недеља, јун 24, 2018

Тагови Вести таговане са "рубља"

рубља

-

Очекује се да ће руска рубља ову годину завршити као једна од најјачих валута у свету. Само је бразилски реал забележио бољи курс према долару од руске валуте

Растуће цене нафте и све веће интересовање страних улагача, упркос санкцијама, главни су разлози опоравка рубље, пише Раша тудеј.

Руска валута је ове године ојачала према долару за 17 одсто, у чему ју је само мало надмашио бразилски реал који је порастао за више од 17 процената према „зеленој новчаници“.

Рубља је имала тежак први месец у 2016. години, када је нафта пала на 27 долара по барелу, при чему је њена вредност према долару потонула на најнижи ниво икада од 82 рубље за долар.

Са стабилизацијом цене нафте, курс руске валуте се вратио на 60,40 рубаља за долар у децембру ове године. Данас се рубља трговала на нивоу од 60,80 за долар, и 63,60 за евро, што је у оба случаја близу 18-месечног највишег нивоа.

– Региструјемо ове године активан улазак странаца на тржиште рубље и куповину обвезница деноминованих у рубљама, с обзиром на позитиван тренд јачања рубље и узимајући у обзир добре приносе тих обвезница – рекао је руски министар финансија Антон Силуанов.

Од почетка године, удео страних купаца руских савезних обвезница (тзв. ОФЗ) порастао је за више од пет посто, на готово 27 процената.

Руско тржиште акција такође је забележило добре резултате. Индекс Московске берзе за трговање у рубљама, МИЦЕX, порастао је за 24 посто у овој години, премашујући многе рекордне нивое, док је РТС индекс деноминован у доларима био још успешнији са скоком од 49 процената од јануара до децембра 2016.

Према мишљењу многих аналитичара, избор Доналда Трампа за председника САД-а такође отвара значајне могућности за инвестирање у Русију, пошто се предвиђа побољшање веза између Москве и Вашингтона под Трамповом администрацијом, наводи Раша тудеј.

www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/622627/Ruska-rublja-jedna-od-najjacih-valuta-na-svetu

-
MOСKВA – Руска рубља jе данас достигла наjвиши ниво у 17 месеци према долару, пошто jе цена нафте скочила после историjског договора Русиjе и других нечланица Oрганизациjе земаља извозница нафте (OПEK) да се придруже нафтном картелу у смањењу производње „црног злата“.
Долар се jутрос трговао на нивоу од 61,05 рубаља, што jе наjjачи курс руске валуте jош од октобра 2015, док jе евро тргован за 64,54 рубаља, такође на 17-месечном максимуму за рубљу, jавља франс прес.
Русиjа и 10 других држава саопштиле су у суботу да ће смањити своjу производњу нафте за више од пола милиона барела дневно, што jе први договор такве врсте између земаља нечалница OПEK-а од 2001. године, коjи jе уследио после сличног споразума чланица нафтног картела прошлог месеца.
Чланице OПEK-а су договориле колективно резање производње за 1,2 милиона барела дневно, почев од jануара идуће године.
Нафташки договор постигнут минулог викенда катапултирао jе данас цене нафте, па jе америчка „лака“ нафта WTИ за испоруке у jануару у 9,20 часова jутрос тргована за 2,73 долара више, односно по цени од 54,23 долара, а северноморска сирова нафта „брент“ за доставу у фебруару jе порасла за 2,72 долара, достижући коту од 57,05 долара.

Русија је једина земља БРИКС-а која има дуго искуство глобалног лидерства” – каже академик РАН Сергеј Глазјев, тврдећи да управо наша земља мора да буде прва виолина у великој евроазијској заједници, укључујући и Индију и Кину. Према његовом мишљењу нови “источни блок” ће имати у виду негативно искуство СССР-а и избећи замке планске економије и моћи ће да победи Запад у технолошкој трци.

 

Сергеј Јурјевич, какве ће бити последице одустајања од долара од стране “источне коалиције” у саставу Русије, Кине, и других евроазијских држава?

Само што ми одустанемо од коришћења долара у међународним плаћањима и избацимо долар из састава резервних валута, то ће се моментално целокупна војна и политичка моћ Америке моментално испумпати. Зато што се финансирање војних расхода у САД плаћа искључиво на рачун новчане емисије.

Од долара треба да одустану само Русија, цео БРИКС или још више држава?

Наравно, треба БРИКС, али треба знати каква је улога Русије у БРИКС-у. Иако ми данас губимо на економском плану, но – Русија је данас једина земља БРИКСА која има дугогодишње искуство глобалног лидерства. То је важна предност која условљава очекивања наших партнера. Они чекају од нас понуде. Ни једна од земаља БРИКСА, осим Русије, није имала искуство глобалног лидерства. То наше искуство је веома дуго и коалицију треба да градимо управо ми, полазећи од тог искуства.

