недеља, април 22, 2018

Тагови Вести таговане са "Румунија"

Румунија

Европска унија је приморана да призна свој пораз на једном од најгласнијих антируских „досијеа“, који су директно повезани са узајамном енергетском сарадњом Европе и Русије. Румунске судске власти су зауставиле кривични поступак у односу према „кћери“ ЛУКОИЛ компаније „PetrotelLukoil“, која је власник нафтно-прерађивачког завода у граду Плоешти. Тужилаштво при апелационом суду града Плоешти је донело одлуку о укидању кривичног предмета – о чему је саопштено 17. новембра. [www.reuters.com/article/russia-romania-oil/romania-closes-one-case-against-russias-lukoil-related-trial-still-on-idUSL8N1NN2DM%5D

Оптужба за „прање новца“, избегавање плаћања пореза и за „обмане“ са причињеном штетом на суму око 1,77 милијарди евра, на адресу „кћери“ ЛУКОИЛ-а, била је предочена током 2014. године – на таласу антируске хистерије која се распламсала у Европској унији. Према расположивим подацима, овај предмет је требао постати преседан у контексту глобалне кампање по „истискивању“ руских компанија (не само ЛУКОИЛ-а, него и, у првом реду, ПАО „Газпром“) са енергетског тржишта Европе. Истовремено су сличан антируски бизнис покушавали активно промовисати и у другим земљама централне и југо-источне Европе – па чак и у Србији, где су оптужбе биле истакнуте на адресу компаније „Газпромњефт“, која је 2008. године практично спасила од банкрота локалну државну компанију Нафтна индустрија Србије (НИС). Но, главна улога у антируском енергетском вектору била је ипак предата Румунији. Та земља је услед познатих геополитичких разлога заузимала једно од водећих места у неформалном „антируском рејтингу“ Брисела, и због тога у Европској комисији нису сумњали у успех.

Међутим, рачунице Брисела се нису оправдале. То да је предмет против Petrotel-Lukoil «проткан белим нитима», постало је јасно још пре две године. У септембру 2015. године окружни суд у Прахову утростручио је износ привремених мера према Petrotel-Lukoil. Почетком 2016. године тај исти суд је одбацио оптужницу коју је тужилаштво упутило у кривичном поступку против Petrotel Lukoil, а такође и још једној профилној компанији – Lukoil Europe Holdings B.V. – и вратио је назад у тужилаштво. Одлука је била донета «због недостатка описа криминалне компоненте у поступцима ооптужених, а такође и због низа прекршаја у току истражног поступка». [https://www.rbc.ru/rbcfreenews/569fb6839a794778b2befe6b]

У резултату свега, одлуку о разматрању предмета на суду донело је Веће за прелиминарни претрес општине Прахово, 18. априла 2016. године, а сам суд је 10. маја те исте године укинуо све превентивне мере против окривљених, које су биле на снази. [https://www.rbc.ru/business/17/11/2017/5a0eadce9a79470aeaecea75]

Финансијски стручњаци потврђују да је садашње затварање предмета против Petrotel Lukoil било очекивано. У компанији Sberbank CIB сматрају да ће у најскорије време бити затворени сви предмети и по другим епизодама повезаним са руским енергетским компанијама: „Тај предмет је, највероватније, био инициран из политичких разлога и они су сада већ исцрпљени“.

Поред тога, треба имати у виду и финансијско-економске разлоге, повезане са делатношћу ЛУКОИЛ-а у Европи. „Компанија одавно и ефикасно ради у земљама источне Европе, плаћа порезе крупним инвеститорима, и Румунија вероватно није спремна да то изгуби. У случају губитка предмета, ЛУКОИЛ би се могао повући не само из румунске прераде и малопродаје, него би могао продати и своје друге активе у тој земљи, укључујући и велике рударске пројекте на шелфу“ – подсећа старији аналитичар Sberbank CIB Валериј Нестеров. [https://www.rbc.ru/business/14/07/2015/55a4dd229a79470a049ce6d4]

У овом тренутку у Групу „ЛУКОИЛ“ улазе четири рафинерије нафте у Русији (у Перму, Волгограду, Нижњем Новгороду и Ухти), а такође и три рафинерије нафте у Европи (Италија, Румунија, Бугарска) и 45% удела у рафинерији у Холандији. Свеукупни капацитет рафинерија ЛУКОИЛ-а на крају 2016. године, износио је 82,1 милион тона нафте годишње. [http://www.lukoil.ru/Business/Downstream/OilRefining]

