понедељак, октобар 23, 2017

Тагови Вести таговане са "референдум"

референдум

„Сви се морамо суочити с чињеницом да питање референдума о независности Републике Српске неће бити регулирано Дејтонским споразумом него могућношћу ње, Русије и Србије да такво нешто наметну. Ако то успију наметнути, не видим како се то питање може ријешити без ратног сукобљавања у овом дијелу свијета … То је ненаписани програм који се артикулира међу редовима сваког дана. Оно што Додик говори је оно што Вучић мисли, а Добрица Ћосић је написао још прије 20 година.“ Рекао је Иво Банац и осто жив, а придружио му се Стјепан Месић са већ углавном познатом причом …

“Ја мислим да Додик искрено вјерује да БиХ може да се подијели и да у том смислу он све предузима. Међутим, њега ће вријеме разувјерити, као и многе друге. БиХ је недјељива и на овом простору та архитектура је до краја завршена … Када би неко отцјепио дио Босне и Херцеговине, да се ја питам, пресјекао бих коридор, и то би било за два сата завршено.“

Шта на ово рећи?! Може се само одмахнути руком јер ријеч је о два пензионера од којих ништа не зависи. Међутим, један је амерички умировљеник, а други прима највишу државну мировнину. Могу да их замислим како са осталим познатим и имућним „загребачким старим дечкима“ у Еспланади или Градској кавани, за својим столом уз јутарњу кавицу, прелиставају тисак и мудрују. Окружени пробраним новинарима, који могу накратко да примакну столицу и забиљеже дневна реаговања бившег професора свеучилишта у САД и бившег предсједника државе. Њихово мишљење се публикује и прати, те га ипак не треба оставити без коментара.

Параноичан страх од референдума о сецесији РС

Дакле, о ком референдуму о независности Републике Српске говори Банац? Ни Додик нити било који политичар у „мањем ентитету“ није службено ни покренуо, ни најавио, па чак ни на неком званичном форуму поменуо тако нешто. Јесте било ријечи о референдумима о правосуђу, јер је контра Дејтону отето ентитетитетима, било је и о датуму Дана Републике јер се историјска чињеница да је проглашена 09. 01. 92. не може измјенити, те и о војној неутралности Српске, што је ваљда за сваку похвалу, али никада о референдуму о сецесији. Та измишљотина се свакодневно понавља у изјавама евроатлантских званичника, који свако непосредно демократско изјашњавање грађана у Српској проглашавају антидејтонским атаком на БиХ и ништа мање него опасношћу по мир и стабилност у региону. Али, професор је историчар па би требало да зна да се извори морају провјерити и они евро-амерички и бошњачки упоредити са српским и руским.

Укратко, Додикове ријечи су напросто још један фалсификат тзв. међународне заједнице, попут оног о Садамовом тајном хемијском оружју што је послужио као алиби за стотине хиљада мртвих у Ираку. Што се пак тиче успут апострофираног Вучића, шта предсједник Србије у себи мисли, не знам како може знати Банац, али могао је чути да по сто пута понавља да поштује Дејтонски споразум и територијални интегритет БиХ. Границе на Дрини премијерно је признао још Милошевић, а ни Ћосић их није оспоравао. Али, Банац изводи даље консеквенце на основу исконструисане претпоставке да РС спрема референдум о независности, па каже да то не зависи од Дејтонског споразума, него од капацитета Српске, Србије и Русије да га наметну. А зашто би Дејтон забранио „манифестацију највишег облика демократије“? И зашто би Русија наметала референдум када ЕУ препоручује чланицама да га што више користе. Најзад, ко би због референдума у РС започео „рат у овом дијелу свијета“.

Топовима на српско самоопредјељење

Стјепан Месић иде и корак даље па каже да би то била Хрватска. Вели „да би он да се пита на референдум српског народа о независности пресјекао коридор живота кроз Посавину“. Како и чиме? Подразумијева се, слањем војске из Хрватске и употребом оружја. Да како би и могло другачије? Хрватским топовима ударио би на српску демократију! Не сумњам, јер је почетком рата у БиХ то већ показао, али ме чуди да је спреман да то и каже. Е сад, када је већ сам заподјенуо на тај начин, ваља га упозорити да би то био упад на територију друге државе, што међународно право дефинише као агресију. А пошто би то био и напад на Србе, умијешала би се и Србија са ескадрилом од десет руских „мигова“, а вјероватно би до Загреба стигао и понеки пројектил са подморнице у Црном мору. Тако прецизан да не би срушио ни Градску кавану ни Еспланаду, него би пролетио кроз прозор па Месића посред главе.

Можда и грешком, јер није крива Месићева мудра глава него Додикова неука, која не разумије да је „БиХ недјељива и да је архитектура на овом простору до краја завршена …“ Матори Стипе је очито већ заборовио да је и СФРЈ, и то по резолуцији ОЕБС-а о „неповрједивости спољних граница у Европи“, такође била недјељива, а да је ипак и он лично допринио њеном распаду и тиме се хвалио у Хрватском сабору. Или је и он, откако је Хрватска ушла у ЕУ, усвојио политику бриселских дуплих стандарда, у једном случају овако, а у другом онако. Умировљенику Стипи се и може како хоће, али због таквих акробација Унија је, поред економске и политичке, упала и у моралну кризу. Ниједан принцип више није неприкосновен и, како се у Бриселу од случаја до случаја сви принципи различито тумаче, тако до њих више не држе ни чланице, и зашто би тек оне у вјечитом кандидатском статусу. Срби су били највеће жртве европске неморалне недосљедности те Српска и Додик имају најмање обавезе да слиједе те правнополитичке „премете преко главе“ које стално изводи бриселска бирократија од Косова до Каталоније.

Али, да видимо шта је то Додик стварно рекао да је изазвао саблазан бившег америчког професора и бившег хрватског предсједника. Да, рекао је да је „БиХ пропала држава, да ће се сама од себе распасти и да има право да сања да ће се Српска и Србија до краја овог вијека државно и територијално ујединити“. И шта онда?! Да је БиХ недовршена, неуспјела, у распадању, пропала и сл. држава говоре сви, укључив и странци и Бошњаци. Једино Банац и Месић ваљда мисле да је, напротив, „стамена, успјешна и перспективна“. И Додик би морао ту глупост да понавља да га ова два пензионера не би осумњичили да руши Дејтон. Додик је још као рок да се то спонтано догоди одредио 83 године, колико на Балкану ниједна државна творевина није трајала. Ни три Југославије заједно, ни три њеним распадом настале државе (Словенија, Хрватска и Македонија) нису трајале осам деценија, па зашто би баш хронично лабилна Босна била изузетак. А ако се БиХ у будућности већ сама од себе распадне, зашто се њени дијелови не би ујединили са матицама?

Пургерски презир према „Херцеговцима“ и Бошњацима

Неће бити да Месић и Банац не знају да и њихови сународници у „Херцег-Босни“, са Човићем на челу, сањају исте снове о изласку Херцег Босне из БиХ и прикључењу „лијепој нашој“. Исто као што су и њих двојица, један у емиграцији, други у затвору, сањали распад СФРЈ, тј. сецесију Хрватске, а понешто томе обојица и допринијели. Јасно је да би им одговарало да је, како вели Банац „архитектура Балкана дефинитивно завршена“ јер привремени добитници би увијек да зaуставе вријеме па проглашавају „крај историје“, али постоје чак и неки Хрвати којима не одговара да остане овако како је. Дјелује парадоксално да националисти Банац и Месић занемарују да су међу таквима и њихови сународници у БиХ који се боре за трећи ентитет. Међутим загребачки стари дечки из Еспланаде њима генерално нису наклоњени.

