Тагови Вести таговане са "САД"

САД

Шест држава насталих из бивше Југославије имају своје војске, не разумем зашто Србија сматра да Косово не треба да је има – поручује Азем Власи, саветник косовског председника Хашима Тачија, који је најавио формирање војске Косова до краја ове године.

Власи истиче да Косово има подршку НАТО, САД и ЕУ за формирање своје војске али није сигуран да ли ће се то десити до краја године, јер сматра да са тим не треба журити. Он наглашава да формирање оружаних снага захтева темељите промене и пажљиво дефинисање уставно – правног односно законског оквира.

Према Власијевим речима, косовска војска биће оружана одбрамбена формација примерена потребама и могућностима Косова. Он је поновио да Косово нема агресивне намере нити територијалне претензије према ниједној суседној држави, али мора имати своју одбрану као свака независна земља у свету.

– Нема државе без војске, а војска Косова биће чувар мира и сигурности државе и свих њених грађана, без обзира на етничку и другу припадност. У том важном послу рачунамо на помоћ НАТО, САД и ЕУ јер формације КФОР-а као сигурносне структуре НАТО Алијансе не могу трајно остати на Косову – истиче Власи.

На питање да ли сматра да ће формирање војске Косова повећати тензије у региону Власи одговара да не види зашто би се то десило, поновивши да Косово не мисли да нападне ниједну суседну државу. Према његовом мишљењу, формирање косовских оружаних снага неће повећати напетост у региону већ ће је, напротив, умањити.

– Уколико Косово не буде имало војску за потребе одбране, то ће у Србији потхранити агресивне намере, те ће управо то подићи тензије. Док свако има своју одбрану, имаћемо мир и сигурност, што ће омогућити међусобну сарадњу између две нормалне државе – сматра Власи.

Коментаришући изјаву министра спољних послова Србије Ивице Дачића да је „формирање војске Косова неприхватљиво и супротно резолуцији 1244“, Власи оцењује да та тврдња нема основа, јер је поменутом резолуцијом Савета безбедности УН успостављена „Привремена администрацију на Косову“, познатија као УНМИК, као и њена безбедносна компонента у виду војног контигента НАТО-а познатија као КФОР. Власи наглашава да су два поменута тела формирана само као привремено и прелазно решење док се не реши уставни статус Косова.

– Администрација УНМИК-а је престала да функционише, то јест исцрпила је своју функцију, јер је од 2008. године Косово независна држава и има сопствене институције. Ми бисмо волели да на Косову имамо НАТО војску, која ће чувати безбедност наше државе и грађана, како не би трошили додатна средства за ту намену. Међутим, ми не одлучујемо о томе и формација КФОР-а као и НАТО војска ускоро ће окончати своју мисију на Косову – објашњава Власи.

(Данас)

 

www.nspm.rs/hronika/azem-vlasi-kosovo-ima-podrsku-nato-sad-i-eu-za-formiranje-svoje-vojske.html

Илегална „влада“ шиптарских сепаратиста на окупираном Косову и Метохији, помоћи ће опоравак америчког града Хјустона, погођеног ураганом Ирма, са 100.000 долара преноси РТВ Пулс из Шилова.

Ако би ова порука била преведена на неки ванземљаски језик, када би такав постојао а не постоји, можда би тада „њима“ и звучала симпатично, хумано, људски… Међутим, ми нисмо ванземаљци а и језике довољно добро разумемо

Овај гест је акт подаништва које се жели истаћи у овако битном моменту како би Американци имали на уму да они због којих су окупирали Косово и Метохију, протерали српску војску, полицију и народ, те асистирали при рушењу и паљењу светиња и споменика, то памте и биће заувек захвални на томе.

То је поруком потврдио и Хашим Тачи, кога од суочавања са законом управо чува америчка администрација, а који је поздравио одлуку де буде издвојено: „100.000 долара за америчке породице које су погођене ураганом Харви, у Хјустону. Захваљујем се премијеру Харадинају (кога је Вучићева „Српска листа“ довела на власт) и свим министрима за ову одлуку. Ова подршка је симбол и захвалност за изузетну подршку коју је Америка дала нашим људима,“ поручио је Тачи, преноси РТВ Пулс.

Да суму, али ни гест, нико не схвата озбиљно осликава чињеница да је такозвани „председник Косова“ свој захтев о додели помоћи САД, почетком септембра, својим сарадницима упутио путем Фејсбука.

