Тагови Вести таговане са "SAD"

SAD

Не знам од ког се официрског чина започиње изучавање геостратегије у америчкој армији, но, уверен сам да амерички официри од лајтнанта до пуковника, верују у то да постоји глобус САД. То верско убеђење води их по целом свету, а да они уопште и не сумњају да траг ципела америчког маринца представља печат којим се оверава процват и благостање освојене територије.

Ове веселе мисли пале су ми на памет када сам прочитао о расправи у Сенату САД, поводом извештаја Врховног команданта Уједињених оружаних снага НАТО у Европи, генерала Кертиса Скапаротија.

Није вам Кертис Скапарроти исто што и потпоручник Дуб из романа Јарослава Хашека „Догодовштине доброг војника Швејка“. Сва знања потпоручника Дуба у области геостратегије су се ограничавала разговором са проститутком у јавној кући, којој је он уверљиво доказивао да је неминовна победа Аустро-Угарске монархије.

А Кертис Скапароти лако оперише државама и народима, решавајући за њих каква им судбина више одговара и приликом тога не показује ни трунку сумњичавости. Јер је тако организована глава америчког генерала.

Он је на почетку изјавио да је неопходно обуздати Русију на Балкану. Очигледно у академији у Вест Поинту слушаоцима предају да се Русија увек и свуда понаша разуздано. И било где да се појаве њени грађани, мора се одмах укључити сигнал за опасност. Наступајући у духу те чињенице, Кертис Скапароти је изразио озбиљну забринутост због понашања Русије на Балкану, посебно на Косову и изјавио да тој покрајини прети опасност.

Овде не могу да се не сагласим са генералом, јер уколико НАТО ослаби своју пажњу на Косову, онда ће криминални режим који тамо влада моћи да живи до понедељка. Истина, не зато што ће некакви московски диверзанти одрезати уши Хашиму Тачију, него зато што ће то урадити конкурентски албански кланови. И они се занимају резањем ушију и других истурених органа конкурената.

Поред тога, Скапароти је изразио необично оригиналну мисао о томе, да уколико Црна Гора ступи у НАТО, исто то ће пожелети и друге земље Источне Европе. Чак и уколико Црну Гору буду шутирањем натерали у тај свети савез. Па ко не би пожелео да на својој задњици осети коване чизме ујка Сема?

Но, једино што поново смета тој изузетној слици догађаја – јесте разуздано понашање Русије, која се мора поставити на своје место.

Истина, Кертиса Скапаротија нису учили у академији Вест Поинт, како се то Русија поставља на своје место. Али то некако треба урадити. Прво што му пада на памет је – да натрпа Балкан до врха НАТО војницима, тако да ни миш не може да протрчи. А на раскрсницама поставити плакате: „Хвала ти, Америко“. И Србији променити име у Сирију. Једна конгресменка у Вашингтону је то већ радила и није јој лоше испало. И пут ће постати јасан. Ако су преименовали Србију у Сирију, онда то значи да се може и поступати као у Сирији. Успоставићемо ред да ће задовољство бити посматрати. Очистићемо глобус Америке од руског утицаја.

-

Одговарајуће мере на нове америчке санкције САД нису потребне, провокације рачунају управо на снажну реакцију са наше стране, изјавио је председник Одбора за међународне односе Државне думе Русије Леонид Слуцки.

„Не мислим. Провокације су управо намењене да нас што више разгале“, одговорио је Слуцки на питање да ли су неопходне контра-мере Русије на нове санкције САД.

Заменик председника Одбора за одбрану Државне думе Русије Јуриј Швиткин сматра да нове санкције САД смањују могућност сарадње са том земљом у борби против тероризма.

„Сматрам да је то нарушавање потребе за борбу против тероризма и улагања напора свих земаља, укључујући и САД, јер је тероризам данас изазвао целу међународну заједницу. По мом мишљењу, те санкције ће довести до сужавања позиција САД у борби против тероризма, борби у целини усмереној на спречавање ескалације тензија у свим регионима“, рекао је Швиткин. Он је изразио наду да ће САД променити свој став.

„Ако говоримо о контра-санкцијама, мислим да сада не треба чинити практичне кораке, јер сматрам да су ово привремени потези САД. Такође, ова питања треба промислити теоријски, колико је у перспективи могуће увођење контра-мера, увођење реципрочних корака“, истакао је Швиткин.

Он је нагласио да је неопходно учинити дипломатске напоре, укључујући и у оквиру различитих међународних организација, како би друге земље схватиле да Русија данас није извор ескалације.