То су за њих примитвни рођаци из провинције у бијелим чарапама и без годишње претплате за концерте класичне музике у дворани „Лисински“, који су послије рата били „окупирали“ пургерски Загреб. Искусили су Херцег-Босанци да је управо тако, и за Месићевог мандата су у знак протеста масовно враћали домовнице и путовнице и поново одлазили у емиграцију. Како ми рече један од њих: „Ваљали смо им на Славонском фронту, а сада им је важнији успјех туристичке сезоне у приморју него наша судбина у дијаспори“. И заиста, у западну Херцеговину је из Вуковара стизало више мртвачких сандука него у Загорје, Далмацију и Истру заједно. Али загребачке горњоградске и каптолске манипулације почеле су прије рата: одустајањем од „ливањског питања“ на референдуму у марту ’92, западни Херцеговци су се одрекли права да одлучују о унутрашњем устројству независне БиХ, а Вашингтонским споразумом крајем рата, и свог ентитета Херцег-Босне.

Месић је био промотор те пробосанске политичке линије у политици ХДЗ-а према БиХ, а извршилац на терену Стјепан Куљић. Месић се од Туђмана, као и Кљуић од Бобана, разликовао само у тактици, а стратешки циљеви су им били исти. Док је Фрањо хтио да подијели Босну, Стипе је сматрао да су цјеловита БиХ и Муслимани Хрватској потребни као тампон зона према увијек опасним Србима, а са њима ће већ бити лако по већ испробаној формули „хрватског цвијећа“. Зато Банац у истом интервјуу осуђује Колиндину изјаву да је „у БиХ порастао исламски радикализам“, али пошто је ријеч о предсједници Хрватске, тврди да је „она мислила на неке појединце и групе, а не бошњачки народ у цјелини, али је то неспретно формулирала“. Наравно, исламски радикализам у БиХ јесте у успону (добровољци Исламске државе, вехабијске комуне итд.), а да се то не односи на баш сваког Бошњака, напросто се подразумјева. Али „загребачки стари дечки“ имају фине еуропске манире па не би да Хрватска квари односе са муслиманима, а ни да се замјере својој Колиндици.

Текстописци за Томпсонове усташке хитове

Они се не устежу ни да се ограде од хрватских злочина у „Олуји“, али не и од резултата које је произвела. Они такође кажу да је Павелићева квислиншка НДХ била остварење повјесних тежњи хрватског народа за националном државом, али не одобравају усташка клања. Уосталом, зашто се и не би уљудно извинили, након што је процес уништавања и истјеривања Срба у Хрватској неповратно завршен, „а котач повијести итако немре натраг, кај не?“ Ето, како је, рецимо, Месић лијепо замолио за разумијевање и праштање када је откривен снимак његовог усташког говора који је уочи рата одржао у Аустралији. И ником ништа! Банац му се придружио изразом братства и јединства са муслиманима Бошњацима против Срба. „Односи између Хрвата и босанских муслимана у 20. стољећу су били усмјерени једни према другима јер смо се борили против истих хегемонистичких притисака који су долазили из Београда.“ Тековина те заједничке борбе био је и концлогор Јасеновац за Србе, Јевреје и Роме над којим су се згражавали и нацистички генерали. У Павелићевој влади било је увијек по неколико муслимана „цвјетића хрватског народа“, а тек колико их је било у усташкој оперативи у БиХ. Рецимо, Бањалучког владику Платона ’41 . заклао је муслиман у усташкој униформи.

Перковићу-Томпсону остаје само да углазби Ивине и Стипине текстове и напуни хрватске стадионе.

-

ПРИРОДНО ЈЕ ДА СРПСКА СЛЕДИ ТАЈ ДЕО СТРАТЕШКОГ КУРСА СВОЈЕ МАТИЦЕ СРБИЈЕ

Милорад Додик

  • Додикова власт ће иницирати да се на првом наредном заседању Народне скупштине Српске распише референдум о војној неутралности Републике и тиме РС придружи матици. Уместо „да или не уласку у NATO“, референдумско питање би гласило – „да или не војној неутралности“
  • За то има више него довољно аргумената. Срби у Српској не могу да пристану да се као у Првом светском рату нађу на различитим странама фронта са матицом Србијом. Друго, ако је Србија амнестирана од уласка у NATO због трауме бомбардовања од стране тог истог војног савеза – нема ли и Српска потпуно идентичан основ да инсистира на неутралности?
  • Годину дана пред изборе актуелна власт у Српској, према свим анкетама, а и без њих, јер се ситуација види и кроз прозор, има добре изгледе за још један четворогодишњи мандат. А њој отворено несклона „међународна заједница“ овога пута се неће много уздати у изборно неуспешну колаборацијом компромитовану опозицију, него пре свега у спољне притиске преко Сарајева и директно из Брисела
  • Са уласком у NATO ствари стоје овако: умјесто да се мали и нејак бориш да одбраниш суверенитет земље против суперсиле, једноставно пристанеш на превентивну капитулацију. Добровољно прихватиш да у твојој земљи направе своје екстратериторијалне војне базе, да њихови официри и војници, без ограничења и ван закона који важе за домаће становништво, вршљају по твојој земљи и, преко војних, диригују и економским, културним, медијским др. структурама. Без отпора се одрекнеш монопола силе на националној територији, изгубиш суверенитет, што по дефиницији значи и државу, па немаш шта да браниш и ни о чему да бринеш

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ, Фонд стратешке културе

У КАТАЛОНИЈИ је одржан референдум о сецесији, а у Српској најављен о војној неутралности!

Онај први није било могуће спријечити ни из Мадрида ни из Брисела. А овај други?

Можемо унапријед бити сигурни да ћемо поново гледати примјену дуплих стандарда: оно што може у Шкотској, у Британији и Шпанији и што ЕУ препоручује својим чланицама, не важи и за Српску. Као и до сада, без икаквих аргумената ће једноставно рећи: „Не може, па се пушите!“

Могу ли и даље тако?

Руски амбасадор у БиХ Иванцов дошао је у Бањалуку да каже да баш и не могу, односно да је природно да Српска слиједи војну неутралност матице.

Страх демократије од народа

Епидемија референдума наставља се у Европи, а Република Српска је европски шампион у броју референдума. Додуше, неки су тек најављени, други и процедурално припремљени, а трећи и одржани и организатори већ кажњени.

Од Брегзита и Трампове изборне побједе настао је страх елита од непосредног изјашњавања народа, а то су не смо референдуми него и избори. А откако су усавршена средства медијског обликовања јавног мњења, изгледало је да се до планираног исхода долази рутинском припремом која не може да омане.

Претходно се праве сондаже расположења јавности, а онда по потреби монтирају инциденти које стручњаци за маркетинг називају „специјални догађаји“.

Алија Изетбеговић је јавно рекао да Клинтон од њега тражи спектакуларну жртву од 5.000 муслимана у исто вријеме и на једном мјесту да би придобио америчку јавност за „ваздушну кампању на агресора“ илити бомбардовање српских положаја у Босни.