Да је реч о маркетиншком трику без икакве сумње, сведочи и то што су 12. септембра, организација америчке Владе „Корпорација Миленијумског изазова“ (MCC) и такозвани „председник Косова“ Хашим Тачи, потписали у Вашингтону уговор о програму за подршку „економског развоја, одговорности и транспарентности“ вредан 49 милиона долара (Kosovo Threshold Program), са намером да смање сиромаштво на КиМ.

И поред овог смешног поређења стања ствари, пријатељство и подаништво се могло и много издашније исказати јер познато је да су управо челни људи сепаратистичке тзв „владе“ на КиМ истовремено водећи људи организованог криминала у овом делу Европе (кликни да видиш извештај БНД-а који су КМ Новине прве у целости обавиле на српском језику) чија се добит мери милијардама на годишњем нивоу када се узму у обзир не само активности трговине дрогом већ и оружјем, људима, регрутима који ратују за рачун исламских фунадмаенталиста и терориста широм света.

Но, рекло би се, да је америчка Влада која све ове активности штити и чију организацију потмомаже јер је и сама укључена у ове црне токове новца кроз камп Бондстил, сасвим задовољна сумом до које на овај начин стиже. Све остало је, као што смо рекли, ствар маркетинга.

 

www.kmnovine.com/2017/09/ispomoc.html

Стивен Кинзер

 

У демократији ником не би требало да буде утешно да чује да су генерали наметнули дисциплину изабраном шефу државе. Тако нешто никада није требало да се деси у Сједињеним Државама. Али се дешава.

Једна од најупечатљивијих слика које су обележиле 20. век је слика војне хунте. Групе смркнутих официра – обично тројице – које су преузеле контролу над неком државом. Хунта би толерисала цивилне институције које би прихватиле подређеност, али би ипак на крају спроводила сопствену вољу. До пре само неколико деценија, војне хунте су владале важним земљама, попут Чилеа, Аргентине, Турске и Грчке.

Ових дана се систем хунте враћа, од свих места, у Вашингтону. Врховна моћ обликовања америчке спољне и безбедносне политике је сада у рукама три војника: генерала Џејмса Метиса, министра одбране; генерала Џона Келија, шефа кабинета председника Трампа; и генерала Х.Р. Мекмастера, саветника за националну безбедност. Они не каче своја одликовања да би надгледали војне параде, нити шаљу одреде смрти да убијају противнике, како су то некада радиле хунте старог кова. Ипак, њихова појава означава нови степен у ерозији наших политичких норми и милитаризацији наше спољне политике. Пада још један вео.

Имајући у виду председниково непознавање светских дешавања, појава војне хунте у Вашингтону би могла деловати као добродошла. Јер, после свега, њена три члана су зрели људи са глобалним искуством – за разлику од Трампа и неких његових луцкастих политичких оперативаца који су га окруживали када се тек уселио у Белу кућу. Већ су успели да успоставе стабилизујући утицај. Метис одбија да се придружи журби да се бомбардује Северна Кореја, Кели је наметнуо бар некакав ред међу особљем Беле куће, док се Мекмастер упечатљиво дистанцирао од Трампових похвала белим националистима после насиља у Шарлотсвилу (ово је, с обзиром на чињеницу да је текст објављен у ултра-либералном Бостон глоубу, прилично пристрасан приказ Трампове реакције на демонстрације у Шарлотсвилу, где је он критиковао обе стране, и припаднике Антифа и противнике рушења споменика команданту јужњачких снага у америчком грађанском рату Роберту Е. Лију, што се, по тумачењу либералних медија, убрзо претворило у „Трампову подршку белим националистима“ – прим. прев).

Бити под влашћу генерала можда делује боље од алтернативе. Али није.

Као и сви ми, војни официри су производи своје прошлости и окружења. Тројица чланова Трампове хунте укупно имају 119 година активног војног стажа. Природно је да свет посматрају са војног становишта и налазе војна решења за његове проблеме. То доводи до искривљења националних приоритета, тако да се војне „потребе“ увек оцењују важнијим од домаћих.

Трамп је јасно ставио до знања да ће се, када мора да прави спољнополитичке изборе, ослањати на „моје генерале“. Метис, који представља најјачу фигуру у новој хунти, је бивши командант Централне команде, која управља америчким ратовима на Блиском истоку и у Централној Азији. Кели је такође ветеран рата у Ираку. Мекмастер је командовао јединицама у Ираку и Авганистану скоро без прекида још откад је командовао тенковском четом у Заливском рату 1991.

