понедељак, октобар 23, 2017

Тагови Вести таговане са "Реџеп Ердоган"

Реџеп Ердоган

-

Истанбул – Турски предсједник Тајип Ердоган рекао је данас да ће Турска након референдума у априлу размотрити односе са Европом, коју је описао као „фашистичку и окрутну“ и да подсјећа на вријеме од прије Другог свјетског рата.

Ердоган је рекао да Турској више неће пријетити чланством у ЕУ, додајући да од сада Анкара више неће дозволити Европљанима на турском тлу да шпијунирају под различитим изговорима.

Турска и Европа су у спору након што је Анкара оптужила неке европске земље као што су Њемачка и Холандија да користе нацистичке методе забраном скупова Турака миграната уз учешће турских министара уочи референдума о уставним промјенама у Турској.

(Срна)

91.222.7.144/hronika/redzep-erdogan-nakon-referenduma-razmatramo-odnose-sa-fasistickom-evropom-vise-nam-nece-pretiti-clanstvom-u-eu.html

-

Коментар турског председника Реџепа Тајипа Ердогана у којем преиспитује споразум који дефинише данашње границе Турске изазвао је бес у Турској и Грчкој.

Ердоган је изјавио да Споразум из Лозане, потписан 1923. године, не може да се сматра победом, јер је Турска тада изгубила неколико грчких острва, која су била у склопу Отоманског царства.

Његове речи су разљутиле лидера највеће опозиционе патије у Турској, чија је партија учествовала у преговорима у Лозани. Он је нагласио да су услови Споразума били повољнији од претходног који су испреговарали отомански лидери.

Грчки министар одбране Панос Каменос оценио је Ердоганову изјаву као „покушај да се посеје сумња у међународне уговоре“.

Турска се Споразумом из Лозане одрекла Отоманског царства и прихватила је идеју модерне државе.

Ципрас: Опасно Ердоганово преиспитавање споразума

Грчки премијер Алексис Ципрас оценио је данас да је изјава турског председника Тајипа Реџепа Ердогана којом се доводи у питање Споразум о границама између две земље „опасан“ по билатералне односе.

Ердоган је у четвртак поставио питање смисла Споразума из Лозане, мировним уговором из 1923. године којим се регулишу данашње границе између Грчке и Турске рекавши да су њиме острва „дата“ Грчкој.

– Довођење у питање Споразума из Лозане који је успоставио норме у грчко-турским односима (и) статус кво у Егејском мору и његовим острвима, опасно је за односе између две земље, као и за шири регион – рекао је Ципрас, саопштио је кабинет грчког премијера, преноси Ројтерс.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/602565/Erdogan-preispituje-granice-Grci-besni

-

Турске власти ухапсиле су угледну новинарку и бившу посланицу Назли Илицак због сумње да је повезана с исламистичким покретом Фетулаха Гулена, којег влада окривљује за покушај пуча, јавила је агенција Доган

 Twitter
Тиме је број новинара, који су након неуспелог покушаја државног удара завршили иза решетака, порастао на осам, а 42 су под истрагом.

Илицак је ухапшена у летовалишту Бодруму, на егејској обали.

Позната коментаторка ухапшена је због сумње да је повезана с исламистичким покретом Фетулаха Гулена, којег влада окривљује за покушај пуча.

Гулен, који је био Ердоганов савезник, али су се последњих година разишли. живи у САД.

Илицак је добила отказ у провладином листу Сабаху 2013. пошто је затражила оставку неколико министара из владајуће Странке правде и развоја (АКП) због сумње у корупцију.

Од покушаја удара у Турској је притворено више од 13.000 људи, а десетине хиљада државних службеника суспендоване су су с дужности.

Влада је прогласила ванредно стање на 90 дана.

Премијер Бинали Јилдирим објавио је да ће мост на Босфору, на којем се у ноћи пуча одвијала драма у којој су погинули цивили, бити преименован у „Мост мученика 15. јула“.

извор: Новости

-

ТУРСКА влада проширила је истрагу против осумњичених за повезаност с неуспелим пучем и почела да повлачи радне дозволе за 21.000 наставника у приватним школама.

