понедељак, октобар 23, 2017

Тагови Вести таговане са "санкције"

санкције

-
САД данас су саопштиле да су санкционисале милитантну групу „Хизбул муџахедин“, највећу међу антииндијским кашмирским милитантним групама које дјелују на хималајској територији подијељеној између Пакистана и Индије.
Вашингтон (Фото: en.wikipedia.org) -

     Вашингтон (Фото: en.wikipedia.org)

 

Америчко Министарство финансија саопштило је да су овом одлуком замрзнута имовина или средства које група има у САД и забрањује се Американцима да послују са њом.

„Циљ ових мјера је да прекине прилив ресурса групи која су неопходна за провођење терористичких напада“, саопштио је Стејт департмент у одвојеном саопштењу.

У саопштењу Стејт департмента наводи се да је ова група преузела одговорност за неколико напада, укључујући онај из 2014. године у провинцији Џаму и Кашмир када је повријеђено 17 људи.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=265579

-

Иран је данас саопштио да нове снакције које су Сједињене Америчке Државе усвојиле против те земље, крше нуклеарни споразум из 2015. године и да ће одговорити на њих.


„Верујемо да су нуклеарни споразуми прекршени и реаговаћемо на одговарајући начин“, изјавио је заменик шефа иранске дипломатије Абас Арагачи, пренео је Ројтерс.

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је јуче да увођење нових санкција, које је потписао против Русије, Ирана и Северне Кореје, садрже „значајне мане“ и позвао амерички Конгрес да их не користи за ометање напора САД при решавању сукоба у Украјини са својим европским савезницима.

„Иако ја предузимам тешке мере за кажњавање и одвраћање агресивног и дестабилизујућег понашања Ирана, Северне Кореје и Русије, ово законодавство је значајно мањкаво. У журби да усвоји закон, Конгрес је превидео низ неуставних одредби“, навео је Трамп у саопштењу, пренео јеи Ројтерс.

Он је казао да је увео тешке мере за кажњавање и одвраћање лошег понашања режима у Техерану и Пјонгјангу, као и да је њима САД ставила до знања да неће толерисати мешање у демократске процесе.

Пакет јаких финансијских санкција против Русије, усвојио је прошле недеље амерички Конгрес великом већином, а званична Москва је на њих одговорила смањењем чланова америчких дипломата у Русији.

ЕУ: СВЕ СТРАНЕ ПОШТУЈУ ИРАНСКИ НУКЛЕАРНИ ДОГОВОР

Све стране укључене у ирански нуклеарни споразум придржавају се његових одредби, саопштила је данас Европска унија након оптужби Техерана да новоуведене америчке санкције Ирану крше договор.

„За сада сматрамо да све стране примењују своје обавезе по том споразуму“, рекла је Кетриј Реј, портпаролка високе представнице ЕУ Федерике Могерини на конференцији за новинаре у Бриселу.

ЕУ, како је додала, очекује континуирано поштовање споразума, преноси АФП.

Своја очекивања Реј заснива на резултатима састанка Комисије који је одржан 21. јула када су потписнице споразума разговарале о његовој примени.

Међутим, САД су у среду увеле нове санкције Ирану због балистичког ракетног програма, наводног кршења људских права и подршке Хезболаху којег Вашингтон сматра терористичком организацијом.

Нуклеарни споразум, који је Иран 2015. године постигао са шест светских сила међу којима су и САД, довео је до укидања већег дела санкција против Техерана у замену за ограничења његовог нуклеарног програма, подсећа британска агенција.

www.novosti.rs/вести/планета.479.html:678852-ИРАН-УПОЗОРАВА-Нове-снакције-САД-крше-нуклеарни-споразум-следи-наш-одговор

Нил Кларк

Хоће ли нови пакет оштрих санкција против Русије, који је скоро једногласно усвојен од стране америчког конгреса и који чека потпис председника Трампа, за Европску унију бити кап која је прелила чашу?

