петак, новембар 24, 2017

Тагови Вести таговане са "Рим"

Рим

-

РИM – У Италиjи се данас одржава референдум о уставним променама чиjи jе циљ jачање централне власти и радикална промена парламента кроз ограничење моћи Сената.

Након што су Британци гласали за излазак из Eвропске униjе и Aмериканци изабрали Доналда Tрампа за председника, референдум у Италиjи, на коjем право гласа има 51 милион грађана, доживљава се као судбински, оцењуjе Роjтерс.

Његов циљ jе смањење овлашћења и величине Сената, а према оценама аналитичара, председнику владе би била дата много већа овлашћења, наводи британска агенциjа.

С друге стране, америчка агенциjа AП, наводи да се референдум претворио се у „виртуелни плебисцит“ о влади левог центра премиjера Mатеа Ренциjа.

Уколико би се изменио устав, наjвеће промене доживео би законодавни процес, односно више не би било потребно да оба дома парламента гласаjу о свим законима, што значи и сваки пут кад се уложи неки амандман.

Уместо тога, 630 чланова Дома посланика доносило би већину закона, а броj чланова Сената би се смањио са 315 на 100, од коjих би пет именовао председник Италиjе, а осталих 95 били би из редова италиjанских градоначелника и регионалних представника.

Гласање о поверењу влади би, такође, било исклучиво право доњег дома парламента.

Друга велика промена би било пребацивање поjединих надлежности са региона на централну владу.

Италиjански премиjер Mатео Ренци позвао jе Италиjане да подрже референдум, поручивши да би Италиjа могла да постане наjснажниjа европска земља уколико исход гласања буде позитиван.

Док он и његови савезници са левог центра, уз банке и индустриjалце, тврде да би реформе помогле у модернизациjи земље, противници уставних промена, међу коjима jе и Покрет 5 звезда, сматраjу да би оне угрозиле демократиjу jер би превелика моћ била концентрисана у канцелариjи премиjера.

Предложеним реформама устава противе се, између осталих, и бивши премиjер Силвио Берлускони и лидер Северне лиге Mатео Салвини коjи се залаже за давање већих, а не мањих, овлашћења регионима.

Већина анкета указуjе да jе више Италиjана коjи би могли заокружити „не“ и одбацити реформу Устава, иако jе велики броj анкетираних био неодлучан.

С обзиром на промене изборног закона коjе су ступиле на снагу jош летос, реформа устава олакшала би рад владе, наводи Роjтерс.

Странка, коjа убудуће освоjи 40 одсто гласова, у парламенту би добила апсолутну већину. Ojачана на такав начин, она би могла да спроводи хитно потребне реформе.

Управо то jе одувек била слабост италиjанске политике – та земља jе у последњих 70 година имала 63 владе.

Премиjер Ренци наjавио jе да ће поднети оставку уколико Италиjани на референдуму буду одбили реформе, али jе касниjе ревидирао став.

Признао jе да jе почнио „велику грешку“ обећавши да ће дати оставку уколико победи глас против реформи.

На питање, међутим, ко би могао да замени Ренциjа уколико заиста поднесе оставку, америчка агенциjа одговара: Ренци.

„С обзиром на то да предводи демократе, наjвећу парламентарну странку, италиjански председник Серђо Mатарела могао би да тражи од њега да покуша да формира нову владу, такозвану “технократску“ владу – састављену од економиста и других поjединаца изван света политике, што би било jош мање прихватљиво за броjне Италиjане“, оцењуjе AП.

Последњи председник технократске владе био jе бивши европски комесар Mарио Mонти, коjи jе увео строге мере штедење за опоравак италиjанске економиjе, подсећа агенциjа.

Уочи италиjанског референдума финансиjска тржишта су нервозна.

Вероватноћу да ће Италиjа да напусти монетарну униjу, фирма за саветовање о инвестирању Сентиx, процењуjе у међувремену на 19,3 одсто – што jе више него икада раниjе. Oни се при том позиваjу на анкету спроведену међу хиљаду финансиjских стручњака.