Зар на рачун “меке силе” Американци не контролишу елите Индије, Бразила, па и других земаља БРИКСА?

Они контролишу, наравно, део елите. Пета колона је, како кажу, свуда. Она је повезана са међународним капиталом. Си-Ђипинг (председник Кине – примедба редакције) већ трећу годину заредом спроводи “чистку” кинеске политичке елите од америчке агентуре и прилично успешно. У Индијски је на власти национално орјентисана влада. Тамо такође веома добро памте историју колонизације Индије од стране Енглеске. У том смислу, Америка се не раликује превише од Енглеске.

Да ли има сумњи да те земље могу наступити монолитно?

Може се са доста сигурности говорити о томе да Кина, Индија, Иран, Малезија – спроводе апсолутно независну политику. Њихова елита је национално орјентисана. Повећава се тежина националних интереса у тим земљама које се брзо развијају. У владајућој елити тих држава постоји свест о сопственим перспективама развоја. И те перспективе нису повезане са глобалним тржиштем. Оне су повезане са искоришћењем националног суверенитета и са достизањем високог темпа економског раста. Све земље БРИКСА, укључујући Русију, већ су се заглибиле у либералној глобализацији. Ви нећете натерати Кину да у потпуности отвори своје финансијско тржиште, њима је то просто неугодно, ма шта од тога добили. Са Индијом је иста ствар. Те земље имају велико исуство живљења у условима либералне глобализације, које њиховим владајућим елитама даје поимање националног суверенитета и својих сопствених инструмената подстицања економског раста, који се могу комбиновати у оквирима великих евроазијских интеграција.

“ГЛЕДАЈУЋИ НА КАЗАЊСКИ КРЕМЉ, МИ У СТВАРИ ВИДИМО ОБРАЗАЦ ХАРМОНИЧНОГ СУЖИВОТА ВЕЛИКИХ РЕЛИГИЈА, ЗДРАВОГ СМИСЛА…”

Америчко лидерство није засновано само на економији, на “петој технолошкој револуцији”. САД и Запад су у целини предложили привлачан изглед света – људска права, слобода медија, цео тај либерални дискурс. Азијски центар са Русијом која му се придружила, такође треба да предложи привлачан изглед света. Ко ће то показати? Кинези?

Гледајући на Казањски кремљ, ми у ствари видимо образац хармоничног суживота великих религија, здравог смисла, схватања заједничких интереса и значаја људске личности. Све то је, по мени, много садржајније, него либерални модел у коме Казањски кремљ не би представљао ништа више од музеја. Као што је рекао мој пријатељ и колега Александар Ајвазов, либерална економија је сахранила капитализам. У том смислу што је девалвирала моралне вредности, што се изгубио смисао живота, стимулације и рада и у крајњем резултату – довела до деградације друштва. Зато је тај начин живота већ мање привлачан, у сваком случају за људе који се баве неким послом.

Шта је то што евроазијска заједница на идејном плану може заиста понудити човечанству?

Сматрам да ми можемо понудити свету поуздан развој, ма колико то банално звучало, без ратова, без конфронтација, на основу хармоније интереса и схватања ограничених могућности сваког учесника светског процеса. Ми не тежимо да свима наметнемо некакав свој модел. Ми смо за разноврсност култура и хармоничан суживот. Већина земаља истока је сачувала то схватање. Нови модел светске економије израста природним путем. Њега нико на силу не намеће.

То је наше старо, преформатирано евроазијство?

Да, евроазијска идеологија. Она се можда још није формирала, пошто нема никаквих јасно разрађених догми, него предлаже разноврсност и схватање вредности општег, историјског искуства. Та идеологија, наравно, треба да се развија. Наш заједнички задатак, и вероватно Казањ, је идеално место за то – да се размисли којим савременим смислом испунити евроазијску идеологију.

Евроазијска унија за сада нема званичну престоницу. Узгред, да ли би Казањ могао претендовати на ту улогу?

Ја нисам против. Мени се у Казању веома свиђа. Казањ је сам по себи оваплоћење евроазијске идеје и у историјском плану, и у културном, и у конфенсионалном, и у духовном. Стил владавине у Татарстану је прагматичан и свима разумљив. Ја мислим да би Евроазијска комисија боље радила у Казању, у Москви је много саблазни. Сада је Москва де-факто место базирања Евроазијске економске комисије. Тамо се налази наднационални орган у коме раде профилни министри, они су чланови колегије Евроазијске комисије.

Са каквим проблемима се данас суочава евроазијски пројекат?

