уторак, август 21, 2018

Тагови Вести таговане са "СДС"

СДС

Колегијум Народне скупштине Републике Српске заказао је за 17. октобар редовну скупштинску сједницу на којој би требало да буду разматрани ревизорски извјештаји и Приједлог резолуције о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности Српске. Питање које се након ове одлуке моментално отворило гласи – како ће се опозициони посланици понашати на заказаној сједници с обзиром на деструктивно понашање које су испољили на претходној. Један од опозиционих лидера, Вукота Говедарица, предсједник СДС, већ је наговијестио: „Или ће поштовати устав и законе или ће имати блокаду у парламенту, па нека засједају гдје хоће“.

Иначе, опозиционе странке у Српској, од када су посегле за физичком блокадом рада Народне скупштине РС, константно испостављају нове захтјеве владајућој већини, а при томе не одустају од оних са почетка своје листе, што се показало и на сједници Колегијума Народне скупштине РС који је у петак усаглашавао дневни ред за нову сједницу парламента. Не треба заборавити да је скупштинску сједницу, коју су опозиционари покушали блокирати, по први пут преносила приватна медијска кућа ТВ БН, која се иначе у значајној мјери финансира из буџетских средстава општина и градова у којима Савез за промјене има власт. То указује на „велика очекивања“ од поменуте сједнице и да је сценариј био одавно написан (прве припреме биле су у мају мјесецу).

Уједно, Говедарица је јавност обавијестио да је опозициони блок Савез за промјене, којем припада и његова партија, планирао да другу тзв. Скупштину народа одржи у амфитеатру Електротехничког факултета у Источном Сарајеву, али да им је накнадно отказано. Ради се о окупљању симпатизера власти опонентских партија, а које се настоји представити као скупштина народа, по узору на тзв. пленуме грађана, идеју коју су невладине организације настојале реализовати у Федерацији БиХ након уличних нереда почетком 2014. године, а која би била пандан институцији народне скупштине.

Иако је Говедарица, одговарајући на питања која су се односила на понашање опозиције на предстојећем скупштинском засједању, на конференцији за новинаре настојао бити тајновит, то није нимало тешко одгонетнути. Опозиција постаје све више арогантна, приликом изношења захтјева опозиционари не могу прикрити нетрпељивост према институцијама Српске. Однос према институцијама Српске је однос и према народу којег оне представљају, али лидери минорних политичких партија, са не више од два посланичка мјеста, наоружани новим брифинзима који су им дали осјећај сигурности и сигурних побједника у борби против „омрзнутог режима“, самоувјерено користе научене флоскуле типа „показали смо народу да се више нико не боји Додика“.

Тако да су и планови које надмени Говедарица приказује као план „А“ и план „Б“ прозирни и указују, не на могући прекид, већ на изазивање хаоса током предстојећег скупштинског засједања. Опозициони лидери као да су кодирани. Важно је осјећати се важан, изгледати снажно, побједнички. Флоскуле попут „Више се нико не боји Додика!“ и „Готов је!“, идентичне су паролама пучиста који су срушили Милошевића и увели Србију у један крајње депримирајући период. Пети октобар је производ Сорошевог капитала потпомогнутог логистиком америчких и британских тајних служби, те су и петооктобарске флоскуле креирали Сорошеви оперативци. Позив власти на дијалог и активности Ненада Стевандића на помирењу, опозицију су додатно увјерили да је „Додик готов“, да је „власт у страху“, и да ће се након инцидената на наредној (и свакој наредној) скупштинској сједници „режим срушити“. Планови „А“ и „Б“ не могу бити једноставнији – изазивати инциденте и не одустајати од парола и вокабулара из репертоара шарених револуција, које се обавезно претворе у црне.

Сличност са ликовима из „македонског сценарија“ више је него очигледна. Јасно је да иностраним рушитељима Српске треба карта на коју ће одиграти. У Македонији то је била најбројнија албанска десничарска партија, која не баштини само платформу Еди Раме и Тиранског договора, већ и идеолошки оквир Призренске лиге. Неопходан је био и инсајдер који ће Македонију изнутра да поткопа. Пронађен је у Зорану Заеву, који ће законом о језику Македонију практично поцијепати на два дијела, што ће водити њеном нестанку као државе. У Српској није дефинитивно одређено ко ће играти улогу Заева, још се тражи ко ће бити „први међу једнакима“. Стратегија је одавно позната, а планирана још у мају ове године: инциденти, конфликт, хаос током скупштинског засједања. Затим би слиједило „увођење демократије“, односно, уз посредство странаца и странака из Федерације предвођених са СДА, довођење опозиције на власт. Ако „ненародни режим“ не пристане на захтјеве опозиције (а они су неспроводиви), сједница скупштине ће бити блокирана.

Понашање дијела опозиционих посланика на претходној сједници није био „пасивни отпор“, већ увод у насиље које се избјегло захваљујући маестралном потезу скупштинског руководства, које је посегло за пасивном противмјером. Али, од насиља се није одустало. Медијске припреме су у току. Полиција се настоји приказати као „Додикова, а не народна“, и да дјелује незаконито. Земљама у окружењу и ЕУ шаљу се поруке да се припреме за „демократско рјешење“ у Српској, и да подрже захтјеве опозиције. Проблем је што све више земаља у ЕУ зазиру од БиХ, па тамошњи медији и не прате овдашња збивања, а „окрећу главу“ и од оног што се дешава на Балкану уопште. Планови „А“ и „Б“ су дизање тензија током скупштинског засједања захтјевима који ће бити непрекидно испостављани, иако ће дневни ред на клубу посланика привидно бити усаглашен, само да би засједање почело и већ виђени сценариј се наставио. Тада ће услиједити инсистирање на новим тачкама дневног реда (смјена министра Лукача, пад Владе итд). Ово би се могло предуприједити ако би предсједник Народне скупштине на конференцији за новинаре објаснио да су ставови о дневном реду усаглашени између клубова посланика и да нових тачака ван договореног дневног реда неће бити, те би све изван усаглашеног била опструкција и увод у насиље. Уосталом, опозиционари су медијима већ најавили „дневни ред“.

Да подсјетимо:

Бранислав Бореновић: „Посланици опозиције на наредној сједници парламента Српске ће бити у сали и наставити инсистирати на својим легитимним захтјевима.“ (17. 09. 2017.)

Игор Црнадак: „ У Македонији је нереде направила власт, а у Републици Српској власт ће отићи након 12 година. Власт грађане плаши „македонским сценаријем“, али не схвата да се неће догодити „македонски сценарио“ већ сценариј Српске.“ (17. 09. 2017.)

Драган Чавић: „Лукач подгријава атмосферу и води РС у правцу врло озбиљних кофликата, што никоме није потребно.“ (16. 09. 2017.)

Драган Мектић. „По чему је споран „македонски сценарио“, нека се догоди у Републици Српској.“ (17. 09. 2017.)

Драган Чавић: „Блокада парламента све до испуњења захтјева опозиције.“ (13. 09. 2017.)
Вукота Говедарица и Бранислав Бореновић: „Додик је тражио састанак, али не одустајемо од блокаде.“ (13. 09. 2017.)