Америчке санкције против неколико руских компанија неће нанети штету Русији, сматра председник Одбора за одбрану и безбедност Савета Федерације Виктор Озеров.

„Санкције нам неће нанети штету, ми смо навикли на такве санкције. Посебно што у погледу спољнотрговинских односа са САД не могу да се пореде са Европском унијом“, рекао је Озеров.

Према његовим речима, санкције које су уведене без икакве нове суштинске анализе указују на инертност размишљања и актуелне америчке администрације.

„Оптужбе на рачун Русије су потпуно неосноване, ми испуњавамо све одлуке Савета безбедности УН и не снабдевамо земље које су под санкцијама УН ни финансијским ни техничким ресурсима“, истакао је Озеров.

Портпарол Стејт департмента је у суботу изјавио да су САД увеле нове санкције против осам компанија из Русије у вези са америчким законом о неширењу оружја за масовно уништење. Компаније се сумњиче да су по том питању сарађивале са Сиријом, Ираном и Северном Корејом.

rs.sputniknews.com/rusija/201703261110524532-sankcije-kontramere-Slucki-1/

-

Борис Степанов  

Барак Обама  је одавно планирао да се смири у тишини, да се склони од послова и да више времена остави за породицу. После 20.јануара он је то  јавно изјавио и одмах је из Вашингтона отпутовао авионом код свог пријатеља, милијардера Ричарда Бренсона, на британска Девичанска острва. Господин Бренсон  још од 1983.године поседује  острвце под називом Некер.  За  његово уређење  тако да он постане приватно одмаралиште оснивач компаније Virgin Group, Бренсон,   потрошио је 10 милиона долара. Сада, некада ненастањено острвце у Атлантском океану називају јединим правим рајским местом на свету. Заједнички одмор Обаме и Ричарда Бренсона је скроз успео. Фотографије и видео-извештаје о томе на свој сајт је поставио милијардер. Обама изгледа врло задовољно. Најважније је да се он заинересовао и за модерни кајтинг, а то је сурфовање уз помоћ падобрана. Он је чак учествовао на једном сурф-такмичењу, заједно са својим пријатељем. Пријатно је повезао са корисним. Бивши председник САД се мало одморио и са породицом, мало се и наспавао  (8 година  је о томе сањао) и, очигледно, уштедео је доста новца. Био је у гостима код свог богатог пријатеља који је осмислио све до ситница, успут је направио рекламу и себи и свом хотелу, у коме једнодневни закуп кошта  60  хиљада долара. Одмор на рајском острву у Карибском мору представља скупо задовољство, а за  нешто такво, познато је, мора и да се плати.

Можда је била случајна подударност, али су демократе решиле да врате Барака Обаму са одмора. Он је жарко желео да се позабави писањем мемуара, али за то се мора имати много слободног времена. Само у миру у главу долазе  најбоље мисли које се могу поделити са правим читаоцима. Али неочекивано за самог себе, Обаму су поново „позвали на посао“, односно у велику политику. Тврде да ће он постати „консултатант“ и да ће своју пажњу на изборима да усредсреди ка законодавним скупштинама  држава. За демократе је најважније да сада ојачају свој утицај у Конгресу, те  да без престанка могу да глођу живце републиканцима и Доналду Трампу.

„Повратак“ Обаме много каже. Испоставило се да Демократској партији недостају харизматични  ликов и лидери. Хитно морају да се потраже, јер је груба грешка са Хилари Клинтон демократе научила много чему. Истина, 2016. је баш Обама био онај који је и предложио Хилари Клинтон. Али, како се оно каже, на грешкама се учи. Тако да је Обами дата нова шанса уз могућност и да добро заради.

-

Француски председнички кандидат ултрадесничарске странке Национални фронт Марин ле Пен рекла је да САД имају циљ да покрену прави рат у Европи наоружавајући Украјину.

Марин ле Пен је, на састанку Комитета за међународне послове Државне думе, рекла за себе да је један од ретких политичара у Француској који су изнели сопствени став о Украјини који је, каже, идентичан руском.
Марин ле Пен (архивска фотографија)

Марин ле Пен (архивска фотографија)

Наводи да је у својим ставовима указала на улогу Европске уније у порасту и развоју конфликта.

Ле Пенова је указала на то да су неке њене колеге из Француске више пута мењале став, док је она од почетка конфликта задржала исти.

