петак, јун 22, 2018

Тагови Вести таговане са "раскол"

раскол

-
Након окончања Критског лажисабора петорица браће из Светогорског Србског манастира Хиландар , упутила су писмо игуману манастира архимандриту Методију и отворено и чврсто изразила свој став: Критским лажисабором екуменизам је „прихваћен“ као учење Православне Цркве, зарад тога не можемо присуствовати богослужењима и причешћивати се тамо где се помиње јересиарх Вартоломеј, који је посадио семе свејереси.

1468235370_image013-900

Игуман Методије није одмах одговорио, али је рекао да ће њихово питање бити разматрано на манастирском сабрању, које је заказано за 5. јул. У уторак, 5. јула, 2016. године, монаси Дамјан , Лука, Онуфрије, Николај и искушеник Данило позвани су на манастирски савет. Питали су их да ли и даље остају при свом мишљењу које су раније изнели. Оставши чврсто при свом ставу, одговорили су: Да. Онда је игуман, архимандрит Методије рекао, да нема потребе да се било шта даље објашњава и да је њихов став јасан.

Накох тога игуман је дао реч старцу -члану манастирског савета, Хрвату, јеромонаху Серафиму, који је почео да објашњава како ће бити санкционисани ако наставе путем који су изабрали: до недеље, 10. јула, они морају да напусте манастир Хиландар, те да им је забрањено да се настане у било којој Хиландарској келији било оној која се налази на територији Хиландара или у Кареји , да ће бити лишени грчког држављанства и да ће им бити одузети грчки документи (сваки странац који узима монашки постриг на Светој Гори, у складу са законима Свете Горе добија грчка документа и држављанство); њихова имена ће бити уклоњена из монахологије (књиге, у којој јсе налазе имена монаха који су примили постриг на Светој Гори), те да ће бити рашчињени и сврстани у ред лаика.

Братија му је одговорила да су се заветовали Богу и Богородици, и да су они и даље монаси. Јеромонах Серафим је почео да их прекорава објашњавајући им да не расуђују правилно о ономе што се дешава: „Папа Фрања – је најбољи папа. У поређењу са онима који су били пре њега, он одбацује примат папске непогрешивости, он се покајао, како би се православни и римокатолици ујединили“. Браћа Срби нису претрпели латиномудровање о. Серафима, и у лице му рекли да је језуита и да је издао Христа.

Рекли су му да је њему „папа“ вреднији од све браће у Христу, са којима се подвизавао у манастиру. Нико из Савета стараца  није стао у одбрану исповедника. Посве мирно су се сложили са тим судом и незаконитом одлуком у вези са монасима који су побунили против јереси и стали у одбрану Вере Православне.

Братија из Хиландара – монах Дамјан, монах Онуфрије, искушеник Данило и монах Лука милошћу Божјом и Царице Небесне прогнани су од лажне браће  због исповедања Православне Вере. Монах Николај је остао у манастиру.

За вас, драга браћо и сестре, читаоце Трећег Рима, изгледа невероватно то што читате и што ћете тек читати, али то је горка истина, да непојмљива  чак и нама – руским светогорским подвижницима . Наше срце је тужно, све ово тера нас на сузе и изазива стид у нас, јер је тешко поверовати да се све ово дешава на Светој Гори, у Уделу Пречисте Божје Матере , у Рајском Врту, у којем треба да расту цветови Небожитеља – Светогораца, чувара Светог Православља. Да ли Света Гора – Острво Молитве и Светионик и Тврђава Православне вере може да прода Свете мученике, Исповеднике и Свете Оце!

Светогорска со губи своју снагу! Сведоци смо чињенице да данас у име одбране Светоотачког Православља може устати нас око две и по хиљаде, и ако ниједан од 20 Атонских манастира (осим Есфигмена који је у посебном положају ) није осудио нити Вартоломеја, нити скуп на Криту, нити  потписивање јеретичких, екуменистичких докумената нити прекинуо општење са јересиархом Вартоломејом.

