Тагови Вести таговане са "SAD"

SAD

-
ОЦЕНИО ДА ЈЕ ФАТАЛНО ТО ШТО ЛИДЕР САД ПРИСИЉАВА ЗАПАД НА ГОМИЛАЊЕ ОРУЖЈА

          ЛИДЕР Социјал-демократске партије Немачке – онај лепи Мартин Шулц што је био на челу Европског парламента – јавно је позвао све земље чланице ЕУ да се супротстављају политици Доналда Трампа.

          На једном скупу своје партије у Берлину, оценио је да америчком лидеру управо ЕУ треба да покаже „границе дозвољеног“:

           „Дошао је моменат да се свиме чиме располажемо супротставимо том човеку. Посебно његовој фаталној логици гомилања оружја, на шта жели да нас принуди“.

          Шулц је нагласио да је управо ЕУ најбољи заштитник демократије, економије и социјалне солидарности.

          Његов наступ дошао је као ехо на јучерашњу изјаву Ангеле Меркел да су прошла времена када је Европа могла да се потпуно ослања на друге, односно – на Америку, и да зато треба да узме своју судбину у своје руке.

fakti.org/globotpor/martin-sulc-dosao-je-momenat-da-se-eu-svim-cime-raspolaze-suprotstavi-trampu

„Сједињене Државе и Саудијска Арабија потписале су 20.05.2017. године уговоре вриједне више од 380 милијарда долара, првог дана посјете предсједника Доналда Трампа Ријаду“, рекао је саудијски министар вањских послова Адел Ал Џубејр.

Трамп је посјетом Саудијској Арабији почео своју прву дипломатску турнеју. На њој је прешао више од 25 хиљада километара. Иза себе је оставио све домаће проблеме везане за покушаје његовог свргавања и његове напоре да преузме власт у складу са вољом америчког народа. На путу је покушавао демонстрирати америчко водство и успоставити нове политичке и привредне односе с челним људима тог дијела свијета. На питање зашто је баш Ријад његова прва станица, Трамп је рекао:

„Моје прво одредиште је Саудијска Арабија јер је она у средишту муслиманског свијета. Ондје ћу судјеловати на повијесном сусрету вођа више од 50 муслиманских земаља и нашу земљу представљати часно и отворено. Већина муслиманских вођа изнијела је забринутост због раста тероризма, екстремног радикализма и у томе су препознали велику финанцијску улогу иранске владе. И вјерујте, сви они желе то што прије зауставити“.

„Двије земље су потписале низ уговора (…) Вриједност инвестиција премашује 380 милијарда долара“, рекао је Џубејр на заједничкој конференцији за штампу са шефом дипломатије Рексом Тилерсоном. Службена саудијска агенција СПА извијестила је о 34 уговора на разним пољима, попут одбране, нафте и зрачног промета, не наводећи њихову укупну вриједност. Трамп је нешто раније рекао да су уговори о продаји оружја Саудијској Арабији вриједни 110 милијарда долара.

И то уопште није добра вијест: она свједочи да америчка влада и друштво у цјелини прагматичне интересе сматрају важнијим и већим од понижења које су претрпили од Саудијске Арабије, али и да су питања међународне безбједности, борбе против тероризма и демократски принципи владавине за Американце само празне флоскуле и оправдања за казнене експедиције масовног разарања држава и убијања људи.

Саудијска Арабија је земља радикалног и примитивног ислама; земља у којој је забрањено дјеловање свих других свјетских религија; она је земља срамног положаја жене (која уопште није друштвено биће). Само у прошлој години извршене су 153 смртне казне бруталним и ритуалним одсјецањем главе.

У овој земљи готово свакодневно се врше јавна батинања кажњених, јавна бичевања жена и проводи кажњавање крадљиваца јавним одсјецањем руке.

Демократија и људска права су непознати али и цивилизацијски и вјерски неприхватљиви појмови својствени „безбожничком западу“.

Сви ненародни и диктаторски режими, све терористичке организације и екстремистички вјерски покрети, више јавно него тајно – отворено и агресивно су подржани на све могуће начине из ове земље. Нема великих терористичких акција у свијету а да вјерске и обавјештајне стуктуре ове земље нису биле уплетене финансијском подршком.

Саудијска Арабија ни у теорији ни пракси не прави разлику између исламизма и ислама, већ основним постулатима вјере оправдава сваку врсту насиља и политичког радикализма. Вехабизам, као радикална, милитантна идеолошка верзију ислама, представља службену доктрину и интерпретацију, у којој се насилна дјела, попут тероризма, самоубилачких напада и револуционизма експлицитно заговарају, практикују и оправдавају кориштењем религијске терминологије. Вехабизам је друго име за исламизам, тачније, представља ислам интерпретиран као идеологију како би се оправдао политички и друштвени активизам који се не одриче силе, док отворено и агресивно политизује све аспекте религиозности.

То је Саудијска Арабија: земља најважнијих, светих исламских мјеста и свете мржње.

Наоружавајући ову државу монструма, Савјетник за националну безбједност САД Херберт Мекмастер се у понижавајућем, лицемјерном тону, као да се обраћа лудацима, у току трајања Самита Г7. обратио јавности у граду Таормина:

„Мислим да је очигледно да Иран доприноси ширењу наоружања по читавом региону. Све је веома добар разлог за координисане напоре за супротстављање деструктивном и дестабилизирајућем понашању Ирана“, називајући ту земљу једном од највећих спонзора тероризма. Амерички безобразлук, свакако, није од јуче.

На крају другог мандата Џорџа Буша млађег, пола године прије предсједничких избора у САД, искусни и покварени амерички дипломата Ричард Холбрук, у маниру врхунског спин мајстора, априла 2008. године, изјавио је сљедеће:

„Да није било Дејтонског мировног споразума, напад 11. септембра би највероватније био испланиран из Босне, а не из Авганистана.”