Послије признања да је Перл Харбур у ствари био режиран да би америчку јавност анимирао за улазак САД у рат у Европи, постоји основана сумња чак и у аутентичност 11. септембра. А након открића да је Садамово тајно хемијско оружје измишљено као разлог за окупацију Ирака, што је и званично потврђено чим је инвазија окончана, постало је сваком јасно да је важно да лаж прође само док је операција у току, а послије „ко те пита“.

Брегзит је, међутим, прошао мимо плана и упркос таквим манипулацијама, а Трампова побједа је тек шокирала као протест против политичких бахатих извођача радова за рачун дубоке државе и владара из још дубље сјенке.

Непосредна демократија која, упркос најсавршенијим средствима манипулације којим располажу англо-америчке елите, даје неочекиване резултате постала је баук.

Истина, Трампово брзо и ефикасно обуздавање и припитомљавање показало је да постоје резервни сигурносни механизми, попут добро умрежених великих медија, безбједносне заједнице, невладиног сектора и владара из сјенке, да се непожељна воља народа накнадно измјени. Али, „не лези враже“, то не може баш увијек и свугдје.

Са Српском, рецимо, не иде већ 25 година, а Додик мало-мало па запријети неким новим референдумом.

Када се ради о војној неутралности у односу на NATO, није му се чудити.

Чланство у NATO – превентивна капитулација

Како функционише NATO?

Кад те приме у чланство, онда си заштићен од свих, изузев од САД, које директно или индиректно продукују 90 одсто ратова у савременом свијету. Јер, то није савез равноправних савезника, него војно-политичка организација под командом америчког генерала, који је чак и формално потчињен команданту удруженог штаба оружаних снага САД. А онај цивилни генсек NATO-а, који је увијек Европљанин, само је политички комесар и провјерени амерички човјек.

Умјесто да се мали и нејак бориш да одбраниш суверенитет земље против суперсиле, једноставно пристанеш на превентивну капитулацију. Добровољно прихватиш да у твојој земљи направе своје екстратериторијалне војне базе, да њихови официри и војници, без ограничења и ван закона који важе за домаће становништво, вршљају по твојој земљи и, преко војних, диригују и економским, културним, медијским др. структурама.

Без отпора се одрекнеш монопола силе на националној територији, изгубиш суверенитет, што по дефиницији значи и државу, па немаш шта да браниш и ни о чему да бринеш.

Али, ни та „привилегија“ не добија се тек тако. Јер, заштита capo di tutti capi од мањих силеџија подразумијева и рекет!

Најприје мораш да је заслужиш пријавом своје жеље да те приме у Савез, па припремама за пријемни испит, тремом пред разним инспекцијама, мучним преговорима о условима, те да стрпљиво прођеш фазе интеграције до пуног чланства.

Зато као пуноправан члан упадаш из једног у други зеленашки кредит, купујући по за савезнике сниженим цијенама њихово застарјело оружје, плаћаш сервисирање, резервне дијелове и сл. и дајеш им бројне непредвиђене бенефиције. А да би све уредно плаћао, обавезан си да издвајаш прописани проценат из буџета.

Најзад, ту је и „данак у крви“, јер мораш у живој сили да партиципираш у америчким „превентивним и хуманим интервенцијама“ по непослушним земљама на другом крају свијета, које бајаги угрожавају националну безбједност САД. Док њихови момци ратују од куће, ракетним системима са даљинским управљачем.

Референдум о војној неутралности РС?        

Годину дана пред изборе актуелна власт у Српској, према свим анкетама, а и без њих јер се ситуација види и кроз прозор, има добре изгледе за још један четворогодишњи мандат. А њој отворено несклона „међународна заједница“ овога пута се неће много уздати у изборно неуспјешну колаборацијом компромитовану опозицију, него прије свега у спољне притиске преко Сарајева и директно из Брисела који, често се заборавља, није само сједиште ЕУ него и NATO.

Да би спустио опасну спољну политичку температуру, Додик је гурнуо у други план своје омиљене референдуме, који и кад се баве бенигним питањем датума празника изазивају бијес протектората.

Замрзнуо је партијску декларацију донесену након изборне побједе 2014. да ће СНСД током 2018. иницирати референдум о самосталности, што протектори упорно и тенденциозно, погрешно преводе као референдум о сецесији.

Затим је привремено суспендовао још раније припремљени референдум о враћању правосуђа у надлежност ентитета, који протекторе тек љути јер им одузима Суд и Тужилаштво БиХ у Сарајеву као замјену за одвећ компромитована „бонска овлашћења“. Најзад, зауставио је и иницијативу о референдуму о не/уласку у NATO, који је требало да буде одговор на одлуку Уставног суда БиХ да се војне некретнине у РС прекњиже на Сарајево.

Међутим, смиривање ситуације није оно што одговара амбасади САД у Сарајеву и Морион Кормак је тражила да се умјесто привремене суспензије референдума о правосуђу пониште све претходне припремне радње већ спроведене у Влади и НС РС. А опозиција је, према очекивању, одбила да се скупштински консензус о одбијању да се војна имовина прекњижи на Сарајево ојача непосредним изјашњавањем народа о не/приступању NATO-у.

Додик је одговорио Кормаковој: „Не мијешај се! Недопустиво је да се амбасадор мијеша у унутрашње ствари земље домаћина“, а опозицију дочекао новом иницијативом да се на првом наредном засједању Народне скупштине Српске распише референдум о војној неутралности Републике и тиме придружи матици. Умјесто „да или не уласку у NATO“, референдумско питање би гласило „да или не војној неутралности“. Садржајно исто, али формулацијом мало модификовано питање тешко ће моћи да одбију посланици опозиције, без обзира на то што знају да референдуми чији исход је лако предвидјети подижу изборни рејтинг власти која га расписује.

Припрема за дочек Хојта Јиа

Пошто пријетња увлачења БиХ у NATO већ годинама лебди над РС, Додик је досљедно понављао да ће Република слиједити неутралност матице, али ништа без непосредног изјашњавања народа. А како су опет Амери, у заоштравању са Русијом и након Црне Горе убрзали заокруживање NATO-а и у Македонији, те притисли око централизације војних објекта у БиХ, Хојт Ји вјероватно већ пакује кофере за Сарајево и куца посљедњи час да га Бањалука дочека убједљивим ставом народа у Српској. И није га тешко рационално образложити ономе ко хоће да саслуша аргументе.

Једно, Срби у Српској не могу да пристану да се као у Првом свјетском рату нађу на различитим странама фронта са матицом Србијом.

Друго, ако је Србија амнестирана од уласка у NATO због трауме бомбардовања од стране тог истог војног савеза, нема ли и Српска потпуно идентичан основ да инсистира на неутралности.

Треће, спољна политика је у надлежности три члана Предсједништва БиХ, који представљају ентитете и кантоне, односно народе, одлучују консензусом и немају јединствен став чак ни о исламском тероризму, а поготово о NATO-у, и зато би спољни притисак изазвао распад највишег органа који БиХ како-тако одржава као цјелину.

И, четврто, не само минули рат него и поратна антидејтонска политика Запада изазвали су дубоко неповјерење српског народа, завртање руке око војне имовине само га је освјежило, а такви Срби у NATO биће прије пета колона него саборци.