Нико од „светогораца“ не може се позвати на то да није знао, да није чуо или да  није имао информације о тренутном одступању. И дан данас Геронда Сава Лавриот обилази све Светогорске обитељи, келије и каливије , и охрабрује све на подвиг за Веру, али велика већина „Светогорских монаха“ се плаши да потпише његова обраћања, да иступи јавно и крене путем истинских исповедника. Огромна већина „Светогорских“ монаха страхује од невоља и гоњења ради Христа, и желе по сваку цену да задрже миран одмерен живот, у тиховању.

Али не бојте се! Компромис и кршење Свете Вере са јеретицима Православни монаси не толеришу и неће толерисати никада!  Православни монаси увек исповедају Свето Православље, увек се боре за Свето Православље, и када их Господ позове, за СветоПравославље ће и умрети! Исправан одабир Верног или погрешан кукавице, то је – Верност Христу или плашљиво, прећутно и неприметно усвајање Антихриста! Таквом мирном издајом Светоотачке Вере, Свету Гору ће казнити Њена Игуманија. Ако се не покајете за свој кукавичлук, страх и нечињење у очувању чистоте Вере Православне, гнев Божји ће се излити на вас.

На Вартоломејски лажисабор управно тело Свете Горе – Свети Кинот послао је свог представника, који заједно са другим „беспаметним“ посматрачима није имао право гласа у складу са правилима лажисабора и био је је неми сведок усвајања злих јеретичких докумената и одлука.

Представник Свете Горе није напустио сабор нечастивих и када је слушао и видео рђаве ствари он није заплакао гласно: „Нека Вам запрети Господ , ви зли, уништитељи Светоотачке вере!“, нити је затворио уста Богохулнику, змији Вартоломеју . Не, ништа од тога „светогорац“ није учинио. Он је све то прогутао и вратио се на Свету Гору, чак и не схватајући да је својим пристанком на јерес окривио не само себе него и Свети Кинот и сву Свету Гору.
Знајући унапред све о екуменистичким документима који су требали бити „усвојени“ од стране тог нечастивог сабрања, Свети Кинот у сваком случају није требао послати свог представника на лажисабор. Саучесништво у злим делима учесника чини делатником безакоња и одговорним за последице. Свети Кинот је дужан да, пред целим православним светом осуди јеретичка докумената и јересиарха Вартоломеја, а не да му да могућност да сазове такво сабрање и руљу која се руга Светом Православљу.

Ми подржавамо у свему нашу браћу – Исповеднике из Хиландара , благосиљамо  их и молимо се за њих, да би их молитвама наших Светих Стараца Бог укрепио, и Својом Благодаћу одржао на Путу Исповедништва.

Данас, без обзира где је особа – на Светој Гори, у Русији, Србији, Грчкој, Бугарској или Грузији, важно је да се схвати да је наступило време исповедништва, време благодатно, када за веру Христову мора да се пострада. Данас смо добили прилику не само да слободно исповедамо Истину Христову, него је потребито да кренемо путем исповедништва како би нашу Свету Веру Православну сачували неукаљаном. Не каљајте се општењем са јеретицима Вартоломејом и Кирилом и њиховим истомишљеницима. Непријатељи Бога припремају свету уједињену религију за признање Сатане, вођени наказом антихристом.

Представили смо вам део обраћања са Свете Горе, за које је непосредни повод прогон монаха- исповедника из манастира Хиландар.

