наводно није расположена за тако нешто. Бар тако говоре и они, а посебно Вулин, који је категорички одбацио такву могућност.

Но, исувише тога што је одбацивао Вулин сада је део косметске свакодевнице и српске несреће на Космету. Зато, после свега што су урадили за ово кратко време, рекао бих да посланици Српске листе немају морални или национални проблем  да подигну руку за „Војску Косова“, али да траже  некакав одржив алиби како да то учине а да себе потпуно не дезавуишу. И чини се да је решење пронађено.

Харадинајева влада је 18.09.2017. усвојила Програм за период 2017-2021. а две битне тачке у њему су „оснивање Асоцијације општина са српском већином“ (оно што ми називамо ЗСО) и “формирање оружаних снага, односно трансформација КБС у оружане снаге”(1). Дакле, пакет. Трик је прост.

Када се, у новембру, овај предлог Харадинајеве “владе” буде усвајао у тзв. “косовском парламенту” усвајаће се као целовити документ, па ће посланици Српске листе рећи да су гласали “за” јер у противном не би била створена фамозна ЗСО која је, дабоме, приоритет свих приоритета. Неко ће рећи да је то провидан маневар, што је свакако тачно, али ако узмемо у обзир објашњења које су давали о својој подршци Харадинају и срамно саопштење о свом боравку у Москви, онда ће ово што следи бити још и колико-толико аргументовано. Посебно што ће бити праћено понеким њиховим амандманом на део предлога о “Војсци”, и још понеким бацањем прашине у очи.

А када се томе придодају таламбаси Вучићеве медијске мреже испашће да су се посланици Српске листе још и жртвовали за “будућност наше деце”.

И тако ће Тачијево и Харадинајево “Косово” добити “Војску” до краја године. А када ће Срби добити ЗСО?

Е, то ће, богами, мало потрајати. Да би ЗСО била формирана, према Бриселском споразуму предвиђено је пет корака, а први од њих је да власт у јужној српској покрајини усвоји одговарајући документ, за шта је сада створена основа. После тога, такозвани “уставни суд Косова” овај документ мора да потврди, чиме се стварају услови да се ЗСО уведе у правни систем. Ово представља други корак, а трећи је да управљачки тим, који чине четворица Срба, изради нацрт статута Заједнице српских општина и достави га Бриселу. Четврти је да га и Брисел аминује, након чега следи евентуална имплементација на терену, као пети корак.

Све ово потрајаће годинама. Уосталом, тек усвојен Харадинајев план и предвиђа да је рок за формирање ЗСО 2021 година.

Да је овакав сценарио на  столу потврђује недавна изјава Слободана Вујичића, председника Удружења и Уније Црногораца (на Косову):

 „Српски посланици ће ускоро и без икакве сумње гласати за формирање војске Косова кроз уставне промене нашта су се, уосталом, и обавезали када су као посланици Републике Косово положили заклетву”(3)навео је он у свом саопштењу за медије.

 

_____________________________________

 

  1. www.nspm.rs/hronika/koha-ditore-zso-ce-biti-formirana-prema-briselskom-sporazumu.html
  2. www.politika.rs/scc/clanak/389134/Pristina-planira-ZSO-tek-za-2021-godinu
  3. www.nspm.rs/hronika/slobodan-vujicic-srpski-poslanici-ce-bez-ikakve-sumnje-glasati-za-formiranje-vojske-kosova-na-to-su-se-i-obavezali-kada-su-kao-poslanici-republike-kosovo-polozili-zakletvu.html

 

Сећаш ли се села Раставице, монструме?! Морао би јер и звери памте а некмоли људи, али далеко си ти од човека, довека крвави Рамуше Харадинају!

Сећаш га се, зар не?! Мораш, крвниче! Довека ће те прогонити, мада звери немају савест али имају памћење!

Сећаш ли се те ноћи 1998. године, нешто пред зору, ушао си у небрањену Раставицу с бандом својих кукавичјих крволока, несоје људски!

Небрањена Раставица, а и зашто би се бранила, никоме ништа нажао учинила није, напротив, вазда су Срби из ње помагали комшије Албанце.

Нису се имали чега плашити, спавали су мирне савести док пре зору ниси умарширао, звери и…

Памтиш ли стара дрвена врата куће Војиновића која си “храбро” развалио цокулом, пренувши из сна мужа, жену, шестогодишњег сина и двомесечну бебу..?