Изјаве попут наведених дају се као „увод у право“ земљама Запада да подрже опозицију у рушењу „ненародног режима“, који се противи уласку у НАТО и ЕУ. При томе се, опет, указује да власт опстаје „уз подршку Руса али и Србије“. Одбијање састанка који је иницирао предсједник Српске се истиче јер се ширим круговима емитује порука „он није наш предсједник“. Са стране је опозиционарима већ сугерисано да позив на састанак указује на страх и несигурност. Међутим, доћи ће вријеме када ће представници међународне заједнице инсистирати да опозиција оде на састанак са предсједником Српске (као што су у Македонији отишли код предсједника Иванова) како би се дао легитимитет пројектованој привременој, тј. заједничкој влади у којој опозиција треба да буде (и коалиција Домовина, такође). Наравно, све ово вриједи ако се ствари буду одвијале према предвиђеном сценарију: подизање тензија, инциденти па насиље током сједнице скупштине; „спашавање опозиције“ од „ненародне полиције“, смјена министра Лукача, интервенција „државних органа“ (СИПА) уз асистенцију НАТО трупа из сусједне Хрватске како би се „увео ред“ у Бањој Луци и дошло до „привремене владе“.

Шта би та привремена влада, или неко друго прелазно рјешење, радила до наредних избора? Привремена влада је толико битна да се у познатим амбасадама процјењује да без ње сви планови на урушавању Српске падају у воду. Она мора прихватити да спроведе све одлуке Уставног суда и све одлуке Савјета министара БиХ (који се аутоматски претвара у Владу БиХ). Зато се већ сада политички и медијски снажно подржава предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић и непостојећа већина у Парламентарној скупштини БиХ. Ову чињеници чланице ПИК-а игноришу, иако би ОХР требало да „истумачи“ рјешење и дисциплинује постојећу, или да „зелено свјетло“ за нову већину. Прећуткује се посљедична дисфункционалност БиХ. Из амбасада које се оглашавају и поводом бенигних проблема, сада се не оглашавају, а с помном пажњом се прате дешавања везана за сједнице Народне скупштине Републике Српске.

С обзиром да се удара на темеље државности Републике Српске и да се доводи у питање њен опстанак, одговор Републике Српске треба да буде снажан и прецизан. То, наравно, изискује медијску припрему, ширу мобилизацију позиције (трибине, скупови) како би се ситуација представила онаквом каква јесте. Уједно, посланицима који буду поново посегли за насиљем треба најавити да ће сваки екцес бити процесуиран, а одговорнима укинут посланички имунитет. Најава министра Лукача о спровођењу истраге о нередима у Народној скупштини уплашила је посланика Адама Шукала, па је он, заједно с другима, провјеравао да ли је органима правосуђа против њега поднијета кривична пријава. Када се увјерио да није, то је протумачио да је власт у страху и да се не усуђује да иде даље. С друге стране, опозициони лидери подносе кривичну пријаву против директора Службеног гласника Српске због необјављивања скупштинске одлуке о спровођењу референдума о Суду и Тужилаштву БиХ, како би код људи на јавним функцијама уносили страх, а највише се труде да блокирају полицију да не би интервенисала у наредним дешавањима.

Слика полицајца у униформи који је сам стао пред групу опозиционих посланика и са њима учтиво разговарао приказује се као „брутално полицијско насиље“, коришћење „дугих цијеви“, захтијева се смјена министра Лукача због „полицијског насиља“ итд. Ако заисте желе видјети како полиција реагује у сличним ситуацијама, нека погледају снимке интервенције полиције недавно у Барселони, или у Паризу поводом протеста због закона о раду или, пак, слике интервенције полиције у САД. Сузавац, гумени меци, употреба васпитних палица и средстава принуде… Полиција Српске је по ефикасности водећа у региону и с њом се није играти.

Шта ће урадити институције како би се сачувала Република Српска? Ради се о заштити критичне инфраструктуре и управљању кризним ситуацијама, материји која је законом регулисана. Мало је вјероватно да су је они који планирају нереде проучили те и не претпостављају како ће изгледати одговор Српске.

Одмах након одржаних општих избора у БиХ у октобру 2014. године, на којима су између осталих бирани чланови Председништва БиХ, председник и потпредседници Републике Српске (РС), народни посланици у Народној скупштини РС, отпочео је процес институционалног и ваниституционалног оспоравања резултата избора од стране опозиције у РС.

Резултати избора су били, можемо рећи, врло тесни, с обзиром да је Младен Иванић, кандидат Савеза за промене однео победу над Жељком Цвијановић (кандидатом СНСД-ДНС-СП) за свега 7000 гласова, док је Милорад Додик (СНСД) у гласању за председника РС однео победу над Огњеном Тадићем (СДС) за око 7000 гласова. Када је реч о резултатима за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, СНСД Милорада Додика је освојио 6 мандата, два мање него на претходним изборима, а СДС 5 мандата, један више него на претходним изборима, али је разлика у броју гласова била око 45 000 у корист СНСД, знатно већа него за чланове Председништва БиХ и председника РС. Када је реч о резултатима избора народних посланика за Народну скупштину РС, СНСД је освојио 32,28%, или 29 мандата, а СДС 26,26% или 24 мандата. Разлика у броју добијених гласова је приближно једнака разлици добијених гласова за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.

С обзиром на наведене резултате настао је проблем конституисања институција РС и органа власти. Установљавање скупштинске већине текло је врло тешко и споро. На крају се испоставило да Савез за промене (СДС, ПДП, НДП и СРС РС) није у стању да форимира скупштинску већину. То је за њих било врло фрустрирајуће, с обзиром да су у току предизборне кампање били уверени у и најављивали убедљиву победу. Коалиција СНСД, НДС и СП успела је да састави скупштинску већину у Народној скупштини РС. Савез за промене је од самог почетка почео оспоравати формирану већину у Народној скупштини РС, оптужујући СНСД да је то учињено куповином гласова. Иако ниједна странка која је учествовала на изборима није оспорила резултате избора, нити је изнела оптужбе да је било крађе гласова, мала разлика у резултатима изазивала је неспокојство и разочарење у редовима Савеза за промене. Формирана је стара-нова власт чију окосницу чини СНСД, партија Милорада Додика. Савез за промене је на тим изборима био најближе освајању власти, али им се није посрећило. Губитак избора ипак није обесхрабрио партије-чланице Савеза за промене, него их је још више „инструирао“ и ујединио, и оне су наставиле врло оштро и грчевито да нападају нову-стару власт.

Савез за промене је успео заједно са СДА и ХДЗ да формира власт на нивоу БиХ, иако је СНСД са странкама окупљеним око њега имао већину српских посланика у Представничком дому парламентарне скупштине. Ово је био први случај да коалициона власт на нивоу РС не одсликава исту коалицију српских странака на нивоу власти у БиХ. Ово се може сматрати једним од врло значајних извора сукоба између Савеза за промене, који је на власти на нивоу БиХ, и власти у РС. С обзиром на природу односа у БиХ и државног уређења, као и ради заштите интереса РС и њене позиције у оквирима БиХ, неопходна је потпуна сарадња и координација између институција РС и српских представника у органима БиХ. Српски представници у органима БиХ морају да уважавају одлуке Народне скупштине РС, да их спроводе и бране када је реч о заштити виталних интереса српског народа и РС на нивоу БиХ.