Војни команданти су обучени да ратују, а не да одлучују да ли ратовање има стратешког смисла. Они можда могу да кажу Трампу колико је војске потребно да би се одржала садашња мисија у Авганистану, на пример, али нису обучени ни да поставе ни да одговоре на шире питање да ли је та мисија у служби америчког дугорочног интереса. То би требало да буде посао дипломата. За разлику од војника, чији је посао убијање људи и разбијање ствари, дипломате су обучене да преговарају, смирују сукобе, хладнокрвно сагледавају национални интерес и кроје политике за његово остваривање. На страну Метисова релативна уздржаност по питању Северне Кореје, сва три члана Трампове хунте промовишу онај исти приступ конфронтације који је и довео до дугог рата у Авганистану, Ираку и шире, у исто време подстичући напетости у Европи и Источној Азији.

Наша нова хунта се разликује од оних класичних попут, на пример, „Националног савета за мир и ред“ који сада управља Тајландом. На првом месту, нашу хунту занимају само међународни односи, а не домаћа политика. Друго, она се није дочепала власти пучем, већ црпи свој ауторитет из благонаклоности једног изабраног председника. Треће, и најважније, њен главни циљ није да наметне неки нови поредак, већ да спроводи стари.

Прошлог месеца се председник Трамп суочио са битном одлуком о будућности америчког рата у Авганистану. То је била потенцијално преломна тачка. Пре четири године, Трамп је твитовао: „Хајде да изађемо из Авганистана.“ Да је остао веран том импулсу и најавио да се амерички војници враћају кући, политичка и војна елита у Вашингтону би била запањена. Али су чланови хунте кренули у акцију. Убедили су Трампа да обзнани да ће, уместо повлачења, урадити супротно: одбацити „брз излазак“ из Авганистана, повећати број војника и наставити да „убија терористе“.

Није велико изненађење то што је Трамп увучен у спољнополитички мејнстрим; исто се десило и председнику Обами у раној фази његовог председниковања. Злокобније је то што је Трамп добар део своје моћи пренео на генерале. Најгоре од свега је то што је то за многе Американце умирујуће. Они су толико згађени корупцијом и кратковидошћу наше политичке класе да се окрећу војницима као алтернативи. То је опасно искушење.

 

Извор: www.bostonglobe.com/opinion/2017/09/16/america-slow-motion-military-coup/WgzYW9MPBIbsegCwd4IpJN/amp.html

 

Развој геополитичке ситуације указује да Сједињене Државе, односно група људи која делују из другог плана, пре свега финансијски естаблишмент, све што чини раде с намером стварања хаоса епских размера. Можда им је тренутно најважнији циљ да преко политичких напетости са Северном Корејом увуку Кину у конфликт, односно да до крајње мере затегну политичке односе са Кином, што би довело до увођења блокаде контејнерском транспорту кинеске робе према ЕУ и САД, према Аустралији, а покушаће да онемогуће и транспорт према Балкану, Африци и Блиском истоку. План је да САД наметну своју доминацију у светској трговини. Претходно желе створити „креативан хаос“ након чега би САД „изрониле“ из хаоса и створиле Нови светски поредак што би довело до максималног остварења интереса крупног капитала. А нема хаоса из кога се не помоли глава Џорџа Сороша. Сорош је постао мотор Трилатералне комисије, која је сада оперативно тело Билдерберг групе. Сорош је, очито, незадовољан резултатом америчких избора и има свој план како би изменио ситуацију не само у САД већ у свету. А где је у свему томе амерички председник Доналд Трамп?

Трампов основни проблем је што су у његовој администрацији аматери, како у телима националне безбедности тако и у дипломатији. Трамп је све даље од тога да успостави председничку власт, односно да стави под контролу Пентагон, безбедносни сектор, и успостави поштовање председничких директива у државним институцијама. Али, он није обезбедио ни подршку своје партије, Републиканаца, за политику коју води. Сорош је, свакако, допринео незавидној Трамповој позицији. Кандидат којег је он подржао, Хилари Клинтон, изгубила је на изборима, а Сорош је у њену кампању уложио милијарду долара. Бачене паре. Сорош је стога најавио да ће његова освета бити изазивање финансијског Армагедона и већ је апеловао да велике компаније не послују у САД, да не сарађују са Трампом јер ће изгубити велики новац. Аналитичари Вол стрита тврде да се Сорош понаша као рањена звер. Како другачије објаснити његове претње да ће уништити светско финансијско тржиште и САД довести на ивицу банкрота. Након хаоса који би настао, по Сорошевој фикцији, САД би се попут феникса подигле из пепела, а свет би остао у колапсу, што би омогућило потпуно америчко вођство у Новом светском поретку. Наравно да ова режија подразумева сукобе и штрајкове у САД, али и у већем делу света који би се дестабилизовао након пада америчке привреде и долара.