Евроазијска интеграција – то је приоритетно усмерење у политици председника Русије. Ми смо веома брзо створили евроазијски економски савез. Данас су се већ сви навикли да ми живимо у јединственом економском пространству, што још пре само десет година нико није могао претпоставити. Захваљујући доследним иницијативама Владимира Владимировича, та идеја је могла да се успешно реализује. Убудуће је потребно суштински испунити њен садржај. За то треба консензус и у томе се огледа сложеност. Ми би желели продубити интеграције, али постоји позиција Казахстана који сматра да интеграција мора да се ограничи само заједничким тржиштем. Постоји и позиција Белорусије, која би, супротно томе, хтела да реализује опште програме развоја. Потребно је разрадити јединствено схватање које би се лако могло постићи ако би ми унутар Русије разрадили механизме стратешког планирања. У Евроазијској унији ипак се још увек чека на иницијативу Русије. Ако ми немамо стратешки план, онда све остало зависи од тога какве неочекиваности ће се десити у Москви.

Ту је, наравно, и колебање курса рубље нанело озбиљан удар у евроазијским интеграцијама и подлокало ауторитет Русије као њене локомотиве, пошто рубља де-факто постаје резервна валута у Евроазијској економској унији. Међутим, сада чак ни Белоруси не теже да баш радо склапају послове у рубљама због непредвидиве динамике њеног курса. Ако ми желимо да добијемо успех и да помогнемо нашим партнерима да уђу у језгро новог технолошког реда, онда ми морамо бити узор. Треба што је могуће брже обновити институцију избора циљева. Током целокупне вишевековне историје Русије, ми смо увек имали циљеве и задатке. На свакој етапи они су били различити, но, ми смо увек јасно схватали шта желимо, чему тежимо у датом тренутку.

То јест, док не заведемо ред у сопственој кући, прерано је Русији претендовати на лидерство у Евроазији?

Не, па ми смо створили Евроазијску унију. Међутим, питање о томе због чега смо је створили и како она треба да помогне нашим произвођачима роба да се развијају, засад остаје лични посао свакога. Ми данас видимо да се скратила узајамна трговина у оквирима уније, интеграције заостају. Потребно је удахнути нови живот у евразијски интеграциони процес, а за то су потребни механизми стратешког планирања.

Јединствена валута, која ће се можда звати алтин, да ли је то чиста теорија?

У плановима нема јединствене валуте, јер она предвиђа јединствен финансијски систем, као што је показала Европска унија. Савремене валуте се емитују под дуговима, пре свега државе. Зато је за емисију јединствене евроазијске валуте нужан претходни договор о јединственој политици државног дуга и о јединственој политици кредитне емисије. Ми смо још далеко од тога.

Да ли ће се наћи кадрови за спровођење нове економске политике која претпоставља елементе стратешког планирања?

О томе да ће све опљачкати, обично говоре људи који управљају државним новцем. Они суде по себи. Остали немају такве могућности. Они као да одједном демонстрирају спремност да раде часно. Ми немамо кадрова. Већину, чак и у структурама власти, чине савесни људи који хоће и умеју да раде. Да би дошло до кадровске револуције у смислу кардиналног повећања управљачког нивоа, неопходна је позитивна селекција кадрова. Не негативна као сада, где је главни принцип – лична оданост и принцип узимања само за своје. То је негативна кадровска елекција која доводи до некомпетентности и корупције. Неопходно је направити механизме стварања позитивне селекције. За тако нешто неопходни су директни механизми, где се притом не одговара само за корупционашке преступе, него и, на пример, за неуспеле планове, задатке, наруџбе.

Узмимо на пример тему иновационе економије која сада парадира. Ми смо створили читаву мрежу структура. На пример, Руска инвестициона компанија. А шта је она урадила? Или фонд “Сколково”. Када почнеш да се интересујеш чиме се ти људи занимају, испоставља се да они више воле да чувају државни новац на депозитима, без икаквог ризика. Најгора ствар за њих је – долазак финансијске полиције и пројекат одједном пропада.

“КИНА УЗИМА У ОБЗИР ТУЖНО ИСКУСТВО СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА. ТАМО СХВАТАЈУ РИЗИКЕ РАСПАДА ИНЕРТНОГ СИСТЕМА”

Ви говорите о новом технолошком распореду, но, он се ствара на Западу. Ми знамо за америчке, европске иновације, но, ништа не знамо о кинеским, индијским или руским. Да ли њих уопште има?