Тај закон, који је такође уперен против Ирана и Северне Кореје, не само да проширује санкције против Русије и потенцијално озбиљно угрожава гасовод Северни ток 2 између Немачке и Русије, већ и настоји да ограничи председникову моћ да ублажи или укине санкције у будућности. Порука конгреса под доминацијом неокона је јасна: Русија мора да остане у „магарећој клупи“ (наравно, све док неки добри „либерал“ који ће учинити све што јастребови у Вашингтону захтевају не дође на власт у Москви), а економско-пословне везе између Европе и Русије морају да буду прекинуте.

Европски лидери, многи од којих прижељкују ублажавање санкција против Русије, су врло брзо изразили негодовање. Они знају колику су штету њиховим привредама већ нанеле санкције и руске противмере – 4 милијарде евра само у Италији – и да би даље заоштравање финансијског рата против Кремља било катастрофално.

Зашто би европска предузећа и радници требало да испаштају због анти-руске обсесије америчких елита? Да ли стварно мислимо да би САД увеле санкције против неке земље на сопствену економску штету на захтев европских држава? Можемо се кладити да не би.

„Мислим да су америчке санкције апсолутно неприхватљиве. Не можете мешати политичке и економске интересе, на штету европских радних места,“ љутито је реаговао аустријски канцелар Кристијан Керн.

„Санкције против Русије не треба да постану средство индустријске политике у америчком интересу,“ рекао је Мартин Шефер, гласноговорник немачког министарства спољних послова.

„Америка на првом месту не сме да значи да су европски интереси на последњем,“ изјавио је председник ЕУ, Жан Клод Јункер.

Авај, управо се то већ неко време дешава – и то нема никакве везе са Доналдом Трампом.

Жалосна је истина да, од краја ере снажних, независно оријентисаних лидера попут Шарла де Гола, Улофа Палмеа и Бруна Крајског, Европа ЈЕСТЕ подредила своје интересе америчким, односно лобијима који оперишу у САД.

Узмимо пример ЕУ санкција против Ирана из 2012. Испрва се Европа одупирала притисцима из САД (и про-израелског лобија) да уведе нафтни ембарго против Техерана поводом недоказаног иранског програма нуклеарног наоружања. Али су временом попустили – за шта су велику цену платиле ЕУ чланице попут Грчке, Шпаније и Италије, које су имале користи од увоза јефтине иранске нафте.

Исувише су често последњих година Европљани плаћали цех неокон политика.

Хајде да размотримо избегличку кризу, која је већим делом изазвана америчким интервенционистичким ратовима на Блиском истоку и другим местима. Огромна већина избеглица које стижу у Европу долазе из земаља попут Авганистана, Ирака, Либије, Сомалије и Сирије, које су САД или напале, или у њима подржавале прокси војске ради свргавања њихових влада. Наравно, империјалистичке европске земље су, под кукавичким „атлантистичким“ лидерима, такође одиграле кључну улогу, посебно Британија, као и Француска, када је реч о уништењу Либије.

И, док су неке европске земље, попут Немачке, широм отвориле врата избеглицама које беже из ратних зона, САД у том погледу знатно заостају.

„САД прихватају далеко мање сиријских избеглица него друге западне земље,“ приметио је лондонски Гардијан.

Сада би вашингтонски законодавци желели да још јаче ударе по европским џеповима. Амерички конгрес јасно покушава да саботира гасовод Северни ток 2. По предложеном закону, САД би могле да санкционишу било коју компанију која се бави одржавањем или развојем руских гасовода за извоз енергената.

„Ако овај закон ступи на снагу, он би омогућио доношење мера против европских приватних или правних лица за ситуације које немају никакве везе са Сједињеним Државама,“ каже се у саопштењу француског министарства спољних послова.