На овај начин, са јавне сцене, поред доказане преваре о постојању оружија за масовно уништење у Ираку, елегантно је уклоњена још једна анатема и „обавјештајна теорија“ о везама ирачке владе са Ал Каидом. Са друге стране, амнестирана је Саудијска Арабија и њена краљевска породица. У ствари „једанаести септембар“ је осмишљен, стратешки планиран и финансиран из Саудијске Арабије а оперативне припреме – избор важних оперативаца и њихову обуку, Ал Каида је обавила на тлу Босне и Херцеговине, бирајући муџахедине, ветеране рата за ову симболички важну операцију.

Америчкој јавности су познате везе Босне са највећим масовним убиствима у историји. Халид Шеик Мухамед, мозак напада изведеног 11. септембра 2001, учествовао је у босанском џихаду и за то му додељено и босанско држављанство. Друга два бомбаша 11. септембра, Халид ал Михдхар и Наваф ал Хамзи, такође су се борили у Изетбеговићевој армији. Језгро групе која стоји из напада 11. септембра била је тзв. „Хамбуршка ћелија“ Ал Каиде, којом је управљао ветеран босанског џихада Мохамед Хајдар Замар, за кога се сматра да је управо он регрутовао Мохамеда Ату, вођу екипе која је извела нападе 11 септембра. Замар је на више места описан као „патрон” Хамбуршке ћелије, човек „под чијим је окриљем“ она дјеловала, и „нека врста духовног оца“ пилотима окупљеним око Мохамеда Ате. И за остале учеснике напада постоје извештаји да је свако од њих имао своје везе са Босном.

27 чланова Ал Каиде је покушало ући у САД да би се придружило нападима на СТЦ и Пентагон, али њих је 19 на крају учествовало, од којих 15 поријеклом из Саудијске Арабије а 7 ветерана „Босанског џихада“, са додјељеним држављанством БиХ.

Рамзи Бин ал Шиб, „координатор” напада 11. септембра, виђен у БиХ током љета 1996. имао је намјеру учествовати у нападима али му је неколико пута одбијена виза за улазак у САД. На крају је постао кључни свједок и главни инсајдер америчких служби.

Мухамед ал-Кахтани, држављанин Саудијске Арабије, такођер је планирао придружити се отмичарима, али му је имиграцијска власт на аеродрому у Орланду забранила улазак у аугусту 2001. Касније је ухапшен у Авганистану и затворен у америчком војном затвору Камп Екс-Реј у Гвантанаму.

Закариах Мусауи је био замјена за Зиада Џараха, који је у једном трену запријетио да ће се повући из плана због несугласица међу нападачима. Планови да се Мусауи укључи нису никад довршени јер је хијерархија Ал-Каиде сумњала у његову поузданост. Ипак у априлу 2005. Мусауи је признао кривицу о учешћу у отмицама и Ал-Каиди, те је 2006. осуђен на доживотну затворску казну. Припадници Ал-Каиде који су покушали, а нису успјели придружити се нападима су: Саед ал-Гхамади, Мусахид ал-Хамлан, Закyраијах Есабар, Али Абдул Азиз и Тауфик бин Аташ. Према извјештају Конгресне комисије 9/11, Халид Шеик Мухамед је главни творац плана о нападу.

Недвосмислено велику контраверзу представљају имена терориста који су отели авионе и срушили их нападајући СТЦ и Пентагон. ФБИ је најприје прогласио да је један од терориста саудијски пилот Абдул Рахман ал-Омари. Када се он жив и здрав јавио из Саудијске Арабије, ФБИ мијења то име у Абдулазиз ал-Омари. Када се и он јавио, да би протестовао на оптужбу ФБИ-а у којој су наведени његови подаци о рођењу и посао који ради (али с погрешном сликом), одустало се од нове промјене имена и даље се инсистирало да је човјек тог имена, датума рођења и посла, терориста који је учествовао у нападу. Слична ситуација се догодила с још неколико такозваних терориста.

Једанаести септембар је удружени злочиначки и „исламски подухват“ Саудијске Арабије, америчке владе и „Босанске терористичке мреже“, али није био једини. Наставило се сличном спектакуларном акцијом три године касније, у Мадриду.

Тамо је та веза била мање прикривена, о чему јасно говори и податак да је у оптужници против осумњичених за терористичке нападе у Мадриду те 2004. године, Босна и Херцеговина помињана 302 пута, а Зеница, као ратно сједиште одреда Ел Муџахедин, 19 пута. Саудијски новац и топовско месо из БиХ представљали су глобални концепт који је давао резултате на сваком мјесту.

Након што је Барак Обама спријечио конгресне одлуке које недвосмислено утврђују одговорност Саудијске Арабије и њену умјешаност у реализацију терористичког напада 9/11, тиме ускративши право америчким грађанима да покрећу судске процесе за надокнаду штете од вехабијске краљевине, Саудијска Арабија је отишла корак даље у демонстрацији своје моћи и државне организованости. Покренула је ратне операције на Арапском полуострву, прво војном интервенцијом у мостом повезаној острвској земљи Бахреину (коју је извршила уз подршку Катара и Уједињених Арапских Емирата) у намјери да очува сунитског владара у већински шиитској земљи.

Потоњом војном агресијом на најсиромашнијег сусједа, тешко уједињену државу Јемен, Саудијска Арабија није показала никакву моћ, него потпуну војну неспособност.

С војним буџетом од 50 милијарди долара у прошлој 2016. години, Краљевина Саудијска Арабија представља водећу војну силу југозападне Азије и недвосмислено највећег свјетског увозника оружја. С друге стране, занимљиво је да ова богата земља не посједује никакве значајније капацитете за властиту производњу војне опреме.

