среда, новембар 22, 2017

Тагови Вести таговане са "селефијски покрет"

селефијски покрет

-

Полиција Босне и Херцеговине ухапсила је у недељу држављанина Србије Ф.Ф., истакнутог припадника радикалног селефијског покрета у Немачкој, као претњу националној безбедности БиХ

 ИлустрацијаПолиција Босне и Херцеговине ухапсила је у недељу држављанина Србије Ф. Ф., истакнутог припадника радикалног селефијског покрета у Немачкој, као претњу националној безбедности БиХ.
Њему је донесено решење о протеривању са забраном уласка и боравка на територији БиХ у периоду од пет година и стављен је под надзор у имиграциони центар Службе за послове са странцима.
Служба за послове са странцима саопштила је да ће он бити предат надлежним органима Србије, преноси „Klix.ba“.
извор: www.novosti.rs/

Када је у питању дјеловање селефијског покрета, он се, иначе, у БиХ настоји свести на селефијску фракцију која је остала на идеолошким основама Ал Каиде или Исламске државе. Ова кампања потиче од дијела сарајевске вјерске, политичке и интелектуалне елите, али се на њу наслања и кампања коју води значајан дио селефијског покрета у БиХ, а којом се наведена, тзв. џихадска фракција, настоји приказати као секта, односно групација која не припада селефијском покрету, и за њу се користе различити називи истог значења – хариџије, текфирџије (отпадници од вјере). Наведене кампање треба проматрати као посљедицу процеса који се одвијају на глобалном плану, при чему се поједини ауторитети  селефијског покрета (у контексту догађаја у Сирији и Ираку) покушавају дистанцирати од дјеловања Ал Каиде и Исламске државе. Селефијско гласило Сафф је у функцији наведене кампање, за што је илустративан примјер текст “Како да сачувамо вјеру и државу од пошасти  Идишовог текфира”, који је потписао Абдусамед Насуф  Бушатлић. На сличан начин су и званичници ИЗ БиХ проблем дјеловања селефијског покрета у БиХ дуго настојали маргинализовати и минимизирати. Селефијски покрет се тек од 2014. године од ИЗ БиХ почиње посматрати као „све мање облик тумачења ислама, а све више политички пројекат настао на просторима Индије и Блиског истока под ударима колонијализма“, како га је окарактерисао поглавар ИЗ Хусеин Кавазовић у интервјуу за Ал Џазиру.

Yasir Qadhi, предавач на неколико исламских универзитета, аутор више књига о исламу, популаран у муслиманских круговима у САД, Канади, Британији и Аустралији, у својој студији о селефијском покрету наводи да постоје бројне исламске групе  које се  идентификују са овим термином, у смислу слијеђења селефијске методологије, те да постоје одређене групе које су усвојиле милитаристичке позиције, а сматрају да је оружана борба обавезна, ако не за цијели умет онда дефинитивно за одређене дијелове.”[1]

Ове групе се фокусирају се на сљедеће приоритете:

  • одстрањење секуларних владара из муслиманских земаља
  • константана борба против немуслиманских влада које су извшиле инвазију у муслиманске земље.

Yasir Qadhi као најважније селефијске групе истиче:[2]

  1. Владајући саудијски селефизам. Ово је највећа и најистакнутија селефијска група, како то истичу многи саудијски протагонисти селефизма. Они углавном слиједе ханбелијски мезхеб и сарађују са влашћу. Ова група, представљена саудијском селефијском заједницом, избјегава отворени текфир и релативно строго приступа екстремним милитантним групама.
  2. Шејх Албанијева јорданска грана селефизма. Још једна велика група, што се тиче броја сљедбеника, која избјегава слијеђење било којег мезхеба и залаже се за стриктно законодавство утемељено на јасном доказу (dalīl-based jurisprudence). Политички нису много активни и избјегавају контакте са влашћу и екстремним милитантним групама.
  3. Покрет Sahwa из Саудијске Арабије који је био укључен у мирну политичку реформу без позивања на свргавање владара. Ова група се показала као изузетно активна у медијима што је довело до тога да су веома добро прихваћени од стране образоване омладине.
  4. Медхали групација је мања подгрупа саудијских селефија. Они су јединствена групација и представљају изузетак од остатка саудијских селефија. Њихова методологија је веома проблематична и базира се искључиво на подјели на оне који су селефије и који то нису.
  5. Египатски селефизам – такођер, представља широк спекат погледа на различита питања. Египатске селефије су највећим дијелом под утицајем шејх Албанијеве јорданске гране селефизма. Тренутно свједочимо великом оживљавању египатског селефизма након посљедњих дешавања у Египту и веома је тешко одредити какве ће ставове заузети и какве ће то посљедице имати на цјелокупно египатско друштво.
  6. Текфирије: они се углавном баве проглашавањем невјерницима (такфīр) владара који не владају сходно шеријату, али не позивају на борбу против њих, будући да није наступио одговарајући историјски моменат за такву борбу.
  7. Радикално-милитантне (jihādist) селефије: заступајући радикалне теолошке и политичке ставове ова грана селефизма укључује милитантне организације попут Ал-Каиде и Исламске државе.

