недеља, април 22, 2018

Тагови Вести таговане са "расизам"

расизам

-
Европска комисија против расизма и нетолеранције (ЕКРИ) Савета Европе позвала је Србију да „призна геноцид у Сребреници“ из августа 1995. године, упозорила на деловање фудбалских навијачких група „укључених у незаконите и криминалне активности“, као и на растући говор мржње и насиље према Ромима и члановима ЛГБТ популације.
ЕКРИ, чији је задатак борба против расизма, расне дискриминације, ксенофобије, антисемитизма и нетолеранције у Европи, изразила је у јуче објављеном извештају жаљење због спорог напретка у процесуирању ратних злочина.

Комисија оцењује и да су се регионалне тензије на простору бивше Југославије нагло погоршале у последњих неколико месеци.

У извештају се, уз констатацију да се Србија извинила за Сребреницу (Декларација о осуди злочина у Сребреници позивајући се на пресуде Међународног суда правде усвојена у Скупштини Србије 2010) и извињење председника Републике 2013. године), препоручује српским властима да „делотворно спроводе Националну стратегију за процесуирање ратних злочина и јавно признају да злочини почињени у Сребреници представљају геноцид“.

У документу се такође изражава забринутост због сталног раста говора мржње у српском јавном дискурсу, који је појачан широким медијским извештавањем. Подсећа се да је Комесар СЕ за људска права Нилс Муижниекс 2015. године упозорио да је постала уобичајна пракса у Србији да високи јавни званичници вербално нападају новинаре називајући их „издајницима“ и „страним плаћеницима“.

Ово тело СЕ изражава задовољство због чињенице да се Радио-телевизија Србије 2010. године извинила гледаоцима због своје улоге „главног пропагандног оруђа режима Слободана Милошевића током 1990-их година“.

Такође се наводи да медији настављају да преносе говор мржње политичара и других јавних личности, појачавајући тиме његово дејство.

Упозорава се на „таблоидизацију“ штампаних медија који се боре за економску егзистенцију и повећање броја ријалити програма на телевизији.

ЕКРИ је посебно забринута због деловања фудбалских навијачких група, које су, како се наводи у извештају, укључене у незаконите и криминалне активности. Истиче се да су навијачке групе повезане с десничарским организацијама које су повезане са националистичким политичарима и организованим криминалом.

Комисија за борбу против расизма и нетолеранције поздравила је доношење закона против дискриминације, запошљавање полицајаца припадника албанске нације, као и то да Стратегија против дискриминације предвиђа доношење закона о регистровању истополних веза.

Напредак је постигнут у изради личних докумената за Роме и повећању броја ромске деце која се уписују у школе, наводи се у извештају.

ЕКРИ оцењује да степен насиља према Ромима остаје на високом нивоу и додаје да само шест одсто ромске деце иде у вртић а 46 одсто заврши основно образовање.

У важним деловима јавног сектора готово да нема ниједног запосленог Рома, а 72 посто свих ромских насеља су и даље дивља, наводи ова комисија.

ЕКРИ је основана 22. марта 1994, с циљем сузбијања расизма, ксенофобије, антисемитизма и нетолеранције који угрожавају људска права и демократске вредности у Европи.

Анализирајући стање у државама чланицама Савета Европе, ЕКРИ доноси препоруке којима је циљ ревизија законодавства чланица, те њихове политике и других мера за борбу против расизма. Препоруке ЕКРИ нису обавезујуће, али се у државама чланицама озбиљно разматрају и углавном спроводе у дело.

(Бета)

91.222.7.144/hronika/evropska-komisija-protiv-rasizma-i-netolerancije-srbija-da-prizna-genocid-u-srebrenici.html

-

На основу истраживања које је спровођено током 13 година (2002-2015), тим с Универзитета Харвард израдио је мапу земља Европе с вредношћу ступња имплицитних расних предрасуда. У Србији их има најмање.