Државна агенција Анадолу јавила је да се верује да су ти наставници повезани с муслиманским свештеником Фетулахом Гуленом, кога Анкара оптужује да стоји иза покушаја државног удара, што он негира.

Турска је већ најавила да ће отпустити 15.200 наставника у државним институцијама и захтевала је оставку 1.577 декана. Такође је обуставила сва ангажовања у иностранству академика запослених у државним институцијама.

У чисткама које влада спроводи од неуспелог пуча у петак увече приведено је, отпуштено или суспендовано више од 50.000 људи.

Бета

извор: fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/erdoganova-cistka-u-turskoj-dosad-otpusteno-ili-suspendovano-preko-50000-ljudi

-
Турско правосуђе подигло је оптужнице против 85 генерала и адмирала војске због неуспелог покушаја пуча док је неколико десетина и даље на испитивању, јавила је данас турска провладина агенција Анадолија.

 Фото: Twitter

Турско правосуђе подигло је оптужнице против 85 генерала и адмирала војске због неуспелог покушаја пуча док је неколико десетина и даље на испитивању, јавила је данас турска провладина агенција Анадолија.

Укупно 103 генерала и адмирала турске војске притворено је у оквиру истраге о неуспелом пучу 15. јула у којем је страдало готово 300 особа.

Међу њима је бивши командант ваздухопловних снага, генерал Ердал Остурк који је признао да је деловао с намером да спроведе државни удар.

Премијер Турске Бинали Јилдирим истакао је да се власт “не свети пучистима”.

10:44 – ЈИЛДИРИМ ОДБАЦИО БИЛО КАКВУ ОСВЕТУ ПРЕМА ПУЧИСТИМА
Турски премијер Бинали Јилдирим одбацио је данас „дух освете“ према пучистима после неуспелог државног удара у Турској позивајући на поштовање владавине праве.

„Нико не би требало да делује у осветничком духу… То је апсолутно неприхватљиво у земљи у којој је владавина права“, рекао је Јилдирим и додао да је у Турској сада неопходно јединство.

Војно-полицијске мере после неуспелог пуча у којем је погинуло 290 особа, изазвале су забирнутост западних земаља које су позвале Турску да поштује владавину права и уставни поредак и да се уздржи од могуће опште репресије.

10:57 – АНАЛИЗА: ПРОПАЛИ ПУЧ ИМАЋЕ ДУГОРОЧНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПО ТУРСКУ
Покушај војног удара у Турској, иако пропали, утицаће на односе Турске саСАД и ЕУ, али и борбу против Исламске државе и Курда, јединство НАТО и избегличку кризу, оценио је председник Центра за економске и спољнополитичке студије у Истанбулу Синан Углен.

У ауторском тексту објављеном данас на сајту Ал Џазире, Углен наводи даће покушај елемената турске војске да збаце председника Реџепа Тајипа Ердогана имати дугорочне последице на турске спољнополитичке односе и регионалну улогу.Покушај удара доноси нову и мучну фазу у односима Турске и САД јер су турске власти пуч повезале с Фетулахом Гиленом (Фетуллахом Гуленом) имамом који живи у близини Филаделфхије од 1999. али има следбенике у Турској.

Углен подсећа да је Гилен је претходно оптужен за стварање „паралелних државних структура“, првенствено у полицији, судству и војсци и да су турске власти прогласиле његов покрет терористичком организацијом, али да у Анкари влада утисак да су САД до сада одбијале да обуздају активности његове мреже, која укључује многобројне школе и организације цивилног друштва.

Гиленов боравак у Пенсилванији је постао спорно питање не само у билатералним односима, него и важан извор раста антиамериканизма у Турској, а турска страна је већ сигнализирала да ће покренути формални поступак за Гиленово изручење, наводи се у тексту.

Углен оцењује да би спор две чланице НАТО могао да угрози и заједничку борбу против Исламске државе која се доста ослањала на ваздушне ударе из базе Инџирлик на југу Турске, као и кохезију НАТО у политици према Русији.

Последице пропалог удара ће вероватно утицати и на односе Турске с ЕУ с којом је у марту договорен амбициозан пакет мера с циљем да се заустави прилив избеглица у Европу. Тај аранжман, додаје се у тексту, иако је био успешан, остао је политички рањив.