План развоја домаћих одбрамбено-индустријских способности и капацитета направљен је још средином шездесетих година а потврђен британско-саудијским споразумом под називом „Magic Carpet“ (Чаробни тепих). У оквиру њега компанија „British Aircraft Corporation“ уговорила је испоруку дијелова за борбене авионе „Lightning“ и „Strikemaster“ те изградњу одређених производних линија које су требале постати темељ домаће индустријско-одбрамбене инфраструктуре. Послије извјесног времена тај је програм једноставно угашен.

Двије деценије касније, захваљујући стратешком партнерству са САД, 1985. основане су четири офсетне компаније („Economic Offset Companies“), кроз „Boeing/Saudi Peace Shield“ програм. Оне су постале основ данашње одбрамбено-индустријске базе ове краљевине, те данас чине срж државних одбрамбено-индустријских капацитета, иако нису успјеле отворити планирани број радних мјеста (сада их имају око 8000). То су: „AACC“ – Aircraft Accessories and Components Company; „ASAC“ – Alsalam Aircraft Company; „ISE“ – International Systems Engineering, тe „AEC“ – Advanced Electronic Company. Саудијски одбрамбено-индустријски развојни програми и данас користе мноштво страних стручних и високошколованих кадрова.

Нескривени циљ саудијских власти је да страно техничко особље сталним мјерама замјени домаћом стручном радном снагом. Ипак, упркос многим, вишемилионским уговорима, то им није пошло за руком, и нису искористили те уговоре за локалну лиценцирану производњу или монтажу војне опреме.

Кад је ријеч о саудијским копненим одбрамбено-индустријским способностима, оне су фокусиране на оклопна возила. Држава има капацитете за ремонт и модернизацију америчких оклопних транспортера типа „М113“, док су тежа и већа борбена возила, попут великог тенка „М1А1 Abras“, надограђивана у потпуности изван Краљевине.

Према плановима још из 2009. године, Саудијска Арабија је планирала продају два типа својих „4×4“ лаких оклопних возила „Al-Shibl 1“ и „Al-Shibl 2“ (Лавић 1/2) купцима на Блиском истоку, али трансфер одређеног контингента ових возила службено никада није потврђен. Возила је конструисала и производи компанија „AVF“ – Armored Vehicles & Heavy Equipment Factory – чланица конзорција војно-државних индустријских фирми, које имају оперативну сарадњу са саудијским Министарством обране. Компанија се истакла обављеним ремонтом и надоградњом оклопних аутомобила „Panhard General Defense AML 60“, наоружаних минобацачима калибра 60 мм; затим, оклопних аутомобила „AML 90“ наоружаних 90 мм топом, те оклопних транспортера типа „М3“. Ова фирма развија и пакет додатне опреме за амерички „HММWV“ (High-Mobility Multipurpose Wheeled Vehicle) као и за врло широк асортиман специјалних борбених возила, базираних на основном моделу јапанског теренца Toyota Land Cruiser.

Током 2011. године компанија „Saudi Groups“ представила је модел домаћег оклопног транспортера на точковима по имену „Al-Masmak“. Према најавама и он је био намијењен за извоз потенцијалним купцима у Африци. Планирана је продаја на афричком тржишту, у кооперацији с јужноафричком компанијом „IAD“ – Industrial and Automotive Design“. Извозна верзија Masmaka у Африци продавала би се под именом „Nyоkа Mk 2“. До сада није уопште забиљежена продаја ни овог транспортера.

У принципу, Саудијска Арабија још увијек не располаже капацитетима ни способностима за конструкцију или градњу било каквих комплекснијих површинских пловних јединица. и нема ни амбиција радити на развоју таквих програма.

Краљевина располаже с неколико мањих бродоградилишта, која су се углавном специјализовала за производњу опреме за нафтну и плинску индустрију. Одржавање морских пловила обавља се локално, али уз велику асистенцију страних компанија. Својеврсна занимљивост била је најава из 2007. да ће се на обалама Црвеног мора, у близини луке Џеда, изградити велико бродоградилиште, способно за градњу војних бродова и са одређеном заступљеношћу цивилног програма. Колико је видљиво, у посљедњих десет година на том програму није забиљежен помак.

Нити један програм набавке озбиљнијих пловних јединица (фрегата или других класа пловила) које су тренутно актуелне не укључује могућност да та пловила буду грађена локално. Главне компетенције и способности одбрамбено-индустријског сектора у поморској сфери леже у способности одржавања мањих комерцијалних или помоћних пловила, утемељених на страној конструкцији и врло ријетко грађених у самој Саудијској Арабији.

За то вријеме, главне компаније на саудијском ваздухопловном тржишту су већ споменути „ASAC“ и „ААCC“; обе основане 1988. у оквиру програма „Peace Shield“.

Са својих 2840 запослених, што га ставља на прво мјесто међу спомињаним компанијама, „ASAC“ је данас главни фактор у пружању услуга техничког одржавања и техничке подршке авијацији саудијских оружаних снага. „ASAC“ је активан на пољу склапања авиона, техничког одржавања те модификације војних, комерцијалних и специјалних авиона. Компанија „ААCC“ бави се углавном набавком и осигурањем ваздухопловних елемената, резервних дјелова, сервисом и ремонтом авиона. Компанија „ASAC“ је у дјелимичном власништву америчког Boeinga, а фирма „ААCC“ у власништву саудијске владе. Осим „ААCC-а“ и „ASAC-а“, на подручју надоградње и поправки цивилних и војних авионских мотора и конструкције трупова летјелица, активна је и „MEPC“ – Middle East Propulsion Company, још једна од компанија насталих на темељу офсет уговора. Компанија је 25% у власништву америчког концерна United Technologies. Једина чињеница која указује на развијене способности у ваздухопловној индустрији је податак да се у Саудијској Арабији проводи финално склапање борбених хеликоптера „АH-64D“ и ловаца „F-15“ купљених у САД.