У вези с тим такође треба напоменути да је у 2015. години (ускоро по подизању оптужнице против компаније Petrotel-Lukoil) ЛУКОИЛ добио понуду да прода своју рафинерију у Румунији – што такође омогућава да се претпостави коришћење судских процедура у циљу смањења цена на објекте. Међутим, према сведочењу потпредседника компаније Томаса Милера, Petrotel-Lukoil није нуђен на продају. [https://www.rbc.ru/business/14/07/2015/55a4dd229a79470a049ce6d4]

Нема сумње, међутим, ни да ЕУ и антируске снаге у земљама централне и југо-источне Европе неће одустати од својих покушаја да торпедују узајамну сарадњу тих држава са Русијом. Притом се то не тиче само енергетске, него и других области – у том смислу и по питању војно-техничке сарадње. Одговарајући вектор ових дана је указао и часопис Frankfurter Allgemeine Zeitung, без устезања назвавши источну Европу «ахиловом петом НАТО» због отказа одговарајућих влада да преузму реалне напоре по побољшању инфраструктуре, орјентисане на супротстављање Русији. „У јулу текуће године америчка армија је учествовала у новим војним вежбама у Румунији. И размештене јединица у Румунији све до сада чекају када ће се вратити тамо упућено наоружање. Због недостатка капацитета железничког саобраћаја, тај терет је тамо заглављен. Логистика често изгледа као досадна ствар, но, без ње у супермаркете не би стизали никакви производи. И без ње војска НАТО пакта не може да стигне тамо где је потребна“ – узнемирено је немачко издање. „Могућност оружаних снага да се слободно и без препрека премештају по Европи, има огроман стратешки значај“ – потврђује натовски генерал-лајтнант Бен Хоџес и даје карактеристичан закључак: „Тада ће политичари имати више опција“. [http://www.faz.net/aktuell/politik/infrastruktur-ist-die-achillesferse-der-nato-15292734.html]

То да су политика, економија и инфраструктура за Запад постале саставни елементи јединственог антируског сценарија – одавно није тајна. На себе скреће пажњу та отвореност са којом се данас овај положај намеће Европљанима, којима се априори предлаже да поверују у било какве антируске фантазије – било да се ради о астрономском пљачкању руских компанија или умешаности Москве у референдум у Каталонији и изборе у Мексику. Међутим, сличне химере морају платити европски грађани – које практично покушавају да увере како је неопходно укинути пројекте корисне за њихову земљу. При том је добро познато ко ће заправо доћи на место „Газпрома“ или ЛУКОИЛ-а – то су пре свега америчке и трансационалне корпорације, које покреће пре свега брига о извлачењу профита и чисто колоијални инстикти. У томе се и састоји истински избор који Европљанима предлажу Брисел и Вашингтон – у вриштећој борби против корупције или имагинарне руске претње.

 

 

 

 

-

На стотине румунских породичних лекара протествовало је испред просторија владе захтевајући већа финансирања и мање бирократије

-

Борис Степанов

Букурешт јако жели да постане најбољи „новајлија“  НАТО-а. Румуни се својски труде да докажу колико су привржени Вашингтону и Бриселу. Њихове власти су заборавиле да пронађу начин како да подигну стандард сопственом становништву. Најважније им је да руководству Алијансе покажу да ће увек наћи новац за војне потребе.

За сада војно-ваздушне снаге Румуније располажу застарелом техником – лете на совјетским „Миг-21“ (10 авиона) и модернизованим израелским МиГ-21 (20 авиона). Још 2 Ан-30 и 3 Ан-26. Они су произведени још док је постојао  СССР. САД су продале пет транспортних авиона Lokheed C 130 B и Lokheed C 130 H. Тако да је авионски парк Румуније, да отворено кажемо, слабашан. Војна индустрија САД одавно увлачи у модернизацију новајлије НАТО-а. Ту су Румуни врло близу првог места. Јако желе да што пре добију најсавременије америчке машине. Тако ће, тврде они, мирније да живе. Мада сви одлично схватају да су базе, аеродроми и  техника у Румунији САД-у потребни како би се још више приближили Блиском Истоку, и како би се учврстили у Авганистану. А најважније: како би контролисали југ Европе. Новца је зафалило и у Белој кући. Зато: шта да се уради како би се помогло румунским партнерима? Они су поред Русије, па се може рећи да су у првим редовима Алијансе! Зато им се и даје, како се каже, и „последњих“ милион долара.