Међутим, политичка нетрпељивост и острашћеност према СНСД-у, настојање да се „режим Милорада Додика“ скине са власти по сваку цену, те превелика и, могло би се рећи незајажљива жеља за влашћу странака из Савеза за промене, као и врло опор и оштар одговор власти у РС на политичке насртаје Савеза за промене, довели су до тоталног политичког, као и личног сукоба партијских лидера и разлаза, без икаквих шанси да дође до приближавања политичких ставова власти и опозиције у РС.

Опозиција у РС, која је истовремно власт у централним органима на нивоу БиХ, учвршћује своју позицију на нивоу БиХ, користећи све полуге и механизме власти у Сарајеву, као и институције БиХ, да би се обрачунала са „режимом Милорада Додика“. Истовремено, политички фактори у Сарајеву задовољно трљају руке.

С обзиром да је Савез за промене очекивао и био убеђен да ће добити изборе и доћи на власт у РС, он је у свом политичком деловању и нападању „режима Милорада Додика“ отишао толико далеко, да после пораза на изборима није било начина да се успостави нормална политичка комуникација између странака валсти и опозиције. СДС је изгубио прилику и шансу да се отараси „малих коалиционих партнера“ и да уђе у „велику коалицију“ са СНСД. Сада им је остало једино да још више продубљују ископане политичке ровове и да траже савезнике и у оним политичким снагама у БиХ које се здушно залажу да се РС укине или претвори у празну политичку љуштуру.

Последња дешавања у Народној скупштини РС, која су изнедрила неке нове облике и методе опозиционе борбе, а која су започела „борбом за поштовање Пословника о раду Народне скупштине“, довела су од стране опозиције до потпуног одбацивања слова Пословника и деморатског духа у раду институција РС.

Можемо се сложити да се власт у РС не може подичити добрим економским успесима, да народ тешко живи, да је све више сиромашних, да млади одлазе из РС, да је политичка култура у институцијама на ниском нивоу, али то нису разлози за урушавање институција РС, које представљају једини инструмент преко кога се могу решавати сви набројани проблеми. Да ли је онемогућавање рада Народне скупштине, које је уследило применом пасивне силе од стране опозиције, крајња мера на коју се опозиција одлучила, да ли је то само врх леденог брега у сукобу опозиције и власти или је знак да истиче време за неке политичке процесе и потезе које морају повући опозициони лидери и тако довести до крупних политичких промена у РС?

Добро је познато да, у скоро свим парламентима, парламентарна већина намеће „парламентарну тортуру већине“, подржавајући потезе и законске предлоге извршне власти, али све у оквирима уобичајених демократских процедура, које су есенција демократије. Такав је случај и у РС. Када мањина у парламенту изгуби „стрпљење“ и пожели да преузме власт, онда она прибегава и другим методама борбе, које су све мање политичке. Тако је опозиција у Народној скупштини РС, незадовољна одлукама скупштинске већине, подстакнута и потпомогнута спољним факторима пожелела да она „мало влада“.

Иако је Савез за промене добио релативно велики број гласова на изборима и има снажну бирачку базу, он у овој фази своје политичке борбе, у којој се користи виђеним методама, нема подршку и одобравање те исте бирачке базе. Чак се све већи број народних посланика и народних представника из Савеза за промене одлучује да напусти њихове редове. Народ и грађани РС препознају све опасности које прете РС и српски народ је потпуно свестан колики је значај институција РС и да му једино РС гарантује равноправност и опстојност у оквирима БиХ, а не никао неке институције из Сарајева. То је добро за РС.

Дакле, политички сукоби унутар РС и њених институција, су последица два концепта борбе за РС. И власти и опозиција у средиште своје борбе истичу РС. Опозиција „спашава“ РС од „ненародног, корумпираног система, који ће да доведе до уништења РС, тако што ће уништити основну животну супстанцу РС“, која ће као таква постати лак плен било кога непријатеља. Осиромашен народ, гладан и жедан неће се моћи „напојити и нахранити патриотизмом“, како то сматра опозиција, што је донекле и тачно. Међутим, поред свих економских тешкоћа у РС, за које велики део одговорности по природи ствари сноси власт, стање у друштву није такво да би било потребно организовати народне немире, рушити институције РС и сл. Грађани знају квалитете и власти и опозиције. У актуелним светским и регионалним економским приликама, било која власт би врло тешко могла знатније унапредити економски положај грађана. Сигурно је једно, а то је да свака власт, па и актуелна власт у РС, може успоставити социјално праведније друштво, смањити корупцију, која је врло распрострањена у РС. Није добро ако нека власт своје евентуалне пропусте и неекономично располагање буџетом и народним парама, прикрива и оправдава угроженошћу РС од стране опозиције у спрези са спољним фактором.

Ипак, власт у РС, за коју опозиција каже да је својевремено „дошла на тенковима СФОР-а“ национално је очврсла, постала је самосвесна и врло успешно штити виталне интересе РС и српског народа од различитих насртаја споља и од нарушавања дејтонског концепта БиХ и бори се за стабилну РС, штити имовину РС, истрајава на механизму координације између ентитета и на нивоу БиХ а, када је реч о наступу БиХ на спољном плану, залаже се за војну неутралност БиХ, уско и блиско сарађује са Србијом и развија и јача специјалне и паралелне везе и односе са снажно израженом жељом да РС и Србија постану једно, свесна које опасности и препреке у том смислу постоје. Зато се овакво деловање власти у РС може сматрати патриотским, у складу са концептом „јака и стабилна РС у оквирима дејтонске БиХ“, која је оно што су се договорили и што ће се договарати Ентитети.

Овај концепт је добар и прихватљив за српски народ, али мора бити допуњен и подржан снажнијим економским развојем РС, унапређењем економског и социјалног положаја свих грађана у РС. Овакав концепт је трн у оку политичког Сарајева, западних сила, пре свих САД и неких моћних чланица ЕУ, као и кључних исламских држава. Зато ће они тражити савезнике на унутрашњем плану за рушење власти у РС и смену председника РС Милорада Додика.

Други концепт који се такође у редовима опозиције пропагира у „име РС“ јесте концепт јачања БиХ као „функционалне државе“, како би се лакше одвијали „процеси евроатлантских интеграција, економског развоја БиХ, унапређења животног стандарда свих грађана, па тиме и РС“. Према овом концепту није „никаква штета нити то представља опасност“ да се још неке надлежности са Ентитета пренесу на БиХ, како би она била „функционалнија и како би као таква доприносила напретку и Ентитета“. Па када тај напредак буде тако снажан и изражен, онда ће Ентитети бити укинути.

С обзиром да Савез за промене врши власт у Сарајеву на нивоу БиХ, он свој политички опстанак везује за опстанак и јачање власти у Сарајеву на нивоу БиХ. Такође, Савез за промене је „препознат“ од стране свих оних који су против РС као савезник у борби против РС. Да ли је Савез за промене тога свестан, то је питање.