Чињеница jе да лоша економска ситуациjа слаби Ренциjеву позициjу. Jош увек jе око 12 одсто Италиjана без посла, а међу младима jе незапосленост и много виша – 40 процената. Привредни учинак jе данас нижи него пре 10 година, а задуженост државе износи више од 130 одсто бруто друштвеног прихода. Tо jе у еврозони, након Грчке, наjвећа задуженост.

„Не“ на референдуму jе за многе Италиjане могућност да даjу одушка свом незадовољству. Tо jе „не“ неолибералним реформама, „не“ мерама штедње, „не“ естаблишменту, „не“ евру и Eвропскоj униjи, наводи Роjтерс.

AП подсећа да су парламентарни избори у Италиjи заказани за пролеће 2018. године.

„После изненађуjуће победе комичара и активисте Бепе Грила из Покрета 5 звезда у Риму и у другим тркама за места градоначелника раниjе ове године, Покрет 5 звезда нестрпљив jе да преузме националну власт. Tако да би приоритет парламента након референдума вероватно било дорађивање изборног закона како би се минимализовао потенциjални успон Покрета 5 звезда“, закључуjе AП.

www.nspm.rs/hronika/asosijeted-pres-o-referendumu-u-italiji-glasanje-o-ustavnim-promenama-ili-virtuelni-plebiscit-o-vladi-matea-rencija.html

-

Најмање 21 људи погинуло је у снажном земљотресу у централној Италији

 Фото Танјуг, АП

Најмање 21 људи погинуло је данас у снажном земљотресу у централној Италији, пренели су италијански медији наводећи локалне и званичне изворе.

Три особе погинуле су у Пескари дел Тронто, у области Марке, рекли су карабињери.

Тела пет особа пронађена су испод рушевина у граду Аматриче, у Лацију.

Градоначелник Акумолија рекао је да су у том граду граду, који је најближи епицентру, потврђене две жртве и да „града више нема“.

Неки медији јавили су да су Акумолију страдале и четири особе за које се зна да су затрпане у рушевинама.

„Град није више овде“, рекао је градоначелник Аматрича Серђо Пироци.

Земљотрес магнитуде 6,0 догодио се у 3:36 сати пре подне (0136 ГМТ) и осетио у широком појасу централне Италије, укључујући и Рим, где становници главног града осетили дуго њихање после потреса.

Најтеже погођени градови су Аматриче и Акумоли, као и Риети, око 80 километара североисточно од Рима.

Центар Аматриче је девастиран. Становници, радници цивилне заштите, па чак и свештеници почели да копају са лопатама, булдожерима и голим рукама, покушавајући да нађу преживеле.

Европски Средоземни сеизмолошки центар одредио је магнитуду на 6,1. Амерички Геолошки институт утврдио је магнитуду 6,2, са епицентром у Норцији, 170 километара североисточно од Рима, а жариште на релативно малој дубини од 10 километара.

Градоначелник земљотресом погођеног града Акумоли Стефано Петручи изјавио је најмање шест људи погинуло, укључујући четворочлану породицу, и још две особе.

Канцеларија премијера Матеа Ренција навела је на Твиттеру да је тешка механизација је на путу према погођеном региону.

Исто подручје је 2009. године погодио земљотрес магнитуде 6,3, а погинуло је више од 300 људи.


Срушене зграде, комади зидова и крова на улицама

Потреси су се осетили у Перуђи, која се налази на само 35 километра од епицентра земљотреса, као и у Фиренци.


Земљотрес магнитуде 6,1 догодио се у 03:36 сати и осетио у широком појасу централне Италије, укључујући главни град Рим, где су становници осетили дуго њихање, праћено накнадним ударима.

Прве слике оштећења показују комаде зидова и кровова на улицама и неколико срушених зграда у градовима и селима широм покрајине Умбрије.

Најтеже погођени градови

Најтеже су погођена места Аматриче и Акумоли код града Ријетија, чији становници су трчали улицама док су се накнадни удари настављали у раним јутарњим часовима.

Када је свануло, становници и цивилна заштита почели су да копају по рушевинама ашовима и багерима.