Недавно је Алијанса  издвојила за Букурешт 100 милиона  како би се обновила ваздушна база „Михаил Когелничану“. 2013.године  Румуни су дозволили САД-у да тај објекат користи за потребе америчке армије – тамо ради центар за транзитне превозе, између осталог и за слање војске у Авганистан, и обрнуто. У четири  године кроз ту базу је прошло неколико десетина хиљада људи. У фебруару 2017.године у њу је стигло 500 америчких војних лица, како би ојачали НАТО  у региону, а у њу су пребачени и тенкови. Укупно је за јачање источног крила НАТО-а  пребачено 86 хеликоптера и 2200 војних лица. Тако да се у ствари формира „румунски штит“ и „војна песница“ на Црном мору.

Румунија намерава да ускоро купи од САД 36 авиона Ф-16. На сајту Министарства за националну одбрану Румуније  саопштено је да је 27.септембра у португалском Монте-Реалу одржана церемонија предаје румунској страни још ри авиона стандарда F-16 MLU 5.2R од 12 у оквиру уговора који су закључиле владе Румуније и Португалије. Према подацима те институције, када добије апарате Букурешт ће завршити прву фазу увођења у рад  вишенаменских F-16 Fighting Falcon. По том уговору чија је вредност 628 милиона евра, првих шест авиона Букурешт је добио у септембру 2016.године, и још три – у децембру прошле. Одмах после тога  Букурешт је добио и бонус: Европска комисија је позвала Савет Европске уније да Румунију прикључи шенгенској зони. А Жан-Клод јункер је изјавио  да ће то да ојача спољашње границе Европске уније.

-

Владимир Фролов

На сусрету четворице у Варни (Бугарска, Румунија, Грчка, Србија), у пријатној атмосфери, раздрагани румунски премијер Mihaij Tudose изјавио је –„Mi smo četiri zemlje koje čine Zapadni Balkan, koji bi podjednako mogao da bude kapija za ulaz u EU, kao i za izlaz iz EU, ili zid koji brani EU“!

Видљиво је да се овом дефиницијом у „земље западног Балкана“ сврставају само православне, што не мирише на добро, барем по историјском искуству! Додуше, опрезни Румун као типични трговац, вешто је избегао да прецизира од кога би то новопредложени „балкански савез“ требало да брани распадајућу ЕУ, која се ни сама не брани од насилне промене хришћанских вредности, етничког састава и традиционалне религијске припадности.

Срби, са том Европом имају непријатно искуство, јер су је још од Косовског боја бранили од милитантних исламиста, а за награду добијали католичке насилне букагије, док су Румуни само вешто са свима трговали!

-

Открило се да је на вежбињених снага за брзе интервенције Нобле Јумп, кокоја је одржана у Румунији, дошло до својеврсног скандала. А није ни случајан ни мали, колико год тако на први поглед изгледао.

Бугарски војнички контигент – заједно са својим официрима – категорички је одбио да пуца на мете које су „личиле на руске војнике”

Бугаре су покушали да убеде: да им се само чини да мете „личе на Русе”. Објашњавали су им да су мет прављене од рекламних паноа и да, напросто, оно што је на њима било није префарбано.

Ово би подразумевало да су на паноима били приказани руски војници. А шта ће они НАТО на паноима – и није тако тешко замислити.

Било како било, Бугари су све одслушали и одбили да пауцају у мете „са ознакама које су личиле на руске”.

То је присилило руководство вежбе да – после консултација и са Бриселом – да префарба мете. Чак и да се извини припадницима бугарског контигента.

Питања овог типа нсу баш сасвим коректна, па ипак: шта мислите – да ли би се „пуцању у Русе”, да су се нашли на месту Бугара, успротивили војници Црне Горе?

Извор: Независнимедији

фото: NATO Photo / WO2 Dan Harmer GBR Army

Бугарска војска на НАТО вежби одбила да пуца у мете које личе на Русе

-

Стејт департмент је одобрио продају Румунији ракетних система високе мобилности, у вредности од 1,25 миијарди долара, саопштила је америчка Агенција за безбедносну сарадњу.

 Ракетни систем Патриот

Америчка компанија „Локид Мартин“, која се бави ваздухопловством, свемиром, одбраном и развојем нових технологија је главни произвођач за те системе оружја.

Агенција за безбедносну сарадњу, која је у саставу Пентагона, саопштила да је у четвртак обавестила амерички Конгрес о могућој продаји, преноси Ројтерс.