Уосталом, у Српској, а и шире, сви добро знају да би народ више волио да референдумско питање обухвата и онај други војни савез, конкурентски NATO. Зна то најбоље Додик, па је ипак изабрао компромисну неутралност, амбасадор Иванцов га је подржао јер је Путин поручио: „Разумијемо да не можете да будете у савезу са нама, али немојте бар у савезу против пријатеља!“

Сасвим сигурно све то зна и Хојт Ји, али је дипломатску школу учио 90-их, па и даље вјерује у свемоћ глобалног војно-политичког инжењеринга тада једине суперсиле. Добро би било да га Вес Мичел, његов новопостављени шеф у Стејт департменту пошаље на дообуку у Сирију, Донбас, или Сјеверну Кореју да уживо види да су се времена мало промијенила.

fakti.org/serbian-point/sta-to-pisu/srpska-ce-klin-nato-izbiti-klinom-referenduma-o-svojoj-vojnoj-neutralnosti

-

У Каталонији се данас одржава референдум на коме се грађани ове шпанске покрајине изјашњавају да ли ће остати у саставу краљевине или ће се њихова будућност окренути ка независности.

 

Уставни суд Шпаније је суспендовао каталонски закон о референдуму до оцене уставности, а Мадрид је послао полицију да затвори биралишта и покупи изборни материјал.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Brutalni sukobi policije i demonstranata; Krv na sve strane, 337 osoba povređeno, tri teže(FOTO / VIDEO)

СТАРЏОН ПОДРЖАЛА КАТАЛОНСКИ РЕФЕРЕНДУМ

Шкотска премијерка Никола Старџон изразила је данас подршку референдуму о независности на свом Твитер налогу, али и критиковала безбедносну реакцију шпанске владе.

„Све више забринута због слика из Каталоније. Без обзира на ставове о независности, сви бисмо требали да осудимо сцене којима сведочимо и да позвемо Шпанију да промени приступ пре него неко не буде тешко повређен. Нека људи гласују на миру“, написала је она, преноси шпански Ел паис.

Старџон се залаже за незавиосност Шкотске од Велике Британије и била је једна од заговорница референдума о независности Шкотске који је одржан 2014. године.

ЧАНАК:ПОДРШКА ГРАЂАНИМА КАТАЛОНИЈЕ

Председник Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак поновио је данас да та странка у потпуности подржава намеру грађана и грађанки Каталоније да се на референдуму изјасне о својој будућности.

„Основно демократско право је да Каталонци на бирачким местима искажу своју вољу“, оценио је Чанак у саопштењу.

Према његовим речима, поштовање демократских принципа је важно, не само за Шпанију, већ и читаву Европу.

„Очекујемо да референдумски процес прође у миру, уз поштовање права на слободу опредељења, а то је интересу, како грађана Каталоније, тако и грађана Шпаније“, навео је Чанак.

Иначе, на просторијама ЛСВ у Новом Саду истакнуте су заставе Каталоније, а Чанак је у писаној изјави Тањугу рекао да је то учињено у знак солидарности са грађанима чије право на референдум оспорава централна власт у Мадриду.

Чанак је рекао и да ће данас бити у Барселони како би се , наводи, и лично уверио да ће каталонски референдум бити победа људских права.

„Надам се да Шпанија, као чланица ЕУ, неће нанети мрљу на образу ЕУ“, рекао је лидер ЛСВ.

КУРЦ НЕ ПОДРЖАВА ПОДЕЛУ ДРЖАВА У ЕУ

Министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц истакао је, поводом референдума у Каталонији, да не подржава поделу држава у ЕУ.

Он је, за аустријски државни радио „Ое1“, казао да прати ситуацију око спорног референдума о независности у Каталонији са забринутошћу и „болом у стомаку“.

Рекао је да у појединим регионима постоје „снажне емоције“.

„Ми се не мешамо у то претерано. ЕУ има мало могућности да посредује“, додао је Курц поводом одговарајућих захтева од стране каталонских сепаратиста.

Указао је да ЕУ даје свој допринос ако има смисла, али и да се пречесто прави грешка да се Унија увуче у нешто када нешто не успе.

АСАНЖ ЈУНКЕРУ: СУСПЕНДУЈ ШПАНИЈУ

Оснивач Викиликса Џулијан Асанж поручио је председнику Европске комисије Жан Клод Јункеру да суспендује Шпанију због снимка на коме се види понашање шпанске полиције према каталонским бирачима.

Он је то написао на свом Твитер налогу, на коме је и објавио спорни снимак.

„Драги Јункеру, да ли је ово поштовање људског достојанства, слободе и демократије. Активирај члан 7 и суспендуј Шпанију из ЕУ због кршења члана 2“, написао је Асанж на Твитеру.

ШТРАХЕ: МЕЂУНАРОДНО ПРАВО ИЗНАД УСТАВА

Лидер Слободарске партије Аустрије (ФПО) Хајнц-Кристијан Штрахе рекао је данас, поводом референдума у Каталонији, да је међународно право изнад Устава.

Он је, гостујући на ТВ ОРФ-у, истакао да подржава право на самоопредељење народа и да Шпанија мора знати да је међународно право важније од Устава.

Слично аргументовао је и у вези референдума на Криму, полуострво које како каже, треба да буде међународно признато или референдум поновљен под међународним надзором.

Када је реч о источној Украјини Штрахе предлаже аутономију.

По питању конфликта ЕУ и Русије око Украјине Аустрија је, према његовим речима, требало да боље користи своју неутралност.

Аустрија, подвлачи Штрахе, није требало да подржи санкције против Русије.

Упитан за став о ЕУ Штрахе је нагласио да ФПО није против Уније и Европе, али је против све веће централизације и институција ЕУ.

„Европа је више од ЕУ, а и Русија је део Европе, а код Турске то је другачије“, казао је он додајући да се залаже за проширење ЕУ на Западни Балкан.

ЦРНАДАК: БИХ ПОДРЖАВА ТЕРИТОРИЈАЛНИ ИНТЕГРИТЕТ ШПАНИЈЕ

Министар спољних послова Босне и Херцеговине Игор Црнадак поручио је данас да БиХ подржава суверенитет и територијални интегритет Краљевине Шпаније и да ће наставити са развојем добрих билатералних односа.

Црнадак је, у телефонском разговору са шпанским амбасадором у БиХ Хуаном Боском Хименезом Соријаном поводом референдума у Каталонији, рекао да се догађаји у Шпанији прате са великом пажњом.

Како је саопштено из канцеларије за односе са јавношћу Министарства иностраних послова БиХ, Црнадак је изразио наду да ће све протећи без људских жртава и велике материјалне штете.

БЕЛГИЈСКИ ЗВАНИЧНИЦИ ПОЗИВАЈУ НА ДИЈАЛОГ И ПРЕКИД НАСИЉА

Европски званичници нису се данас оглашавали поводом гласања на референдуму о независности Каталоније, које шпанска полиција покушава да спречи, а политичку тишину су међу првима прекинули актуелни и бивши премијери Белгије, Шарл Мишел и Ги Верхофстат, који су позвали на политички дијалог и осудили насиље.

„Насиље никад не може бити одговор!“, поруцио је Мишел на свом налогу на Твитеру осудивши све облике агресије, пренео је АП.