„Ових дана, у Украјини видимо владу која је на власт дошла нелегално, и сада бомбардује народ у Доњецку и Луганску. То је ратни злочин и требало је да привуче оштре осуде од свих оних активиста за људска права који дају различита саопштења за француске масовне медије“, рекла је Ле Пенова.

Верује да француско руководство преферира да слуша само оно што САД кажу, чијим интересима и служе.

„САД имају циљ да покрену прави рат у Европи наоружавајући Украјину. Желе да прошире зону НАТО-а до границе са Русијом… САД врше притисак на тренутну Владу Украјине, која размишља у истом смеру, да се придружи НАТО-у“, закључила је Ле Пенова.

На састанку са председавајућим Државне думе Вјачеславом Володином, Ле Пенова је рекла да се нада да ће Француска укинути „црне листе“ руских грађана на својој територији.

„Увек сам се залагала за укидање санкција, које сматрам контрапродуктивним“, рекла је Ле Пенова, преноси Тас.

Додаје да се нада да ће се Француска наћи у ситуацији у којој ће се листе укинути макар на територији Француске.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2677131/marin-le-pen-sa-rusijom-delim-stav-o-ukrajini.html

-

Русија је данас одбацила као лажне наводе САД да снабдева талибанске побуњнике у Авганистану, саопштивши да Вашингтон покушава да прикрије своју пропалу политику у тој земљи, јавила је агенција РИА.
 Илустрација

На саслушању у Сенату армијски генерал и врховни савезнички командант у Европи, Куртис Скапароти рекао је у четвртак да је приметио пораст руског утицаја на „пораст побуне талибана“ у Авганистану.

„Приметио сам пораст утицаја Русије у скорашње време – повећана сарадња, а можда и снабдевање талибана“, рекао је генерал, пренео је Ројтерс.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:656681-%D0%A1%D0%90%D0%94-%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%B6%D0%B5-%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%B5-%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%A2%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%BB%D0%B0%D0%B6

-

ПОРТПАРОЛ Беле куће Шон Спајсер оценио је да постоји много више доказа да је телекомпанија CNN у завери са бившом кандидаткињом з председника САД Хилари Клинтон него да постоји веза између предизборне кампање Доналда Трампа и Русије.

Портпарола председника Сједињених Држава притом је указао:

„CNN је 22. марта објавио да америчке власти воде истрагу поводом сумњи да су Трампови сарадници сарађивали са Русима ради координирања ширења информације које су подривале предизборну кампању Клинтонове. А последња реченица у његовом тексту гласи: „FBI засад не може да потврдида је такве завере (Трампа са Русијом) уопште било”.

Спајсер је овоме додао: „Много је више доказа да је CNN био у завери са зборном кампањом Клинтонове јер јој је припремао питања за предизборне дебате. А доказа повезаности Трампове кампање са Русијом, као што видите, нема”.

fakti.org/globotpor/alter-america/spajser-cnn-je-bio-u-zaveri-sa-klintonovom-a-nema-dokaza-da-je-tramp-bio-u-zaveri-sa-rusijom

-

Сергеј Лавров (Фото Д. Жарковић)

МОСКВА – Односи Москве и Вашингтона су за сада на „стенд бају“(чекању), с обзиром на то да је америчка администрација још увек у фази формирања и настајања, рекао је данас министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

„Наше америчке колеге, нова администрација до сада није испунила све могуће основе за сада у Стејт департменту, у министарству трговине и другим представништвима. Стога смо тренутно у стању стенд баја”, објаснио је Лавров говорећи на војној академији генералштаба оружаних снага те земље. (Танјуг)

www.politika.rs/scc/clanak/376790/Lavrov-Osnosi-Rusije-i-SAD-su-za-sada-na-stend-baju

-

ПАРЛАМЕНТ Украјине (Врховна рада) обратила се Конгресу САД са молбом о „суштинском продубљивању партнерства” и давању Украјини статуса основног савезника изван НАТО.

Украјинска политичка врхушка не крије да тражи статус какав имају Аустралија, Нови Зеланд и Јапан и државе суочене са војним претњама као што су Јужна Кореја, Авганистан или Израел.

Иницијатори овог обраћања Вашингтону су и посланици партије шефа државе Блок Петра Порошенка.

Поред Конгреса САД, Врховна рада се обратила и Стејт департману и администрацији Доналда Трампа.

fakti.org/globotpor/ukrajina-od-sad-trazi-status-saveznika-kakav-imaju-avganistan-i-izrael

С обзиром да је реч о текућој проблематици, могуће је да је било још нових момената пре објављивања овог текста.