Румунија је, како је наведено, затражила од САД 54 артиљеријска ракетна система високе мобилности, пише Ројтерс.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2842383/sad-odobrile-prodaju-raketnih-sistema-rumuniji.html

-
ТВРДИ ДА ЕЛЕКТРОНСКУ ПОШТУ КЛИНТОНОВЕ И ДЕМОКРАТСКЕ ПАРТИЈЕ САД НИСУ УКРАЛИ „РУСКИ ХАКЕРИ”

 

 

  • Познати хакер Марчел Лехел ЛАЗАР тврди такође: да је електронско „поштанско сандуче” Клинтонове било атаковано више пута после 2012-те и да су тада иза тих напада стајали хакери из Србије, Украјине и Русије

          САРАДНИЦИ главних америчких обавештајних мрежа – CIA, NSA или Сејт департмана делују под хакерским надимком Guccifer 2.0, а управо он је на себе преузео одговорност за упад у електронску пошту изборног штаба Хилари Клинтон и Националног комитета Демократске партије САД.

          Са оваквом тврдњом је – у интервјуу телеканалу Fox News иступио познати румунски хакер Марчел Лехел Лазар (45), познат као Guccifer.

          Он у својој земљи издржава затворску казну за упаде у туђу електронску пошту, укључујући и упад у е-пошту ривалке Доналда Трампа на прошлогодишњим председничким изборима.

          Румун је додатно навео и нагласио:

          „Сматрам да је Guccifer 2.0 инсајдерски посао. Guccifer 2.0 – то је цела група у којој су момци из Стејт департмана, кибер-команде NSA и одељења CIA Vault 7. Ја се тим послом бавим 15 година, а то је моје разумевање ситуације”.

          Он је на питања америчке телевизије одговарао електронски из румунског затвора у којем се налази. Још је додао:

          „Они праве нешто од Guccifer 2.0. Момке из Стејт департмана није тек тако занимало шта мислим о могућности да се појави Guccifer 2.0”.

          Он тврди да је електронско „поштанско сандуче” Клинтонове било атаковано више пута после 2012-те и да су иза тих напада стајали хакери из Србије, Украјине и Русије:

          „Њен сервер су `скенирали` много пре мене. Током 2012-те су то биле IP у Београду, а 2013-те су напади долазили са IP у Украјини и Русији. Хоћу да кажем да је неко прегледао, копирао, па поново прегледао и копирао све на серверу Хилари Клинтон”.

Лазар је 2014-те осуђен на седам година затвора за упаде у електронску преписку више познатих румунских личности, међу којима је био и бивши директор Румунске службе за информације Ђорђе Мајора.

          У априлу прошле године га је Румунија изручила Сједињеним Државама, где је признао да је извео упаде у „сандучиће” на социјалним мрежама чланова породице Џорџа Буша-млађег, бивших чланова америчког генералштаба и више припадника Обамине администрације, укључујући Клинтонову.

          У септембру 2016-те га је суд америчког града Александрија осудио на 52 месеца затвора.

          У октобу прошле године је био враћен у Румунију на даље издржавање казне.

fakti.org/globotpor/rumunski-haker-guccifer-iza-guccifer-2-0-se-kriju-saradnici-cia-nas-ili-stejt-departmana

-

Пешадијски вод из састава 21. пешадијског батаљона Друге бригаде Копнене војске учествује на мултинационалној вежби „Платинум Лион 17.2″, која се од 31. јула до 10. августа изводи на полигону за обуку „Ново Село“ у Бугарској, саопштило је Министарство одбране.

На вежби коју организује Европска команда Оружаних снага САД, поред припадника Војске Србије учествује још око 800 војника из Албаније, Бугарске, Македоније, Молдавије, Румуније, САД, Словеније, Украјине и Црне Горе.

Вод од 30 припадника, којим командује потпоручник Бранко Ђокић, са осталим учесницима на вежби изводи заједничку обуку вода/чете у нападу, припрему положаја за одбрану, пружање прве помоћи и медицинску евакуацију, затим борбу у урбаној средини и борбу против импровизованих експлозивних направа.

Учесници увежбавају и ангажовање пешачких патрола у инцидентним ситуацијама.