На његову поруку одговорио је на Твитеру лидер Каталоније Карлес Пуџдемон изразивши велику захвалост Мишелу на његовој „посвећености борби против насиља и позивом на политички дијалог“.

Верхофстат, који је и актуелни европосланик, навео је на свом налогу на Фејсбуку да не жели да се меша у унутрашња питања Шпаније, али је нагласио да „апсолутно осуђује оно што се данас догодило у Каталонији“. С једне стране, констатовао је, партије које се залажу за независност Каталоније су истрајале у томе да се одржи „такозвани референдум“ који је забранио Уставни суд „знајући превише добро да би само мањина у њему учествовала, јер је 60 одсто Каталонаца против отцепљења (од Шпаније)“.

С друге стране, међутим, оценио је да је „употребљена несразмерна количина насиља“ како би се то зауставило.

„У ЕУ ми покушавамо да нађемо решења кроз политички дијалог и уз поштовање уставног поретка“, нагласио је Верхофстат.

Он је оценио да је „крајње време за деескалацију“.

Верхофстат је закључио да је једино мирно решење, у чијем постизању учествују све политичке партије, укључујући опозицију у каталонском парламенту, и које је постигнуто уз поштовање Устава и правног поретка земље, начин да се напредује.

 

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:688498-%D0%A0%D0%95%D0%90%D0%9A%D0%A6%D0%98%D0%88%D0%95-%D0%9D%D0%90-%D0%A0%D0%95%D0%A4%D0%95%D0%A0%D0%95%D0%9D%D0%94%D0%A3%D0%9C-%D0%A3-%D0%9A%D0%90%D0%A2%D0%90%D0%9B%D0%9E%D0%9D%D0%98%D0%88%D0%98-%D0%A8%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%85%D0%B5-%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%B4-%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%90%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B6-%D0%88%D1%83%D0%BD%D0%BA%D0%B5%D1%80%D1%83-%D1%81%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%98-%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83

-

Данашњом седницом каталонске владе председаваће председник Карлес Пуџдемон, за кога се очекује да ће размотрити могућност да од регионалног парламента затражи да гласа о проглашењу независности касније ове недеље Foto: Tanjug Foto: Tanjug

Каталонска влада, која је прогласила победу опције за независност на спорном референдуму, сада треба да донесе одлуку шта ће ће бити њен следећи корак, пошто шпанске власти одбацују, не само објављене резултате тог изјашњавања, већ и да је референдума уопште било.

Улице Барселоне данас су тихе, али новински уводници упозоравају да је референдумом, на којем се, према тврдњама каталонских званичника, 90 одсто гласача определило за отцепљење, припремљен терен за одлучујући обрачун између Мадрида и покрајине која представља индустријски и туристички центар Шпаније, наводи Ројтерс.

„Све би могло да постане и горе… Улазимо у фазу штрајкова и уличних протеста, са више покрета и више репресије“, пише умерени каталонски лист „Ла Вангардија“ у уводнику, дан након што је шпанска полиција пендрецима и гуменим мецима покушала да спречи гласање, које је Мадрид прогласио незаконитим.

Контроверзни закон, који је недавно усвојио каталонски парламент, иначе прописује да је исход референдума обавезујући за институције те шпанске провинције и да, у случају позитивног исхода, тај исти парламент мора у року од два дана да прогласи независност Каталоније.

Данашњом седницом каталонске владе председаваће председник те богате шпанске покрајине Карлес Пуџдемон, за кога се очекује да ће размотрити могућност да од регионалног парламента затражи да гласа о проглашењу независности касније ове недеље, наводи АП.

У међувремену, шпански премијер Маријано Рахој састаје се са лидерима владајуће партије пре него што ће затражити седницу парламента посвећену питању како се суочити с најозбиљнијом кризом ове земље после више деценија, а заказао је и састанак с лидером главне опозиционе Социјалистичке партије како би разговарали о опцијама којима Шпанија располаже.

Каталонија је саопштила да је, према прелиминарним резултатима, 90 одсто гласова на референдуму у недељу било за независност, након што је мање од половине каталонских гласача гласало у дану у којем је, како регионални званичници тврде, више од 890 људи повређено у сукобима с полицијом премда није јасно колико је људи хоспитализовано.

Пуџдемон је, након што су синоћ биралишта затворена, рекао да је Каталонија „стекла право да постане независна држава“, најавивши да ће одржати обећање о једностраном проглашењу независности уколико превагу односе опција за отцепљење од Мадрида.

Док су каталонски званичници оптужили шпанску полицију за бруталност и репресију, а шпанску државу да је „срамота Европе“, обећавши да ће се жалити Европској унији због кршења људских права током гласања, шпанска влада захвалила је националној полицији на „одлучној и сразмерној интервенцији“.

За то време, видео-снимци и фотографије с призорима полицијских акција у Каталонији нашли су се на насловним страницама медија широм света.

Нико не зна шта ће се догодити ако каталонски званичници испуне своје обећање и искористе исход гласања као основу за проглашење независности, што је провокација која би Шпанију оставила без једног од њених најнапреднијих регона, који чини петину шпанске економије, оцењује америчка агенција.

Док се многи питају шта ће из свега произићи, већина аналитичара се слаже да сценарија за расплет има више.

Тако, професор политике на Аутономном универзитету у Барселони Габријел Коломе каже да би, према првој опцији, каталонски лидери могли да одлуче да не прогласе независност као што су обећали у закону који је усвојио већински сепаратистички настројен каталонски парламент.

Уместо тога, наводи Коломе, сепаратисти би могли да позову на масовну мобилизацију широм Каталоније, а продужени штрајк би могао да причини озбиљну штету Шпанији.

Према том сценарију, „оно што они желе јесу преговори“, објашњава овај професор, а преговарали би о питањима аутономије и финансирања, при чему је Мадрид раније и наговестио да је спреман на преговоре.

Друга опција би, како сматра професор права на истом универзитету у Барселони Рафаел Аренас Гарсија, била да Пуџдемон једнострано прогласи независност, на шта би Мадрид морао да реагује.

„Последице ће бити сразмерне“, упозорио је уочи референдума Енрик Миљо, представник централне владе у Каталонији.

Мадрид има овлашћење да Каталонији одузме аутономију, на пример, преузимајући контролу над регионалном полицијом, а могао би и да ухапси Пуџдемона, и та слика би обишла свет, наводи АФП.

То би, каже Коломе, ишло на руку сепаратистичким лидерима, који се надају да ће тиме „аутоматски придобити подршку оних који су били неодлучни… и променити логику независности у логику одбране демократије од репресивне државе“.

Трећи постреферендумски сценарио гласи да сепаратисти неће прогласити независност, већ ће у неком тренутку распустити каталонски парламент, што би онда довело до превремених регионалних избора.

По том сценарију, сепаратистички лидери ће се надати да ће најновија криза окренути још више људи ка отцепљењу, што ће им донети и убедљивију парламентарну већину како би са још већим жаром наставили борбу за независност, закључује француска агенција.

www.novosti.rs/вести/планета.479.html:688621-У-Каталонији-затишје-пред-нову-буру

-
Председници Русије и Турске рекли су после састанка у Анкари да су услови за окончање грађанског рата у Сирији постигнути и да референдум о независности Курда у Ираку није легитиман

 

 Фото Танјуг,Pool photo via AP                                                                                                                    Фото Танјуг,Pool photo via AP

 

Председници Русије и Турске, Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган рекли су после састанка у Анкари да су услови за окончање грађанског рата у Сирији постигнути и да референдум о независности Курда у Ираку није легитиман, преноси Ројтерс.