Обраћање су потписали:
Јеросхимонах Рафаил (Берестов), Света Гора Афон
Јеросхимонах Онуфрије (Стебелев-Веласкес), Света Гора
Монах Лука (Васиљевич), Света Гора
Монах Онуфрије (Димитров), Света Гора
Монах Дамјан (Михалевич), Света гора
Искушеник Данило (Дувњак), Света Гора
Јерођакон Дамјан (Ценов), Света Гора
Монах Георгије (Амиров), Света Гора
Монах Јефрем (Пишиков), Света Гора
Монах Ермоген (Кобзарев), Света гора
Монах Симеон (Берестов), Света Гора
Монах Бенедикт (Смишљајев), Света Гора
Монах Сергије (Хожаинов), Света гора
Искушеник Јован (Август), Света гора
Послушник Алексеј (Третјаков), Света гора

Сасвим је јасно да се предање духовне борбе и светости на Светој Гори наставља све до данашњег дана, уз благослов наше Владичице, Пресвете Богородице, која штити и руководи Своје наслеђе. Архимандрит Георгије, игуман светог манастира Григоријата на Светој Гори

Извор: 3rm

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

извор: https://pravoslavljepzv.wordpress.com/2016/07/11/прогон-монаха-на-светој-гори-хиландар/

-

МИТРОПОЛИТ ЛИМАСОЛСКИ АТАНАСИЈЕ: САВЕСТ МИ НИЈЕ ДОЗВОЛИЛА ДА ПОТПИШЕМ

Митрополит Лимасолски Атанасије (Кипарска Православна Црква) званично је потврдио да за вријеме засиједања на Криту није потписао усвојени документ „Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског свијета“. Управо је тај документ изазвао најоштрију полемику како до одржавања сабора на Криту, тако и у вријеме сабора.

Митрополит Лимасолски Атанасије (Кипарска Православна Црква)
Митрополит Лимасолски Атанасије (Кипарска Православна Црква)

„Пошто је дошло до несугласица у информисању вјерујућих хришћана о томе зашто нисам потписао документ Светог и Великог Сабора под називом „Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског свијета“– пише владика Атанасије, – желим да обавијестим све вјернике да ми савјест није дозволила да га потпишем. Нисам потписао због тога што нисам сагласан са текстом документа у његовом коначном облику“.

Истовремено је митрополит Атанасије приложио и текст свог обраћања „Светом и Великом Сабору“, у вези са горенаведеним документом. Потпуни текст објављен је на страницама грчког портала „Ромфеа“.

САОПШТЕЊЕ МИТРОПОЛИЈЕ ПИРЕЈСКЕ О КРИТСКОМ САБОРУ

Mитрополит Серафим Пирејски
Mитрополит Серафим Пирејски

СВЕШТЕНА МИТРОПОЛИЈА ПИРЕЈА

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ЈЕРЕСИ И СЕКТЕ

У Пиреју, 27. јуна 2016.

Прва жалосна сазнања са Светог и Великог Сабора

С великом тугом и душевним болом пратили смо преко средстава информисања отварање Светог и Великог Сабора, које је отпочело недељном Божанском Литургијом Педесетнице, и у редовима која слиједе излажемо укратко вјерном народу Божијем наша прва сазнања.

Прво жалосно сазнање је присуство и заједничка молитва јеретика паписта, протестаната и монофизита на Вечерњој и Божанској Литургији овог великог Господњег празника у храму Св. Мине у Ираклију, нешто што је, као што је познато свима, забрањено свештеним канонима. Православни Предстојатељи и други епископи који су учествовали, погазили су свештене каноне, апостолске и саборске, желећи тако од почетка да пошаљу поруку читавом свијету, колико поштују одлуке Васељенских Сабора и последично саборску установу, због које се „кидају“ и говоре високопарним изјавама.

Друго жалосно сазнање је појава званично позваних представника, послатих од јеретичких заједница паписта, протестаната и монофизита на отварању рада Светог и Великог Синода, што је први пут јављена новотарија, страна нашем саборском предању. И заиста, споменути представници су од стране Васељенског Патријарха г. Вартоломеја ословљени као „представници братских Цркава“, прије него што је Свети и Велики Сабор одлучио о црквености или нецрквености наведених јеретичких заједница. Тако је г. Вартоломеј, чинећи преседан, овог пута послао другу поруку члановима Сабора, да нема никакву намјеру да именује инославне јеретицима, већ братским Црквама. Никада у историји Васељенских и Помјесних Сабора византијске епохе није било појаве „посматрача“. Наиме: да присуствују као уважена лица јеретици, чија су јеретичка учења осуђена од претходних Васељенских Сабора. Јеретици су позивани, али као оптужени, да се бране, а не као уважена лица. Само се на 1. и 2. Ватиканском Концилу појавио статус „посматрача“. Очито је да Свети и Велики Сабор подражава папске образце.