Вероватно да су намере већине функционера из Савеза за промене, и оних који су носиоци функција у Сарајеву, да се унапреди економски развој РС, да се смањи корпупција, да РС буде демократска и да њене институције функционишу на демократским принципима. Међутим, све што је повезано за њиховом горљивом жељом за влашћу и жељом за склањањем Милорада Додика са власти у РС им не омогућава да уоче стварне намере њихових „подржаваоца“ у њиховим „демократским намерама“, које могу довести да растакања РС. СДС, као најјача странка у Савезу за промене, некада као свенародни покрет, у процесу од „декларације до конституције“, створила је РС. Очекивати је да се СДС према свом „чеду“ односи родитељски у најискренијем и најприроднијем смислу. Можда не би требало никога из Савеза за промене називати издајницима, иако су неки њихови поступци, поступци издајника. Можда они тога нису ни свесни. Ипак се треба плашити оне у народу познате изреке, „ја сам те родио, ја ћу те и убити“. Нема нико право да некоме коме је удахнуо живот, тај живот и одузме.

На велику народну срећу, са „обојеном револуцијом“ у РС се  вероватно закаснило. Идуће године су редовни избори, па ће народ и грађани да кажу своје. Изабраће ону власт за коју сматрају да ће за њих и за РС бити најбоља. Или ће одбацити постојећу па изабрати нову из редова садашње опозиције или неког другог, или ће подржати намере и способности постојеће власти па се поново за њу одлучити.

 

 

 

У Републици Српској распламсала се расправа о приступању НАТО савезу. Док се предсједник Српске Милорад Додик залаже да однос према НАТО буде референдумско питање, из опонентског СДС противе се том ставу и већ су га назвали непромишљеним и конфликтним. Повод за полемику била је одлука Уставног суда БиХ да се Велики Жеп (11 000 хектара земљишта са пратећим објектима), иначе војна имовина, књижи, односно катастарски и у грунту упише као имовина БиХ, а не Републике Српске, што налаже слово Дејтона (имовина је власништво ентитета). НАТО је брзоплето пожурио да поздрави судску одлуку, што је преседан – потпуно је неуобичајено да се Алијанса уплиће у надлежност правосуђа). Исто је учинио и Бакир Изетбеговић испред СДА. Након Додиковог противљења и прозивке НАТО због политичке обојености, Вукота Говедарица, лидер СДС, опонирао је предсједнику Додику и за Додиков став изјавио да је непромишљен и обична манипулација.

Говедаричин иступ, кохерентан са Изетбеговићевим виђењем односа БиХ-НАТО, покушао је да ублажи Недјељко Гламочанин, потпредсједник СДС, истичући да ће СДС „пратити Србију“. Али, какав је став Србије о НАТО? Србија се изјаснила за војну неутралност, залаже се за сарадњу и са Русијом и са НАТО, те Војска Србије учествује у војним маневрима са војницима НАТО пакта, али и са руским ваздушно-десантним снагама. Србија купује белгијске (НАТО) пушке, а нада се да ће јој Русија напокон испоручити шест мигова, тенкове и топове. Ако ће Република Српска „пратити Србији“, то би значило да МУП Српске након вјежби са америчким специјалним снагама, у Српској треба да одржи вјежбу са руским специјалцима. Али, ни здружена вјежба МУП-а Српске са МУП-ом Србије „Дрина 2016“, одржана у Шепку код Зворника крајем августа прошле године, није без проблема могла да се обави, те је њено извођење помјерено на србијанску страну моста. Отпор идеји да вјежба буде одржана на територији Републике Српске пружали су управо кадрови СДС у Савјету министара БиХ (Драган Мектић, министар безбједности). Значи, парола „пратићемо Србију“ обична је фарса, а стварни мото гласи „пратићемо Изетбеговића“. Наиме, Бакир Изетбеговић је гостујући на сарајевској ТВ1, одговарајући на питање због чега је, прије три године, за партнера у бх власти изабрао странке окупљене око СДС-а а не СНСД-а, отклонио сваку дилему поводом НАТО полемике у Српској: „Разговарали смо са свима, и онда смо се одлучили за једну групу српских странака која је, једноставно, нудила више. Нудила је нормализацију односа у БиХ, искорак у односу на НАТО, смирење, помирење.“ Истом приликом Изетбеговић је Милорада Додика означио главним кочничарем НАТО пута и европских интеграција.

НАТО се није трудио да придобије Србе. Након првог озбиљнијег терористичког напада у БиХ (дизање у ваздух полицијске станице у Бугојну) начелник НАТО штаба у Сарајеву у јавном иступу је изнио да се није радило о терористичком чину и да је тероризам квалификација којој нема мјеста. То је било потпуно у колизији са оцјенама које су о нападу у Бугојну изнијели директор Федералног МУП-а и директор СИПА, те је став НАТО још више чудио. НАТО је све до терористичког напада на америчку амбасаду у Сарајеву о терористичкој пријетњи у БиХ говорио с потцјењивањем и омаловажавањем. Зашто НАТО не направи акцију или на било који начин не помогне гашењу мреже параџемата који представљају терористичку инфраструктуру? Зашто ништа није учинио како би се спријечио одлазак босанских младића на сиријско ратиште? Посљедња антитерористичка акција коју је НАТО извео била је непосредно након завршетка рата када су снаге ИФОРА извеле десант на терористички камп у Погорелици код Фојнице, након чега су наложиле смјену министра одбране Федерације БиХ и директора АИД-а, бошњачке тајне службе.

Зашто НАТО данас неће ни да се изјасни о растућем тероризму у БиХ? На тај начин би донекле ублажио негативне емоције код Срба које ствара спомињање имена овог војног савеза због познатих разлога (отворено војно сврставање НАТО на страну српских противника у протеклом рату)? Шта је НАТО учинио да би се ублажиле посљедице употребе муниције са осиромашеним уранијумом? Да ли је помогао лијечењу дјеце са малигним обољењима, да ли је олакшао живот било коме ко и данас пати због употребе нуклеарног оружја? Шта је учињено да се санирају посљедице радијације на контаминираним подручјима? Колико нам је НАТО, уопште, помогао?

НАТО је много могао урадити по наведеним питањима. А није. Да јесте, данас би се могао позвати на урађено и приказати се као заштитник од тероризма, и убјеђивати нас да је снага на коју се можемо ослонити приликом елементарних непогода као што су поплаве и ватрене стихије. Бригом о обољелима од карцонегених болести, директне посљедице НАТО удара забрањеним оружјем, учинио би пуно на поправљању перцепције о себи код локалног становништва. НАТО се није потрудио да нас убиједи да је постао другачији.

Не жели ни Изетбеговић да БиХ уђе у Сјеверноатлански савез, али политички став по овом питању (добро познат уском кругу најближих сарадника) неће да јавно изнесе. Како ће Изетбеговић желити оно што његов ментор, турски предсједник Тајип Ердоган, одбацује? Турска је након неуспјелог пуча вршила хапшења завјереника у Инџирлику, најважнијој НАТО бази на Блиском истоку, а претходно је тој бази била искључена струја и вода. Исто тако, Турска је упутила понуду Руској Федерацији за куповину противрекетног система С-400. Ердоган је на корак до одлуке о изласку Турске из НАТО. Ко је, онда, у БиХ искрено за НАТО? Хрватски политички блок, предвођен ХДЗ БиХ, што и јесте логично с обзиром да је Република Хрватска пуноправна чланица Алијансе. Хрвати, уобичајено, мудро ћуте док се „Додикови Срби“ и Бошњаци свађају.