Одсуство иновација у тој истој Кини – то је широко распрострањена заблуда, пошто ми лоше познајемо кинеску науку. Ви видите како су код нас устројени индекси цитираности. Ми чак лоше знамо своје научнике који не улазе у индексе цитираности у англојезичкој научној периодици. За нас је велики део науке тајновит, зато наши водећи научници нису у стању да претендују на водећа места по рејтингу. Истовремено, узмите Совјетски Савез – рекло би се још инертнији систем него што је данас Кина, али упркос свему ми смо и дан данас лидери у атомској сфери, у ракетним технологијама. Истина, у ласерским технологијама смо изгубили трку, иако смо раније били лидери. Резерват који је био створен у совјетском систему, дозволио је низу привредних грана да живе безбедно 25 година. У Кини данас количина научника и инжињера расте муњевитом брзином. Они сад већ имају другу по бројности армију научника и инжењера на свету, одмах после америчке.

Питање о компетентности и иновацијама кинеских истраживача решава се веома просто. Значајан део водећих кинеских научника стекао је образовање у престижним виокошколским институцијама на Западу. Међутим, за њих је прихватљивији кинески модел, него да остану, на пример, у Америци. Они се враћају у Кину не због тога што им тамо плаћају, као код нас, велике хонораре. Они се враћају у Кину да тамо раде до краја живота. Кинеско економско чудо је привлачно: жеља да се изгради нешто ново код своје куће. Брзо расте број нових техничких решења, која се данас остварују у тим истим мобилним телефонима, софтверским производима, и достигнућима фундаменталне науке од стране кинеског и индијског научног друштва. Данас ви нећете наћи ни један универзитет на Западу на коме нема индијских професора.

Нема никаквих индијских смартфон телефона, а кинески знатно заостају за америчким.

Но амерички се склапају у Кини.

У Кини у тајвански корпус се ставља америчко електронско пуњење.

Формирање научних школа није једноставан процес. Њега је лако разрушити, као што се десило код нас. Но, ја мислим да неће проћи још много времена, можда 10-15 година и кинеска научна заједница ће бити на високом нивоу.

Широко је раширено мишљење да делимично тоталитарно друштво са “великим заштитним кинеским зидом” – системом цензуре на интернету, са антидемократском унутрашњом политиком, није способно да генерише техничка достигнућа и да равноправно конкурише са отвореним друштвом. Као што ни појединачна научно-техничка достигнућа нису спасила од краха економије и распада државе тоталитарни Совјетски Савез.

Кина је узела у обзир жалосно искуство Совјетског Савеза. Тамо схватају ризике распада инертног система. У Кини се не забрањује приватна иницијатива. Власти КНР једноставно све усмеравају на правилан пут. Узмите тај исти интернет: социолошка истраживања показују да три четвртине интернет потражње одлази на свакојаку врсту порнографије. Шта то пружа с тачке гледишта развоја интелектуалног потенцијала? Ако се ви будете борили са тим информационим ђубретом, и истовремено будете контролисали високо стваралачке врсте делатности на интернету, то ће се код вас повећати коефицијент корисног дејства у информационим технологијама. Узгред, управо у Кини се отвара прилично много информатичких школа.

“ДАНАС НЕМА НИ ГОВОРА О НЕКАКВОМ ПОВРАТКУ СОВЈЕТСКОГ МОДЕЛА”

Ваш предлог се увелико своди на обнову совјетских механизама у економском развоју. У СССР- у су државна предузећа добијала неограничене финансијске ресурсе, дејствовао је жесток систем планирања, курс рубље је био фиксиран. И тај систем, као што је познато, претрпео је крах. Како поново не нагазити на грабље совјетске кредитне емисије и планске привреде?

Постоји једна пословица о томе, да не треба у исту реку два пута улазити. Од момента распада СССР-а, све се кардинално променило. Тај економски модел управљања који је важио у СССР-у, данас не важи нигде у свету. То је повезано са захтевима научно-техничког прогреса, са неопходношћу ослобађања стега са стваралачке иницијативе. Све то захтева тржишне механизме који захтевају слободу предузетничке делатности. Данас нема ни говора о некаквом повратку совјетског модела – ни у мом програму, нити у заједничким разрађивањима пројеката са колегама. Једноставно, то је немогуће.

Дакле, чак и ако то неко толико жели, није реално вратити се назад у Совјетски Савез. Бесмислено је покушавати оживети преживеле историјске системе управљања. То је исто као кад би неко пожелео да обнови Британску империју са трговином робљем и другим атрибутима британске доминације у свету. Вредност стваралачке самоспознаје човека подразумева његову слободу, искључује тоталитарно планирање. Планирање о коме ми данас говоримо ограничено је општим препорукама које служе у својству замајца за предузимаче, инжењере. Индикативно планирање представља резултат заједничког стваралаштва државе и бизниса, где држава пре наступа у улози координатора, него старијег брата који намеће ове или оне пословне потезе.

Како тако “добро” планирање треба да изгледа у пракси?