Информатичко-комуникацијску опрему у војним и полицијским возилима развија компанија Developed Dimension Information Technology („DDIT“) основана 2004. године. Саудијска Арабија развија и промовише заједничка улагања страних и саудијских партнера, те је потписан читав низ уговора фокусираних на high-tech сектор. У фебруару 2010. је потписан уговор о разумијевању и сарадњи између америчке фирме „ICOP Digital“ и саудијске „DDIT“. Према одредбама уговора, компаније „ICOP“ и „DDIT“ заједнички ће развијати средства из безбједносног сектора, намијењена домаћем саудијском тржишту и земаља „GCC-а“ (Gulf Cooperation Council), који уз Саудијску Арабију чине: Бахреин, Кувајт, Оман, Катар и Уједињени Арапски Емирати.

Други примјер високотехнолошке сарадње је уговор домаће фирме „AEC“ и француског Thalesa, потписан 2008.год. о заједничкој производњи војних симулатора разних врста. У јануару 2010. подружница италијанске „Finmeccanice Selex Galileo“ (сад, Selex ЕS“) потписала је уговор са научно-истраживачким центром „KACST“ – King Abdulaziz City for Science and Technology, који покрива заједничка улагања у развој и производњу радарских, комуникацијских, ласерских, електрооптичких и инфрацрвених технологија.

У начелу, издвајање за одбрану и безбједност је у потпуности усклађено са цјелокупном филозофијом и праксом државне потрошње. И у једном и у другом сегменту достизали су рекордне нивое, редом, у свакој од посљедње три године.

У 2016. години, војни буџет Краљевине у износу од 49,5 милијарди долара био је без икакве сумње – највећи војни буџет на Блиском истоку. Тај буџет се обично креће на нивоу 5-6% БДП-а, и добија узлазну путању сталним годишњим повећањем од 17% у задњих седам година, још од од 2010. године.

Зашто је Саудијска Арабија упркос енормним улагањима остала потпуно војно неспособна, иако представља „вјерску и финансијску суперсилу“, то знају само они који су „развијали“ војно индустријске капаците и одбрану у тој земљи.

Тумачећи ове уговоре и политику, врховни вођа Ирана, ајатолах Али Хамнеи је назвао Саудијску Арабију „кравом музаром Сједињених Америчких Држава“:

„Глупа саудијска влада мисли да новцем може да привуче пријатељство непријатеља“. Хамнеи је додао: „Саудијска влада је окрутна према вјерницима а добра према паганима и непријатељима, са којима дијели властито богатство“.

Упркос свему, стварна моћ Саудијске Арабије је остала у чињеници да је и данас највећи свјетски произвођач сирове нафте и да се на њеном територију налази четвртина познатих свјетских залиха. Користећи ту околност, влада се упустила у пројекат америчког манипулисања цијенама нафте, на своју штету, са јасним циљем дестабилизације неколико снажних противника америчке глобалистичке политике.

Нова цијена је, свакако, и резултат америчко-саудијског савезништво са Ал Каидом и ДАЕШ-ом. Од када је ДАЕШ освојио нафтом богато подручје око Мосула и Киркука, референтна цијена сирове нафте по индексу Брент пала је за приближно 20%, са 112 на око 88 долара. Иако дневна потражња за нафтом у Кини, па ни у свијету, није пала, нити су америчке залихе домаће нафте из шкриљаца нарасле, Саудијска Арабије је наставила снабдјевати тржиште екстремно дисконтираном нафтом, углавном у Азији, највише у Кини, њиховом главном азијском купцу, нудећи ДАЕШ-ову и Ал Каидину сирову нафту за 60 долара по барелу, а своју нафту за 80 долара, учествујући на тај начин у не баш прикривеном, готово јавном финансирању активности терористичких организација у Сирији.

Та саудијска финансијска операција дисконтирања цијене нафте, као чин непријатељства и објаве рата Русији, је потпуно координисана с ратним операцијама америчке владе, са намјером да се ДАЕШ не уништи него помјери из Мосула и покрене у свеопшти рат против владе Башара ел Асада и руских војних потенцијала у Сирији.

Несумњиво да ће овакво уплитање у сукоб великих сила коштати ову неспособну, полу-феудалну монархију и да ће Саудијској Арабији, прије или касније, све то доћи на наплату.

Наставља се…

-
Ситуација у Венецуели постаје све драматичнија. Банкрот земље чини се неминовним. У случају да се то деси, „Росњефт“ ће преузети контролни пакет акција „Ситго петролеума“, венецуеланске нафтне корпорације у САД. Тиме би Русија на велика врата ушла на нафтно тржиште САД, које је иначе затворено за иностране компаније, пише „Спутњик“.

648114_venecuela-6_f

Група америчких сенатора припремила је закон против „Росњефта“, којим се спречава да руска корпорација добије контролу над било којом енергетском компанијом у САД, саопштио је Ројтерс, позивајући се на документ.

Сенатори су забринути због могућности да руски нафтни гигант „Росњефт“ преузме америчку компанију „Ситго петролеум“, која има фабрике за прераду нафте, 50 нафтних платформи, мрежу терминала и девет цевовода који пролазе кроз 24 државе.

Они се плаше да би то могло да представља озбиљну претњу за америчку енергетску безбедност, да утиче на испоруке и цене бензина за америчке потрошаче и да учини рањивом кључну америчку инфраструктуру.

Амерички конгресмени се брину да „Росњефт“ може да постане друга по величини инострана компанија која послује у САД и да на неки начин може да им нанесе штету – преко Венецуеле.

- Те три фабрике које има компанија под контролом Венецуеле могу да осигурају највише пет одсто испорука нафтних деривата на тржишту САД. Друга ствар је што та компанија поседује значајан број нафтовода у САД, тј. у њеним рукама се налазе елементи инфраструктуре, неки лучки терминали. Међутим, имајући у виду ситуацију на америчком тржишту, не може бити говора о некој значајној контроли важних објеката – прокоментарисао је за „Спутњик“ Рустам Танкајев, експерт Уније произвођача нафте Русије.