Наравно, то је апсолутно нечувено. Али, опет, није без преседана. Амерички конгрес је 1996. усвојио закон о санкцијама против Ирана и Либије, дајући право САД да уведу економске санкције против фирми које послују са те две земље. Закон Хелмс-Бертон из 1996. је такође кажњавао стране компаније које су пословале у Куби, тако што им је забрањивао пословање у САД.

Није довољно што САД уводе санкције против земаља које им се не свиђају, већ се и сви други морају придружити. Или…

Апологете империјализма 21. века би то назвале „борбом за демократију и људска права“. Они без длаке на језику би то, пак, назвали правим именом: силеџијство.

Само треба да пратимо траг новца да би увидели ко има корист од овога. Ако би европско-руски енергетски пројекти били прекинути, америчке гасне компаније, које нуде скупљи течни природни гас, би изашле као победници.

Прва испорука америчког природног гаса је у јуну стигла у Пољску. „Сједињене Државе су у позицији да почну са агресивним маркетингом гасног извоза у Европу, због своје ‘фрекинг револуције’… Након више деценија трошења скоро свих енергената које су производиле, сада се очекује да ће Сједињене Државе постати трећи највећи светски извозник гаса до 2020,“ радосно јавља медиј основан новцем ЦИА, Радио Слободна Европа/Радио Слобода.

Ово настојање да се доминира европским енергетским тржиштем, као и детињасто настојање јастребова у америчком конгресу да натерају Доналда Трампа да „докаже“ да није „руски агент“ тако што ће потписати закон који ће убити све наде у боље односе између Вашингтона и Москве, стоје у позадини предлога закона о новим санкцијама.

Ако му се Европа не буде чврсто супротставила, онда ће она фактички потписати сопствену еутаназију. Москва је већ изјавила да не искључује било какве мере које би „САД привеле разуму“ – и, као први корак, наложила је САД да смањи број особља у амабасади у Москви на 455 (са око 1.100) и да престане да користи складишни простор.

Да ли ЕУ лидери желе да се придруже запенушаним америчким неоконима и „либералним јастребовима“ у њиховом финансијском крсташком рату против Русије? Ако би избио рат, који се чини да неки и желе, Европа би била та која би претрпела највећи ударац, а не САД.

Није тешко наћи историјске паралеле. Понизни однос ЕУ према Вашингтону из последњих деценија може се поредити са ситуацијом унутар „Двојне монархије“ Аустро-угарске, која је званично заживела 1867. Мада су Беч и Будимпешта имали „једнак“ статус, било је јасно ко је главни. Када је надвојвода Франц Фердинанд убијен у Сарајеву у јуну 1914, Мађари су саветовали опрез. Мађарски премијер, гроф Иштван Тиса, се противио било каквом војном нападу на Србију без претходне дипломатске акције, и противио се уручивању списка захтева Београду које је било немогуће испунити. На крају је капитулирао – и почео је Велики рат.

„Тиса се одупирао две недеље,“ пише историчар Петер Ханак. „Међутим, упркос томе, аустријски и немачки политичари, заједно са војском, су га коначно убедили да је сазрело време да Централне силе крену у рат. Било какво одлагање би само ишло на руку интересима Антанте, коју су чинили ‘непријатељи’: Француска, Британија и Русија.“

Резултат је био катастрофа, не само за Мађарску, која је изгубила око две трећине своје територије, него за читаву Европу. А у октобру 1918, Тиса, човек који је попустио под спољним притисцима, противно најбољим интересима сопствене земље, је убијен пошто су љутити војници и радници упали у његову кућу.

Као и 1914, Европа је сада на критичној тачки своје историје. Да ли ће њени лидери капитулирати попут Тисе пред ратним јастребовима, или ће одолети притисцима да пристану или се повинују једној анти-руској, анти-европској политици, за коју знају да није у најбољем интересу њихових земаља? Следећих неколико седмица ће нам све казати.