Србија – 0,298

Хрватска – 0,346

БиХ – 0,335

Црна Гора – 0,377

Бугарска – 0,419

Румунија – 0,392

Француска – 0,373

Немачка – 0,365

Албанија – 0,371

Италија – 0,407

Британија – 0,348

Пољска – 0,388

Грчка – 0,365

Мапа је урађена на основу теста „Пројецт Имплицит“, кратког интерактивног квиза у којем учесници упарују речи и слике.

Једна од компоненти теста укључује повезивања позитивних с црним лицима и негативних с белим лицима. Ово користи „имплицитни тест повезивања“ (имплицит ассоциатион тест) и терминологију као што је „добар“, „лош“ и „зао“.

Резултати истраживања крећу се од 0,298 за учеснике из Србије до 0,557 за оне из Чешке.

Општи закључак теста јесте да људи из сваке европске земље спорије повезују црна лица с позитивним описима него бела.

Такође, истраживачи су закључили да непостојање расиситичких гледишта не штити од имплицитних предрасуда о другим расама.

Аутори студије су ипак истакли да је дефиниција „имплицитног“ проблематична и признали ограничења студије, јер се пореде црна и бела лица, док ставови према етничким групама имају много других облика.

„Иако као појединци не морамо имати расистичка веровања, идеје које повезујемо с расом могу бити конструисане културом која описује људе различитих етницитета на конзистентне начине, и начине који су конзистентно мање или више позитивни. Гледано из ове перспективе, овај тест, који је у најбољем случају једно слабо мерило индивидуалне психологије, може бити најкориснији ако су појединачни резултати сакупљени тако да омогуће рефлексију о колективном друштвеном свету који настањујемо“, навели су они.

Такође, студија Универзитета Висконсин у Медисону, Харварда и Универзитета Вирџиније из 2016. указују да је повезаност између расистичких мисли и расистичког понашања можда слабија него што је то сугерисано у овом пројекту.

 

www.nspm.rs/hronika/harvardska-studija-o-rasnim-predrasudama-srbi-najmanji-rasisti-u-evropi.html

-

Секретарка унутрашњих послова Велике Британије Амбер Рад стала је у одбрану низа предложених мера усмерених на смањење броја страних радника у британским фирмама, након што је наишла на одијум међу компанијама које су је оптужиле да подстиче расизам и непријатељска осећања према имигрантима.

Предузећа и станодавци пописују странце, за непослушне предвиђене санкције
Како извештава агенција „Блумберг“, према плановима објављеним на конференцији Конзервативне партије, предузећа ће морати да сачине попис радника које су запослили а који нису држављани Велике Британије. Банке и станодавци ће се такође суочити са санкцијама ако не пријаве странце које су примили.

– Не смемо да занемаримо чињеницу да људи желе да разговарају о имиграцији. Ако желим да причам о имиграцији, немојте ме називати расистом – рекла је Рад за Би-Би-Си Радио 4.

– Требало би да разговарамо о имигрантима, о томе какве су нам њихове професионалне вештине потребне у Уједињеном Краљевству и куда треба да идемо да бисмо их добили, како би се подржало пословање и подстакла наша економија – додала је она.

Посланици из опозиционе Лабуристичке партије придружили су се пословним лидерима у критиковању Радове због ових планова, за које она тврди да су део програма чији је циљ да се помогне компанијама да обуче домаће особље како би се смањила зависност од радника изван Британије.

Британски секретар за здравство Џереми Хант је искористио своје обраћање на конференцији конзервативаца да најави планове за формирање Националне здравствене службе која ће у року од десет година самостално пружати све услуге, тако да више не буде потребно ослањање на лекаре из иностранства.

– Жао ми је, али не, ми то нећемо дозволити – написао је посланик Лабуристичке партије Енди Барнам на Твитеру, због слике под насловом „Компаније морају да попишу стране раднике“, која је објављена данас на насловној страни дневног листа Тајмс.

– Ово је била непријатна, ксенофобична торијевска конференција. Тереза Меј је одговорна за повратак агресивне партије – додао је он у свом твиту.

Амбер Рад је у уторак потврдила владину преданост циљевима за смањење укупног броја миграната на „неколико десетина хиљада“, пошто Велика Британија стреми ка будућности изван Европске уније, наводи њујоршка агенција.