-

БEРЛИН/РИM/MAДРИД – Неке државе коjе се граниче са француском већ су поjачале мере безбедности на граничним прелазима на  аеродромима, путевима и железничким прелазима, и почеле сарадњу са француским обавештаjним службама како би спречили евентуално ширење напада и помогли у истрази око напада у Ници.

Италиjа jе поjачала контроле на три раскрснице путева коjи их спаjаjу са француском, и на железничкоj прузи коjа повезуjе две земље након jучерашњег напада у Ници, изjавио jе данас италиjански министар унутрашњих послова Aнђелино Aлфано.

„Наш безбедносни систем jе активиран“, обjавио jе италиjански министар дан након напада у Ници коjа се налази на само 35 километара од италиjанске границе.

Немачка jе поjачала граничне котроле на аеродромима, као и путне и железничке граничне прелазе након напада у францускоj, наводи се у саопштењу немачке федералне полициjе.

“ У сарадњи са представницима француских безбедносних снага, федерална полициjа Немачке jе увела поjачање мере у областима прекограничног саобраћаjа са француском“ наводи се у саопштењу полициjе.

„Шпаниjа jе увела мере повећане контроле на граничним прелазима са француском“ , изjавио jе вршилац дужности министра унутрашњих послова Хорхе фернандез Диjас.

Шпански министар jе додао да jе у сарадњи са француским службама прикупљено довољно доказа да може да се закључи да jе jучерашњи напад наjвероватниjе „дело тероризма исламских екстремиста“ преноси Роjтерс.

“ Oваj брутални напад, иако то jош увек не може са сигурношћу да  потврдимо, jе дело наjвероватниjе џихадиjског тероризма“ ,рекао jе министар и додао да се информациjе обавештаjуних служби Шпаниjе и француске поклапаjу.

Наjмање 84 људи jе погинуло, а више десетина jе повређено

након што jе  нападач возио камион великом брзином кроз масу људи коjи су се окупили да прославе Дан пада Бастиље у jужном француском одмаралишту .

извор: www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=258120

-

ПРВИ састанак мешовите комисије Српске православне цркве (СПЦ) и Католичке цркве о улози хрватског кардинала Алојзија Степинца током Другог светског рата биће одржан 12. јула у Риму, преносе данас медији.

Састанак ће бити одржан на иницијативу папе Фрање, који Степинца не жели да прогласи свецем док се не испитају наводи СПЦ која се противи томе.

СПЦ ће у Риму, како преносе медији, представљати загребачки митрополит Порфирије, црногорски митрополит Амфилохије, епископи Јован и Иринеј, као и професор Дарко Танасковић, док ће у име католичке цркве бити хрватски кардинал Јосип Бозанић, бискупи Ратко Перић, Антун Шковичевић, те историчари Марио Јарек и Јуре Кришто.

Француски свештеник Бернард Ардир координираће радом комисије, док спор везан за беатификацију Степинца траје већ дуже време.

извор: fakti.org/globotpor/katolicka-crkva-i-spc-ce-12-jula-u-rimu-razgovarati-o-alojziju-stepincu

-

Римски папа Фрањо одбио је да прихвати донацију из руке предсједника Аргентине Маурисија Макрија, јер се на чеку налазио низ цифара 666. Предсједник је желио да донира новац добротворном фонду „Skolas Okurentes“, који понтифекс подржава, са 16.666.000 песоса (око 900.000 долара), али није успио, јавио је „Гардијан“.

Римски папа Фрањо и предсједник Аргентине Маурисио Макри

Маурисио Макри је одлучио да уплати велику суму новца у добротворне сврхе након што је посјетио затворени свјетски догађај у Риму којем су присуствовали Ричард Гир, Селма Хајек и Џорџ Клуни.

Недуго након уплате суме на рачун, папа Фрања је аргентинском лидеру написао писмо у ком је затражио да новац врати.

„Не свиђа ми се број 666“, навео је папа.

Према ријечима министра иностраних послова Аргентине Сусана Малкора, папа и аргентински предсједник су остали у добрим односима.