ПРЕВОД ФСК

Извор: www.rt.com/op-edge/397864-eu-gas-sanctions-russia-us-hawks/

слика https://m.point.md/ru/novosti/v-mire/ssha-i-strani-severnoj-evropi-prizvali-prodlitj-sankcii-protiv-rossii

-

„То је аутоматска процедура која постоји од када постоји и тај списак, сада већ петнаест или шеснаест година“Obrad Kesic1
Насловне стране медија у региону преплавила је вест да је амерички председник Доналд Трамп „донео одлуку о Западном Балкану“ којом се продужавају ванредне мере које је пре 16 година донео бивши амерички председник Џорџ Буш Млађи.

Одлука, између осталог, обухвата и објаву такозване црне листе особа и организација које су под санкцијама САД због кршења Дејтонског мировног споразума и које представљају претње националној безбедности и интересима САД. Од почетка ове године на листи се налази и председник Републике Српске Милорад Додик.

Шеф Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрад Кесић за Спутњик каже да је то већ трећи пут од када је Трамп постао председник да се објављује вест да се санкције потврђују.

Како наводи, то је добар пример лажне вести јер се из ње стиче утисак да се од стране нове администрације доноси нека политика, а у суштини реч је о даљој инерцији, из техничких разлога, политике претходне администрације.

„Овог пута реч је о процесу који се заправо одвија сам од себе. Има санкција које су на шест месеци и оних које су на годину дана и оне се аутоматски обнављају, осим у случају када се донесе нова одлука од стране државних институција или од стране америчког председника. Тада се санкције укидају, ублажују или проширују. То је дакле аутоматска процедура која постоји од када постоји и тај списак, сада већ петнаест или шеснаест година“, објашњава Кесић.

Према Кесићевим речима, Представништво РС у Вашингтону интензивно ради на томе да се председник Републике Српске Милорад Додик скине са листе америчких санкција. То међутим, напомиње наш саговорник, није лако због споре транзиције власти у САД.

„И дан данас су на одређеним позицијама људи из претходне администрације који су и учествовали у доношењу санкција. Зато је нереално очекивати да ће ти исти људи који су одлучили да га санкционишу сада одлучити да укину санкције. Та спора транзиција и борба која се води да би председник могао да успостави потпуну власт и контролу над својом администрацијом јесу највећа препрека за укидање тих санкција. Ми се надамо да ће доћи до именовања подсекретара у Стејт департменту и подсекретара у Министарству финансија, што би отворило могућност да се та процедура убрза и да се понови направи преглед одлуке о доношењу санкција, јер онда очекујемо да ће исход бити позитиван“, напомиње Кесић.

Како каже, нова администрација још није успоставила власт у два од три министарства која су важна за доношење одлуке да санкције буду укинуте.

Подсећања ради, бивши амерички председник Џорџ Буш Млађи је 26. јуна 2001. године донео извршну уредбу којом је прогласио да су појединци и организације у БиХ, Македонији и на Косову угрозили интересе САД.

Она предвиђа низ правних последица, укључујући блокаду имовине, забрану уласка у САД и финансијских трансакција за хашке оптуженике и око 150 особа и организација које се доводе у везу са оптуженицима за ратне злочине, терористичким организацијама или подривањем Дејтонског мировног споразума.

Аутор Сандра Черин
Извор Спутњик, 22. јун 2017.

www.standard.rs/zeljko-cvijanovic-preporucuje/38074-обрад-кесић-трампове-наводне-санкције-додику-су-типичан-пример-лажне-вести

-

Вашингтон – Републиканска већина Представничког дома америчког Конгреса спречила је гласање о санкцијама против Русије које је претходно одобрио Сенат, преноси агенција „Асошијетед прес“.

Сенат (Фото: Википедија)

Агенција наводи да је уместо брзог гласања, на које су рачунале присталице санкција, нацрт закона достављен Одбору за спољне послове који ће проценити његов садржај. Уколико Представнички дом промени нацрт закона и прихвати да га у новом облику, уследиће политичко преговарање о усаглашавању о тексту са Сенатом.