Руска компанија још није преузела венецуеланску компанију, чије акције су дате у залог за дуг од 1,5 милијарди долара, а с обзиром у каквој економској кризи се налази држава, мало је вероватно да ће и вратити дуг. Ипак, експерт сматра да „америчке федералне власти никад неће одобрити прелазак те компаније под контролу руског ‘Росњефта'“.

- Русија се сматра непријатељем САД и никаква инфраструктура се не предаје у руке непријатељу.

Што се тиче саме ситуације у Венецуели, она је, благо речено, драматична. Прошлогодишња инфлација од 750 одсто изгледа пристојно у односу на ону која је чека ове године – 2.000 одсто. Сукоб Парламента, који контролише опозиција, и председника довео је до тога да се на улице које су свакодневно пуне незадовољних људи изводи и војска. Међутим, у таквој ситуацији, која год партија или појединац да дође на власт, ништа не може да промени. Проблем је у систему.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/652805/Panika-u-Senatu-Rusi-preko-Venecuele-ulaze-u-Ameriku

-
НЕМЦИ ДЕЦЕНИЈАМА САЊАЈУ ДА СЕ ОСЛОБОДЕ ТУТОРСТВА ВАШИНГТОНА И – ОНА СЕ ОДЛУЧИЛА

  • У Баварској рекла: „Прошла су времена када смо могли да се потпуно ослонимо на друге. Ово сам схватила протеклих дана… Ми, Европљани, заиста морамо властиту судбину узети у своје руке!”
  • Неки експерти су већ проценили да ће Немци наредних месеци и година доживети свој други пораз од Сједињених Држава и оних који преко САД управљају и Американцима и ЕУ

         НЕМАЧКА канцеларка Ангела Меркел изјавила је данас да се Европска унија (ЕУ) више не може ослањати на друге и да мора своју судбину узети у своје руке.

         На страначком скупу у Баварској оценила је и упозорила:

         „Прошла су времена када смо могли да се потпуно ослонимо на друге. Ово сам схватила протеклих дана… Ми, Европљани, заиста морамо властиту судбину узети у своје руке!”

         Меркелова није просто проценила да ово треба да изговори. У Берлину – нема сумње – верују да је дошао историјски моменат када немачки канцелар овакве речи сме да изговори.

         Улазак Доналда Трампа у Белу кућу и његов спољнополитички курс – само су убрзали прелазак овог Рубикона.

         У сваком случају, Меркелова је одлучила да иступи – можда и да ризикује – након самита НАТО у Бриселу и сусрета на врху Г-7 на Сицилији.

         Ово „друге” односило се, наравно, на Сједињене Државе. Донекле и на Велику Британију.

         Зато није пропустила да нагласи да ЕУ треба да има пријатељске односе са САД и Великом Британијом. Додала је: „и са Русијом”.

         Посебан значај придала је односима са новим председником Француске Емануелом Макроном.

         Притом је позвала чланице ЕУ да се уједињене суоче са новом неизвесношћу око САД и са другим изазовима.

         Формално, Меркелова је незадовољна што је амерички председник Доналд Трамп рекао да му је потребно још времена да донесе коначну одлуку о евентуалном повлачењу САД из Париског споразума о клими.

         Она је, реагујући на Трампову изјаву, оценила да су разговори Г-7 о климатским променама били „незадовољавајући”.

         Међутим, разлози су много дубљи и много старији.

         Немци деценијама сањају да се ослободе америчког туторства. А и да контролисање Европске уније престану да деле са Вашингтоном.

         Зато је игра коју је започела више него рискантна.

         Неки експерти су већ проценили да ће Немци наредних месеци и година доживети свој други пораз од Сједињених Држава и оних који преко САД управљају и Американцима и ЕУ.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orb/merkel-eu-se-vise-ne-moze-oslanjati-na-ameriku-mora-svoju-sudbinu-uzeti-u-svoje-ruke

Систем који уобичајено означавамо као „неолиберални глобализам“ заснива се на:

а) мерама за даље богаћење најбогатијих (не богатих, него баш најбогатијих), уз безнадежно држање сиромашних у истом стању и уз стално клизање средњег слоја ка сиромашнима. Да би то избегли они морају да раде 12, 14 и више сати дневно, и муж и жена, да би обезбедили исто оно што су њихови родитељи њима обезбеђивали са једном платом,

б) интервенционизму у међународним односима, што је правило које отворено не води рачуна о међународном праву успостављеном после Другог светског рата, отеловљено у НАТО-у,

в) тоталитаризму у култури и идеологији, који се назива „борбом за демократске вредности“, а те вредности одређује исти онај који се за њих наводно бори. Свако другачије мишљење, стил живота, политички захтев, било које убеђење, се не допушта.

Већ из основне структуре је јасно да је систем владања веома разгранат, да обухвата буквално све сфере живота и да је истовремено веома моћан.

Наслов овог текста управо то жели да илуструје. И на САД се примењују два од три основна модела владања. За сада их неолиберални глобализам не бомбардује, али је наоружавање полиције у САД пешадијским војним арсеналом злокобно. Из тог угла је разлика између Србије и САД много мања него што би се рекло на први поглед.

Као и у Србији, и у САД је централни захтев ослобођење. Код нас их називамо неоколонизаторима, а у САД их називају „Дубока држава“. Реч је о идентичној структури.

Таквом непријатељу се може супротставити само уз помоћ веома разноврсних и снажних средстава и метода. Једини „сет“ таквих алатки за ефикасну борбу против неолибералног глобализма има национална држава. Пуни капацитет овлашћења националне државе је једини могући одовор (када кажем „пуни капацитет“ онда наравно мислим у склопу међународних односа успостављених у оквиру УН).

Отуда захтев за успостављање националне државе пуног капацитета не произлази само из прошлости, историјских тлапњи, националних корена и слично, него је он најмодерније сагледавање света какав он заиста јесте у својој сржи и последично Србије у том свету.