Да ли НАТО нуди гаранције да ће након приступања БиХ овом савезу политички капацитет Српске остати неокрњен? Не, НАТО ради супротно. Како онда да будемо за НАТО? НАТО жури да запосједне војне објекте на Мањачи, у Хан Пијеску, у Билећи. Заклања се иза одлука Уставног суда, ради мимо институција и народне воље, намјерава тихо спровести окупацију Српске. Одговор Српске је референдум. Што прије га организовати, још ове јесени! Иницијатива предсједника Додика заслужује пуну подршку.
А СДС? Шта рећи? Наставе ли садашњи кадрови ове партије са политиком склањања под Бакирове скуте, након наредних избора остаће их жељне посланичке клупе.

-
Након СДС-а, прозивке на рачун РТРС-а стижу и из Удружења грађана „Одговор“, које је формирао бивши начелник Сребренице Ћамил Дураковић.
Прозивке на рачун РТРС-а - Фото: РТРС

Прозивке на рачун РТРС-аФото: РТРС

Из овог удружења позивају све повратнике у Републику Српску да престану са плаћањем РТВ претплате док, како кажу, не промијене руководство и однос према Бошњацима на РТРС-у.

Неспорно, посриједи су политички притисци, поручује струка. У позадини је ријеч о политичкој борби опозиције против Милорада Додика, усмјереној на борбу против државности.

„Уплате за претплату за јавни РТВ сервис БиХ не иду на јединствен рачун, а менаџмент РТРС-а лоше управљање настоји да прикрије задржавањем прикупљених средстава и гомилањем дуга према БХРТ-у“- овако је покрет „Одговор“ упозорио повратнике у Српску о наводном лошем опхођењу РТРС-а према грађанима.

„Негирање злочина, континуирано медијско хушкање, суптилне поруке против опозиције и политичких представника који долазе из несрпских заједница. Све то на челу са директором Драшком Милиновићем, чији инкасанти по терену скупљају 10 милиона марака годишње, а стање само иде на горе, због неодговорног управљања новцем“, наводе из овог покрета.

Као по истој матрици, на рад и финансијско стање РТРС-а јуче се у отвореном писму обрушио лидер СДС-а Вукота Говедарица.

„Да ли Ви, господине Милиновићу, заиста вјерујете да смо сви ми толико наивни да би повјеровали да је за лоше финансијско стање РТРС-а одговорност у Федерацији која не убире претплату на задовољавајућем нивоу!?“, навео је Говедарица у писму.

Генерални директор РТРС-а Драшко Милиновић поручује да управо зато РТРС трпи вишемилионске губитке, јер на годишњем нивоу у просјеку чак 540.000 домаћинстава у Федерацији БиХ не плати РТВ таксу. И тврдње СДС-а о огромним дуговањима јавног сервиса потпуно су, каже, нетачна јер су обавезе према добављачима од 2014. до данас смањене за преко 2,5 милиона КМ.

СНСД-ов посланик у бх. парламенту Сташа Кошарац оцјењује да СДС не бира средства да се обрачуна са републичким институцијама.

– Забрињава чињеница зашто се у том писму није питало колико БХРТ дугује РТРС-у? Колико Федерална ТВ у том систему дугује РТРС-у? Видљиво је да се жели напасти РТРС и да се тај посао напада на РТРС неће завршити само овим отвореним писмом. Нови модел који ће уводити јесте РАК, која је већ једном санкционисала РТРС – сматра Кошарац.

Неспорно, све то је покушај притиска на јавни медијски сервис Српске, каже струка. Једнострана оцјена опозиције за стање у РТРС-у је неприхватљива, јер за свој рад одговара Народној скупштини. Као медиј који објективно информише, кажу, не чуди што је у центру критика.

– Право свакога је да покрене одређене спорове уколико има основа. Мислим да у овом тренутку нико, па ни СДС нема основа да тврди како је уређивачка политика РТРС-а пристрасна и да су потпуно избацили опозицију из политичког живота Републике Српске – каже Милован Милутиновић, декан ФПН на НУБЛ.

И аналитичари у Србији цијелу ситуацију виде као политичку борбу, односно нападе опозиције на Милорада Додика. И то само по себи, сматрају, и није проблем, да напад на РТРС не би истовремено био и проблем рушења неких од главних симбола државности.

– Тако, када као Вукота Говедарица поредите РТРС са Гебелсом, а зна се ко је он био, значи да сте потпуно изгубили све могуће норме регуларне политичке борбе и да заправо борбу против Додика усмјеравате као борбу против државности. И то је по мом мишљењу потпуно недопустиво – истиче аналитичар Жељко Цвијановић.

Досадашња пракса СДС-а говори о моделу који ће још бити присутан, а то је да се значајне институције Републике нападају из Сарајева, поручују из Српске. Видљиво је, кажу, да СЗП-у смета објективан приступ РТРС-а, који грађанима указује на понашање њихових кадрова у Сарајаву.

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=262347

Шта се то збива са опозиционим Савезом за промјене у РС, односно са представницима РС у заједничкој власти у Сарајеву? Српски министри у Савјету министара БиХ гласали су да оспоравање „геноцида у Сребреници“ буде кажњиво са 5-10 година затвора!!! Да ли је могуће да СДС – политичка странка која је била на челу националног покрета који је створио Републику Српску, свјесно ради на њеном рушењу? И какав је спољни контекст овог скандалозног геста?

Уочи избора 2014, СДС односно Савез за промјене (СЗП) критиковао је власт, конкретно Иванић-Додика, поред осталог, и зато што води политику конфронтације Српске са Федерацијом и свијетом. Односно да заоштравањем односа унутар БиХ и изван ње настоји да прикрије лоше социјално-економске резултате унутар РС. Можда је то, с обзиром на „Додикову реторику“, тј. његову склоност да на прву лопту жестоко узвраћа на сваку провокацију према РС и њему као предсједнику, ма одакле долазила, могло да изгледа и тачно. У бошњачком комшилуку, ЕУ и САД је добро примљено као основа за пројекат изборног рушења тврдоглаве власти у Бањалуци.

Пројекат није прошао јер су СНСД (са ДНС и СПРС) и Додик добили већину у РС, те посланика више у парламентарној скупштини у Сарајеву. Ипак, предизборно ширење руку према комшијама и свијету дало је резултат. СЗП је, и са послаником мање, СДА прихватио за коалиционог партнера у формирању заједничке власти на нивоу БиХ (Скупштина и Савјет министара). А Иванић је, како је недавно потврђено, бошњачким гласовима у РС побиједио за трочлано Предсједништво БиХ.

Како ће изгледати та коалициона инфериорност СЗП-а, показало се већ на конститутивној сједници Савјета министара када је аплаузом пропраћен програм премијера Звиздића да два ентитетска министарства пресели из Бањалуке у Сарајево. А онда је дошла СЗП-ова пасивна опструкција у Скупштини РС приликом гласања о референдуму о враћању правосуђа у надлежност ентитета. Па затим спор о механизму координације за преговоре са ЕУ, који је искључивао директну улогу власти у РС. А када је Бакир Изетбеговић „у име БиХ“ пред Судом у Хагу обновио тужбу против Србије за агресију и геноцид иза леђа Иванићу, овај је одлучно реаговао уз напомену да је већ и њему прекипјело. Повукао је послије тога лидер ПДП-а у СЗП-у неколико државничких потеза као што су постројавање српског пука АБиХ на прослави Дана РС и прекид комуникације са Инцком због поређења обиљежавања рођења РС са оним у Блајбургу.