Трамп је у потрази за решењима недавно направио лом у свом тиму, којом приликом је делио отказе на груб начин као што је то чинио у познатом ријалити шоу „Шегрт“, где је његова најчешће изговорена реченица гласила: „Отпуштен си.“ Трампа је дебело коштао отказ генералу Флину. Али, неокони су тражили више. Посљедња оставка на којој су инсистирали и од Трампа је издејствовали била је оставка савјетника Бенона. Трампов суноврат Сорош је предвидео на заседању Светског економског форума у Давосу. Сорош је убеђен да је Трампова слаба тачка тржиште и да наредни поремећај на тржишту Трамп неће политички преживети. С друге стране тешке оптужбе на рачун Сороша долазе из Израела. Перманентно га оптужују да је као веома млад сарађивао са нацистима у Мађарској, а у јулу су га Израелци оптужили да поткопава демократски изабрану владу и безбедност Израела, али се Сорош на оптужбе није освртао.

Сорош је покушао да уђе у Белу кућу, у Савет националне безбедности, преко свог оперативца, Фионе Хил, која ради за NSA. Хилова је била и члан Савета за иностране послове, а одавно је на платном списку Сорошеве Фондације за отворено друштво. Она је покушала да утиче на мађарску владу да се не меша у Сорошеве послове, као и да прихвати мигрантске квоте које је прописала ЕУ. Близак Трампов сарадник, Роџер Стоун, извесним круговима је открио да је Трамп на основу пресретнуте е-поште између свог саветника за националну безбедност Мекмастера и Сороша сазнао да је Мекмастер Сороша обавештавао о свим активностима и акцијама Беле куће. Испоставило се да је Мекмастер дугогодишњи Сорошев оперативац, односно агент мултинационалних корпорација које Сорош контролише. Трамп се раније жалио да је на састанцима имао проблема са Мекмастером јер састанке упорно минира, а пресретнута пошта је објаснила разлоге. Тако је Сорошева кртица откривена.

Сорош би свој бес могао искалити на Балкану. Он не подноси Србе, „мале Русе“, а финансира велики број невладиних организација у Србији и БиХ, преко којих би могао да делује. Многи опозициони лидери су на његовом платном списку, а у Републици Српској комплетна опозиција. Република Српска би, по Сорошу, након пада Николе Груевског, македонског лидера који се дуго супротстављао америчким и идејама ЕУ у погледу блокаде руских нафтних пројеката и кинеског Новог пута свиле, требало да буде лака мета. Политичка, медијска, финансијска и субверзивна припрема за то је у напредној фази. Већ су примјетни синхронизовани напади на институције, политичке партије које чине владајући коалицију, њихове лидере, неподобне медије. Наравно да је председник Српске Милорад Додик главна мета. Напади се врше према више циљева, пажљиво одабраним, а допиру из више институција Федерације БиХ и са нивоа БиХ као и од безбедносних агенција. Из Федерације, али и од опозиције тражено је да СИПА, државна Агенција за истраге и заштиту, обезбеди спровођење закона у Српској, што представља флагрантно кршење устава, јер се заобилазе институције Републике Српске.

Тако Сорош, док води велике сукобе са својим председником не заборавља да дестабилизује председнике и владе малих балканских земаља ради циљева које је зацртао. Како ће се ситуација на Балкану одвијати тешко је предвидети с обзиром да је Сорош постао прочитана књига у Београду и Бањој Луци, а у тим околностима се може парирати његовим играчима на терену. Међутим, нико није сигуран шта болестан ум може смислити, поготово ако има велики новац и моћну позицију попут Џорџа Сороша.

-

АМИР АЛИ ХАЏИЗАДЕ: НАША ВОЈНА ИНДУСТРИЈА ЈЕ ПРОИЗВЕЛА „ОЦА СВИХ БОМБИ“ ОД 10 ТОНА

  • Генерал ХАЏИЗАДЕ: „Сазнали смо шта они (Американци) прате и шта туку, а шта заобилазе, другим речима – како подржавају Исламску државу. Обећавам Сједињеним Државама велики скандал. Само ако нам државни врх дозволи да објавимо доказе који ће показати како Американци подржавају терористе“

ОРУЖАНЕ снаге Ирана добиле су авио-бомбу од 10 тона која се, по аналогији са америчком „мајком свих бомби“, може назвати оцем свих бомби – изјавио је генерал Амир Али Хаџизаде.