Само држава може да обезбеди образовање које ће раскринкавати колонизатора и јачати самосвест новим поколењима. Само држава може да преусмерава средстава на оне културне догађаје који отварају хоризонте, а сви такви су изван и изнад идеологије „политичке коректности“. Без државних медија који се супротстављају западној пропаганди, нема информисања ни јавног мњења. Без војске нема одбране. Без избацивања ММФ-а нема стварног развоја, а то опет може само држава.

Све то видимо на примерима у свету. Они који су кренули путем борбе против неолибералног глобализма и сами су обновили, или наставили да јачају, националну државу. И Русија и Кина су на том путу показали да је ослобођење једино на тај начин могуће.

Национална држава пуног капацитета је нужан, али не и довољан услов за слободу једног народа. Ослобођење је од некога или нечега, али суштина је у слободи која је за грађане Србије. Другим речима, наравно да и концепт националне државе има својих унутрашњих проблема и да је веома важно, упоредо са борбом против колонизатора, водити рачуна и о слободи за грађане Србије. Колико год нам се чинило да је борба против колонизатора тешка, она је много лакша од остварења квалитетног живота након ослобођења. Ћосић то није разумео до краја живота па му се увек привиђало да су „Срби добитници у рату, а губитници у миру“.

На нашу срећу, у борби за ослобођење имамо снажну потпору у делима наших предака у традицији слободарства и непокорности. Борба за слободу је увек креација само садашњег поколења.

Шта би били потези јачања суверенитета Србије:

  1. да држава престане са кршењем Устава и закона (није само реч о КиМ, имам у виду десетине хиљада случајева у којима држава поступа незаконито),
  2. пребацивање девизних резерви из западних у кинеске банке (узгред речено ми губимо новац у западним банкама због негативне каматне стопе),
  3. дуплирање броја питомаца у свим војним школама и увођење обавезног војног рока,
  4. уставним амандманом (процедурално за то је потребно 40 дана, пошто таква измена не захтева референдум) забранити продају пољопривредног земљишта странцима,
  5. прекид арнажмана са ММФ-ом након истека важећег уговора,
  6. у буџету за 2018. предвидети додатних 700 милиона ЕУР средстава за набавку од Русије недостајућег наоружања за одбрану неба,
  7. измене радног законодавства којим би се онемогућили сви видови енормне експлоатације,
  8. избацивање свих елемената неоклинтоновског објашњења света из програма РТС-а.

Наравно да набрајање није исцрпно, али јасно указује на оно што је важно за ослобођење, уз пуну свест да је реч о процесу а не о тренутку. Све ово је могуће урадити до краја ове године. А када би све ово било урађено до краја ове године, колико бисмо били ближе ослобођењу? Веома много.

Шта је од свега овога могуће на путу ка ЕУ? Ништа. Када разматрате Вучићеве потезе имајте на уму ову ширу слику проблема.

-
Вашингтон – Након Сирије, Либије и Јемена, где су се немири из 2011. године преточили у ратове који никако да се окончају, и у Бахреину су опет ескалирали незалечени конфликти из времена „арапског пролећа” – и то на подстицај Доналда Трампа.

2543

И његов претходник је прозиван због улоге у првој фази „арапског пролећа”, да би се нови председник САД нашао на мети критика јер је за његовом одлуком да нормализује односе с властима Бахреина, озваниченом током блискоисточне дипломатске турнеје коју је управо завршио, уследио најкрвавији обрачун тамошње полиције с незадовољним становништвом у последњих шест година, још од суровог обрачуна с демонстрантима након којег је Барак Обама захладнео односе с том већински сунитском државом. Пет учесника протеста шиита у граду Диразу је убијено, док их је 286 ухапшено.

Већински шиитски Иран и Ирак су то осудили, док је бахреинске власти подржао режим који им је и 2011. спасоносно притекао у помоћ војском и који је Трамп пре неколико дана такође обасуо комплиментима и оружјем – онај из Саудијске Арабије.

Америчка војна индустрија, по одобрењу Трампа, неће закинути ни Бахреин: он ће, како је раније објављено, добити 19 ратних авиона Ф-16 и пратећу опрему, вредне укупно пет милијарди долара, чију продају је Обама био блокирао. Коначни благослов Вашингтона услишен је Бахреину када је Трамп пре неколико дана краљу Хамаду бин Иси ел Халифи, с којим се састао у Саудијској Арабији, рекао да ће се односи Америке и његове земље поправити и да оне, пренео је Ројтерс, имају много тога заједничког.

Бахреин је члан међународне коалиције за борбу против Исламске државе, али, колико је познато, његови авиони већ дуго нису активни у бомбардовању положаја „калифата”. Ангажованији су били у интервенцији заливских земаља, предвођених Саудијцима, у Јемену.

Тамо се боре са такође шиитским побуњеницима, за које се сумња да их помаже кључна шиитска држава и противник Саудијске Арабије, Иран, којег је Трамп док је боравио у Ријаду, неколико дана након што је почео бомбардовати проиранске милиције у Сирији, означио као главног подстрекача немира у региону. Блиско је памети, дакле, да ће летелице које ће стићи из САД бахреинским властима првенствено послужити томе да у покорности држе побуњено становништво, своје и околно, тамо где оно угрожава саудијске планове.

Од 2011, бахреински шиити су наставили да повремено протестују, док су безбедносне снаге, приговарају међународне организације попут Хјуман рајтс воча, све жешће притискале критичаре. Опозиционе странке бивају принудно угашене, привођења њихових чланова и симпатизера су уобичајена.

Протести у Диразу трају откако је најугледнијем бахреинском шиитском клерику, Иси Квасему, који потиче из тог града, прошлог лета одузето држављанство због „служења страним интересима”, под чиме се очигледно подразумевају ирански. Некако истовремено са сусретом краља Хамада и Трампа, Квасему је досуђено и годину дана затвора због „нелегалног прикупљања новца”, вероватно у вези с добротворном организацијом којом руководи.