Одговор на питање лежи у одговорности. Погледајте како смо ми 2008. године излазили из кризе. Председник је донео одлуку о новчаном напумпавању економије да би спасио банке. Банкама је било речено да уложе новац у реалан сектор. Они су обманули, нису то урадили, зато што нема механизама одговорности. Да је тај механизам постојао, ефикасност тог антикризног програма би била 10% већа. Код нас је она била најнеефикаснија од свих земаља “двасеторке”. Ми смо изгубили 50% бруто-националног дохотка ради спасавања финансијског система, али је повраћај у реалан сектор био веома низак – коефицијент корисног дејства није био већи од 10 процената. Држава је морала да наступи у својству интегратора социјално-економских интереса, следећи за повећањем општег нивоа благостања и хармоније у друштву. За наше чиновнике тај задатак, наравно, звучи необично.

До дан данас нам намећу амерички модел по коме је држава институција која пружа услуге јавности. То није довољно, иако није потребно ни савијање у другу страну. Модел који се данас реализује у Азији (било да се ради на основу државе, као у Кини, било да се ради на основу приватног бизниса као у Јужној Кореји и Јапану) показује да је могуће приближавање. Данас таква конвергенција (приближавање капиталистичког и социјалистичког модела – примедба редакције), о којој су совјетски научници говорили још од 60-их година, постаје реалност.

Конвергенција – то је програм Косигина и Андропова. Ви предлажете да се вратимо том програму?

Данас можемо рећи да је у економској науци доказано, на пример, у књигама академика Валерија Макарова о социјалном кластеризму, што је смешана економија премда сложенија, али и ефикаснија. Поједностављења у економији доводе до деградације. Конвергентни модел је, наравно, веома сложен и захтева од бирократије не само одсуство корупције, него и осмишљен стваралачки рад. Покушај да нас угурају у амерички модел, према речима академика Виктора Полтеровича, представља институционалну замку. Тачније – институције уопште не раде. Ми морамо формирати систем управљања полазећи од нашег сопственог искуства, па тако и негативног и ослањајући се на радне механизме који су за велики део садашње владајуће класе, да право кажемо, незгодни. Ти механизми захтевају вишу одговорност и компетентност.

“МОДЕЛ ТАТАРСТАНА  – И ЕКОНОМСКИ И УПРАВЉАЧКИ – МЕНЕ ЈЕДНОСТАВНО ИМПРЕСИОНИРА”

Како да региони преживе у ситуацији кад држава нема јасан програм развоја, а курсом рубље манипулишу спекуланти?

Данас је за регион веома важно да нађе своје конкурентске предности не само у области економије, него и у систему управљања. На пример, да се прогласи да је тај регион зона слободна од корупције и на све начине да се поштује тај принцип.

Да ли је то могуће макар и теоретски? Ви ваљда схватате да корупција креће од центра?

Наравно да је могуће. Једна је ствар када губернатор и локална власт на нивоу региона створе једнаке могућности за све и обезбеде отворену бизнис средину, а друга је ствар када се сваком бизнисмену намећу провизије, део учешћа и томе слично. Имајући у виду да код нас постоји веома велико незадовољство, од стране бизниса, на систем регулисања и административног притиска, они региони који покажу висок квалитет управљања и одсуство корупције, стећи ће огромно преимућство за привлачење слободног капитала за свој развој.

Тржиште у Русији се у принципу динамично развија и већ постоји веома много ниша, у том смислу и за замену увоза. Важно је да такви региони стварају своје институције развоја, који би показивали бизнису те правце инвестиција које подржава држава на регионалном нивоу. Специјални уговори као облици такве врсте инвестиционе политике добро су себе препоручили. На крају, потребан је пажљив рад са регионалним финансијама. Код нас су се многи региони нашли у инвестиционој замци и данас су им везане и ноге и руке. Ако регион узме новац на зајам, онда тај новац треба усмерити на инвестиције, а не на текуће расходе. Ја схватам да не треба изградити развијени капитализам у посебно одређеном региону, но, упркос свему треба се трудити. У том смислу модел Татарстана – и економски и управљачки – мене једноставно импресионира.

Превод ФСК са руског: www.glazev.ru/econom_polit/504/

слика http://www.ceopom-istina.rs/ekonomija/putinov-konachan-razlaz-sa-neoliberalima/

-

Руски пољопривредници и туристички сектор нису баш срећни са најавама ублажавања санкција Европске уније, јер су тек под санкцијама „разгранали“ своје послове. Један број привредника и економиста упозорава на значај слабљења рубље, који је помогао оживљавање домаће привреде, док ће ублажавање и укидање санкција поново ојачати рубљу.

Руска рубља

На крају 2014. године, под притиском спољнополитичких напетости, Централна банка Русије одлучила је да пређе на слободан курс рубље.