Путин је након састанка са турским председником у Анкари у четвртак изјавио да су де факто услови за окончање грађанског рата у Сирији постигнути.

Ердоган је обраћајући се новинарима, изјавио да референдум о независности ирачких Курда није легитиман и да су Русија и Турска сагласне да територијални интегритет Ирака и суседне Сирије морају да буду очувани.

Он је нагласио да регионална влада Курдистана у северном Ираку мора да буде спречена да направи „веће грешке“ и истакао да ће Турска наставити блиско да сарађује са Русијом у погледу налажења политичког решења у Сирији.

Како подсећа агенција, овај састанак се догађа у време када Русија, Турска и Иран сарађују на одржавању зона деескалације у Сирији.

www.novosti.rs

-
Странке у Републици Српској ипак нису јединствене по питању расписивања референдум о НАТО, што је иницијатива председника Милорада Додика, којој се противи лидер опозиционе СДС Вукота Говедарица

 

 FOTO TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC

           ФОТО ТАЊУГ/ ДРАГАН КУЈУНДЗИЦ

 

Странке у Републици Српској ипак нису јединствене по питању расписивања референдум о НАТО, што је иницијатива председника Милорада Додика, којој се противи лидер опозиционе СДС Вукота Говедарица.

Говедарица је, наиме, јуче оценио да је Додикова иницијатива о референдум о чланству у НАТО-у „или врло непромишљена или је реч о класичној манипулацији народа“ и да је СДС, која је на власти у институцијама на нивоу БиХ, не подржава.

“Ако је реч о непромишљеној изјави, онда Додик треба да зна да је референдум о НАТО увлачење Републике Српске у беспотребан конфликт имајући у виду да је Србија дефинисала војну неутралност која уједно треба да, по овом питању, буде оријентир за Републику Српску”, навео је Говедерица, чија странка је опозициоан у РС.

Према његовим речима, ако је реч о најновијем „бацању прашине“ у очи сопственом народу, онда би Додик ипак требало да разувери јавност тако што би заказао посебну седницу Народне Скупштине како би парламент расправљао и донео коначну одлуку о референдуму по том питању, саопштено је из СДС.

Додик за РТРС каже да је тешко коментарисати изјаву Говедарице о чланству БиХ у НАТО-у, с обзиром на то да он, како каже, понавља ставове СДА (Бакира Изетбеговића) о том питању.

Небрига за ставове и позицију Српске и њеног народа је потпуо видљива, сматра председник РС.

„Сасвим је логично било реаговати на имовину и отимање имовине, а видимо да се они обрачунавају у Републици Српској, а не са судовима који крше законе и на тај начин уз подршку НАТО-а покушавају да нас стрпају у тај савез не питајући нас за то“, рекао је Додик.

Према његовим речима, очигледно је да су Говедарица и СДС део те приче.

Додик је рекао да је у том погледу небрига за ставове и позицију целе Републике Српске и њеног народа потпуно видљива, односно да не постоји са становишта онога шта СДС ради.

„Ја нисам деио те приче и питаћу народ да о томе одлучи. Ако народ каже да идемо у НАТО, ићи ћемо, ако не каже, не. Ја ћу бити од оних који ће то одбити у било којој варијанти“, додао је Додик.

Говедарица је претходно такође оптужио Додика да је СДСН одговорна за одузимање територије РС, те да се то дешава од 2000. Године, за време власти те странке.

Од тада је, каже, изгубљено Брчко, територија Поточара, а сада, одбацивањем апелације, и територија на подручју Хан Пијеска.

Иначе, Уставни суд БиХ одбио је као неосновану апелацију Републике Српске поднесену против пресуда те правосудне институције, којом ј наређено да војни објекат „Велики Жеп“ на Хан Пијеску буде укњижен на БиХ.

www.novosti.rs

-

Тужилаштво БиХ покренуло поступак због одржавања референдума о Дану РС. Чланови комисије наводно нису поштовали Уставни суд

На терет им се ставља да су починили кривично дело неизвршење одлуке Уставног суда БиХ за које је Кривичним законом Босне и Херцеговине запрећена казна од шест месеци до пет година затвора.

– Оптужени су својим радњама и поступцима, противно одлуци Уставног суда БиХ, наставили као комисија да раде на организацији и провођењу референдума о Дану РС, који је одржан 25. септембра прошле године, те су на тај начин учествовали у неизвршењу одлуке Уставног суда БиХ – саопштио је портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић, додајући да је оптужница прослеђена Суду БиХ на потврђивање.

На оптужници се нису нашли председник РС Милорад Додик, премијерка Жељка Цвијановић и председавајући Председништва БиХ Младен Иванић, као ни министар спољне трговине и економских односа Мирко Шаровић, јер, како наводе у Тужилаштву БиХ, не постоји довољно доказа да су починили, помагали или подстицали извршење дела.

– Истрага против њих је обустављена због недостатка доказа. Обустављена је и истрага против Давора Шешића, Недељка Гламочака, Перице Бундала, Зденке Гојковић и Војислава Глигића који као посланици НС РС имају имунитет од кривичног гоњења – рекао је Грубешић.

Петковић: Нисам уплашен

ОПТУЖЕНИ Милан Петковић за „Новости“ каже да је скандалозно да за оптужницу сазнаје преко саопштења за јавност, као и то што се пре месец дана знало ко ће бити оптужен.

– Нисам уплашен и нико не може да ми одузме право да се браним и докажем своју невиност. Референдум о Дану РС је био потпуно уставан и на њему сам, као и сви остали грађани, бранио Републику Српску, коју ћу сада бранити и пред Судом БиХ – рекао је Петковић.

ДОДИК: ОПТУЖНИЦА ЗА РЕФЕРЕНДУМ О ДАНУ РЕПУБЛИКЕ НЕПРИХВАТЉИВА

Оптужница против чланова Комисије за референдум у Републици Српској само говори о апсурду који се зове Босна и Херцеговина, изјавио је данас председник Српске Милорад Додик.

Додик је истакао да је Суд и Тужилашто измислила међународна заједница у сарадњи са Бошњацима како би се путем неуставних инсталација и противно Дејтону вршило правно и политичко насиље над Српском, преноси РТРС.

Тужилаштво БиХ подигло је раније данас оптужнице против четири особе из Републике Српске због организовања референдума о Дану Републике Српске и истовремено донео наредбу о обустављању истраге против званичника Српске због недостатка доказа.

Наредба о обустави истраге издата је против Младена Иванића, Мирка Шаровића, Жељке Цвијановић и Милорада Додика за које, како се наводи, не постоји довољно доказа да су наведени својим радњама починили извршење кривичног дела, помагање или подстицање у наведеном делу.

Тужилац Мирослав Д. Марковић, након спроведене истраге и прикупљених доказа, подигао је оптужницу против Синише Карана, рођеног 1962. године у Белом Манастиру, Драгољуба Ређића рођеног 1979. године у Тузли, Горана Змијаљца рођеног 1955. године у Српцу и Милана Петковића, рођеног 1984. године у Бањалуци, пренела је РТРС.