На основу тога би, преноси „Мидл ист ај”, могао бити истеран из земље, што је можда испровоцирало демонстранте да, према сведочењима очевидаца које преносе блискоисточни медији, не остану мирни већ да почну бацати камење и Молотовљеве коктеле на полицију.

Јасно је зашто Саудијци стоје иза суседног режима. „Арапско пролеће”, као народни изазов аутократским режимима ширег Блиског истока у тренутку када их је економска криза оставила без новца за куповину социјалног мира, било је опасан преседан и за кућу Сауда.

То је за њих била друга велика претња након свргавања иранског шаха 1979, када је револуционарни шиитизам понуђен региону уместо конзервативног сунитизма као легитимацијска основа власти. Обе те опасности су се спојиле у случају Бахреина, који се преко вода истоименог залива додирује са истоком Саудијске Арабије, где је већина тамошњих шиита и најзнатнији део саудијских нафтних извора.

Ако су мотиви Ријада очити, ко зна шта је у свему овоме Трамп препознао као „заједничко” с Бахреином, сем ако се није повиновао убеђивању Саудијаца да је Иран извор свег зла на Блиском истоку. Мада, колико о том региону зна, Трамп је показао кад је, слетевши у Израел из Саудијске Арабије, рекао домаћинима да је управо дошао с Блиског истока, несвестан тога да на њему живе и Израелци.

Владимир Вукасовић / Политика

www.vaseljenska.com/vesti/amerika-obnavlja-arapsko-prolece-u-bahreinu/

-
Вашингтон – У условима раста војне моћи Русије и Кине, Пентагон преиспитује своју војну стратегију, нарочито у области логистике. У сукобу с противником који има оружје велике прецизности и далеког домета, огромна складишта, транспортни конвоји, гомила технике и жива сила претварају се у лаку и привлачну мету.
1111070224-1-620x330
(Фото: Спутњик)

 

Америка схвата да би против Русије и Кине водила рат са себи равнима, односно у условима такозваног система ограничења приступа и у условима вишеструке борбе (на копну, мору, у ваздуху, космосу, сајбер-простору и електромагнетном спектру), наводи руски војни коментатор и извештач Иља Плеханов.

Американци су посебно забринути због резерви горива за тенкове М1 „абрамс“ који гутају по три галона на миљу и представљају кичму механизоване бригаде. Ови тенкови неће ускоро бити замењени, што значи да ће и даље захтевати велике количине горива, а у случају сукоба, биће омиљена мета противника.

Пентагон би волео да замени М1 „абрамс“, М2 „бредли“ и М109 „паладин“ за возила с мањом потрошњом горива. Разматрају се варијанте хибридно-електричних тенкова, коришћење водониковог горива, али тешко да ће ови пројекти доћи на ред за финансирање пре 2030. године.

У мају је командант Транспортне команде САД, генерал Дарен Макдју, обраћајући се Комитету за оружане снаге Сената САД, саопштио да у случају рата не би имао довољан број бродова, транспортних авиона и ваздушних пумпи за гориво да пребаци велику количину технике и људи на бојно поље. Саобраћајних средстава нема довољно ни за пребацивање ни за даље опслуживање армије у зони борбених дејстава.

Генерал је изјавио да је максимум за који је способан ваздушни одред његове команде да пребаци бригаду, на пример, у Северну Кореју, на авионима С-5 и С-17, а једна бригада за велики ратни сукоб није довољна.

Што се тиче морнарице, шеф Комитета за оружане снаге Џон Мекејн је навео да Америци фали десет бродова који би у било које време могли да превезу две бригаде спремне за борбена дејства, како је зацртано у војним плановима САД. Просечна старост транспортних бродова САД је 39 година, а у последњих пет месеци мање од 60 одсто њих могло би да учествује у војним вежбама.

И не само то, како пише лист „Брејкинг дефенс“, Транспортна команда нема планове у случају да транспортни бродови или авиони буду уништени.

Ове године Пентагон намерава да лансира своју логистичку стратегију, а током 2017. и 2018. требало би да буду одржана теренска испитивања нових начина превоза терета и људи.

У идеалним условима за логистику би требало да буду задужена мобилна, тешко уочљива, роботизована превозна средства, мањих димензија, која би било тешко уништити.

Једно од најбржих решења које би могло да се изведе већ сада, јесте „паметна“ аутоматизација потрошње електричне енергије.

Проблем је у томе, како пишу сами Американци, што ће у случају сукоба с Русијом руска средства за радио-елекетронску борбу „највероватније ударити по њиховим каналима за везу“, тако да ће све информације и аутоматизација потрошње горива постати бесмислени.

Једно од решења могло би да буде смањење броја људи који возе цистерне. Губици живе снаге у логистичким испорукама у Ираку 2003. године и број возача који су погинули од мина на путевима Ирана и Авганистана били су лекција. То би могло да се превазиђе делимично аутоматизованим конвојима, у којима беспилотне цистерне прате возило којим управља човек на челу колоне.

Излаз у случају великог сукоба за сада се види само у унајмљивању транспортних бродова и авиона од других земаља и ангажовање комерцијалних цивилних компанија за превоз војске и терета.

Спутњик

www.vaseljenska.com/vesti/pentagon-nije-spreman-za-rat-s-rusijom-ili-kinom/

-
ОЦЕНИО И ДА ЈЕ САУДИЈСКА АРАБИЈА ОКРУТНА ПРЕМА МИСЛИМАНИМА И ДОБРА ПРЕМА ПАГАНИМА

         ИРАНСКИ врховни верски вођа – ајатолах Али Хамнеи – изјавио је данас да је Саудијска Арабија „крава коју музу САД”.

         Он је то рекао неколико дана пошто су власти у Ријаду потписале низ уносних трговинских споразума са америчким председником Доналдом Трампом.