Након уласка Крима у састав Русије, инвеститори су почели да повлаче активе из земље, што је резултирало невиђеним притиском на рубљу.

Други разлог притиска био је пад цијена нафте, чија је последица био губитак 60 одсто вриједности руске валуте у односу на амерички долар и евро.

„Уклањање или значајно ублажавање санкција довешће опет до јачања рубље због мањег геополитичког ризика“ – тврди финансијски аналитичар инвестиционог холдинга „Финам“ Тимур Нигматулин.

Пад рубље довео је до раста цијена на увезену робу, а руска ограничења на увоз прехрамбених производа из Европе и САД узроковала су пораст потрошачких цијена.

Према подацима „Ростата“, у мају је инфлација у Русији износила 0,4 одсто, од почетка године 2,9 одсто, а на годишњем нивоу 7,3 одсто.

Пад рубље и смањење увоза помогли су руским фирмама да доведу у ред производњу у земљи, у оквиру такозваног програма „супституције увоза“.

Руси би у своја одмаралишта

Први успјех остварен је у пољопривреди. Захваљујући девалвацији, државној подршци и одласку конкурената из тржишног такмичења, у 2015. години индустријска производња у овом сектору порасла је за три одсто.

У случају повратка страних произвођача, конкуренција на руском пољопривредном тржишту нагло ће се повећати.

Геополитичке санкције и пад рубље довели су до тога да већина Руса, 52 одсто, планира да одмор проведе у руским одмаралиштима. Њих 15 одсто одабрало је Крим.

Најпопуларније стране земље – Италију, Бугарску и Црну Гору планира да посјети само четири одсто руских туриста.

У случају укидања санкција и јачања рубље Руси ће се највјероватније вратити у европска одмаралишта, упозоравају из руског туристичког сектора.

извор: www.princip.me/rusi-zapadu-ne-skidajte-nam-sankcije-ovako-nam-je-odlicno/14/06/2016/

-

Русија је дно економске кризе дотакла и прошла прошле године и кренула је навише – оценио је Владимир Путин.

Приликом сусрета са учесницима пословног форума Русија-АСЕАН, додатно је разјаснио:

„Држање еластичног курса рубље омогућило је нашој економији да се адаптира, а притом смо сачували висок ниво резерви девиза и злата. Почетком маја те резерве су биле на нивоу $391,5 милијарди. И експерти су сагласни: дно кризе је прођено 2015-те године“.

Претходно је министар економије Алексеј Уљукајев оценио да се руска економија „потпуно адаптирала“ и да успешно функционише у условима западних санкција.

извор: fakti.org/rossiya/putin-nasa-ekonomija-je-dotakla-dno-2015-i-krenula-je-navise

-

Руска валута рубља данас је остварила снажан опоравак, пошто су цене нафте и глобална финансијска тржишта одскочили захваљујући уверавањима Европске централне банке (ЕЦБ) да ће размотрити додатно лабављење монетарне политике.

Скок цена нафте утицао је на јачање руске валуте, чији је курс данас износио 79 рубаља за долар у односу на јучерашњи историјски минимум од 85 рубаља за долар. Рубља је, такодје, ојачала према евру, са 93 на 85 рубаља за евро.

Цене нафте типа „брент“ и америчке „лаке“ нафте (WTI) порасле су данас за преко пет одсто, па се њима трговало по цени која је изнад 31 долара за барел, што је знатно изнад прошлонедељног 12-годишњег минимума од 26 долара за барел.

Азијске берзе су, такодје, регистровале нагли раст вредности акција, при чему је јапански индекс Никеи скочио за скоро шест одсто, шангајски индекс за један одсто, док се хонконшки Ханг Сенг попео за скоро три одсто.

Опоравак је регистрован и на европским берзама, при чему су лондонски индекс FTSE и немачки DAX око 14 часова по Гриничу ојачали за два одсто.

Акције на руским берзама су, такодје, евидентирале раст вредности, при чему је доларски деноминован индекс РТС ојачао за преко осам одсто, а MICEX, деноминован у рубљама, порастао за два одсто.

(Блиц)

www.nspm.rs/hronika/rublja-ostvarila-snazan-oporavak.html

Професор Валентин Катасонов сматра да је за Русију неопходно не формирање паралелне валуте, већ увођење моновалутног система…

У редакцију „Руске народне линије“ је стигло писмо  следеће садржине од читаоца Олега Четверикова:

Са интересовањем пратим иступања проф. Катасонова на „Руској народној линији“. Сећам се да сте   одржавали и директну везу са њим. Тада сам и ја са њим баш лепо поразговарао. А сада бих јако желео да чујем његово мишљење о следећем питању. У садашњој ситуацији пада рубље и глобалног повећања цена у Русији да ли је могуће да се у промет уведе паралелна чврста валута?Нафтна рубља – то је инструмент пљачке становништва Русије, јер се стварна вредност роба не мења. Такође, ’90. година чврсту валуту је за народ представљала флаша вотке. Лоша валута, јасно је, али можда може да се предложи нешто поузданије.