Подизање оптужнице Додик је назвао неподношљивим и за Републику Српску неприхватљивим, те је истакао да ће се у складу са одлуком Народне скупштине свим расположивим средствима стати у одбрану оптужених.

www.novosti.rs/вести/насловна/република_српска.652.html:675549-Тужилаштво-БиХ-подигло-оптужницу-против-четри-особе-због-референдума-у-РС-Додик-То-говори-довољно-о-апсурду-који-се-зове-БиХ

-
Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да ће оног момента када Србима буде обезбијеђена стабилност у БиХ и афирмација права по Уставу и Дејтонском споразуму, он јавно рећи да нема потребе за референдумом, али до тада не жели да престане да мисли о томе.
Милорад Додик - Фото: РТРС

Милорад ДодикФото: РТРС

Додик је истакао да ће Српска веома пажљиво размотрити питање референдума и да не жели да спекулише о томе.

„Нека нама неко пружи стабилност у БиХ, нека нам да афирмацију наших права по Уставу и Дејтонском споразуму, ја ћу изаћи јавно и рећи да нема потребе за референдумом. Али ако нам отимате наше надлежности, ако упорно покушавате да нас преварите, да нас ослабите и да нам не дозволите афирмацију развоја, шта ћемо ми у томе? Шта је нелогично у овоме што ја говорим“, упитао је Додик.

Он је нагласио да БиХ није земља муслимана, већ да они само контролишу већи дио Федерације БиХ, а да Република Српска контролише укупан државни и јавни живот на свом простору, има добру организацију своје власти, има вољу народа да постоји држава, ефективну владу, територију.

Додик је рекао да у некадашњој БиХ, која је била у саставу Југославије, није било ентитетске линије, а да данас она постоји.

„Једног дана, наравно, могуће је да она буде граница, зашто да не?“, нагласио је предсједник Српске.

Предсједник Српске је поновио да ниједном није разговарао са предсједником Русије Владимиром Путином о одвајању Републике Српске од БиХ.

„Да рашчистимо – ниједном тема разговора са Путином није била одвајање, то је све лаж. Немогуће је да један /амерички дипломата/ Хојт Ји уђе у Конгрес и говори неистине конгресменима на бази тога“, констатовао је Додик.

Према његовим ријечима, то је специјална лаж с циљем да поново прави монструма од Русије.

„Увијек је била прича: ви имате Устав, имате међународно право, и ми ћемо вас подржати у афирмацији ваших права по међународном праву. И у том погледу нико никад није рекао: ‘Господине Додик, кад ћете ви да организујете тај референдум, шта треба ми да помогнемо?’. То је само спекулација“, истакао је Додик.

Он је нагласио да је, с друге стране, Република Српска предмет сталних посматрања.

„С треће стране, мислим да смо већ озбиљно успјели, а то је да смо причом о референдуму свима ставили до знања да увијек имамо алтернативу и да нико не може да нам је забрани. И да ћемо ми одлучивати о томе кад ћемо и хоћемо ли, а пријетње /лидера СДА Бакира/ Изетбеговића или неког са стране нас не дотичу“, поручио је Додик.

Он је за „Спутњик“ рекао да жели да развије свијест да је то одлука Републике Српске.

„Ми морамо да донесемо ту одлуку свјесни нашег тренутка, свјесни наше историјске потребе. За то постоје неопходне претпоставке. Нико у БиХ не вјерује у БиХ, осим неколико добро плаћених странаца који покушавају да је одрже. На крају, сам свијет се промијенио. Прије три године нико није ни разговарао о томе“, навео је предсједник Српске.

Према његовим ријечима, Хојт Ји, који је припадник старе администрације, рекао је у Конгресу САД једну ствар која никад није изречена до сада – да БиХ пријети да буде пропала држава.

„Ја не мислим да пријети, она је одавно пропала држава и крпе је само по систему ‘док мајстори не оду’, јер он има свој мандат амбасадора, сједи у Сарајеву, хода по Башчаршији, и кад прођу три године – шта га брига за послије. Сви они послије долазе и дијеле моје ставове“, рекао је Додик.

Говорећи о односима Српске и Србије, Додик је нагласио да су његови односи са новоименованим предсједником Србије Александром Вучићем добри и да жели још једном да му пожели сав успјех.

„Нама је важно да је Србија стабилна, јака, развијена и да имамо веома добре односе, какве сада имамо. Мислим да су наши специјални односи на које имамо право по Дејтонском споразуму добили једну нову димензију и нови садржај, и да он треба да се шири и развија“, закључио је Додик.

„Конзервираним држе проблеме на Балкану

Предсједник Републике Српске Милорад Додик сматра да се на Балкану нико никад не може да закуне у потпуну стабилност, јер проблема има, али се то држи конзервирано.

„Овдје је основни проблем могући тероризам. Не треба заборавити да је из БиХ више од 500 људи учествовало у активностима ‘Исламске државе’, да се један број вратио, један погинуо, један још ратује“, рекао је Додик и додао да је та идеологизација на бази политичког ислама овдје апсолутно присутна и лебди у ваздуху.

Предсједник Српске рекао је за „Спутњик“ да њихове ћелије, које се налазе највише у Федерацији БиХ и тамо гдје је бошњачки народ, сада мирују јер знају да би се на те центре усмјериле безбједносне снаге цијелог региона уколико би нешто урадиле.

„Верујем да они овдје разумију да не смију да изазивају. И атрактивније им је да, по њиховој логици, дејствују негдје попут Лондона. Е сад, није то само скретање пажње. Раније, у бившој Југославији, прије свега у БиХ видјели смо улазак значајног броја светих ратника ислама још у периоду деведесетих година. У БиХ је убачено преко Хрватске 4.500 муџахедина. Одред Муџахедин је био под контролом и управом војске Алије Изетбеговића. И они су чинили стравичне злочине“, истакао је Додик.

Он је подсјетио да је прва слика одсјечене главе отишла управо са простора Озрена, гдје су муџахедини једном српском војнику одсјекли главу и то показали. „Тада се свијет није узнемиравао, сада кад њима сијеку главе – то је друга прича. У сваком случају, то је озбиљно зло које мислим да још не третирају на прави начин“, оцијенио је Додик.

Он сматра да на Западу минимизирају ово зло, чак и када се дешава код њих, покушавају да то што прије забораве и мисле да је у питању појединац, али је немогуће да се то деси на 10 мјеста у Европи и да је свуда то појединац.

„То је једна острашћена идеологија која покушава да се обрачуна са сваким ко је невјерник и да наметне радикални ислам, који је веома опасан за свијет. Америка под Трампом је кренула у погледу да је коначно потребно да се то разумије“, рекао је Додик.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=255949

-
ПРИРЕДИЛИ „ПАРАДУ ПОНОСА” У БУКУРЕШТУ – БИЛО ИХ 1.000, ЗАЈЕДНО ДА ПРЕДСТАВНИЦИМА 30 АМБАСАДА

ОКО 1.000 људи окупило се данас у Букурешту на Паради поноса у знак подршке хомосексуалној заједници у Румунији, којој прети иницијатива забране хомосексуалних бракова путем Устава, јавила је агенција АFP.

„Неопходно је да се подрже сви грађани, без обзира на сексуалну оријентацију”, навели су демонстрати који осуђују кампању у циљу ограничења слобода.