         Хамнеи је рекао да Саудијска Арабија дели своје богатство с „паганима и непријатељима”, пренела је иранска агенција Фарс.

         „Глупа саудијска влада мисли да новцем може да привуче пријатељство непријатеља”, казао је он.

         Врховни вођа Ирана навео је да је Саудијска Арабија „окрутна према верницима и добра према паганима”.

         Амерички председник Доналд Трамп потписао је током прошлонедељне посете Ријаду споразум о оружју са саудијским властима вредан 110 милијарди долара.

         Претежно шиитски Иран и сунитска Саудијска Арабија имају супротне ставове о сукобима у Сирији, Јемену и у другим земљама Блиског истока.

         (Бета)

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orb/hamnei-glupa-saudijska-vlada-pretvorila-je-svoju-zemlju-u-americku-kravu-muzaru

-

Борис Степанов

Барак Обама је више пута покушавао да заустави експанзију немачке аутомобилске индустрије на америчком тржишту. 2016.године обрачунавали су се са Фолксвагеном због скандала са дизелом. Казна је изнела 15 милијарди долара. Немачка се сложила да повуче 425.000 аутомобила на дизел капацитета до 2 л или да их поправи на сопствени терет. Шта више, сви власници шкартираних аутомобила су добили и надокнаду од 5,1 до 10 хиљада долара. Осим тога Фолксваген је на рачуне фондова САД за заштиту природе уплатио још 5 милијарди долара. Аутомобиле су почели да повлаче од новембра прошле године. И та ће операција трајати све до јесени 2018.

Уколико, не дај Боже, Немци не склоне са америчких путева 85 процената проблематичних дизел-фолксвагена, том концерну прете нове астрономске казне. Да се конкурент уклони (јак и квалитетан) увек је компликовано. Немачки аутомобили су одавно освојили не само Сједињене Државе, већ практично цео свет. Кинези се не жале и са великим задовољством путују мерцедесима, БМВ-има и Фолксвагенима. И Латинска Америка је пуна немачких аутомобила. Меркелова је схватила шта желе да постигну судије са оне стране океана, тако да је одмах наговорила домаћине аутомобилских концерна Немачке да сами не журе на ражањ и да не помажу Вашингтону да коначно истисне немачке аутомобиле из САД.

Нису чак покушали ни врата да залупе. Једноставније је да се губици прихвате, као и да се прихвати игра по америчким правилима, јер ће их, не дај Боже, стићи још страшнија казна. Уколико је тим судија добио наређење да истисне немачку аутомобилску индустрију из САД, увек ће се наћи могућност да почну да их вуку по судовима. И никакви адвокати их неће спасити. Јер је и Доналд Трамп недавно досуо на ватру уље. Ових дана је у Бриселу пред комплетном поштованом публиком изјавио: „Немци су јако-јако лоши. Погледајте само оне милионе аутомобила које они продају САД-у. Страшно. Зауставићемо то!“ А и до тада је домаћин Беле куће критиковао увоз немачких аутомобила у Америку: „Рекао бих БМВ-у да ако хоће да гради фабрику у Мексику и да продаје аутомобиле САД-у без царине од 35%, боље је да одмах забораве своју намеру“. Отвореније не може да се каже. Платите све што се тражи, производите квалитетно и све ће бити у реду. Али – колико ће у том случају аутомобили коштати? Највероватније – дупло скупље.

-
ТЕХЕРАН ДЕМОНСТРИРА ТРАМПУ ДА СЕ НИЈЕ УПЛАШИО И ДА НЕМА НАМЕРУ ДА СЕ ПОВЛАЧИ

  • Командант иранских Ваздушно-космичких снага генерал Амир Али ХАЏИЗАДЕ: „Трећу подземну фабрику саградили су наши гардисти последњих година. Наставићемо да јачамо своје ракетне капацитете. Сасвим очекивано, наши непријатељи – Америка и ционистички режим (Израел) – негодују због нашег ракетног програма. Они желе да Иран буде слаб”
  • Ирански председник, Хасан РОХАНИ: „Ирану није потребна дозвола САД за ракетне пробе”

         ИРАН је изградио већ трећу подземну фабрику за производњу балистичких ракета.

         Ово је објавила британска новинска агенција Reuters, наводећи да Техеран наставља да реализује свој ракетни програм.

         Посебно је указала да је признање у том смислу националној (иранској) агенцији Fars дао командант Ваздушно-космичких снага Корпуса чувара исламске револуције бригадни генерал Амир Али Хаџизаде.

         Британска агенција процењује да ће појава нове подземне фабрике појачати напетост у односима Техерана са Сједињеним Државама јер је Доналд Трамп за време својих посета Саудијској Арабији и Израелу Иран назвао спонзором екстремистичких групација и претњом за земље Блиског истока.

         Fars је, иначе, пренео и ове речи генерала Хаџизадеа:

         „Трећу подземну фабрику саградили су наши гардисти последњих година. Наставићемо да јачамо своје ракетне капацитете“.

         Трамп је недавно увео нове санкције против Ирана, због лансирања једне ракете. Међутим, нова подземна фабрика је најбољи доказ да се ирански државно-војни врх није уплашио и да нема намеру да устукне.

         Ирански председник, Хасан Рохани који је управо добио нови мандат, у понедељак је изјавио: „Ирану није потребна дозвола САД за ракетне пробе”.

         Регионални конкуренти Ирана, нарочито Израел уз подршку САД, непрекидно сумњиче Техеран за агресивне намере. Прво је мета био ирански атомски програм, а сада то постаје ракетни.

         Тим поводом је генерал Хаџизаде рекао: „Сасвим очекивано, наши непријатељи – Америка и ционистички режим (Израел) – негодују због нашег ракетног програма. Они желе да Иран буде слаб”.

         Већина санкција уведених против Ирана због његовог атомског програма била је укинута током прошле године.

fakti.org/oruzje/iran-sagradio-vec-trecu-podzemnu-fabriku-balistickih-raketa