У дванаест месеци, закључно са мартом ове године, како додаје, укупан број миграната у Британији био је близу рекорда од 327.000 људи.

– Многа предузећа ће бити разочарана да запошљавање глобалне радне снаге сматрају срамотом – изјавио је за Би-Би-Си Адам Маршал, садашњи генерални директор Британске привредне коморе.

– Мислим да компаније не треба да се кажњавају зато што запошсљавају проифиле радника са специфичним вештинама, који су им потребни – закључио је Маршал, а преноси „Блумберг“.

www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/603544/Evropska-unija-zabrinuta-Britanci-popisuju-strance

-

Британски стручњаци тумаче исход референдума као свесну одлуку да се привредна стабилност жртвује у замену за право да се заустави прилив миграната.

Тај случај делимично је изазван расизмом.

Током кампање пред референдум, обележене и расним предрасудама, стручњаци су упозоравали да би одлазак из ЕУ довело до дугорочне финансијске нестабилности. Фунта је дан после референдума пала на најнижи ниво за 30 година.

„Или су људи то превидели, или су одлучили да је цена суверенитета и заустављање прилива миграната вреднија од привредног раста“, изјавио је Брајан Кас, представник Одсека за компаративну политику у Лондонској школи економије.

Кас је рекао да сада влада „глобални тренутак страха“ и то пореди са успоном републиканског кандидата за Белу кућу, Доналда Трампа.По његовим речима, Трампови бирачи, као и разочарани гласачи из радничке класе северне Енглеске, „одлучили су да буду жртва глобализације“ и зато је британско гласање за излазак из ЕУ „глас из протеста“.

Током кампање пред референдум, присталице Брегзита су качиле плакате с мигрантима који нису белци, како улазе у Европу уз слоган „Бреакинг Поинт“. Критичари су одмах оптужили заговорнике Брегзита за расизам, док је лидер те струје Најџел Фараж реаговао да не „може да се извини за нешто што је истинито“.

„Таква врста кампање… се може упоредити с нацистичком пропагандом и искрено речено с расистичком“, изјавио је Дејвид Гилборн, стручњак за међурасне односе на Универзитету у Бирмингему.

Гилборн је изразио наду да ће се Британци, без обзира на одлуку о изласку из Уније, борити против „притајеног“ расизма у друштву.

По његовим речима, кампања и дебате о останку или одласку из ЕУ у суштини су се заснивале „на идеји да обичном човеку прети опасност од других људи који не изгледају као он“.

(Бета)

извор: www.nspm.rs/hronika/asosijeted-pres-rasizam-britanaca-jedan-od-glavnih-razloga-za-bregzit.html

-

Поред суспензије од једног меча, због расистичког понашања навијача и употребе ласера, Украјинци ће морати да плате 97.000 евра

УЕФА је казнила репрезентацију Украјине једним мечом играња пред празним трибинама због расистичких повика на утакмици са Шпанијом у квалификацијама за ЕП 2016. године. Поред суспензије, због расистичког понашања навијача и употребе ласера, Украјинци ће морати да плате 97.000 евра.

Ова селекција ће без подршке навијача бити на отварању квалификација за СП против Исланда 5. септембра 2016.

извор:www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82.434.html:578795-%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%B6%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B0

-

У АМЕРИЧКОМ граду Фергусону, у којем је прошле ноћи дошло до сукоба између полиције и демонстраната, уведено је ванредно стање.

Шеф државне адмнистрације округа Сент Луис, којем и Фергусон припада, објавио је да то значи и да је шеф окружне полиције, Џон Беламар, добио већна овлашћења у самом Фергусону и његовој околини.

Прошле ноћи су рањена три полицајца и два демонстранта, а четири ухапшена.

Беламар је, иначе, оценио да су по Фергусону вршљале и пуцале на полицију криминалне групе чији циљ је био да испровоцирају веће немире.

fakti.org/globotpor/alter-america/posle-nocnih-sukoba-i-pucnjave-u-fergusonu-uvedeno-vanredno-stanje

-

Годину дана после расних сукоба у Фергусону, много тога се променило, али расна нетрпељивост је остала велики проблем САД. Он је усађен у ДНК те државе, сматра Геро Шлис.