Деветог марта 2017. је на српској и на енглеској страници Фонда стратешке културе објављен мој коментар о Викиликсовом објављивању докумената ЦИА под кодним називом „Волт 7“. На самом крају чланка је изнета претпоставка о томе ко је могао да шпијунира тим Доналда Трампа у име његовог претходника Барака Обаме и елемената Дубоке државе који још увек раде за њега:

„’Волт 7′ би требало детаљно прегледати ради налажења било каквих доказа о координацији између америчких агенција и осталих агенција англофоних земаља групе „Пет очију“: Уједињеног Краљевства, Канаде, Аустралије и Новог Зеланда, с којим САД дели обавештајне податке. Због чега? Постоји изрека у Вашингтону: не верујте ништа што претходно није званично демантовано. Обама за сада правнички педантно демантује све тврдње да је икад наредио прислушкивање Трампа и његовог тима, или било ког другог америчког држављанина. Бивши директор Националне обавештајне службе Џејмс Клапер је још прецизнији, тврдећи да „ниједан део националне обавештајне заједнице није организвао прислушкивање Трампове куле током кампање“. Стога се поставља питање да ли је Трампа, уместо неке америчке „националне“ обавештајне службе, прислушкивала нека од сестринских служби преосталих „Пет очију“? А затим проследила податке својим америчким колегама, тако заобилазећи законске забране против домаћег шпијунирања, па чак и обавезу формалног тражења налога за прислушкивање.

Један бивши амерички обавештајни официр који је упознат са материјом ми каже да је такав маневар био не само могућ већ и вероватан начин за шпијунирање Трампа. Први кандидат за могућег извршиоца био би Штаб за владине комуникације Уједињеног краљевства (Government Communications Headquarters – GCHQ), иначе формални пандан америчке Агенције за националну безбедност (National Security Agency – NSA) и њен фактички сателит.“

Колико ми је познато, нико до тада није изнео претпоставку која изричито помиње могућу улогу GCHQ. Имајте на уму, то је била само теорија, за коју ни тад ни сад нисам имао, нити имам, било какве чврсте доказе који би је подупрели. Једноставно сам написао: ево где би специјализовани стручњаци могли да потраже доказе. Као што се могло претпоставити, мој коментар није изазвао никакве реакције, бар колико је мени познато.

Неколико дана касније, 13. марта, судија Ендру Наполитано, дугогодишњи врло цењени правни коментатор за Фокс њуз – кога Бела кућа пажљиво прати – изјавио је да су му три различита независна обавештајна извора потврдила да је управо GCHQ шпијунирао Трампа:

„Три обавештајна извора су обавестила Фокс њуз да је председник Обама деловао изван ланца командовања – није користио ни НСА (америчка Агенција за националну безбедност), ни ЦИА, ни ФБИ, ни министарство правосуђа,“ рекао је Наполитано, додајући да је бивши председник, уместо тога, „користио GCHQ“.

Како је после Наполитано написао у својој колумни за сајт Фокс њуза:

„А онда наступа Џејмс Бонд.

Извори су ми пренели да је британска служба за страни обавештајни надзор, Штаб за владине комуникације, познат као GCHQ, највероватније та која је Обами дала транскрипте Трампових телефонских разговора. НСА је GCHQ-у дала неограничени и стални приступ својим рачунарима, 24/7, тако да GCHQ – једна страна обавештајна агенција која, као и НСА, функционише изван наших уставних норми – поседује дигиталне верзије свих електронских комуникација које су обављене у Америци 2016, укључујући и Трампове. Стога је, заобилазећи све америчке обавештајне агенције, Обама могао да има приступ ономе што је желео, без остављања икаквих отисака своје администрације иза себе.

Стога, када су виши амерички обавештајни официри негирали да су њихове агенције ишта о овоме знале, они су вероватно говорили истину. Оно што употпуњује овај мрачни сценарио је чињеница да је, три дана после Трамповог полагања заклетве, шеф GCHQ, Роберт Хениген, напрасно дао оставку, под образложењем да жели да посвети више времена породици.“

Нема разлога за претпоставку да је Наполитано на било који начин заснивао своју тврдњу на ономе што сам ја написао. Треба такође приметити да је Наполитано 13. марта  у својој емисији помињао три извора, док је у потоњој колумни само помињао „изворе“.