За Турску је највећа награда била посвећеност ЕУ да укине рестрикције визног режима за турске грађне који путују у земље шенгенске зоне, што је требало да ступи на снагу у јуну али је одложено за октобар, због чега је Турска одбила да испуни неколико преосталих услова.

У сржи тог дипломатског застоја је захтев ЕУ да Турска измени своје антитерористичке законе и осигура да они буду ближи стандардима Европског суда за људска права. Циљ је да се примена закона ограничи на праве терористичке случајеве и спречи да се они користе као алат за ограничавање слободе изражавања.

Међутим, у атмосфери након удара то ће смањити вољу власти да измени свој антитерористички оквир.Као резултат тога, могућа је дипломатска криза а цео избеглички пакет, према којем би Турска наставила да буде домаћин за више од 2,8 милиона сиријских избеглица, могао би бити угрожен, додаје аутор.

На крају, оцењује Углен, неуспешни удар имаће последице и на турски допринос регионалној сигурности јер ће турска војска проћи кроз болни процес чишћења од Гиленових елемената и њена кохезија ће бити неизбежно угрожена анарушено поверење након покушаја пуча учниће проблематичном и сарадњу војске, полиције и обавештајних служби.

11:59 – ТУРСКА ПОСЛАЛА У САД ДОКУМЕНТАЦИЈУ О ГИЛЕНУ
Турски премијер Бинали Јилдирим изјавио је данас да је његова влада послала властима у Вашингтону документацију о изручењу имама Фетулаха Гилена оптуженог за организовање неуспелог државног удара у Турској.

„Послали смо четири досијеа у САД о изручењу главног терористе (Гилена)“, рекао је Јилдирим обраћајући се парламенту и додао да ће Турска упутити још доказа уколико то буде затражила америчка страна.

Амерички државни секретар Џон Кери недавно је затражио од власти у Турској било какве доказе против Гилена, кога турска влада директно оптужује да стоји иза покушаја пуча у којем је погинуло 290 особа.

Гилен, који годинама живи у егзилу у САД, одбацио је оптужбе да је учествовао у припремању државног удара.

13:44 – ВЛАСТ ИЗГУБИЛА КОНТАКТ СА 14 ВОЈНИХ БРОДОВА
Након покушаја војног пуча турске власти су изгубиле контакт са 14 војних бродова Ратне морнарице Турске. Судбина команданта турске флоте је такође непозната.
14:02 – ЗНАЛИ СУ ЗА УДАР
Турска војска потврдила је данас да је раније знала за покушај државног удара. Опширније прочитајте ОВДЕ.

14:28 – УХАПШЕН ЕРДОГАНОВ САВЕТНИК У АНТАЛИЈИ
Војни саветник председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, потпуковник Еркан Киврак приведен је у једном хотелу у округу Серик, у јужној турској провинцији Анталија, пренела је данас новинска агенција Анадолија.

Анадолија наводи да је Киврак приведен док је био на одмору, додајући да је пребачен у Анкару.

За сада није познат разлог привођења, иако је више десетина високих војних званичника ухапшено због наводне умешаности у покушај државног удара.

14:54 – ЧИСТКА У КАБИНЕТУ ПРЕМИЈЕРА ТУРСКЕ: ОТПУШТЕНО 257 ЉУДИ
Из кабинета премијера Турске Биналија Јилдирима отпуштено је 257 људи, а лична документа су им одузета, пренела је данас турска државна агенција Анадолија.

Отпуштени службеници су осумњичени да су умешани у покушај војног удара у петак увече.

Током чистки спроведених после неуспелог пуча, отпуштено је више хиљада судија, полицајаца, чиновника и запослених у верским службама.

17:24 – НЕСТАЛИ ТУРСКИ БРОДОВИ НИСУ УПЛОВИЛИ У РУСКЕ ЛУКЕ

Најмање четири брода Ратне морнарице Турске тренутно се налазе у водама Црног мора, укључујући два брода у Румунији. У Русији нема турских бродова, саопштио је војно-дипломатски извор.

„Тренутно се у водама Црног мора налазе најмање четири брода Ратне морнарице Турске: два брода у румунској луци Констанци, један у бугарском Бургасу и један је на мору. У руским лукама нема турских бродова“, рекао је извор.