Он је командант иранских Војно-космичких снага које су саставни део Чувара исламске револуције. Утолико је значајније што је открио да је та бомба над бомбама направљена у војним фабрикама Ирана и то – по наруџбини војног врха.

По његовим речима, ту бомбу ће носити „Иљушини“ којима располажу јединице које су му потчињене.

У априлу 2016-те су Американци у Авганистану бацили своју „мајку“ – GBU-43/B Massive Ordnance Air Blast са 8.480 килограма експлозива.

„Оцем свих бомби“ незванично се назива руска авиона-бомба чија разорна моћ се процењује на 44 тоне тротила.

Независно од овога, у Техерану се тврди да су агенти Чувара исламске револуције током неколико последњих година успевали да продру у командне центре САД и да тако обезбеде доказе да Америка подржава терористичку Исламску државу.

Хаџизаде је овоме још додао: „Сазнали смо шта он (Американци) прате и шта туку а шта заобилазе, другим речима – како подржавају Исламску државу“

Хаџизаде је Сједињеним Државама „обећао“ велики скандал. И подвукао:

„Само ако нам државни врх дозволи да објавимо доказе који ће показати како Американци подржавају терористе“.

Иран и Сједињене Државе више пута су се међусобно оптуживали за „подржавање терориста“.

Вашингтон је против Техерана увео санкције уз оптужбу да Иран подржава терористичке организације у региону. Посебно је апострофирао Хамас и Хезболах

fakti.org/globotpor/kljucni-iranski-general-nasi-agenti-su-dosli-do-dokaza-da-sad-podrzavaju-islamsku-drzavu

-
Предсједавајући Предсједништва БиХ Драган Човић боравиће од данас до 21. септембра у посјети САД у оквиру које ће у Њујорку учествовати на засједању Генералне скупштине УН, најављено је из Предсједништва БиХ.
Драган Човић (Фото:predsjednistvobih.ba) -

Драган Човић (Фото:predsjednistvobih.ba)

Човић ће прва два дана посјете САД боравити у Чикагу, гдје ће се састати са кардиналом Блејзом Чупићем, те са представницима локалних хрватских удружења и организација.

У понедјељак, 18. септембра, Човић ће учествовати на састанку на високом нивоу о реформи УН, којим ће предсједавати предсједник САД Доналд Трамп, а наредног дана ће присуствовати отварању генералне дебате на засједању Генералне скупштине УН.

Човић ће у уторак, 19. септембра, у послијеподневним часовима присуствовати пријему ЕУ, чији су домаћини предсједник Европског савјета Доналд Таск, потпредсједник Европске комисије Франс Тимерманс и високи представник ЕУ за спољну политику и безбједност Федерика Могерини.

Он ће у вечерњим часовима присуствовати пријему који Трамп организује поводом засједања Генералне скупштине УН.

У сриједу, 20. септембра, Човић ће се обратити на генералној дебати засједања Генералне скупштине УН, након чега ће у вечерњим часовима присуствовати вечери лидера западног Балкана, коју приређује Могеринијева.

Посљедњег дана посјете Човић ће, на маргинама засједања Генералне скупштине УН, имати низ билатералних сусрета, међу којим и са генералним секретаром УН Антонијом Гутересом.

Делегацију БиХ на отварању генералне дебате засједања Генералне скупштине УН, осим Човића, чине министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак, стални представник БиХ при УН Милош Вукашиновић, шеф кабинета бошњачког члана Предсједништва БиХ Елвир Чамџић, савјетник у кабинету члана Предсједништва БиХ из Републике Српске Диана Чекић и шеф кабинета предсједавајућег Предсједништва БиХ Тонка Крешић Гагро.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=269691

-

Борис Степанов

У последње време Вашингтон  не жали новац на Пентагон. Тако ће 2018.године он добити нових 596 милијарди долара. Сам живот тера Американце да се забаве модернизацијом авијације и флоте. Америчке базе (800 база у 177 земаља по читавом свету) морају по сваку цену да се сачувају, јер би без њих Пентагон изгубио свој имиџ. Сада сви знају да САД имају свуда и очи, и уши. Они врло пажљиво из космоса, по морима и океанима  прате  планету. Наравно – и копно. Тамо где могу да се поставе ракете како би плашили свет и показали своју снагу. Али понекад техника (макар била и најсавременија) може пентагоновце да превари. Још се нису смириле битке око Ф-35. Хвалили су га и рекламирали колико год су могли. Али прескупа машина се нашла у бици незаштићена. Како би уклонио техничке недостатке „Локхид-Мартин“ захтева нове милијарде долара.