Познати присталица санкција против Русије, конгресмен Елиот Енгел, изразио је забринутост зато што су републиканци обуставили изгласавање закона. „Ово ће успорити процес и дати Белој кући времена да замагли кључне напоре за позивање Кремља на одговорност“, страхује Енгел. Он је захтевао хитно гласање о предлогу закона.

Сенат је са 98 гласова за и два гласа против одобрио прошле недеље нове санкције против Русије и Ирана. Санкције против Русије „прилепљене“ су у виду амандмана на предлог закона о Ирану да би се убрзало њихово усвајање и отежало могуће одбијање председника Доналда Трампа да потпише закон.

www.vaseljenska.com/vesti-dana/republikanci-sprecili-glasanje-o-antiruskim-sankcijama/

-

Националисти у Македонији се играју са ватром због одбијања да предају власт и Европска унија треба да размисли о заустављању приступног процеса како би прекинула ову опасну ситуацију, изјавио је бивши представник ЕУ за Косово Питер Фејт.

– Има можда простора за санкције, неку врсту забране путовања или финансијске мере, које би биле усмерене директно на лидере ВМРО – рекао је Фејт за Ројтерс.

На питање да ли се залаже за увођење санкција или да ли их разматра ЕУ, Фејт је рекао: „Мислим, касније“.

Он је казао да националисти лидера ВМРО-ДМПНЕ Николе Груевског једноставно не слушају.

– Да ли ћемо да наставимо ову шараду или ћемо да повучемо црту и кажемо да је приступни процес завршен или да ће се окончати? То је питање које, према мом мишљењу, треба да поставимо – рекао је Фејт.

Фејт упозрава да уколико би се поновила ситуација са дељењем оружја као 2001. године врло брзо би се дошло до понора грађанског рата.

(Танјуг)

www.nspm.rs/hronika/piter-fejt-nacionalisti-u-makedoniji-se-igraju-vatrom-eu-treba-da-razmisli-o-zaustavljanju-pristupnog-procesa-moguce-sankcije-liderima-vmro.html

-

ЏАЗАИРИ: МОГУЋЕ ЈЕ ДА ЈЕ ЦЕХ МОСКВЕ ЈОШ МАЊИ ЈЕР СЕ ИСТОВРЕМЕНО СУОЧИЛА И ДА ПАДОМ ЦЕНЕ НАФТЕ  

  • Западне земље, које су иницијатори санкција, сваког месеца губе око 3,2 милијарде долара

СПЕЦИЈАЛНИ известилац УН за људска права – Идрис Џазаири, који се бавио проценом негативног дејства „једностраних принудних мера“ – саопштио је да су западне земље на санкцијама које су увеле против Русије током три протекле године изгубиле 100 милијарди долара.

„Приходи земаља које су иницирале санкције сваког месеца губе око 3,2 милијарде долара. А то значи да су за 36 месеци избубиле 100 милијарди $“ – нагласио је Џазаири.

Према његовим рачуницама, Русија је за то исто време изгубила 52-55 милијарди долара, односно – 1 одсто БДП.

Ово значи: безмало упола мање него што су санкције погодиле западне земље.

Џазаири је указао да је Русије највероватније изгубила осетно мање јер се време дејства западних санкција поклопило са падом цене нафте што готово онемогућава чисту и коректну рачуницу – колики је био негативни ефекат дејства само санкција.

Он је похвалио државни врх Русије да је у условима санкција и пада цене нафте деловао промишљено и ефикасно и да је чак успео да смањи инфлацију и обезбеди диверсификацију у националној економији.

Руски премијер Дмитриј Медведев претходно је изјавио да Москву уопште не плаше санкције  јер је „научила како да их искористи за своје добро“. За илустрацију је навео националну пољопривреду које је под санкцијама доживела прави процват.