Реализацијом активности на вежби остварује се и циљ вежбе у виду повећања интероперабилности и међусобног разумевања војски земаља партнера за извођење операција у мултинационалном окружењу уз увежбавање заједничких интервенција у инцидентним ситуацијама.

www.nspm.rs/hronika/ministarstvo-odbrane-pripadnici-vojske-srbije-na-vojnoj-vezbi-u-bugarskoj-koju-organizuje-evropska-komanda-oruzanih-snaga-sad.html

-

ВЛАДА МОЛДАВИЈЕ НИЈЕ ДОЗВОЛИЛА ДА ДОЂЕ СПЕЦИЈАЛНИМ АВИОНОМ, ТВРДЕЋИ ДА БИ БИО ВОЈНИ

Дмитриј Рогозин

ВЛАСТИ Румуније нису дозволиле путничком авиону у којем је био потпредседник Владе Русије Дмитриј Рогозин да уђе у њен ваздушни простор на путу за главни град Молдавије Кишињев.

Према речима амбасадора РФ у Молдавији, Фарита Мухаметшина, пилот је био принуђен да промени курс. Направио је неколико кругова у близини мађарско-румунске границе и поново полетео према Москви.

У међувремену је објављено да је слетео у Минску, главном граду Белорусије.

Молдавско Министарство спољних послова и европских интеграција претходних дана је одбијало да дозволи да Рогозин специјалним летом дође у Кишињев. Под изговором да би дошао – војним авионом.

Молдавски председник, Игор Додон, критиковао је тај став министарства и владе своје земље, оценивши да се ради о позицији која није пријатељска према Руској Федерацији.

 

fakti.org/globotpor/rumunija-nije-dozvolila-prelet-prema-kisinjevu-putnickog-aviona-u-kojem-je-bio-rogozin

-

Београд – Чак 500 села у Србији нема асфалтни пут ни везу са светом, у 400 нема продавнице, а у 230 села основне школе. Сеоска инфраструктура је услов свих услова за останак младих брачних парова на селу. Џаба хектари.

(Фото: Спутњик)

Влада Србије, заједно са Одбором за село Српске академије наука и уметности (САНУ), размишља о новој аграрној политици која подразумева уступање 25 до 50 хектара државног земљишта без накнаде младим брачним паровима.

По оцени министра задуженог за регионални развој Милана Кркобабића, пуста села нису само пољопривредни проблем Србије. Депопулација рубних подручја је, како је нагласио, претња и по националну безбедност земље.

С обзиром на то у каквом стању је српско село, девастирано деценијама, влада неће имати времена за дуже размишљање о том питању. Поготово што су нова аграрна политика и нови концепт регионалног развоја дугорочна мисија, како је нагласио Кркобабић обилазећи Борски округ, једно од рубних подручја са празним селима. Он сматра да ће млади остати на селу уколико им се понуди могућност избора, а једна од могућности је развој задругарства.

Да је последњи тренутак за то, најбоље показују подаци пописа становништва и Пољопривредног пописа из 2012. године, према којима од 4.709 насеља, односно села у Србији, нестаје 1.200, готово свако четврто. У 1.034 села је мање од по 100 житеља, а у 550 села има мање од по 50 становника. У Србији је данас око 50 празних сеоских насеља, док 85 одсто њих има мање од по десет становника. Потпуно празних кућа је 50.000, а у још 150.000 тренутно нико не живи.

С обзиром на ове поразне податке, али и искуство са терена, члан Академијског одбора за село САНУ, Бранислав Гулан, који је са Кркобабићем обишао Борски округ, а протеклих месеци и пољопривредне задруге по Србији, сматра да је тешко очекивати повратак младих на село. Треба макар задржати оне који су на селу остали, каже он за Спутњик.

И Гулан, као и социолог са новосадског Филозофског факултета Срђан Шљукић, који се посебно бави социологијом села, сматрају да та мера, уколико остане изолована, није довољна.

Не може се очекивати да млади брачни парови оду или остану на селу а да то не буде праћено развојем задругарства, руралног развоја, развоја инфраструктуре и других привредних активности на селу, слажу се саговорници Спутњика.

„Принципијелно гледано, то би био јако добар потез, добар смер аграране политике јер тиме, са једне стране, хоћете да задржите људе на селу и то оне који су најпродуктивнији, младе брачне парове, чиме поправљате демографску слику, што је наш највећи проблем. Са друге стране, тиме стварате и појачавате онај средњи слој на селу који доприноси друштвеној стабилности. То су две добре стране те мере“, указује Шљукић.