Као што се могло претпоставити, GCHQ је одмах негирао судијине тврдње, називајући их у саопштењу од 14. марта (посредством неименованог „официра безбедности“ – мада су неки извештаји тврдили да се ради о извору из МИ6, једне друге британске обавештајне агенције) „потпуно неистинитим и, сасвим искрено, апсурдним“. Ово је само по себи необично. Обавештајне агенције обично користе формулу „нити потврђујемо нити демантујемо“ и избегавају да се изричито изјасне, да би се избегли евентуални будући проблеми.

Као што имамо обичај да кажемо у Вашингтону, не верујте ништа док није званично демантовано. Исто правило бих применио и кад је реч о Лондону.

Контроверза се поново распламсала 16. марта, када је гласноговорник Беле куће, Шон Спајсер, шире цитирао делове Наполитановог коментара, притом јасно стављајући до знања да тврдње нису његове, већ да само преноси оно што Наполитано тврди. Спајсерови коментари су муњевито изазвали нове протесте индигнације из Велике Британије, укључујући и телефонске позиве Белој кући из Британске амбасаде 17. марта. Истог дана, према неким извештајима, саветник за националну безбедност генерал Х.Р. Мекмастер је Британцима дао пружио уверавања да се тврдње о учешћу GCHQ више неће поновити, што је опет подстакло нове дебате о томе да ли су се то САД заправо извиниле Британцима или не. Како је известио милитантно анти-трамповски Вашингтон пост:

„На медијском брифингу у петак, гласноговорник британске премијерке Терезе Меј је рекао: ‘Добили смо уверавања од Беле куће да се ове оптужбе више неће понављати’. Гласноговорник није хтео да потврди извештаје британских медија по којим се Бела кућа извинила Британији… ‘Недавне оптужбе које је изнео медијски коментатор судија Ендру Наполитано о томе да је од GCHQ тражено да ‘прислушкује’ тадашњег новоизабраног председника су глупост. Оне су потпуно бесмислене и треба их игнорисати,’ каже се у саопштењу GCHQ.“

Међутим, тог истог дана, 17. марта, сам Трамп је поновио ове оптужбе, током своје ледено хладне заједничке прес конференције са немачком канцеларком Ангелом Меркел:

„’Ништа нисмо рекли,’ одговорио је Трамп на питање о тврдњама бившег судије везаним за GCHQ. ‘Нисам дао никакво мишљење о томе. Само смо цитирали један врло надарени правнички ум који је то изјавио на телевизији,’ рекао је Трамп. ‘То је изјава коју је дао један врло надарени правник на Фокс њузу. Тако да нисам ја тај с ким би требало да разговарате, треба да разговарате са Фокс њузом.“

Трампове опаске су навеле водитеља Фокс њуза Шепарда Смита да демантује да је та медијска кућа поседовала информације које су потврђивале Наполитанове тврдње: „Фокс њуз не може да потврди коментар судије Наполитана. Фокс њуз није упознат са било каквим доказима да је садашњи председник Сједињених Држава било кад и на било који начин прислушкиван. Стоп.“ Онда је 20. марта објављено да је Фокс њуз на неодређено време обуставио сва Наполитанова појављивања на тој ТВ мрежи у својству правног аналитичара.

И ту би требало да буде крај приче, зар не – Наполитано је погрешио, и отпуштен је?

Није баш тако. Двадесет и првог марта је објављено следеће:

„Дугогодишњи Трампов пријатељ, (Роџер) Стоун је за DailyMail.com изјавио да сматра да је ‘упркос брзим демантијима’ судија Наполитано ‘у праву’.

‘Моји извори високо у торијевској влади, који су врло моћни, ме уверавају да су Британци прислушкивали,’ рекао је он. ‘Наравно да демантују. То је њихов посао, да демантују.’

Стоун сматра да је Трамп прислушкиван и за време Џорџа Буша Млађег и за време Барака Обаме.

‘На основу базе података коју је у јавност пустила ЦИА, односно стари оперативци ЦИА који су схватили вануставну природу овог програма и то пустили у јавност као узбуњивачи, знамо да су Трампов стан у Њујорку и кућа у Палм Бичу били под надзором,’ рекао је Стоун, ‘као и неколико његових летовалишта, његов мобилни, и тако даље.’

Информације које је дао Стоун су се у понедељак појавиле на Infowars.com.

Инфоворс каже да информације које су добили од полицијских извора указују да су и Трамп и оснивач сајта Алекс Џоунс били ‘под незаконитим, неауторизованим надзором владе’, од 2004. до 2010.’