Од пре годину дана, расни сукоби у САД имају једно име: Фергусон. Млада жртва полицијског насиља Мајкл Браун и неочекивана жестина нереда потресли су не само млади раднички град у Мисурију, већ и читаву државу. Фергусон је променио Америку. Јесте, и раније су бели полицајци убијали црне тинејџере. И раније су расни сукоби били отворена, болна рана за коју лека нема на видику.

Али, слике сукоба који личе на грађански рат, полицајаца у војној опреми и докази о расизму у редовима градске полиције веома су узнемирили грађане. Израз државна сила је одједном добио претећи призвук. Раније су Американци у сукобима између чувара реда и Афроамериканаца инстинктивно били на страни државе, али то поверење је нестало.

Расизам и полицијско насиље

Расни сукоби су сада неодвојиво повезани са полицијском бруталношћу. Та повезаност је током године у Кливленду, Северном Чарлстону и Балтимору довела до нових жртава. То што сада готово половина од 50 америчких савезних држава жели да уведе камере на полицијским униформама, додатне тренинге за полицајце и независне истражне комисије, даје наде да је почео процес учења.

Ове године се променио и сам град Фергусон. Резултати првих избора за нову градску власт после нереда у Фергусону говоре за себе: излазност се удвостручила, а број црнопутих посланика градске скупштине је три пута већи него раније.

Фергусон је добио и новог шефа полиције, новог градског менаџера и новог судију – све Афроамериканци који тако сада репрезентују црну већину градског становништва. Још једна добра вест: градска власт је битно смањила претерану ревност у изрицању новчаних казни грађанима за разне ситне прекршаје као што је, на пример, погрешно паркирање… И поред тога, Фергусон је остао подељен град. Неповерење између белаца и црнаца се после нереда продубило. Полицајци су променили понашање, али црнопута већина их никако не прихвата.

Са речи на дела

Фергусон није променио само земљу, већ и њеног првог црног председника. Све док није добрано поодмакла друга половина његовог другог мандата, Барак Обама је оклевао да проликом расних сукоба стане на страну црне заједнице. После Фергусона је постао јаснији; заузео је став и отворено критиковао полицију и правосудни систем због тога што црнце и Латиноамериканце третирају друкчије од белаца. Његово помиловање младих затвореника кажњених због преступа са дрогом повезано са предлозима о реформи правосуђа показује да он не жели да остане само на пригодној реторици.

Расни сукоби прате САД од њиховог оснивања. Они су дубоко усађени у њену ДНК. Да би могла да продре у њихову срж, држава мора да постане искрена према самој себи. То ће остати велики задатак за председника који у јесен свог мандата постаје све јачи. Многе његове присталице се надају да ће он ускоро одржати један велики говор о расним сукобима. Говор који неће преко ноћи решити проблеме, али би могао да промени Америку и свет.

(Дојче веле)

www.nspm.rs/hronika/gero-slis-rasizam-je-deo-americke-dnk.html

-

ГРАЂАНИ Америке са бојом коже свог председника Барака Обаме седам пута имају веће „шансе” да „попију” метак своје полиције од својих сунаордника беле боје коже.

До овог закључка је дошао утицајни лист The Washington Post, након анализе свих случајева примене ватреног оружја током првих седам месеци 2015-те које се налазило у рукаама припадника америчке полиције.

Анализа је, наиме, показала да су амерички полицајци у том периоду убили 24 ненаоружана црнца. Што значи: да су по једног убијали сваких девет дана!

Укупно су током ове године убили 60 ненаоружаних мушкараца, а црнци чине – 40 одсто.

Укупно су, иначе, убили – дакле, и наоружаних и ненанодужаних – 585 људи. Добар број њих говорили су – шпански.

fakti.org/globotpor/alter-america/americka-policija-2015-na-svakih-devet-dana-ubijali-po-jednog-nenaoruzanog-crnca