Памтиш, звери, мора да памтиш како сте “јуначки” запосели дом мирних и кућевних људи, како су деца јецала док сте се зорили по кући, како си сео за сто и наредио несрећници да вам спреми нешто за дорућак..?

Памтиш, накоте, памтиш сигурно! Толико крви три живота не могу да сперу а не тек непуне две деценије откад си…

Несрећница је отрчала у кухињу, отац је остао с децом у соби, покушавајући да се устави између вас, ђаволи, и њих али…

Сећаш ли се шта је несрећница кроз сузе пројецала из кухиње: “Немамо ништа од меса да вам спремим…” и памтиш ли шта си потом учинио, згадивши се и самом ђаволу?!

Јесте, Рамуше Харадинају, пришао си колевци, потегао пиштољ с појаса и с осмехом пуцао у главицу двомесечног анђела!

Трепнуо ниси нити ти је рука задрхатала, јер рука задрхти човеку а звери…

Отац се пренуо и устремио на тебе, син је вриштао крај њега, несрећница није стигла ни да искорачи из кухиње кад си…

Истим рафалом оца и сина! Оца и шестогодишње дете, крвничке црни!

Потегао си нож ко зна колико ве отупео од српских вратова и зарио га у душних двомесечног анђела, јадна звери!

Зарио, завртео круг, одрубио анђеоску главицу и бацио је мајци: “Ево, сад имаш меса па нам скувај пасуљ…”, грохотом си се смејао, накоте, не знајући да је та главица већ засијала ко Лазарева, падајући мајци пред ноге…

Сиротица је скочила на тебе, желела ја зубима, ноктима, вриском да ти пресуди, али шта је мајчин врисак за звер..?

Одвели сте је у вашу ђавољу јазбину на Јуничким планинама.

Прелепе планине а такве звери на њој…

Обамрлу, живо умрлу силовао је ко је стигао читава три дана, без престанка, без трена да одмори душу и умре ко човек, без…

Нисте стајали, монструми! Нисте сиротици дозволили да испусти душу и одмори од живота који сте јој у ђавољем пиру претворили у пакао!

Ма, какав пакао, и њему је од вас била мука, презирао вас је, страховао да му такви не дођу јер од свег најгорег што се у њему сабрало- ви сте били гори!

Трећег си је дана силовао последњи пут и “јуначки”, накоте, потегао онај исти нож којим си ону свету главицу…

Преметнуо си јој га прекко грла, хитро, онако тупог и прекрвавог, крв је шикнула по теби сливајући се низ ту гримасу од лица монструма- Рамуше Харадинају!

Уживао си слушајући како ропће молећи смрт да пожури, а она је на Косову и Метохији тих дана имала и превише посла. Дуго се у ропцу чекало на њу…

Сећаш ли се, звери, породице Војиновић?!

Мораш се сећати, још је та крв свежа на тим проклетим рукама!

Сећаш ли се Растелице, мирног и небрањеног села недалеко од Ђаковице и десетине измасакрираних лешева осталих за тобом и том хордом безумника у ноћи ’98. године?!

Памтиш, сигурно памтиш и умиреш сто пута дневно, јер јунаци умиру једанпут а кукавице сто пута на дан, погани нељудска!

Памтиш и ону двојицу мучених полицајаца што си заробљене и већ полумртве вукао за собом до те ноћи у Растелици?!

Сећаш ли се како си их натерао да гледају крвави пир у кући Војиновића а потом везао за дрво, секао комад по комад, рез по рез…најпре уши, нос, очи, прсте…солио ране док су саборци у једу и грчу слушали преко радио станице све док нису…

Дуго су умирали, предуго, или су пак предуго живели тако осакаћени и свезани за дрво чекајући на смрт која је, рекох, тих дана каснила, презаузета за све вапаје недокланих Срба…

Знам да се сећаш свега, није то тако давно било, још урлици одзвањају Метохијом док ти млаз крви натапа лице, груди, шаке…тај осмех звери!

Памтиш, не сумњам, проклете су и претешке ноћи на јастуку ко пању…

Памтиш, још миришеш на крв, мало је три живота да толка спере с човека, а тек са звери..?

Памтиш, да, али ми заорависмо, Рамуше Харадинају!

Они којима си прихватљив партнер у отужној власти- зарад мало власти!

Мизерије и беде људске!

Они не памте, Рамуше, не желе да памте!

Не желе да те оптерећују ситнцама, јер шта је стотине прекланих српских вратова, шта је просута дроб деце, шта су силоване мајке наспрам кости коју ћеш им дати да се око ње трве и глођу?!