Још једно тужно сазнање је само отварање Светог и Великог Сабора. То је, наиме, чињеница да је Сабор отпочео рад кршењем Правилника о организацији и раду, који је потписан на Сабрању Предстојатеља у јануару 2016. Речени Правилник, између осталог, предвиђа да Сабор „сазива Његово Свјатејство Васељенски Патријарх, уз сагласност Блажењејших Предстојатеља свих општепризнатих Помјесних аутокефалних Православних Цркава“ (чл. 1). Пошто сада, дакле, четири Аутокефалне Цркве (Русија, Бугарска, Грузија и Антиохија), основано нису сагласне са сазивањем Сабора и траже у овој фази његово одлагање, не испуњава се услов: „уз сагласност Блажењејших Предстојатеља“. Према томе, немају права, на основу горњег Правилника, ни Васељенски Патријарх, нити све заједно остале Помјесне Цркве да сазову Сабор, ако, наравно, желе да буду сагласне с Правилником, који су потписале. Другачије речено, похваљују се Предстојатељи и чланови Сабора што се тачно држе Правилника.

Следеће тужно сазнање је чињеница да је Сабор отпочео рад без претходног признавања одлука и канона свих претходних Васељенских Сабора, тако да и садашњи Свети и Велики Сабору буде стварно органски продужетак свих претходних. Примјетите да је помињање претходних Васељенских Сабора био стални обичај, држан од Светих Отаца наведених Сабора. Овим обичајем Свети Оци су жељели да изјаве да прихватају све што су претходни Васељенски Сабори одогматили и да имају намјеру да наставе њихово дјело. Особени је примјер признавање Сабора 787. год. за Седми Васељенски Сабор на Осмом Васељенском Сабору Св. Фотија 879-880. год.

Друго тужно сазнање је чињеница да је Сабор отпочео рад на основу Правилника о организацији и раду, који није једногласно прихваћен од свих Предстојатеља на њиховом Сабрању у јануару 2016., пошто га Антиохијска Црква није потписала. Међутим, начело једногласја је неопходно правило и неопходни предуслов за сазивање Сабора, која предвиђа поменути Правилник.

Ипак, отпочео је рад Сабора на основу једногласно прихваћених шест текстова на 5. Предсаборском саветовању. Међутим, ова основа се није потврдила чврстом, јаком и непромјенљивом, као што се касније видјело. И то зато што шест предсаборска документа нису прихваћена једногласно од представника 5. Предаборског савјетовања и од Сабрања Предстојатеља (јануара 2016.), али ни од других јерархија њихових Помјесних Аутокефалних Цркава. Када су добиле од Предстојатеља шест предаборска документа, састављена на 5. Предсаборском савјетовању, ове Цркве су их у наставку изучавале саборно. Многе од њих, (као Црква Бугарске, Грчке, Грузије итд.) приликом саборског проучавања утврдиле су празне, нејасне, неправославне изразе и др., након чега су услиједиле измјене и исправке. Разумљиво је, дакле, да за Цркве, које су вршиле исправке и измјене након њихових саборских изучавања, не важе више предаборска документа у облику које су она имала на 5. Предаборском савјетовању, већ у новом облику, која су добила након исправки. Чињеница да су Предстојатељи потписали шест документа 5. Предсаборског савјетовања једногласно (као и Правилник рада Сабора), не значи да су јерарси Помјесних Цркава везани потписима Предстојатеља на прихватање текстова каква су била. Лично мишљење једног Предстојатеља ни у ком случају не може да спутава или обавезује Сабор епископа, коме овај приступа на усаглашавање и прихватање његовог мишљења. Јер се тада укида установа Сабора и сваки се предстојатељ обраћа у папу, који одлучује и наређује власно. Највиши орган управљања у Помјесним Православним Црквама, сагласно са православним Предањем, није Предстојатељ, већ Сабор Епископа.