‘Да ли је, дакле, он био под надзором ове јесени? Сматрам да јесте,’ рекао је Стоун у понедељак увече, говорећи о Трампу.“

И, на крају, најновији додатак овој слагалици: Пол Малшајн, новинар Star-Ledger-а из Њу Џерзија (Наполитанове матичне државе), сугерише да је Фокс њуз жртвовао судију иако је сам Њујорк тајмс – незваничне америчке „службене новине“ – 1. марта известио о томе да су британске и холандске агенције шпијунирале Трампа, и то, можда, на основу иста три извора које је Наполитано цитирао (“Фокс њуз или кукавичке вести? Зашто је ТВ мрежа претворила Ендруа Наполитана у жртвеног јарца?”):

„Према тројици бивших америчких званичника који су захтевали анонимност пошто су говорили о поверљивим обавештајним подацима, амерички савезници, укључујући Британце и Холанђане, су дали информације о састанцима који су одржани у европским градовима између руских званичника – и других људи блиских руском председнику Владимиру Путину – и сарадника новоизабраног председника Трампа.“

У овом тренутку је тешко знати шта је права истина. Али сам спреман да претпоставим да ће бити још наставака ове приче – коју сте, не заборавите, прво овде прочитали.

-

Борис Степанов

Свих осам година вршења председничке дужности Барака Обаме, на његов радни сто у Белој кући су стизали извештаји о прислушкивању телефонских разговора главних личности Француске, Немачке и свих осталих земаља – савезница САД-а. Агенција за националну безбедност САД је много година заредом шпијунирала своје „најбоље пријатеље“ и по владиним авионима, у министарствима и другим институцијама, па и другде. Американци су слушали Жака Ширака, Николу Саркозија, Франсуа Оланда, Ангелу Меркел. И не само разговоре преко њихових мобилних телефона, већ и разговоре њихових саветника и помоћника.

То је чиста економска и дипломатска шпијунажа. Обама је својим тајним службама дозволио да раде све како би упознали све нијансе живота, између осталог и приватног, париске и берлинске политичке елите. Постоји много начина прислушкивања: преко сателитских мрежа, антена и ловаца сигнала који су постављани на кровове свих америчких амбасада у читавом свету.

У бизнису је увек постојало супарништво – партнерства је било само на речима. Што више знаш о пословима и плановима своје конкуренције, имаш више шанси да добијеш повољан уговор и да зарадиш нову стотину милијарди долара. САД су увек имале одличне техничке могућности и никакав морал им није сметао да се туђи људи прате даноноћно. Када се појави повољна могућност „тајне“ могу и да се објаве, те да се тако открију они који стоје на путу. Зато Барак Обама, бар тако се чини, никада прислушкивање није сматрао за неморално. Па данас се сматра да је прислушкивање потребно, јер се тако боље управља и политиком и бизнисом. На крају крајева – и светом. И никоме до сада то није сметало. Само се Доналд Трамп охрабрио да свом претходнику пружи отпор. Оптужио га је за прислушкивање телефонских разговора у току предизборне кампање и чак је то назвао подлошћу. „Како је ниско могао да се спусти председник Обама да прислушкује моје телефонске разговоре у току светог изборног процеса. Па то је Никсонов вотергејтски скандал. Лош (или ненормалан) момак“, – написао је Трамп у свом микроблогу на Твитеру. Председника државе је заинтересовало и следеће: „Да ли је законито да се председник државе бави прислушкивањем предизборне кампање?“ 45. председник је убеђен да би добар адвокат могао да сагради сјајан процес на чињеници да је у октобру 2016 године Обама у телефоне његовог тима поставио уређаје за прислушкивање. Испоставило се да су се осим тога тајне службе бавиле и праћењем милијардера Трампа док је он још био само кандидат Републиканске партије за председника САД.

Без сагласности највишег руководства, тим пре писане сагласности, такве ствари се не раде. Обама је чинио све што је могао како би се Хилари Клинтон нашла у Белој кући. Али када је она изгубила почели су да прикупљају Трампове телефонске тајне како би се оправдали пред спонзорима који су у њега и демократе уложили стотине милиона долара.

Морал у САД је одавно постао прошлост. Бивши председник баш не воли нешто много да се лично извињава, и за то он има и посебне помоћнике. Они сада покушавају да читавом свету докажу да се претходна администрација Беле куће није никада мешала у независна испитивања које је вршило министарство правде САД-а. А да ли је заиста било тако? Комитет за истраге Представничког дома САД и његов руководилац Дејвид Нуњес су се већ заинтересовали за ту ствар.