Наравно да ће проблеми војно-ваздушних снага бити решени. Али пошто се плати. А плаћаће  из свог новчаника обичан амерички човек. Платиће и велике порезе које је Трамп обећао да ће да смањи. А сада ће, можда, морати да заборави на обећање. Па не може да се лети на авионима који се могу оборити или да се плови бродовима који могу да потону.

Сада се у Сједињеним Државама врло често   присећају приче о носачу авиона – невидљивом USS Zunwal  који кошта 7 милијарди долара. Испоставило се да невидљивац тешко може да се окреће, и да чак ни технологија „стелс“ не може да га спаси да га непријатељ не открије. Објављени су и детаљи судара  разарача седме флоте и брода до кога је дошло прошлог лета. Амерички разарач „Џон Макејн“ се 21.августа у близини Сингапура сударио са трговачким бродом Alnic MC. Погинуло је десет морнара, а пет их је рањено. У јуну се разарач „Фицџералд“ сударио са  филипинским бродом који је вукао контејнере, и при том је погинуло седам америчких морнара. После серије инцидената је адмирал Скот Свифт, главнокомандујући Тихоокеанском флотом САД, ослободио дужности команданта Седме флоте Војно-поморских снага САД, адмирала са три звездице Џозефа Окојна.

Недавно се испоставило и да су Војно-поморске снаге смањиле бојеву готовост и време за обуку Седме флоте како би повећали њено присуство у региону. Експерти сматрају да су Војно-поморске снаге САД очигледно преоптерећене. Морају да иду на превелике ризике како би испунили захтеве који им се постављају. База је много, они желе да буду свуда присутни, а техника и људи „зарибавају“. Закључак је јасан – војна паучина не треба да се плете око читавог света. Ако се нема снаге и могућности – то треба признати и више не бацати новац у ветар.

-

Борис Степанов

У последње време о Бараку Обами не пишу тако често као раније. Понекад, ретко, напишу да се он, заједно са породицом, бесплатно одмарао  код свог пријатеља  милијардера Ричарда Бренсона на минијатурном острву Некер, које још називају и рајским острвом, најрајскијим на земљиној кугли. Обаму су још хвалили и због тога што је почео да пише своје мемоаре. Обећан му је био и баснослован хонорар – 30 милиона долара.  Осим тога, Барак понекад отпутује у иностранство како би држао предавања  од којих свако кошта 400 хиљада долара.

Али су га после  тога, и за њега неочекивано, позвали да се врати у високу политику и именовали га за одговорног саветника за изборе Демократске партије у законодавне органе америчких држава. Главно је да естаблишмент није Обаму одбацио и да му све време даје шансу да допуни домаћи буџет. За уштеђени новац  Обама је за 8 и нешто  више милиона долара себи купио вилу у центру Вашингтона. Површина виле је 800 квадратних метара, саграђена је 1921.године, има 8 спаваћих соба, 9 купатила, паркинг за 10 аутомобила. Обамини годишњи трошкови пореске обвезнике коштају  1,15 милиона долара. То је предрачун за 2018.годину. За Обамину пензију држава ће издвојити 236 хиљада годишње. Годишња закупнина његове канцеларије у Вашингтону, чија је површина 760 кв.метара  ће буџет коштати 536 хиљада. У износ од 1,15 милиона долара улази и здравствено осигурање у војним болницама. Његова вредност се унапред не прецизира. Из буџета се плаћају и помоћници бившег председника, који раде у његовој канцеларији.

Испоставља се да су за 2018.годину Обамини трошкови већи него трошкови било ког живог бившег председника САД. За Џорџа Буша-млађег држава ће потрошити 1 милион долара, за Клинтона – 800.000. За Буша-старијег – 942.000, а за Картера – само 456.000 долара. То је само за пензију и здравствено осигурање. А сви бивши председници су и прилично богати људи. Када се једном доспе на врх власти   амерички народ мора док год су они живи да их плаћа. И то велики новац. Посебан члан у трошковима је предвиђен и за њихову личну заштиту. Она спада у поверљиве информације, али се тврди да се ради о десетинама милиона долара.

Аналитичари светских дешавања често упадају у одређене замке у тумачењу мотивација и понашања политичких актера. Непрестано пратимо изборну подршку коју политичари уживају, какав приступ ресурсима разне државе имају, линије напада или одбране, традиционална савезништва и непријатељства, добити моћних интереса, географију, демографију, и многе друге објективне факторе.