Уосталом, критичари предсједничке администрације навели су да одлука папе може бити везана за то што је шеф Аргентине недавно увео у земљу жестоке мјере штедње због чега је цијена комуналних услуга повећана пет пута, док је цијена превоза у јавном транспорту удвостручена.

извор: www.princip.me/franjo-se-pravi-fin-rimski-papa-odbio-da-primi-donaciju-zbog-djavoljeg-broja/14/06/2016/

-

Tуча jе наводно избила пошто jе jедан мигрант оптужио другог за крађу. Реаговала су двоjица полицаjаца, а jедан од мигранта jе извукао нож и убо полицаjца, коjи га jе потом убио, извештаваjу италиjански медиjи.

Засад ниjе познато из коjих земаља су мигранти, пренела jе агенциjа AфП.

извор: www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=250710

-

Рим – Италијански новинар Гианлуиги Нужи објавио је књигу под насловом „Трговци у цркви“ (Мерцхантс ин тхе темле) у којој је обелоданио најновије финансијске махинације Ватикана и грамзивост ватиканских званичника.

У књизи је, преносе британски медији, између осталог наведено да је више од 75.000 евра цена за светитељску канонизацију, док је за беатификацију исте особе, а која претходи канонизацији, тарифа за 10.000 евра нижа.

У ове новчане своте, како се наводи, нису урачунати поклони, који се морају дати највишим ватиканским званичницима, као и подмићивања разних црквених високодостојника, да би се излобирала беатификација, а потом и канонизација. Сви трошкови падају на терет предлагача, односно филијале Римокатоличке цркве у оној земљи из које се неки католик беатификује, односно канонизује.

Хапшења и заплена 40 милиона евра

Папа Фрања и Ватикан су тренутно реаговали и књигу италијанског новинара ставили на листу проскрибованих дела. У ватиканској каси је одмах замрзнуто више од 40 милиона евра прикупљених од римокатолика широм света за промоцију светаца из њихових локалних средина. Ухапшене су такође две особе које се у Ватикану сумњиче да су аутору књиге доставили компромитујући материјал о најновијим малверзацијама.

„Ватикан овим свотама може добро да заради кроз наплату проглашења неког римокатолика за блаженог, затим и за свеца. То је први схватио папа Јован Павле Други. Он је за време своје владавине практично створио „ватиканску фабрику светаца“. Канонизовао је 482 особе и тако припунио касе Ватикана и џепове својих сарадника“, наводи се у књизи, која је поткрепљена факсимилима докумената.

У свом јавном осврту на ову књигу председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу проф. др Србољуб Живановић из Лондона, запитао се „Колико ‘цркву у Хрвата’ кошта проглашење злочинца Степинца за свеца“?

„Поставља се питање колико Хрватску и њену Бискупску конференцију кошта проглашење за светитеља, осуђеног ратног злочинца, кардинала Загреба и целе Независне државе Хрватске, врховног војног викара и руководиоца хрватских кољача Срба, Јевреја и Рома Алојзија Степинца? Добро је познато да је Степинац био духовни вођа хрватских кољача усташа, да је водио кољаче из Јасеновца на поклоњење папи у Ватикан, да је лично насилно покрштавао српску и јеврејску децу и одрасле, а сада су се појавили и сведоци који тврде да су видели Степинца како коље српску и јеврејску децу“, пише Живановић.

Већи скандал од папиних писама

У књизи се такође говори о ватиканској злоупотреби новца прикупљеног у добротворне сврхе, о роби која је нестала из ватиканских трговина и магацина, као и о „мистериозном“ нестанку појединих компромитујућих докумената. Ватикан сматра објављивање ових докумената већим скандалом за Римокатоличку цркву од оног када су папина приватна писма пласирана у јавности.

Он се такође пита „Да ли су Хрвати, Бискупска конференција Хрватске или појединци римокатолици корумпирали поједине владике Српске православне цркве, тзв. екуменисте и новотарце, да изгласају формирање заједничке комисије са Бискупском конференцијом Хрватске која треба да саслуша католичке аргументе о улози Степинца у затирању, односно геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату“.