Након свега наведеног, бива потпуно јасно да је потпуно погрешна тврдња Вас. Патријарха у његовом уводном говору: „Настављамо, дакле, наш рад на основу текстова једногласно утврђених од Цркава, које је свака Црква већ прихватила“. Овдје Васељенски за „једногласно утврђене текстове“ сматра текстове 5. Предаборског савјетовања, који су потписани на Сабрању Предстојатеља (јануар 2016.), који, међутим, не важе за одређене Цркве, након исправљања и измјена, које су оне донијеле саборски. Разумљиво је да треба рећи да не важи и једногласност, о којој говори Васељенски, пошто се поједине Цркве разликују. Такође, излишно је рећи да горња погрешна тврдња Вас. Патријарха није била једина у његовој уводној бесједи. Постоје и друга мјеста у наведеној бесједи, која захтјевају критику, и која ће означити друга у Христу браћа.

Друго тужно сазнање јесте чињеница да су четири Цркве, које нису учествовале на Сабору, критиковане на широком плану. Њихово одсуство је представљено као потпуно неоправдано и за осуду у уводним бесједама, како Васељенског Патријарха, тако и других Предстојатеља. И ни мање ни више, ове Цркве су с њиховим одсуством представљене као криве и одговорне за стварање раскола и подјела. Међутим, речене Цркве савршено нису учестовале, не зато што им је „дунуло“, већ зато што су, као што смо објаснили горе, утврдиле после саборске провјере да пресаборски текстови пате од недостатака. И као што је било веома природно, тражиле су одлагање Сабора, из разлога да проуче документа дубље, да учине неопходне преправке, и да тако саставе нове текстове, који би били једногласно прихватљиви од свих Помјесних Цркава. Није, међутим, био прихваћен њихов предлог за одлагање Сабора, па се, према томе, догодило да ове Цркве не учествују.

Следеће тужно сазнање, можда и жалосније од свих претходних, јесте суштинско признавање црквености инославним јеретицима, помоћу једне мрачне и нејасне формулације у тексту: „Односи Православне Цркве према осталом хришћанском свијету“. Ево каква је форумулација била једногласно прихваћена на Сабору: „Православна Црква прихвата историјско именовање других инославних хришћанских Цркава и конфесија“умјесто „Православна Црква признаје историјско постојање других хришћанских Цркава и конфесија“. Наиме, ријеч „постојање“ замијењена је ријечју„именовање“ и у изразу „хришћанске Цркве и конфесије“ додат је израз„инославне“. Наведену измјену у формулацији предложио је Бл. Арх. Атине и читаве Грчке г. Јероним, након вишечасовне расправе и савјетовања, током којих су изнесена многа противрјечна мишљења. Новом формулацијом Бл. Арх. Атине тврди да „постижемо једну саборску одлуку, која први пут у историји ограничава историјски оквир односа према инославнима, али не у постојању, већ САМО у њиховом историјском именовању као инославних хришћанских Цркава и конфесија“. Овдје ниче разумљиво питање: Како је могуће да неко именује било шта, и да истовремено пориче постојање тога што именује? Такође је противрјечно и неприхватљиво, с догматског становишта, и пристанак на израз„инославне хришћанске Цркве и конфесије“. Инославне конфесије не могу да се назову „Цркве“, будући да управо прихватају друге, јеретичке догмате и као јеретици не могу да чине „Цркве“. Такође је веома жалосна чињеница да представништво Грчке Цркве није остало вјерно и непоколебиво у одлуци Сабора Јерархије 24. и 25. маја т. г., као што је било дужно да чини, сагласно са наведеном темом. Сабор Јерархије је одлучио о замијени фразе „историјско постојање других хришћанских Цркава и конфесија“ изразом „историјско постојање хришћанских конфесија и заједница“.