Ови Иванићеви потези, међутим, више наликују пријеком Додику него конструктивној политици коју је он био најавио. Поставља се питање шта су резултати те његове „боље сарадње са комшијама и свијетом“, изузев повремених реакција на подвале друге стране. Са СДС-овим члановима у Савјету министара БиХ, међутим, нема баш никаквих дилема.

Власт опозицију, или опозиција власт често олако проглашава издајничком. Када се ради о старим и великим, моћним и стабилним државама које је реално тешко довести у питање, то се доживљава као само политички острашћена фраза. Када се то догађа у младим државама које многи споља и изнутра оспоравају, неке политичке одлуке, директно или индиректно, могу заиста да значе бити или не бити за њихов опстанак. Потези Мирка Шаровића и Драгана Мектића несумњиво спадају у ту категорију. О лику и дјелу овог посљедњег недавно је сличним поводом већ довољно речено. А када је ријеч о ветерану СДС-а, бившем предсједнику РС и српском члану Предсједништва БиХ, неки асоцирају бизаран догађај када је прије више од десет година под иностраним притиском поднио оставку на високу функцију, затим био и ухапшен и суђен, а потом исто тако изненада пуштен и рехабилитован.

Шаровић је не само члан ужег руководства СДС-а и министар спољних послова странке него и човјек који вуче све конце у њој. Једино се тако може објаснити да га се СДС није одрекла ни након дебакла на локалним изборима. А поготово да се ни под руководством новог шефа партија није дистанцирала од политике коју воде њени представници у Сарајеву ни по цијену даље компромитације међу чланством и бирачима. Гласањем против сваке критичке расправе о „геноциду“ у Сребреници под пријетњом тешке затворске казне, он није довео у питање само опстанак Српске као „геноцидне творевине“ и судбину своје странке која је, испада, политички предводила „геноцид“ него, ни годину пред изборе, и властиту политичку будућност. Изузев ако не рачуна на неки преокрет на линији пријетњи које споља стижу Републици Српској и њеном лидеру, првенствено од америчких дипломата и експерата из круга Клинтонових из „дубоке државе“.

Тако долазимо и до спољног контекста. Најновија етапа саге о „геноциду“ у Сребреници и његовој критичкој недодирљивости започела је британским предлогом резолуције у СБУН, коју је зауставио сада покојни руски амабасадор Ћуркин. Касније је из Лондона пуштена прича да је резолуцију иницирала добро удата бошњачка лобисткиња Нерминка Хељић како би се заташкао интерес Запада да стављањем тачке на преиспитивање „геноцида у Сребреници“ заштити алиби за сва непочинства чланица НАТО-а и САД у Српској и Србији. Али, ако им није успјело споља, преко Ист ривера, зашто не би покушали изнутра, дискретније и преко домаћих снага.

Да САД и ЕУ нису одустале од овог посла, повјереног Британцима као велемајсторима за ујдурме на Балкану, показала је необична акција Неле Кубуровић, министарке правосуђа у Србији која је наизглед из чиста мира и самоиницијативно предложила „закон о забрани преиспитивања геноцида уколико га донесе неки међународни суд“. У медијима и посланичкој дебати потрошени су силни контрааргументи о политички суицидним посљедицама по државу и о кршењу права на слободу научног истраживања, али је закон изгласан у Скупштини. Потоњи покушај Бакира Изетбеговића да Међународни суд правде донесе одговарајућу пресуду о геноциду није успио, али поред онога за злочине постоји у Хагу још међународних судова који би могли да активирају „Нелин закон“. А ономад је Европски парламент подржао Кандићкин РЕКОМ и сугерисао Србији „да предводи његово регионално оснивање, те да осуди све облике јавног негирања геноцида“.

Нећу експлицитно да повезујем исте или сличне иницијативе Кубуровићке, Кандићке, Хељићке, Изетбеговића, Шаровића и Мектића, а поготово да умишљам неког спољног координатора да не бих испао „теоретичар завјере“. Али, мора се рећи да постоји основана сумња о некој тајној вези јер је заиста необично да се у српским земљама и западном иностранству толики толико труде да запечате „истину о геноциду у Сребреници“, а истовремено мање брину за хрватски геноцид над Србима у Јасеновцу и турски над Јерменима. Добро, знамо да су усташе биле на истој страни са Нијемцима, да је Турска регионална велесила, а да су, како је незаборавно рекао Жак Ширак „Срби народ без вјере и закона, народ разбојника и терориста“. Али, сада су Срби, бар ови у матици, стуб мира и стабилности и трком грабе ка Бриселу.

А што се тиче оних у РС, против српских представника у Савјету министара БиХ огласио се и патриотски невладин сектор. По први пут бројна удружења бораца ’92-’95, цивилних жртава грађанског рата, војних инвалида, а требало би очекивати и да се јаве два универзитета и АНУРС, ако ништа у одбрану слободе научног истраживања. Младен Иванић се оградио од колега из СПЗ-а Шаровића и Мектића (СДС), као и његов министар спољних послова Црнадак (ПДП). Иванић није знао шта се спрема у Савјету министара БиХ, а Црнадак није био на сједници. Хоћу да им вјерујем, као и то да Вучић није имао довољно времена да пажљиво прочита „Нелин закон“.

На старту изборне године у РС, не календарске него временске, „међунардони фактор“ (практично САД) никада није био отвореније нарогушен на „мањи ентитет“, његову актуелну власт и посебно предсједника, те убрзано ради на дисциплиновању најнепослушније тачке региона. И, на тај начин, како показују све домаће и америчке сондаже јавног мњења, као и обично, само подижу рејтинг власти и обарају га код кооперативне опозиције. Да ли ће зато овог пута покушати нешто јаче преко ОХР-а, Уставног суда БиХ или Савјета министара у Сарајеву? Усвајање предлога закона о санкционисању сваког оспоравања геноцида завршило би у међународној стигматизацији РС као геноцидне творевине, са најгорим посљедицама. Иванић је, додуше, дао утјешну изјаву да за тако нешто неће бити довољно гласова, али то сигурно неће бити и посљедњи изазов са којим ће се наредних мјесеци суочити Српска.

-
Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је Срни да је СДС таква брука и срамота да је не би изненадило да, након свог штеточинског понашања према грађанима Српске, за њих престану гласати и чланови њихових породица.
Жељка Цвијановић - Фото: РТРС

Жељка Цвијановић Фото: РТРС

На питање Срне да прокоментарише оптужбе које је СДС данас изнио против ње, Цвијановићева је рекла да нема ту шта да се коментарише.

„Што бих ја њих из СДС-а коментарисала? Нема ту шта да се коментарише. То вам је структура у којој једни бацају кестење у ватру, други их ваде из ватре, а онда то све демагошки образложи њихов предсједник партије. Најсвјежији примјер који говори у прилог овој мојој тврдњи јесте хаос који су направили у вези са Кривичним законом БиХ и сада се немушто правдају“, оцијенила је Цвијановићева.

Она је нагласила да су то „вјечни експерти који вјечно остају у опозицији, осим кад их фотељама почасти Бакир Изетбеговић“.

„Они би сад полемисали са мном да скрену пажњу са својих катастрофалних грешака у Сарајеву. Али то им неће помоћи, јер то ко су и у шта се СДС претворио, јасно је грађанима Српске“, рекла је премијер Српске.