Р. Лончар / Вести

извор: www.vaseljenska.com/vesti/stepinac-svetac-za-75-000-evra/

-

Овом светитељу моле се затвореници, они који траже веру у животу, горки пијанци и они који желе да се излече од тешког обољења. Људи црне коже, хишћани Америке, изабрали су га за свог покровитеља: „Братство преподобног Мојсија Црног“ занима се православном мисијом мећу афроамериканцима.

Ко је био свети Мојсије Мурин?

Разбојник: ми сви знамо да је он био разбојник који је постао монах. Али… да ли је све стварно тако једноставно: бити неко са животињским нагонима, бити насилник, неко ко ножем напада – и одједном се покајати и постати свети? Како је само за нас постала уобичајена та животна прича: био, постао, грешио, покајао се… Дајте да погледамо на необично задивљујућу историју овог човека.

Догодило се једне ноћи

Мојсије се родио у IV веку у Египту. У то време Египат је улазио у састав Римске а касније и Источно-Римске империје. Неколико векова до ислама, хришћанство је било широко распрострањено – по предању, сам апостол Марко је први донео у те крајеве вест о Распетом и Васкрслом. Египатски хришћани су преживели прогон Диоклицијана који је беснео по целој империји. У пустињи су основани први манастири, где су се подвизавали људи, ван свих човечанских моћи. Међутим, паганизам се још увек није повукао у дубину векова.

Мојсије је био роб познатог човека, могуће чиновника. Роб – висок око 2 метра, широких плећа и њега су карактерисале не баш тако мирне склоности. Био је протериван и због пијанства и варварства,чак и због убиства. Нашао је своје место у банди где је постао вођа.

Неколико година пљачкања и насиља…али одједном – све се променило: могуће је да су сва та злодела у њему пробудила савест. Једне ноћи Мојсије гледа на небо, размишља, дубоко уздишући, о Богу и о свом животу. И одједном осећа Његово присуство…

То је било довољно.

Разбојник оставља своју банду, одлази у пустињу и ево- већ стоји пред вратима манастира. Стоји на коленима испод горећег Сунца, и моли да га пусте унутра. Братија је знала ко је њима дошао на врата: слава Мурина се проширила свуда. Знали су и припремили су се за смрт: одржали су литургију, причестили се. Пред њиховим вратима је стајао – без намере да оде, бандит, способан на то, како говоре људи, да се голим рукама обрачуна са неколико наоружаних мушкараца.

Мојсије је изгубио свест од врућине. Тек тада је игуман почео да претпоставља зашто је дошао тај озлоглашени човек. Разбојника су унели у собу. Дошавши себи успео је само да прозбори: „Исповеди ме, оче“.

Исповест је била страшна и трајала је јако дуго. После ње, Мојсије је почео да живи међу братијом, која је на њега гледала са неверицом.

Да ли је мислио о томе да ли ће Бог прихватити његово покајање или не? Да ли ће га братија прихватити? И колико људи има исте такве мисли: “Да ли ће ме Бог прихватити – у животу сам толико лоших ствари урадио!“ Али он је имао ту решеност, која, по речима светих отаца, разликује светог од обичног човека.

„Не идите том лажљивом монаху!“

Бившем бандиту су дали најтежа и најнепријатнија послушања. Он их је испуњавао и тајно, ноћу, радећи тешке послове за друге монахе, приносио је воду старцима у удаљене келије. Прошло је неколико година и игуман је благословио монаха да се подвизава у самоћи. Тамо су га напала бивша браћа по оружју – и не знајући на кога су наишли. Мојсије их је све заједно везао и на својим плећима их однео пред ноге игуману који је наредио се бандити одвежу и пусте. И поразивши се са свим што се десило, бандити су пожелели да остану међу братијом.

Мојсије Мурин није заборављао ко је и какав је био. И није дозвољавао себи да заборави пређашње навике, начин живота: као и преподобна Марија Египатска, он се борио дуго са страстима. Са гневом. Са својом насилном нарави. Како се у њему та борба водила- то можемо са да претпоставимо.