Међутим, субјективне идеолошке, духовне и моралне мотивације које заузимају високо место у свесним акцијама оних који „дрмају“ и одлучују ретко добијају пажњу коју заслужују. Другим речима, шта је то што председници, владини министри, војни официри, бирократе, олигарси и НВО гуруи мисле да раде када се залажу за или против одређених политика?

Понекад се чини да одговори на то питање немају никаквог смисла у контексту уобичајених анализа објективних „интереса“. Најлакше решење за такве ребусе се често тражи у Окамовој оштрици: само пратите токове новца. Неко, негде профитира. И обично масно профитира.

Међутим, чак и трагови новца не дају одговоре на нека питања. На пример, зашто у склопу својих спољних политика западне (северноамеричке и западноевропске) владе, НВО, итд. толико инсистирају на захтевима за спровођење „прогресивних“ програма који промовишу „родно“ засноване политике, попут истополних „бракова“, „трансродности“, итд? Није ли већ довољно лоше то што Американци хоће да своју малу децу пумпају хормонима за „промену пола“, или то што грађани (изненађење!) Калифорније желе да предшколску децу излажу саблазнима попут „часа за причице дрег квинова“ (тј. мушких хомосексуалаца који носе карикатурално нападну женску одећу, и који долазе у школе да би „подстакли дечију машту и игру“ у контексту наводне „родне флуидности“ раног дечијег узраста, и представили се деци као „гламурозни, позитивни и несумњиво ЛБГТ узорни моделиприм. прев)? Јер, кад дође пуноћа времена, биће довољно воденичких каменова и морских дубина, фигуративно речено, да кривци добију своју одговарајућу награду. (Узгред, можемо ли већ једном да одбацимо илузију да је ЛГБТКИ-итд. „регрутовање“ деце само параноидна фантазија „хејтера“? Ако „час за причице дрег квинова“ не представља, на првом месту, регрутовање у корист одређеног погледа на свет, а затим и, бар у неким случајевима, за непосредно учествовање – шта онда представља? Америка може да буде „поносна“ на то што нема тако зле законе какве имају у Русији, који штите децу од „пропаганде која промовише нетрадиционалне сексуалне односе“. Каквих ли примитиваца!)

Западни захтев за усвајање нових, пост-хришћанских и моралних вредности представља посебну опасност за земље које су изашле из комунизма током 1990-их. Парадоксално, с обзиром на то да марксизам-лењинизам себе сматра безбожном науком друштвеног прогреса, пост-комунистичка Централна и Источна Европа је, генерално гледано, далеко више традиционална и – усуђујемо ли се да кажемо? – хришћанска, мада не и посебно црквена, у својој друштвеној свести него што је то Запад. Можда је то због тога што је комунистички материјализам био толико неуспешан у поређењу са потрошачким материјализмом да је Запад постао много плодније тле за преображај идеологије класне борбе у борбу против духовних и моралних вредности на којима друштво почива. Парадокс лежи у томе што су данас корени онога што се некад називало хришћанским светом још увек релативно јачи на Истоку – због чега морају бити уништени.

Стога и притисци западних влада на земље попут Пољске, Мађарске, Русије, Белорусије, Србије, Украјине, Грузије, итд. – да побољшају поштовање „људских права“ у домену „родних питања“. Одржите геј параду! Признајте истополне бракове! Правите се да дечаци могу да се претворе у девојчице, и обратно! Или то или – санкције! (Слични притисци се врше и на хришћанске земље у подсахарској Африци, док, на чудноват начин, исламске земље уживају имунитет када је реч о тој врсти критике.)

Но, испоставља се да већ деценијама постоји матрица за империјализам заснован на сексуалној дегенерацији. Она се налази на неочекиваном месту, у роману „Удружење глупана“ Џона Кенедија Тула. Написана 1963. али издата тек 1980, ова књига је узела свој наслов из епиграма из есеја Џонатана Свифта, „Размишљања на разне теме, моралне и разонодне“: „Када се у свету појави истински геније, препознаћете га по томе што су се сви глупани удружили против њега“.