Ако се погледају позивања на одређене текстове, може се наћи много примера у историји  да су коришћене  паралелне валуте. Сада, изгледа да се Немачка и Грчка  спремају да користе марку и драхму  као паралелне валуте. А у Русији група патриотски настројених економиста и финансијера може да предложи, на пример, своју паралелну чврсту валуту како би се склонили од нафтне рубље. Не знам како је то стварно могуће, али нико не брани да се о тој теми дискутује“.

Замолили смо познатог економисту, доктора економских наука, професора Валентина Катасонова да одговори на  то питање.

Идеја о паралелној валути није нова. Хвала Богу, сада има доста  радова који разјашњавају систем  базиран на паралелним валутама. Он је у Русији настао у 19.веку: 1839. – 1843. извршена је финансијска реформа, позната као реформа министра финансија Канкрина. Као резултат те реформе, чак и ако Канкрин није имао такву жељу, направљена је реформа која је у Русију увела такозвану сребрну рубљу. До тада је Русија живела уз папирни новац који се звао „асигнације“, а појавио се у време Катарине Друге 1769.године.  Извесно време је постојала и размена асигнација за злато и сребро. Крајем 18. века – почетком 19. та размена је обустављена и земља је фактички живела с папирним новцем. Само са њим. То је била, тако се може рећи, једина валута, тј. једина новчана јединица у Русији.

Када се појавила сребрна рубља дошло је до необичних ситуација. Сребрна рубља је представљала такозвану паралелну  валуту или паралелни новчани систем. Наравно, пропорције између сребрне рубље и папирне нису могле да буду стабилне. Тада су се људи на своје очи уверили да је систем који се базира на паралелним валутама врло незгодан. О томе могу дуго да вам причам, али главно је да се тада дошло до закључка да треба да се успостави нека – само једна – новчана јединица.

Уосталом, својеврсну паралелну валуту представља  и истовремено постојање златног и сребрног новца, али се пропорције између  њих  стално мењају. Наравно, оне могу да се мењају под утицајем извесних објективних разлога, али се често ту убацују шпекуланти који специјално манипулишу њима.

Да се само присетимо новчане реформе Александра Другог. Ми је обично помињемо када се говори да је он извршио реформу  укидања кметства. Али је постојала и финансијска реформа. У то време је долазило до јаких колебања вредности између папирног новца и сребрног. Иако у то време  није било размене наше папирне новчанице за сребро, тај начин је прекинут за време Кримског рата, али, без обзира на то, дозвољена је једна много непријатнија ствар: 1865. дозвољено је да се рубља слободно шета по иностранству. Шпекуланти Берлинске берзе, а нешто доцније и Париске, почели су да се играју са руском рубљом. Руску економију је захватила грозница.

То је изузетно непријатан и ризичан систем – систем паралелних валута. Мора да постоји јединствена валута! Али код нас и данас постоје паралелне валуте. Немојте да заборавите да осим рубље постоји и страни новац. Ако бих се изразио сликовито –  то је прави паралелни новчани систем. У условима када је држава престала да уопште регулише економију промета новца, шпекуланти то користе и на томе зарађују велики новац. А друштво и економија трпе!

Закључак је следећи: паралелни новчани систем има много више минуса него плусева. А нама је потребан мононовчани систем. Друга је ствар, ја схватам, да ми сада не можемо да се изборимо за  нормалан новчани систем код садашњих власти, те зато ја не потхрањујем илузије. Ја разговарам са људима који покушавају да организују некакав локални новац, али је то исто што и покушај   супротстављања ентропијским процесима који се дешавају у читавој економији. Али то је тема за неки други разговор.

———————————-

Превод са: ruskline.ru/news_rl/2015/09/04/eto_krajne_neudobnaya_i_riskovannaya_sistema/

-

Руска рубља постала је од основно платежно средство у Луганској Народној Републици уместо украјинске гривне, изјавио је министар финансија ЛНР Јевгениј Манујлов.

– Према наредби Савјета министара ЛНР, од данас је руска рубља основно платежно средство. Плате, пензије и социјална давања вршиће се у рубљама конверзијом из украјинске гривне у руску рубљу у односу 2:1 – прецизирао је Манујлов.

Он је додао да се украјинска гривна повлачила из оптицаја у ЛНР, преноси „Спутњик“.