Он није искључио да би се на мору могли налазити турски бродови.

„Не потврђујемо да се Турци крећу према грчкој луци. Од почетка веома пажљиво пратимо читаву турску флоту. Знамо њихово кретање“, изјавио је извор у Министарству одбране Грчке.

17:25 – ЕКСПЛОЗИЈА ПОТРЕСЛА АНКАРУ
Јака експлозија потресла је центар Анкаре. Нема податка шта је узок и да ли има настрадалих.

-

Министри спољних послова Русије и Турске, Сергеј Лавров и Мевлут Чавушоглу, састали су се данас у Сочију, први пут после обнављања односа између две земље, пренеле су руске агенције.

 Фото Танјуг, АП

Министри спољних послова Русије и Турске, Сергеј Лавров и Мевлут Чавушоглу, састали су се данас у Сочију, први пут после обнављања односа између две земље, пренеле су руске агенције.

 „Надамо се да ће овај састанак допринети нормализацији односа са Турском“, рекао је Лавров новинарима на почетку састанка.

Са друге стране, Чавушоглу је навео да су председници двеју земаља, Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган, телефоном водили „конструктиван“ разговор и наложили да се предузму све мере у циљу нормализације и даљег развоја билатералних односа.

Путин и Ердоган разговарали су у среду телефоном први пут после захлађења односа због обарања руског војног авиона на граници Сирије и Турске, и договорили састанак Лаврова и Чавушоглуа у Сочију.

Разговор двојице председника уследио је након Ердогановог писма извињења Путину због обарања авиона и погибије руског пилота.

Путин је потом наложио укидање забране продаје туристичких аранжмана за Турску руским оператерима и припрему докумената о обнови трговинских односа с Анкаром.

извор: http://www.novosti.rs/вести/планета.479.html:612865-Састанак-Лаврова-и-Чавушоглуа

-

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган, љут због односа Уније према Анкари, изјавио је да би и Турска могла да уради исто што и Велика Британија – распише референдум са питањем да ли та земља треба да буде чланица ЕУ.

– И ми можемо да питамо грађане да ли треба да наставимо преговоре са Европском унијом или да их окончамо. Ако народ каже: ’Наставите‘, онда бисмо наставили преговоре – рекао је Ердоган, пренела је АФП.

Турски председник је раније оптужио Европску унију да не жели да његова земља постане чланица зато што је Турска „држава са вец́ински муслиманским становништвом“.

Ердоган је рекао да је Турској обец́ано чланство 1963. године, када су Анкара и Брисел први пут потписали уговор о придруживању. Али, како је рекао, 53 године касније – ништа се није десило.

-Зашто одуговлачите? – запитао је Ердоган на окупљању поводом Рамазана.

Званична Анкара је бурно реаговала на изјаву британског премијера Дејвида Камерона током предреферендумске кампање да „Турска нец́е постати члан Европске уније до 3000 године“.

извор: www.vesti-online.com/Vesti/Svet/580944/Erdogan-ljut-Hocete-da-i-mi-odrzimo-referendum-za-ulazak-u-EU

-
  • Директни извођач херсонских планова Анкаре је екстремистичка организација „Меџлис кримско-татарског народа“ (забрањен на територији Руске Федерације). Треба напоменути да су недавно били објављени тајни извјештаји Службе безбједности Украјине, који свједоче да су руководиоци те радикалне кримско-татарске структуре добијали финансијску помоћ од Турске последњих неколико година и да су радили на истраживању те земље
  • Активност Турске у области Херсона није исцрпљена подршком кримско-татарским паравојних одсјека. Та замља спроводи у региону „меку“ експанзију. По њеној иницијативи успостављена је ваздушна и морска размјена Турске са облашћу Херсона, повећао се интерес турских инвеститора, рађа се мрежа сарадње са турским регионом. Самим тим Анкара постепено припаја јужноукрајунску област али и даље не сугерише њен улазак у састав Турске Републике
  • Наравно, Москва врло лако може да ријеши овај „херсонски проблем“ путем силе, али то се разматра тек као крајње решење. Јасно је да ако борци меџлиса ријеше да војним нападом на Крим или организовањем терористичких напада на полуострву добију шта хоће, Русија ће одговорити. Није искључено да ће одговор Русије бити потпуно уништење „осињег гнијезда“ на југу Херсона
Пише: Кирил Губа

У украјинској области Херсона која се налази на самом југу земље на граници са руским Кримом, у последње вријеме одигравају се врло алармантни догађаји. Турска намјерно распаљује огњиште стреса и војног татарског сепаратизма по узору на Косово и Метохију. Главни циљ свега је држати под сталном напетошћу полуострво Крима. Самим тим Турци хоће да се освете Москви за њена дјеловања у Сирији и истовремено да ојачају своју позицију у нестабилној Украјини.