Шредседник РФ, Владимир Путин, пре два дана је рекао да притисак Запада на Украјину да одустане од војне кооперације са Русијом његовој земљи помогао да створи једну сасвим нову привредну грану са добрим развојним шансама.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orb/un-zapad-sankcije-protiv-rusije-kostale-100-milijardi-dolara-a-rusiju-52-55-milijardi-$

-

 САРАЈЕВО – Амбасадорка САД у БиХ Морин Кормак изјавила је да санкције председнику Репоублике Српске Милораду Додику нису лако наметнуте, па не могу бити ни брзо укинуте.

„САД не намећу лако санкције. То је процес о коме се пажљиво размишља и заснован је на јасним стандардима владавине закона. Оно што тражимо, када наметнемо санкције, јесте да се промени политика и приступ. У овом случају то се односи на Дејтонски споразум. Промена политике и односа према томе омогућио би укидање санкција. Али, то је врло дуг процес“, рекла је она за ЕуроБлиц.

Према њеним речима, уколико Додик промени политику, оконча причу о референдуму о сецесији и ако види пуно поштовање Дејтонског споразума и одлука Уставног суда БиХ, биће јој задовољство да се са њим види, додајући да сусрет са Додиком зависи од њега самог.

„Из овога што сам описала врло је јасно да ово није флексибилна краткорочна политика, већ подразумева неколико месеци рада различитих агенција и размишљања о томе шта је довело до тога. Дебата о томе је почела у септембру након референдума у РС, којим се кршила одлука Уставног суда БиХ“, рекла је Кормак.

Упитана да прокоментарише то што ју је Додик прогласио непожељном у Републици Српској, она је казала да је свесна његових коментара, али да јој грађани и званичници приликом сусрета изражавају добродошлицу.

„Ја представљам САД и нашу амбасаду и оно што имамо јесте деценијама дуга сарадња са РС, са градовима, ентитетским властима и то посредством пројеката које спроводи УСАИД“, рекла је она и додала да нема индиција да ће се политика САД променити према БиХ након доласка нове администрације.

Говорећи о најави нове америчке администрације да би могла да преиспита позиције каријерних дипломата, Кормак је казала да очекује да остане до краја мандата, као и да јој је то потврђено од стране Вашингтона.

(Танјуг)

91.222.7.145/hronika/ambasada-sad-u-bih-sankcije-dodiku-nisu-lako-nametnute-pa-ne-mogu-biti-ni-brzo-ukinute.html

-

БиХ од данас је под енергетским санкцијама. Кривац је Федерација БиХ, која, за разлику од Републике Српске, није прихватила договорена законска решења, изјавио је директор Секретаријата Енергетске заједнице Јанез Копач.

  Сарајево ,фото Д.Миловановић

Иако се чинило да је све договорено, закон који регулише област електричне енергије и гаса није усаглашен у ентитетима и на нивоу БиХ. Зато ће санкције Енергетске заједнице ступити аутоматски на снагу, поручио је директор Секретаријата Енергетске заједнице Јанез Копач, који упозорава да БиХ више нико не узима озбиљно.

„Колико ја знам, а то је незванично, Република Српска је подржала закон, а Федерација је све одбила и враћа се на позиције из 2015. године, иако смо усмено све усклађивали и ускладили све до задњег детаља“, наводи Копач.

Он сматра да је могуће да под санкцијама БиХ буде онемогућен извоз струје, али не верује да ће до тога доћи. У питање се доводе и десетине милиона евра које су намењене енергетском сектору у БиХ.

Премијер Федерације Фадил Новалић каже да ти ресурси ни до сада нису кориштени, а верује да ће ускоро бити пронађено решење.

„Разматрали смо који је то пут да дођемо до компромиса унутар енергетске стратегије. Проблем је и даље гас, не можемо да се нађемо по том питању, а све у вези са електричном енергијом је решено“, каже Новалић.