Гласина о подвижнику се брзо пронела. Мојсије је покушао да нађе слуге племенитог човека који су хтели да организују сусрет са „високодуховним лицем“. „Не треба да идете том лажљивом, недостојном монаху“,- рекао је тим слугама, видевши их на путу.

Његово смирење је решио да провери и еписком пред чином када је требао да буде уведен у први степен свештенства. Он је замолио дечаке који су помагали у олтару да искушају подвижника. Они су изазивали Мојсија, ругајући се и његовој боји коже, викали су да је недостојан да приђе олтару. А он је пао на колена пред децом и рекао: „Ви и не можете да претпоставите колико сам ја недостојан – не само да приђем олтару већ и пређем праг цркве!“

„Сви који се маше за мач од мача ће погинути“

По Мојсија је дошла онаква смрт, о каквој се молио. Потпуно неспокојна, али ипак „часна“.

Сећате се, старац Пајсије има причу о остарелом подвижнику, који је жив изгорео у својој келији од жара из пећи? Сва братија у манастиру је била збуњена, не разумевши, како је Бог тако нешто допустио. А затим се сазнало да је подвижник молио Бога да умре баш тако, зато што је он у младости спалио у пећи једног турчина.

Мојсије се молио да за сва његова убиства убију и њега: „Много година већ чекам да дође време, када ће се на мени испунити речи мог Владике, Господа Исуса Христа, који је рекао : „ Сви који се маше за мач од мача ће погинути“. Упозоривши братију да ће манастир ускоро напасти разбојници, подвижник је остао да се моли и да чека свој час. Заједно са њим остало је неколико његових ученика. Сви су били убијени. То се десило пре око 400 година…

Штета што о Мојсију Мурину знамо тако мало. Његово преподобно житије се не чита у храмовима. Али он није ништа мањи од преподобне Марије, која се подвизавала у таквим пустињама као и он.

Како променити своје вишегодишње навике? Како тражити казну, када је теби опроштено? Како то да применимо у свакодневном животу, који не обилује ни смртним греховима, ни ватреним покајањем? Уосталом, једну ствар можемо да урадимо баш као он. На било какав порив ка осуђивању – изговорити, баш као преподобни Мојсије: “Ја носим пробушену торбу пуну грехова. Моји греси испадају иза мене и ја их не видим – а ја сам дошао, да другоме судим…“

www.vaseljenska.com/misljenja/valerija-mihajlova-od-bandita-do-prepodobnog-zitije-mojsija-murina/

-

Рим – Главни град Италије је на ивици колапса, оценио је председник Привредне коморе Рима, Ђанкарло Кремонеси. То мишљење Кремонеси је изнео на основу великог дуга с којим се Рим суочава годинама, али и због све лошијих услуга комуналних служби.

Како подсећа портал Бизнис Инсајдер, Рим се по квалитету јавних служби у истраживању Европске комисије 2013. године нашао на самом зачељу престоница унутар Европске уније, а по квалитету живота горе пласирана је била само Атина.

Ових дана Рим се суочава и са великим проблемима због делимичног штрајка машиновођа у метроу, али и због константног отказивања летова са највећег градског аеродрома, Фијумићина, и то због пожара који је избио на једном терминалу још у мају. Ни високе температуре ових дана, а које премашују 37 степени, не помажу ситуацији у италијанској престоници.

У Риму је и све више незапослених, редовно извештавају италијански медији, бескућника је такође све више, улична проституција цвета, дошло је чак и до подизања дивљих ромских насеља, а од одржавања града се, барем се тако чини, одустаје. Један од разлога за прљави Рим је и скандалозан случај корупције у том граду, у којем је откривено да су локални политичари крали новац, заједно са мафијашким клановима, управо од ђубретара, али и многих других комуналних служби.

Градоначелник Рима, Игнасио Марино, тврди да се бори за оздрављење Рима, али резултата, за сада, нема.

Драгољуб Бечић/Економске Вести

www.vaseljenska.com/vesti/rim-se-raspada/