На крају, једно друго тужно сазнање у вези онога што је са посебном, уистину, гордошћу изјавио Васељенски Патријарх г. Вартоломеј, на крају рада Сабора. Између осталог, изјавио је да је „Васељенска Патријаршија била пионир екуменистичког покрета“. Позвао се такође на свејеретичку Посланицу из 1920., „која се од многих сматра оснивачком повељом касније основаног ССЦ“, и да је „Васељенска Патријаршија била основачки члан ССЦ у Амстердаму…“.

Ограничили смо се за сада само на горње, без да то значи да се овдје завршава каталог тужних сазнања. Разумљиво, после горе реченог, рађа се питање: Шта може неко да очекује од Сабора који је почео и наставио рад на овај начин? Као што је нагласио Господ: „Јер нема дрвета добра да рађа зао род, нити дрвета зла да рађа добар род. Јер се свако дрво по роду своме познаје“ (Лк. 6, 43-44). Сваки читалац нека сам извуче закључке.

Из Одељења за јереси и секте

Са грчког изворника: архимандрит др Никодим (Богосављевић)

Православље.ру/Принцип/Борба за веру

извор: www.princip.me/dopuna-kataloga-zalosnih-cinjenica-o-ekumenistickom-skupu-na-kritu/03/07/2016/

-

Његова Светост Патријарх-Католикос цијеле Грузије Господин Илија Други обратио се писмом константинопољском патријарху Вартоломеју, пренио је 24. јуна портал „Благовест-инфо“, позивајући се на портал interpressnews.ge.

Његова Светост Патријарх-Католикос цијеле Грузије Господин Илија Други

У писму се наводи да Грузијска патријаршија није примила писмо константинопољског патријарха, које је датирано на 17.јуни, и његов садржај је постао познат са интернета. Ова околност је разлог одложеног одговора.

„Ваша Светости, обавјештавамо да је неиспуњавање Ваше молбе везано за одлуке Синода Грузијске Цркве од 10. јуна. Одлуке засиједања послате су Вама и поглаварима других Помјесних Цркава. У њима су били наведени конкретни разлози који су условили наш недолазак. Зато је погрешно да се одсуство Грузијске Цркве са сабора пребацује на политички или било који други ниво.

Скупа с тим, напомињемо да без обзира на наше неприсуствовање, ми пратимо ток сабора и изражавамо наду да ће, по Божијем благослову, коначни резултати сабора бити прихватљиви за црквену пуноту.

А сада подсјећамо да Грузијска Црква није потписала пројекат „Света тајна брака и препреке за њега“. Нама се подноси неприхваљива замјена догматског запрећења 72. правила Шестог Васељенског Сабора и допуштање неправославнима да, по саборском постановљењу, учествују у Светој тајни брака. Тај докуменат је разматран на Светом Синоду Грузијске Цркве још на засиједању 8. октобра 1998. године и изнова 25. маја 2016. године. Ми га нисмо потписали ни на јануарском сусрету поглавара Правосланих Цркава. И ако се неко позива на наш потпис на правилнику сусрета у Шамбезију, подсјећамо га да је тај потпис стављен прије него што је на разматрање био поднијет наведени докуменат, и ми смо гајили наду на изграђивање јединствене позиције, што се није оправдало.

На жалост, преговори су окончани без резултата и на Фанару (у априлу ове године), гдје је, на Ваш позив, боравила делегација Грузијске Цркве ради постизања консензуса по наведеном питању, а пошто се то није догодило, поновљена је молба да се тај докуменат повуче са дневног реда сабора.

И сада још једанпут молимо да се докуменат „Света тајна брака и препреке за њега“ не разматра, пошто консензус о њему није постигунут; њега није потписала ни Антиохијска Црква.

Подсјећамо, такође, да смо на сусрету у Шамбезију изјавили да ће се, после објављивања одобрених докумената у Шамбезију, Свети Синод Грузијске Цркве састати ради заузимања коначног става.