Премијерка Српске Жељка Цвијановић сматра да сви актери нису отворено и искрено разговарали о том питању, али поручује да Влада Српске неће дозволити пренос надлежности и да законско решење мора бити у складу са Уставом.

„Постоје решења којима можемо да испунимо захтеве ЕУ, али исто тако да задржимо структуру какву имамо и да се зна ко је за шта надлежан. А све остало је манипулација да су одговорне ентитетске Владе“, каже Цвијановићева.

Ресорни министар на нивоу БиХ Мирко Шаровић сматра да је неодговорно да постигнути договор на свим странама у 99,9 одсто случаја, како каже, буде олако одбачен. Сматра да предложени закон решава суштинско питање надлежности на државном и ентитетском нивоу.

„Када је у питању гас, методологија за транспортну тарифу се доноси на државном нивоу, а саме тарифе у оквиру ентитета, што је суштинска подела која је задовољавала и једну и другу страну“, каже Шаровић.

Цвијановићева подсећа да не мора сваки предлог ЕУ да буде усвојен бескомпромисно. Она додаје да многе чланице ЕУ нису имале само једног регулатора, па опет нису биле под санкцијама. Савету министара поручује да уколико није способан да координише тај посао, онда у складу са договором унутар БиХ, питање усвајања закона на нивоу БиХ о регулатору, преносу и тржишту електричне енергије и гаса може бити решено путем механизма координације.

www.novosti.rs

-

ДРЖАВНИ СЕКРЕТАР САД ОБЈАВИО ДА ЋЕ САНКЦИЈЕ САД ОСТАТИ СВЕ ДОК МОСКВА НЕ ВРАТИ КРИМ КИЈЕВУ

  • Министарство иностраних послова Русије: „Нама фактички намећу конфронтациону парадигму односа, засновану на логици војног супротстављања. Закључак може бити само један: потребна је коренита промена природе те војне алијансе која се безнадежно заглибила у сопственој”

СЈЕДИЊЕНЕ Државе ће задржати санкције против Русије све док Москва не врати Крим Укрјини – изјавио је Рекс Тилерсон.

Нови амерички државни секретар притом је нагласио:

„Подршка Украјини са стране САД и НАТО остаје непромењена. Земље НАТО остају одлучне у својој подршци суверенитету и територијалној целовитости Украјине”.

Тилерсон је додао да ће Вашингтон инсистирати да Русија „реализује минске споразуме”:

„Наше санкције остаће на снази све док Москва не опозоце своја дејства која су довела до увођења санкција”.

На овај наступ шефа америчке дипломатије на заседању Савета НАТО, који је искористио да говори о „руској опасности”, одреаговало је Министарство иностраних послова Русије:

„Одржавање јединства у структури каква је НАТО  није лако, па заједнички мотив за државе чланице нађен у миту о руској опасности, у клевети о руској агресији и бесконачним заклињањима у неопходност колективног (натовског) супротстављања Москви”.

После оваквог `увода`, под рефлектором се нашао сам Тилерсон:

„Недоумице посебно изазивају такве изјаве државног секретара САД Тилерсона. Са жаљењем указујемо да су се такве оцене појавиле само дан након заседања Савета Русија-НАТО, за које је генерални секретар НАТО, Јенс Столтенберг, рекао да је протекло у „отвореној и конструктивној атмосфери”. Изгледа да та оцена нема никакве везе са ритуалним плесом који су натовци извели у свом кругу”.

МИП РФ посебно указује да НАТО наставља да појачава своје војно присуство уз границе Русије:

„Нама фактички намећу конфронтациону парадигму односа, засновану на логици војног супротстављања. Закључак може бити само један: потребна је коренита промена природе те војне алијансе која се безнадежно заглибила у сопственој прошлости јер само она може дати шансу променама набоље на плану европске безбедности”.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/tilerson-govori-o-ruskoj-opasnosti-i-obecava-podrsku-sad-i-nato-ukrajini