Извор: Срна

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=257653

-
Шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац рекао је да Приједлог закона о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ којим је предвиђено кажњавање негирања геноцида или злочина против човјечности затвором, а који је утврдио Савјет министара, довољно говори о политици коју заступа СДС.
Сташа Кошарац - Фото: СРНА

Сташа КошарацФото: СРНА

– Чини ми се да СДС на овај начин признаје геноцид у Сребреници – рекао је Кошарац и позвао руководство СДС-а да осуди понашање својих „хипотекарних министара у Савјету министара БиХ“, те да заједно са СНСД-ом гласају против овог закона када дође у парламентарну процедуру.

Он је рекао да СДС има довољно времена, али не зна да ли имају политичке храбрости да се супротставе предсједнику СДА Бакиру Изетбеговићу и онемогуће усвајање овог закона који је штетан за Републику Српску.

Кошарац је позвао „Младена Босића да се његови министри, на темељу оваквог понашања, на достојанствен начин обрате српским породицама и жртвама овог рата и упуте извињење“.

– Постоји документ у којем је Министарство правде Републике Српске навело своје мишљење, јасан став и примједбе на Нацрт закона о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ, а имамо и став Министарства за људска права и избјеглице БиХ који је позитиван на ове измјене. Тај став је потписао замјеник министра Предраг Јовић, члан СДС-а. То довољно говори о политици коју заступа СДС – истакао је он.

Кошарац је поручио да у Сребреници није било геноцида и да та тврдња не може бити предмет кривичног гоњења, како је предвиђено Приједлог закона о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ.

На питање да ли се осуђеним за ратни злочин треба забранити обављање било какве функције, он је рекао да свако треба одговарати за оно што је урадио, али да је БиХ показала да правосудне институције немају универзалан приступ том питању и не поштују се препоруке Европског суда за људска права гдје се ретроактивно примјењује Кривични закон БиХ.

– Ја сматрам поразом БиХ да за ратне злочине није одговарао Алија Изетбеговић, они који су започели рат у овој земљи. То је поразно за БиХ и то говори колико она није имала спремности да се обрачуна са онима који су заговарали „Исламску декларацију“ и идејним творцима ратног сукоба, а онда су, користећи различите фалсификате, карактерисали неке друге – закључио је Кошарац.

Требало покренути иницијативу за укидање Суда и Тужилаштва БиХ

Кошарац је рекао да је очекивао да ће на данашњој сједници ПД ПСБиХ током расправе о Информацији о стању правосуђа БиХ бити покренута иницијатива за укидања Суда и Тужилаштва БиХ.

– Ми сматрамо да Суд и Тужилаштво БиХ треба укинути и њихове надлежности вратити на ентитетски ниво, да Високи судски и тужилачки савјет треба бирати на ентитетском нивоу, као и да ентитетски парламенти треба да бирају судије и тужиоце који би на тај начин били одговорни ентитеским, а не институцијама на нивоу БиХ – рекао је Кошарац новинарима у Сарајеву.

Он каже да посланици СНСД-а данас не учествују у раду сједнице Представничког дома, јер њиме предсједава Шефик Џаферовић, те да не желе да учествују „у играма које компонује СДС и Младен Босић“.

Кошарац наводи да се скупштинска сала покушава претворити у причаоницу и мјесто одакле ће Босић и даље нападати институције Републике Српске, што говори да је „итекако лојалан играч лидеру СДА Бакиру Изетбеговићу“.

– То довољно говори о њиховој политици која институције БиХ жели да користи као модел на коме ће покушати да гради борбу против институција Републике Српске и на јефтин начин покушати да се домогне већег броја гласова како би значајније партиципирали у власти – рекао је Кошарац.

Подсјетивши да је Суд и Тужилаштво БиХ наметнуо високи представник, Кошарац је рекао да сваки пројекат који наметне високи представник не може бити ефикасан у БиХ.

Он је поновио да је политички став СНСД-а да правосудне институције на нивоу БиХ немају њихову подршку.

– Ми смо то више пута доказали начином на који смо гласали. СНСД је сваки пут гласао против информација о раду Тужилаштва и ВСТС-а, јер постоји низ проблема и нагомиланих предмета у тим институцијама за које је заинтересована Република Српска. Ријеч је о предметима ратних злочина и политичких убистава у Источном Сарајеву у којима се као неки од актера спомињу особе које данас обављају значајне функције на нивоу заједничких институција – истакао је Кошарац.

Он каже да није било политичке спремности да правосудне институције БиХ о тим питањима реагују на квалитетан начин.

Кошарац подсјећа да је у прошлом мандату, као предјседавајући Дома народа, отварао питање политичких убистава у Источном Сарајеву и повезезаности политичара и криминалаца у том граду, али да никада није добио адекватан одговор правосудних институција.

Он каже да никад није добио одговор на питање када ће они који су наредили убиство Ристе Југовића, Срђана Кнежевића и Жељка Марковића одговарати, као и када ће извршиоци ових политичких убистава, под „патронатом тадашње политике у Источном Сарајеву“, бити приведени.

– То говори о односу правосудних институција према важним питањима нас из Републике Српске – рекао је Кошарац.

Он је упитао како је могуће да тужилац БиХ брзо донесе одлуку о непровођењу истраге против Џаферовића за ратне злочине, а не доноси у предмету „Дудаковић“, „Сјековац“, „Добровољачка“ и другим предметима за ратне злочине почињене над Србима.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=257295

-
Досадашњи члан Главног одбора СДС-а и потпредсједник општинског одбора Угљевик, Божидар Васић, поднио је неопозиву оставку на чланство у овој партији.
Конференција за новинаре (Фото: РТРС ) -

Конференција за новинаре (Фото: РТРС )

Разлог је, каже, потпуно приватизовање општинског одбора Угљевик од стране предсједника општинског одбора и начелника општине Василија Перића и неколико одборника око њега и нетранспарентно трошење буџетских срeдстава општине.

На овај начин настављено је осипање кадрова СДС-а, које је посебно интезивирано у посљедњих неколико дана. Васић каже да ће наставити политички ангажман, а у наредних 10 до 15 дана одлучиће на који начин.

Перић –  Васићу треба изговор за напуштање странке

Предсједник Општинског одбора СДС-а Угљевик Василије Перић оцијенио је да члан Главног одбора СДС-а Божидар Васић, који је одлучио да напусти ту странку, „вјероватно иде за бољим обећањима“, те затражио од Васића да врати функцију директора комуналног предузећа у Угљевику.

Перић је рекао да је свима савршено јасно да је Васићу потребан било какав изговор што напушта СДС, те да тако и види његово обраћање медијима.

„Иоле упућени знају да његова прича `не пије воду` јер је познато да је у СДС-у остварио све што је пожелио, од почетка до краја чланства. То знају, не само чланови наше странке, већ и јавност. За мене лично је његово напуштање странке почело прије годину дана када је преговарао са неким политичким опонентима СДС-а да буде мој противкандидат за начелника општине“, рекао је Перић.

Он је додао да у такву политичку авантуру Васић, ипак, није ушао, знајући да ће бити поражен.