– Спас је пружила рубља, која је заменила новчану масу гривне – изјавио је Манујлов и навео да је мултивалутни систем у функцији још од марта.

Манујлов је рекао да се та одлуке показале правилним, те да је мултивалутни систем помогао да се спаси република од економске блокаде Кијева.

Прелазак на коришћење рубље у својству основног платежног средства у Луганској Народној Републици везан је за економску блокаду коју је Кијев увео према овом региону, сматра портпарол руског предсједника Дмитриј Песков.

– Знамо за ову економску блокаду, економску изолацију и истискивање овог региона из економске зоне Украјине. Природно, регион не може да живи у економском вакууму. Тамо се користе оне валуте које су најприхватљивије у датом тренутку – рекао је Песков.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/516156/U-Lugansku-presli-na-placanje-rubljom

-

Вашингтон – Вредност долара је претерана и мора да падне. Јасан знак почетка пада ове валуте моћи ће да се уочи у тренутку када Федералне резерве почну да подижу каматне стопе.

Сви очекују пораст каматних стопа с времена на време, у периоду од 3-6 месеци, али то се не дешава.

Финансијски аналитичар Питер Шиф је познат по томе што је предвидео и упозорио на финансијску кризу 2008. године. Он није одушевљен америчком економијом и више му се допадају злато, стране акције и стране валуте.

Он о ситуацији у САД наводи следеће:

Толико извикани опоравак САД након краха 2008. године није био реалан. Економија и приходи се од тада уопште нису опоравили.

Пошто је тако, приходи америчке берзе се не заснивају на стању америчке економије, већ на исходу монетарне политике коју воде Федералне резерве.

Када је дошло до кризе, уместо да изврше корективну рецесију, Федералне резерве су укинуле каматне стопе и почеле масовно да штампају новац путем такозваног „квантитативног олакшавања“ (QЕ).

Као резултат, настао је огроман мехур на берзи. Дакле, берза САД је последица улагања нових трилиона долара у исте акције. Људи су поново улагали у тржиште јер им је изгледало као да једино то расте.

Међутим, многи нису схватили да је берза САД опстала захваљујући интервенцији Федералних резерви. Зато су бројни инвеститори крајем 2014. године, када су Федералне резерве најавиле крај 3. квантитативног олакшавања, очекивали подизање каматних стопа.

То би заиста имало смисла. Ако је тржиште у реду, нема потребе за жестоким интервенцијама Федералних резерви. Заиста, Федералне резерве су дале знак да ће подићи каматне стопе.

Управо ово очекивање је допринело паду нафте и тржишта валута у односу на долар и могуће је да је то главни разлог због којег је пала цена нафта.

Док су се одигравали програми квантитативног олакшавања, долар није падао услед размена у страним валутама јер су централне банке желеле то да спрече, водећи своју монетарну политику. Кинези већ плаћају цену због тога што је такав поступак и њима направио мехур на берзи.

Међутим, Шиф верује да би подизање каматне стопе и укидање бесплатних кредита уништило тржиште САД и да Федералне резерве то знају. Стога он очекује да ће Федералне резерве наставити са политиком нулте каматне стопе и да ће покренути ново, четврто квантитативно олакшавање.

Уколико се то догоди, или ако остатак инвеститора поверује да ће се то догодити, долар ће неизбежно пасти у односу на робу и стране валуте. Дакле, долар ће пасти, а рубља ће порасти, што је одлична вест за Русију, иако многи мисле да није.

Тачно је да се са нижом валутом може продати више робе, али морамо се подсетити да циљ трговине није продаја што веће количине робе већ зарада што већих количина стране валуте. Уколико можете да зарадите исту количину стране валуте за продавање мање количине робе, онда је то одлична ствар.

То значи да можете да увозите исту количину стране робе, док један део извоза можете преусмерити на домаћу потрошњу.

Дакле, јака и вредна валута помаже да се оствари циљ економије – висок стандард живота који обезбеђује све материјалне потребе.

Велике су шансе да ће Руси за 6-12 месеци коначно моћи да уживају у томе.

www.vaseljenska.com/svet/fed-vise-nema-izlaza-dolar-mora-pasti-rublja-ce-skociti/

-

ПОСЛЕ Луганске, и Доњецка Република је за своју валуту узела – руску рубљу.

        Њено Минстарство финансија већ је објавило: „Око 90 одсто свих новчаних операција већ се обавља у рубљама. Упркос томе што ће одлука владе ДНР формално ступити на снагу 1. септембра“.

        На украјинску гривну отпада 5-7 одсто новчане масе, а остатак – на долар и евро.

        Све ове валуте имаће куповну моћ, а моћи ће и да се користе за уплату пореза.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/rublja-zvanicna-valuta-i-u-donjeckoj-republici