Знатни напори Анкаре окренути су ка плановима прављења кримско-татарске националне аутономије у јужном дијелу Херсонске области. И ако тамо ниче противдржавна формација као аутономија кримских Татара, де-факто она се налази под контролом Турске. „Херсон је турска земља“, „Османска империја се поново рађа“ – баш овакви слогани на турском и арапском језику у последње вријеме врло често се сријећу на улицама градова и села у регији Херсона. Турска стреми да привуче, и у своју орбиту утицаја смјести и неоосмански курс Реџепа Ердогана, који се у том смислу заснива на историјском наследству о вазалној зависности територије Сјеверне обале Црног мора.

Директни извођач херсонских планова Анкаре је екстремистичка организација „Меџлис кримско-татарског народа“ (забрањен на територији Руске Федерације). Треба напоменути да су недавно били објављени тајни извјештаји Службе безбједности Украјине, који свједоче да су руководиоци те радикалне кримско-татарске структуре добијали финансијску помоћ од Турске последњих неколико година и да су радили на истраживању те земље.

Данас протурски меџлис у својим рукама држи власт од земље која му је дата на откуп. Буквално већ прошли мјесец је постало познато да су на територији Херсона, кримско-татарски екстремисти већ формирали „владу“ за будућу националну аутономију и да намјеравају да створе сопствену кримско-татарску војску. Уосталом, у региону већ постоје и дјелују незаконите оружане формације меџлиса – такозвани „добровољачки батаљони“, чији војници врше терор над локалним становништвом.

Војну помоћ херсонским аскерима (у преводу са турског ријеч „аскер“ значи – војник, борац) пружа Турска. Најприје се то види у поставкама војних форми и муницији. Иако званична Анкара не пружа подршку кримско-татарским борцима, не треба јој вјеровати. На крају крајева подршку џихадистима у Сирији Анкара такође негира, али аутоколоне са турским оружјем и муницијом и даље пресјецају сиријску границу.

Осим тога, Турска шаље у Украјину војне инструкторе који уче војнике батаљона меџлиса. Присуство турских инструктора у више наврата је фокусирано у области Херсона, и на линији контакта завађених страна у Донбасу.

Још једнан елемент турске помоћи „татарској браћи“ је слање у Украјину страних разбојника. Ради се о томе да огромна већина кримских татара заиста не жели да напушта домовину Крим, и да постају топовско месо у рукама марионете Турске. И како би допунили број бораца за „татарску републику“ Турци шаљу у помоћ „јединомишљенике“ са богатим борбеним искуством. У ту групу спадају чланови турске неонацистичке организације „Сиви вукови“ (Boz kurtlar) и исламисти из Сирије, укључујући и терористе из „Исламске државе“. Кијевска владајућа хунта се нада да ће искористити те фанатике у борби против самопроглашене народне републике Донбаса и за провокације у односима са Русијом, и баш због тога у убрзаном поредку се и формирају украјински пасоши.

Активност Турске у области Херсона није исцрпљена подршком кримско-татарским паравојних одсјека. Та замља спроводи у региону „меку“ експанзију. По њеној иницијативи успостављена је ваздушна и морска размјена Турске са облашћу Херсона, повећао се интерес турских инвеститора, рађа се мрежа сарадње са турским регионом. Самим тим Анкара постепено припаја јужноукрајунску област али и даље не сугерише њен улазак у састав Турске Републике.

Кроз утицајну кримско-татарску дијаспору Турске и бизнисмена из Анкаре стимулише се процес татаризације Херсона. Нарочито се води рачуна о финансирању изградње насеља за живот кримских Татара. На примјер, кримско-татарска дијаспора турске престонице спроводи крупан пројекат који обезбјеђује изградњу станова и социјалну инфраструктуру на простору од 20 хектара.