Румунски парламент ускоро треба да одреди датум за референдум који предлаже да брак може само да буде између мушкарца и жене а не два супружника истог пола.

На геј паради учествовали су амерички амбасадор у Румунији Ханс Клем као и представници око 30 амбасада у Букурешту у знак подршке ЛГБТ популацији.

Група од око 30 посланика Европског парламента позвала је румунски парламент да не подржи референдум који „подстиче дискриминацију већ присутну у румунском друштву”.

 

fakti.org/globotpor/lgbt-panika-rumunija-moze-referendumski-utvrditi-da-u-braku-mogu-biti-samo-zena-i-muskarac

-

Бањалука – Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио да ће референдум о отцјепљењу од БиХ бити одржан када буду створени услови.Додик: Референдум ће бити одржан када буду створени услови

„Да ли ће се то догодити 2018. или неке 2028. то уопште није важно са становишта националног и државног интереса. Потпуно сам увјерен да ће се то догодити. Водио ја тај процес или не, ја сам потпуно увјерен“, рекао је Додик новинарима у Бањалуци.
Он је оцијенио да је СНСД имао дугорочну визију када је говорио о томе да се то може урадити на тај начин. „Ми нисмо пропагирали да ћемо узети оружује, па ћемо нешто чинити“, додао је Додик.

Он је поновио да је БиХ хибрид који не функционише, те напоменуо да у посљедњих 20 година није било пројекта који је реализован у БиХ, а да је био у интересу Републике Српске.

„Свих ових година ми смо се борили за наше инфраструктурне и друге пројекте, радили на томе, од БиХ смо имали само опструкције и отимања надлежности. Ништа друго нисмо имали“, напоменуо је Додик.

Према његовим ријечима, упркос томе, Република Српска функционише и једина је самоодржива.

„Да нема странаца и да се измакне /амерички амбасадор Морин/ Кормакова и још неколико амбасадора – Британац и други, БиХ уопште не би постојала. Они више раде за БиХ него што представљају своје земље, одржавају то тамо што могу да одрже. То је питање данас овде свих нас, а не Република Српска“, рекао је Додик.

Он је указао да Српска има парламент, институције, Владу, фондове, предсједника и да може доносити сваку одлуку.

„Треба да се види да Република Српска функционише, да ради њен буџет и њени рачуни, треба видјети да у Српској постоје институције“, нагласио је Додик.

Нико није рекао да има већину за продају акција

Предсједник СНСД-а Милорад Додик рекао је данас да ће се на сједници Народне скупштине Републике Српске видјети да ли има довољно посланика који ће гласати за продају државног капитала у Рудницима жељезне руде „Љубија“, те да нико никада није рекао да има у овом случају већину.
„Не могу да гарантујем да имамо већину. Нико није ни рекао да ће имати већину“, рекао је Додик новинарима у Бањалуци.

Он је поручио да ће бити тражени други начини уколико не буде довољно народних посланика који ће то подржати и да ће Република Српска наставити да тражи начин да додатно обезбиједи финансијску стабилност.

Додик је нагласио да је Српска у значајном дијелу рачуна ликвидна, да нема кашњења у исплати плата и пензија, иако има проблема као и свака друга заједница.

Додик је нагласио да је превише спекулација у вези са питањем „Љубије“ и да ће посланици моћи да бирају између понуђених аргумената или политизације.

„Овдје се више воли жМиталж него Република Српска. Тај новац не узимам себи приватно, нити било ко од нас. То је новац који треба у Републици Српској да буде кориштен за измиривање обавеза и као основа за повећање пензија које намјеравамо да спроведемо“, поручио је Додик.

Он је поновио да 93 милиона КМ, колико нуди компанија „Израели инвестмент груп“, нису мала средства ни за једну заједницу, посебно не за Републику Српску, те подсјетио да је прва понуда „Митала“ износила 12 милиона КМ.

Додик је рекао и да мањинско учешће од 49 одсто у „Љубији“ не значи ништа, јер Српска нема могућност да управља тим дјелом капитала, пошто је ранија власт у Српској кроз уговор о купопродаји „Љубије“ тачно и прецизно навела да су обавезе већинског власника доминантне.

„Предвиђено је да се уговором са евентуалним купцем обезбиједе ваљане гаранције, купац мора те гаранције дати и ако их не буде неће се улазити у уговарање. Све је транспарентно и чисто. Могли смо да одемо на берзу и завршимо то без ове галаме, али смо сматрали да треба да изађемо пред парламент“, рекао је Додик.

Он сматра да је прича о већини непотребна и да је коалиција стабилна, без обзира на став ДНС-а у вези са продајом акција.

„ДНС ће остати коалициони партнер и то се неће промијенити“, нагласио је Додик.

Он је истакао да је коалиција стабилна и да ће се то показати на причи о иницијативи опозиције за изгласавање неповјерења Влади Републике Српске.

Додик је додао да је разговарао са лидером ДНС-а Марком Павићем који је рекао да посланици ове странке не могу подржати продају акција, али да немају ништа против уколико буде већине за то.

Он је констатовао да многи у Српској на причи о продаји државног капитала у „Љубији“ праве причу о коалицији.

„Проблем праве они који очекују да из тога извуку неке капиталне закључке да се коалиција распала. Није се распала и још је јача. Нешто се друго распада у Српској, а не ова коалиција. Као што видите из СДС-а стално излазе посланици и то није довољно. Када би један изашао из СНСД-а то би било равно атомској бомби“, рекао је Додик.

Он је оцијенио да је упитан изборни легитимитет СДС-а, с обзиром да је ту странку напустио значајан број људи и да је изгубила локалне и опште изборе, упркос значајним напорима међународне заједнице да побиједе.

„Тек ће наредне изборе да изгубе. Видјећете“, поручио је Додик.

Ускоро уговор о изградњи ауто-пута Бањалука-Купрес и Рача-Бијељина

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да у наредних мјесец-два треба да буде завршен уговор о изградњи ауто-пута од Бањалуке према Купресу и од Раче према Бијељини и Брчком.
„То су све наши планови. Да изградимо ауто-пут до границе са Србијом. То је наш капитални инфраструктурни објекат, на томе радимо“, рекао је Додик новинарима у Бањалуци.

Додик је навео да ће у шестом или почетком седмог мјесеца бити пуштена траса ауто-пута од Лакташа до Друговића како би се обезбиједило да у овој години буде завршена траса до Прњавора.

Он је истакао да није могуће да у Републици Српској ништа не ваља и указао на пројекте који се реализују, те навео да ће за годину дана бити завршен клинички центар у који је уложено 200 милиона КМ.

Предсједник Српске је истакао да се стално говори „како нешто немамо“, те истакао да има много послова који чекају људе и при томе је указао на двије фирме у којима недостаје 50 шофера.

„Престаните једном да будемо апатични. Можете да ме критикујете колико хоћете. Одвешћу вас у фирму гдје стоји 20 камион, нема шофера, а овде нико неће да вози камионе. Сви хоће да буду директори. Идите у Милиће и питајте колико им фали шофера или у жИнтеграл инжењерингж и питајте колико им фали радника и што код њих сада ради 300 људи са стране. Зато што људи бирају посао“, рекао је Додик.

www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Dodik-Referendum-ce-biti-odrzan-kada-budu-stvoreni-uslovi/236652.html