У Туловом роману, фиктивни геније о коме је реч је бриљантни али лењи Игнације Џ. Рајли (присталица позно-римског филозофа Боетија), који се на улицама родног Њу Орлеанса сусреће са оним што би се данас називало сексуалном мањином. Тај случајни сусрет је у Рајлијевој глави послужио као окидач за један смео, револуционарни увид, који се толико добро уклапа у овај наш савремени свет да је тешко поверовати да је забележен пре више од пола века. Нема доказа да је следећи пасус заправо тај који је послужио као инспирација за наше данашње фанатике империјалистичке родне револуције, али запањујуће паралеле, укључујући и позив на промену режима у „реакционарним земљама“, говоре саме за себе:

„Док сам по старим каменим плочницима Француске четврти хабао ђонове својих пустињских чизми тако да су постали обични гумени дроњци, настојећи да нешто искамчим за живот од себичног и безосећајног друштва, махнуо ми је један драги стари (девијантни) познаник. После неколико минута разговора, у ком сам са лакоћом успоставио своју моралну супериорност над тим дегенериком, затекао сам себе како поново почињем да размишљам о кризи нашег времена. Мој као и увек неконтролисани и разуздани менталитет ми је шапнуо једну шему, која је била толико величанствена и одважна, да сам и сам устукнуо и од саме помисли на оно што сам чуо. ‘Стани!’ гласио је молећиви крик у мом боголиком уму. ‘Ово је лудост.’ Али сам ипак наставио да слушам савете сопственог мозга, који ми је нудио прилику да Спасем Свет Кроз Дегенерацију. Тамо, на похабаним каменим плочама Француске четврти, искористио сам помоћ тог оцвалог људског цвета и окупио његове саучеснике у разметљивости под барјаком братства.

Наш први корак ће бити да изаберемо неког од њих на неку врло високу дужност – председничку, ако нам Фортуна буде наклоњена. А они ће онда инфилтрирати војску. Као војници, они ће сви бити толико заузети међусобним дружењем, преправљањем својих униформи тако да им буду кнап попут црева од кобасицее, измишљањем нових и разноврсних борбених униформи, организовањем коктела, итд. да никад неће имати времена за борбу. Онај кога напокон успемо да прогурамо за Начелника генералштаба ће једино бити заинтересован да се бави својом шик гардеробом, која ће му дозвољавати, алтернативно, да буде или Начелник генералштаба или дебитанткиња на балу, како год му драго. Када буду видели овдашњи успех својих удружених колега, перверзњаци широм света ће се такође удружити како би преузели војске у својим земљама. А у оним реакционарним земљама у којима девијанти буду имали неких проблема у преузимању контроле, послаћемо им помоћ као побуњеницима како би им помогли у рушењу својих влада. Када на крају будемо збацили све постојеће владе, свет више неће проживљавати ратове већ глобалне оргије по најстрожем протоколу и у истински међународном духу, јер ови људи надилазе обичне националне разлике. Њихови умови су усмерени ка јединственом циљу; они су истински уједињени; они размишљају као једно.

Разуме се да нико од ових присталица педерастије неће бити довољно практичан да би се разумео у справе попут бомби; стога би нуклеарно оружје трулило у својим бункерима. С времена на време би Начелник генералштаба, Председник и други, обучени у шљокице и перје, забављали лидере, тј. перверзњаке из других земаља на баловима и журовима. Било какве свађе би се лако изгладиле у мушком тоалету реновираних Уједињених нација. Балети и Бродвеј мјузикли и забаве те врсте би свуда процветали, и вероватно више усрећили обичан свет од тмурних, непријатељских и фашистичких прогласа његових некадашњих лидера.

Скоро сви други су имали прилику да управљају светом. Не видим зашто се и овим људима не би дала прилика. Свакако су довољно дуго времена провели као грађани другог реда. У извесном смислу, њихов долазак на власт ће чинити само део једног глобалног покрета ка једнаким приликама, правди и једнакости за све. (На пример, можете ли именовати бар једног, доброг и активног трансвестита у Сенату? Не! Предуго су ови људи живели без икакве заступљености. Њихов лош положај је национална, глобална срамота.)

Уместо да, као некад, означава пропаст друштва, дегенерација ће сада означавати мир за свет у невољи. Морамо имати нова решења за нове проблеме.“

 

Амерички амбасадор у Приштини Грег Делави рекао је да САД подржавају трансформацију Косовских снага безбедности у оружане снаге, али је истакао да би то требало спровести путем измене косовског устава и уз учешће свих заједница које живе на Косову.

Делави је то рекао на састанку са новим министром за Косовске снаге безбедности Рустемом Беришом, преноси данас приштински лист „Зери“.

Амерички амбасадор у Приштини је и раније ове године изјавио да позиција САД гласи да би трансформација Косовских снага безбедности у оружане снаге Косова требало да се спроведе путем уставног амандмана, истичући да је то важно, јер обезбеђује да све заједнице учествују у веома важном процесу доношења одлука.

 

www.blic.rs/vesti/politika/delavi-sad-podrzavaju-vojsku-kosova-ali-kroz-ustavne-promene/mcw1zv9