Подсети их понекад на “јунаштво” из Растелице, накоте, насмеј им се у лице, видећеш ћутаће понизно и вазда наћи понеку реч да те утеше, јер лако ће они за преклане, већ су им трупла струлела под гробном земљом косовском, мука им је због тебе- тешка је то ноћ ’98. била за тебе.

Онолико “посла” а тек који сат до зоре, а колико је само таквих ноћи било..?

Памте ли, питај их?! Памте, али ћуте, сад ваљаш, сада се крвљу исписју коалиције, сада им је од читавог немањичког метоха довољна само кост…

Можда баш кост оних чија су трупла иструлела на срушеном гробљу некада мирног и домаћинског села којег више нема.

Растелица, сећаш ли се, Рамуше?!

Растелица, сећате ли се мизерници вајне “Српске листе”..?

У напредном европском друштву још један празник – несебични борац за људска права Рамуш Харадинај постао је премијер Косова. Није важно што је та «република» полупризната, и у складу са тим је и Рамуш Харадинај полупремијер. Свеједно је празник, јер то именовање има очигледан облик «шипка» који је гурнут под нос Србији и српском руоводству посебно. Јер су Срби против Харадинаја подигли оптужницу у 108 тачака за тероризам, убиства цивила и друго. Без обзира на то што Хашки трибунал није потврдио те оптужбе (баш би било смешно да је то он урадио), Београд своје оптужбе није скинуо, јер је Београду вема добро познато какво чудовиште представља тај, ако смем рећи, «човек».
Именовање Рамуша Харадинаја за премијера (била је то акција Запада, а никако косовских власти) треба да веома јасно покаже Београду да ће његов пут у Европу пролазити кроз чистилиште, у коме ће се Срби одучити од сопственог мишљења, од сопственог националног поноса и од сопствених претензија на достојанствен живот.

Треба веома добро запамтити да у очима Запада српски народ представља обрађени материјал који се не може искористити у глобалистичке сврхе. Он није подвргнут потпуном бандитизму, сачувао је православну веру и старо историјско памћење. Послаће га да клошари на отпаду историје, а «косовари» треба да постану инструмент глобализације. И они то већ постају.

Ти политичари који сматрају да Запад реализује пројекат Велике Албаније ради прекрајања Балкана, не обухватају својом мисли сву ширину те замисли.

Да, Велика Албанија на челу са главосечама и нарко-дилерима мора се појавити већ у догледној будућности. У то може сумњати само човек који верује у напредну мисију САД. Сви остали који не схватају како се рат против других народа може сматрати напредном мисијом, тешко да сумњају да је Велика Албанија – батина против Европљана. И њена улога ће се огледати у одлукама веома широких задатака.

Посебност албанске дијаспоре у Европи огледа се у томе што су они у потпуности криминализовани, а то је велика сила. По команди из ЦИЕ, албанска дијаспора може организовано да приступи дестабилизацији Европе у било ком потребном тренутку и то нису празне речи.

Одважни лондонски полицајци се већ одавно не усуђују да подигну руку на албанску мафију, јер је њен одговор бескрајно окрутан и крвав. Пре пет година лично сам био сведок сцене у Лондону, када су двојица мушкараца унаказили челичним шипкама раскошни кабриолет, који је лагано ударио у њихов пикап приликом кочења на семафору. Да, момци у живописним мајицама, по изгледу наркодилери са Јамајке, седели су у кабриолету сагнувши главе на колена и нису ни мрднули. А у скупљеној маси шапатом се преносило: «То су Албанци». Увек будни лондонски «бобији» се из неког разлога нису појавили.

Велика Албанија ће плански повећавати своју дијаспору у Европи, иако је она и данас респектабилна. А за неколико година њени руководиоци могу створити мафијашку организацију од десетине хиљада бораца. То је такав инструмент терористичког, корупционашког и лобистичког утицаја на унутрашњу политику европских влада, о каквом може да машта било који брендирани аутор фантастичних детективских романа.

У овом случају, реалност може постази много страшнија од било какве наше фантазије.
А Рамуш Харадинај је прилично погодан за улогу исчадија пакла – владара у таквој тајној држави. Јер ЦИА не ствара просто мафију. Она ствара мафију-државу.

На чему можемо честитати свима вама и влади Србије посебно. Јер, зближавајући се са Косовом, она корак по корак омогућава упрво ову изградњу века.