На одржаном засиједању 25. маја текуће године, Свети Синод је установио да:

а) Докуменат „Однос Православне Цркве према осталом хришћанском свету“ садржи еклисиолошке и терминолошке погрешке и захтјева озбиљну дораду. У супротном, Грузијска Црква га неће сматрати прихватљивим;

б) Докуменат „Мисија Православне Цркве у савременом свијету“ такође захтјева измјене (била су наведена конкретна мјеста);

в) О документу о тајни брака већ смо горе говорили.

Ваша Светости, ми вјерујемо у Вашу мудрост и поново изражавамо наду да нећете допустити стварање проблема у крилу Цркве и усвајања таквих одлука које ће навући сјенку на православно јединство“, – каже се у писму Католикоса-Патријарха цијеле Грузије Господина Илије Другог.

извор:www.princip.me/gruzijski-patrijarh-ilija-drugi-upozorio-vartolomeja-na-moguci-raskol/25/06/2016/

-

У серији притисака из Баварске на канцеларку Ангелу Меркел, сада се огласио и бивши шеф Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), Едмунд Штојбер, који јој је запретио да мора до марта да смањи број избеглица или се „конфликти неће моћи избећи“.

– Ангела Меркел мора одмах да промени своју позицију, јер то има кобне последице за Немачку и Европу. Надам се да ће то урадити, рекао је бивши баварски премијер у интервјуу за „Зидојче цајтунг“.

У Баден-Виртембергу, Рајнланд – Фалцу и Саксонији – Анхалту су покрајински избори заказани за 13. март.

– Меркелова нема много времена за савладавање проблема – рекао је Штојбер. „Максимално до краја марта. Тада мора да га реши“, истиче овај политичар и додаје да ЦСУ мора да доведе ЦДУ на њихове позиције са циљем „не да се реше Меркелове, него да је наведу на промену држања“.

Пад подршке Меркеловој
Подршка конзервативном блоку немачке канцеларке Ангеле Меркел опала је за 2,5 одсто, показала је анкета ИНСА објављена јуче у листу „Билд“. За подршку од 32,5 одсто каже се да је најнижа од избора 2013. године. Лист није навео разлог за пад популарности Меркелове, али агенције то повезују са избегличком кризом.
Штојбер је захтевао комплетно затварање границе за избеглице са Аустријом. То је „једини пут“ како би се друге европске државе навеле да заједнички реше избегличку кризу која се тренутно третира искључиво као немачки проблем.

– У принципу то значи да се границе комплетно затворе. Ако Немачка каже да ниједна избеглица не може да дође из сигурне државе, онда ће други Европљани брзо да увиде да је то европски проблем – објаснио је Баварац.

Добринт: Спремни за план Б
Немачки министар саобраћаја Александер Добринт, као први члан владе, успротивио се актуелној политици Меркелове и позвао је да се припреми за затварање немачких граница како би се зауставио прилив азиланата. Он сматра да Берлин мора самостално да делује ако се не постигне шири европски споразум о избеглицама. „Ако се ускоро не смањи број придошлица, свима нама бих саветовао да се припремимо за план Б“, рекао је Добринт.

извор:www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/546870/Nemacki-raskol-zbog-izbeglica

-

У редовима терористичке групације Исламска држава расту несугласице, пренела је иранска агенција Фарс, позивајући се на иранску службу безбедности.

– Руководство иранске обавештајне службе саопштило је да је након више покушаја терориста Исламске државе да опет заузму град Бајџи у провинцији Салах ед Дин у септембру ове године у редовима ИД дошло до озбиљног раскола – каже се у саопштењу агенције.

Једна група екстремиста је запретила да ће напустити Ирак и вратити се у Сирију, преноси Фарс.

Град Бајџи је у потпуности ослобођен од терориста крајем јуна. Џихадисти су покушали да на све начине задрже град, јер се тамо налазе велика предузећа за прераду нафте. Изгубивши контролу над предузећима, екстремисти су изгубили важан извор прихода.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/520943/Raskol-u-Islamskoj-drzavi