Он све то сматра изводљивим, али само ако је таква мера део пакета у коме је и помоћ задругарству и забрана продаје земље странцима, односно, како каже, доношење таквог закона у Скупштини Србије који ће обесмислити све оно погрешно што је потписано у Споразуму о стабилизацији и придруживању ЕУ по питању подаје земље.

Шљукић је подсетио да је Извршно веће Војводине пре неколико година имало акцију откупљивања празних кућа по селима које је додељивало младим брачним паровима. Објективно, то је била кап у мору, не могу се сагледати некакви позитивни ефекти тога ни на кратак ни на средњи рок, каже он.

„Имате појединачне мере, изоловане, с времена на време крене нека прича у јавности, нека „о-рук акција“, онда дође друга влада, онда нека друга мера и тако даље, а од свега имамо само даље пропадање села. Значи, потребна је једна систематска политика каква се води у најразвијенијим земљама ЕУ“, указује новосадски социолог коме је село одавно у фокусу.

У Западној Европи пре свега у најразвијенијим земљама, Немачкој, Француској… већ деценијама се јако води рачуна о руралном развоју, о томе како ће пољопривредно земљиште бити дистрибуирано и ко ће га обрађивати. Води се таква политика да се људи задрже на селу, да имају одређене услове и да се поседи које имају постепено увећавају, а опет да се задржи структура средњег слоја.

„Значи, деценијама се води политика која води рачуна и о сеоским породицама и о инфраструктури и о свему осталом. Не препушта се много тога случају, а ви код нас практично ништа од тога немате“, напомиње Шљукић за Спутњик. Немамо готово никакву аграрну политику ни политику руралног развоја, додаје он.

Већ и додатни подаци Пољопривредног пописа дају за право да сама мера доделе државног земљишта младим паровима неће бити довољна за оживљавање села. Тако, на пример, од 4.709 села пошту нема 2.000 села. Чак 500 села нема асфалтни пут ни везу са светом, у 400 села у Србији нема продавнице, у 230 села нема основне школе, у 2.760 села нема вртића. У две трећине нема амбуланте. О дому културе и библиотеци и да се не говори, нема их 73 одсто села. Како у таквој ситуацији помишљати на повратак младих брачних парова?

Гулан напомиње да је инфраструктура на селу услов свих услова и да о повратку на село не треба размишљати, већ о покушају да се задрже млади који још нису отишли.

То је засада само предлог да се државна земља, отприлике половина, подели младим паровима у дугорочни закуп, бар 49 година, а другу половину држава да прода и подели паре, каже члан Одбора за село САНУ за Спутњик.

Наглашава, међутим, да је Србији потребна нова аграрна реформа и социјална политика. И он указује да без јаких задруга не можемо очекивати никакав помак.

Ова влада је, каже, прва од краја Другог светског рата дала политичку подршку задругама, али и финансијску, определивши 25 милиона евра за оснивање нових и ревитализацију постојећих. Упозорава, међутим, да је то тек враћање духа задругарства. Задругарима се, подсећа, дугује 200.000 хектара земље која је одузета у протеклих више од 50 година, као и неколико хиљада зграда и друге имовине, и на томе се засад ништа не ради.

Гулан подсећа и да смо једина земља у свету где у задругама не постоје штедно-кредитне службе које ће да кредитирају задругаре. Због тога закон о задругама, сматра он, мора да буде измењен. Од задругарства у свету живи три милијарде људи и без њиховог активирања нема оживљавања села, па ни заживљавања идеје о младим паровима на селу, каже Гулан.

Указујући на искуства држава у окружењу, он прецизира да Румунија, уз земљу, младим брачним паровима даје и 70.000 евра ако се одлуче да живе на селу. „У Словенији, ако наследе земљу и кућу од родитеља, добијају 40.000 евра ако остају на имању. У Хрватској пољопривреда по хектару има стимулације просечно више од 300 евра.

Код нас нема ни 40, 60 евра. И у свим тим земљама, ако постоји пет кућа у пограничном подручју, удружени су у задругу, нешто производе, продају и наплате“, каже Гулан, али и упозорава: шокантно је да је у Србији прошле године рођено само 64.723 деце, најмање за последњих сто година.

„То је мање него пре Првог светског рата. Ако тако наставимо за два века, Србија неће постојати. Живеће неки други људи на овим просторима“, каже Гулан за Спутњик.

Мира Канкараш Тркља / Спутњик

www.vaseljenska.com/ekonomija/rumunima-hektari-70-000-evra-srbima/