Појава на прелазима Крима етнички-криминалне енклаве и добијање политичке самосталности под кишобраном Турске представља пријетњу Русији. Војне присталице „херсонске татарске републике“ већ организују провокације на граници Украјине са Кримом и то ће радити и даље, можда чак и са примјеном оружја против руских граничара. Покушај се наставља тако што ће на полуоство „бацити“ диверзанте и терористе (у виду избјеглица или туриста), који ће се постарати да дестабилизују ту станицу. Следећи правац овог подлог посла слуга Анкаре је информационо-психолошко дејство на Татаре Крима у циљу притиснути их на антируски бунт.

Наравно, Москва врло лако може да ријеши овај „херсонски проблем“ путем силе, али то се разматра тек као крајње решење. Јасно је да ако борци меџлиса ријеше да војним нападом на Крим или организовањем терористичких напада на полуострву добију шта хоће, Русија ће одговорити. Није искључено да ће одговор Русије бити потпуно уништење „осињег гнијезда“ на југу Херсона.

***

Изгледа као да Анкара жури да пренесе основни фронт геополитичке борбе са Русијом баш на Херсон. Али ко даје гаранцију да у блиској будућности психолошки неуравнотежени Ердоган не „пали“ баш тај регион, да ово и у свијету не постаје још једна запаљива тачка?

Превод са руског језика: АНТОНЕЛА БИЈЕЛИЋ

извор: www.princip.me/guba-turska-pravi-tatarsko-kosovo-na-teritoriji-rusije/14/06/2016/

-

ТУРСКИ председник Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да је разочаран својим односима са Владимиром Путном и Бараком Обамом.

Прво је подсетио да су Анкара и Вашингтон имали амбицију да направе „односе за узор“, па нагласио:

„На жалост, та очекивања се нису обистинила. Економска сарадња са САД се смањује, а наши односи у спољној политици нису оправдали очекивања“.

Ердоган је критиковао Обамину политику, при том је апострофирао затвор Гвантанамо и америчку подршку Курдима у Сирији. Оценио је да Вашингтон помаже непријатељима (Кудрима) свог савезника из NATO (Турске).

За своје „пријатељство са Путином“ рекао је да је било на „веома високом нивоу“.

Поновивши да је руски Су-24 оборен зато што је повредио ваздушни простор Турске, рекао је:

„Надам се да ћемо са Русијом веома брзо обновити односе и да ћемо са вратити старим временима, чак са већом спремношћу (да сарађујемо)“.

извор: fakti.org/globotpor/erdogan-kritikovao-obamu-zeli-brzo-obnavljanje-dobrih-odnosa-sa-rusijom

-

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган оптужио је немачке посланике турског порекла да имају „нечисту крв“ због подршке резолуцији о геноциду над Јерменима.

Foto: GettyImages

Резолуцију је подржало 11 немачких посланика турског порекла, предвођених потпредседником Зелених, Џемом Ездемиром.

„Да ли се понекада појаве људи који имају нечисту крв? Наравно да да. Али наша нација им даје лекцију коју су заслужили“, рекао је синоћ Ердоган.

Он је додао да такви људи укључују терористе и њихове присталице, мислећи на Радничку партију Курдистана.

„А понекад су то чланови парламента у Немачкој који оптужују сопствену земљу за геноцид“, нагласио је Ердоган, пренео је АФП.

Ердоган је објаснио да се у турској култури, када се за неког каже да је „нечисте крви“, то односи на њихов карактер.

Немачки посланици усвојили су 2. јуна готово једногласно резолуцију којом се турски масакр над Јерменима признаје као геноцид.

Резолуција, под називом „Сећање на геноцид над Јерменима и другим хришћанским народима 1915. и 1916. године“, усвојена је уз подршку свих партија у парламенту.

Током гласања је само један посланик био уздржан, а један против.

Она је усвојена упркос упозорењима Турске да ће то нарушити односе две земље.

(Танјуг)

извор: 91.222.7.144/hronika/redzep-erdogan-ptuzio-turske-poslanike-u-bundestagu-da-imaju-necistu-krv.html