„Није ушао у ту авантуру, а ја сам вјеровао да ће ипак да схвати да је СДС једина сигурна лука за њега, као и свих ових година. Сада, вјероватно, иде за бољим обећањима. Ми политичку сцену не доживљавамо као пијацу, а посебно не ону на којој се иде, не само испод сваког политичког, већ и људског достојанства“, рекао је Перић.

Он је затражио од Васића да врати функцију директора комуналног предузећа у Угљевику.

„У политичком дјеловању не би смјели да постоје мирази, посебно не за оне који их ничим нису заслужили. За неке је његов одлазак из СДС-а можда вијест, а за мене је нека врста подгријаног кромпира“, навео је Перић.

Члан Главног одбора и Скупштине СДС-а Божидар Васић изјавио је да је донио коначну одлуку да напусти ову странку јер је, како је навео, „предсједник Општинског одбора СДС-а Угљевик и начелник угљевичке општине Василије Перић приватизовао овај одбор“.

„Због тога је стање у Угљевику далеко горе од оног због којег СДС критикује власт на нивоу Републике Српске“, рекао је Васић.

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=254580

-

Бањалука – Бивши члан Предсједништва Српске демократске странке /СДС/ Драган Мектић поручио је да неће прихватити могућност кооптирања у нови Главни одбор ове странке, јер види да „странком овладавају тајкуни и профитери“.

20170522094810_237264

Мектић је прије два дана поднио неопозиву оставку на све функције у СДС-у, односно у свом матичном одбору у Прњавору, чију сједницу је напустио резигниран, поручујући да у странку и даље улазе „тајкуни и људи који су искористили рат за шверц и богаћење“, мислећи при том на Миладина Станића, пишу „Независне новине“.

Он је навео да је Општински одбор СДС-а Прњавор дубоко подијељен, да дио чланова контролише предсједник Немања Васић, али да је већи дио под директном контролом Миладина Станића, „који тако контролише токове и поставља услове у властитом интересу“.

„Желим да СДС буде странка поштених и моралних људи. Због тога се убудуће не намјеравам прихватити било какве кандидатуре у странци док се и ако се уопште ослободимо људи који нас годинама оптерећују“, рекао је Мектић.

Он је изразио сумњу да ће се догодити неке крупније кадровске промјене на предстојећој сједници Скупштине СДС-а 27. маја, на којој ће бити бирано комплетно ново руководство, осим предсједника странке.

„Бираће се нови Главни одбор, Предсједништво и потпредсједници, али мени се чини да ће ту бити доста старих фаца с којима ми већ 10 година губимо изборе“, сматра Мектић.

О дешавањима на посљедњој сједници Општинског одбора СДС-а Прњавор предсједник овог одбора Немања Васић рекао је да је Одбор бирао три члана за нови Главни одбор СДС-а.

Према његовим ријечима, критеријуми су били да први буде жена омладинац, други предсједник Општинског одбора /односно Васић/, а за трећег су равноправно кандидовани Мектић и Станић. Потом су потекле двије иницијативе, „а на крају је изабран Станић“, пишу „Независне новине“.

www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Mektic-Strankom-ovladali-tajkuni-i-profiteri/237264.html

-

Представници опозиционог Савеза за промене у Републици Српској потврдили су да ће сутра званично у Народној скупштини РС поднети иницијативу за смену владе Жељке Цвијановић.

Лидери опозиционих странака, председник СДС-а Вукота Говедарица, ПДП-а Бранислав Бореновић и НДП-а Драган Чавић изјавили су да имају довољан број потписа за сазивање посебне седнице Народне скупштине РС, на којем би се разматрао опозив ентитетске владе. Они очекују да се о њиховом захтеву у року седам дана одреди и Влада РС. 

Опозициони лидери су подношење званичног захтева за смену актуелне владе РС симболично најавили на дан великог прошлогодишњег протеста опозиције, не искључујући могућност нових протеста у овом бх. ентитету.

Председник СДС-а Вукота Говедарица је рекао да се РС налази у највећој кризи од свог постанка, оценивши да Владу „воде људи који искључиво знају да купују посланике како би обезбедили своју стабилност“. Он је истакао да кабинет премијерке Цвијановић „није положио испит“, да су ову владу обележиле афере, међу којима и она на почетку мандата 2014. године, када се појавио „снимак на којем премијерка говори о ‘куповини’ посланика“. 

„Жељка Цвијановић је требало да буде у затвору, а не на челу Владе РС“, нагласио је лидер СДС-а. Он је додао да у РС са оваквом владом „нема будућности за поштене људе“, додавши да је РС има и велику незапосленост и демографске губитке. 

Председник ПДП-а Бранислав Бореновић је навео да опозиција нема право да одустане од битке за спас РС.

„Данас је годину дана од великих протеста и овај дан има симболику. Немамо право да одустајемо од трке за спас РС и не искључујемо могућност да у финишу изадјемо поново на улице“, рекао је Бореновић. 

Он је навео да је опозиција припремила око две стотине страница материјала, у којима су садржани званични подаци институција РС, који говоре због чега Влада Жељке Цијановић треба да буде смењена. 

„За време ове власти седам пута је повећана годишња оплата дуга, два пута повећан укупан дуг РС, десет пута су повећани дугови за здравствено и пензионо осигурање, а чак 73 посто расходи за плаће у јавном сектору, пропале су три банке и присутна је свеопшта тајкунизација РС“, навео је Бореновић. 

Према његовим речима, Влада РС „хитно мора отићи у прошлост, јер није испунила ниједан обећани циљ“.

Председник НДП-а Драган Чавић је рекао да има „милион разлога да власт, после 12 година, оде“, оптуживши Владу да је „увела корупцију као нормалан начин понашања у РС“. 

„Кап која је прелила чашу је да се Влада одлучила да продаје националне ресурсе. Имамо информације да се спрема продаја Електропривреде РС“, казао је Чавић. 

Он је још оптужио извршну власт да није стварала нову вредност, већ неповољно задуживала РС.

Милорад Додик: Опозиција ће се провести као “бос по трњу”

Председник Републике Српске, Милорад Додик, поручио је данас да власт у Српској спремно дочекује предлог за смену Владе и да ће се опозиција са том иницијативом провести као „бос по трњу“.

Они су као мала деца, ако се не дешава оно што они очекују и траже, онда се наљуте и вичу због свега. Мислим да је то неозбиљно у овом тренутку и свима је јасно да немају већину и да не могу да обезбеде изгласавање неповерења, јер Влада има већину – рекао је Додик новинарима у Бањалуци.

Он сматра да је овај предлог још један у низу промашаја опозиције и у остваривању њима знаних интереса.

Према његовим речима, опозиција свој неуспех на нивоу БиХ, где чини власт, пребацује на Републику Српску.

– Влада Републике Српске има несумњиву већину и нема потребе ни за каквом реконструкцијом – закључио је Додик.

Представници опозиције у Републици Српској сутра ће председнику Народне скупштине Републике Српске, Недељку Чубриловићу, упутити предлог за изгласавање неповерења Влади Републике Српске.

Предлог су припремиле СДС, НДП и ПДП, које су подржале и друге опозиционе странке, а лидери ових партија очекују да се о њему изјасни и сама Влада Српске.

(Срна, Фена)

www.nspm.rs/hronika/opozicija-u-rs-trazi-smenu-vlade-moguci-i-protesti-milorad-dodik-provesce-se-kao-bosi-po-trnju.html