Цитирани ставови потврђују процјену да селефизам у садашњем облику представља вјерско-идеолошки и политички покрет чији су циљеви успостава друштвеног уређења на принципима тзв. изворног ислама, те обнова калифата. Термин “селефизам” представља изведеницу из ријечи “selefus-salihini” којом се означавају прве генерације муслимана. Селефијске групе (па тако и оне у БиХ) не разликују се у својим вјерско-идеолошко-политичким циљевима, него у методима дјеловања. Слична подјела крајем 70-тих година прошлог вијека настала је и у организацији Муслиманско братство (чији је основни политички циљ обнова калифата (хилафета-исламске државе), па је тако дошло до увезивања дијелова овог покрета са појединим селефијским групама.

Након терористичких напада изведених у САД и Европи (11. септембар 2001., Шпанија 2003. итд.) Ал Каида је развила нову стратегију дјеловања, а која се кретала у правцу њене децентрализације и развоја регионалних огранака, са основним циљем рушења секуларних режима у исламских државама и успоставе  “емирата” и „султаната“ у тим државама. Као резултат ове стратегије настају Ал Каидини “емирати” на Кавказу, Афганистану, Ираку, Јемену, Сомалији. Да би предуприједили идеолошки, а тиме и оружани продор Ал Каиде у арапске земље, САД су са својим савезницима подржале оснивање и дјеловање исламских организација на чијем челу су се нашли неки од (условно) умјернијих лидера и ауторитета унутар селефијског покрета и организације Муслиманско братство. Најзначајније од тих организација су Свјетска унија исламских уцењака и Европско вијеће за фетве и истраживања. Предсједник обје организације је египатски шејх Јусуф Карадави (иначе водећи вјерски ауторитет у организацији Муслиманско братство), а један од потпредсједника лидер селефијске реформистичке фракције повезивање u глобалнu лидер селефијске реформистичке фракције Sahwa, Selman Oadah (al Awde). Потпредсједник Европског вијећа за фетве и истраживања био је и бивши поглавар ИЗ у БиХ Мустафа Церић, док је Сафвет Халиловић (професор на Исламској педагошкој академији у Зеници) обављао дужност предсједника Вијећа повјереника у Свјетској унији исламских учењака.

Однос селефија према шиитима

Seyed Reza Taghavi, савјетник за вјерске службенике врховног лидера Исламске Републике Иран, Ayatolaha Hamneia, крајем марта 2014. године био је у посјети код реиса ИЗ БиХ, Хусеина Кавазовића.  У истом периоду директор института “Ибн Сина”, др. Rouhollah Ghaderi Kangavari остварио је сусрет са директором  Института за Историју у Сарајеву, др. Хуснијом Камберовићем. Дан касније, 2.04. 2014. године, Kangavari је посјетио директора Интернационалног универзитета у Сарајеву (UIS) Емира Хаџикадунића. Хаџикадунић је, иначе, у периоду 2010-2013. године обављао функцију амбасадора БиХ у Ирану. Током наведених сусрета договорена је међусобна сарадња.

Али, поменути сусрети били су повод за реаговање водећих селефијских даија у БиХ, Сафета Кудузовића и Џевада Голоша, који су у својим предавањима (Кудузовић у Џамији краљ Фахд, а Голош у едукативном центру “Еманет” у Мостару) упозорили ИЗ БиХ на дужност да заустави шиитско дјеловање у БиХ. Кудузовић (који је у свом предавању био знатно оштрији и директнији) навео је да ће доћи довеликих белајауколико ИЗ БиХ не заустави шиитскорафидијску пријетњу за ислам у БиХ. Говорећи о дјеловању шиита у БиХ, Кудузовић је навео да шиити дјелују перфидно јер иза њих стоји држава Иран, а који је наводно у коалицији са Западом против  сунитских муслимана. Како је нагласио, измедју шиита и  сунита постоје непремостиве разлике, које ни шејх Карадави није успио да приближи[3], да би на крају нагласио : ”Нема никаквог приближавањајасна црта”.

За ширење шиизма у БиХ, Кудузовић је оптужио и акуелну бошњачку политику, која је, по њему, довела до економске зависности ученика и студената од Ирана: ”…дјелују перфидно, дјелују са стипендијама, финансирају их у школи, екскурзије, финансијска помоћ, срж ти узму (мисли на омладину – нап.). Тако је настаодомаћи вирус”. Не пише се добро нашем исламу, ако се не зауставе шииитски мисионари. Не треба нам Ибн Сина, њихове школе, њихови колеџи…”

Као најзначајније мисионаре шиизма у БиХ, Кудузовић је навео Институт Ибн Сина, Фондацију Mulla Sadra  (директор  Akbar Aydi), Перзијско- босански колеџ у Илијашу и тзв. ”Кућу босанску” у Љешеву. “Кућа босанска” у Љешеву је изграђена захваљујући донацијама организације “Свјетска федерација шиија дванаестимамија (World Federation Shia Ithna Asheria)[4] током 2013. године. Процјењује се да шиитска организација у БиХ окупља око 300 сљедбеника, углавном са подручја Илијаша. Као лидери ове организације у БиХ најчешће се наводе Abdullah Sahabar i Ertan Basarik.[5] Критику шиизма код Бошњака и уопште, критику иранских културних институција присутних у БиХ, често у својим предавањима износи и Зијад Љакић, лидер селефијског џемата у Завидовићима[6], и у том контексту осуђује, по њему, превише толерантан однос ИЗ БиХ према шиитској интерпретацији ислама.

Закључак

Селефизам у БиХ као вјерско-идеолошки и политички покрет знатно је присутнији него се јавно признаје. У ком правцу ће се највише развијати зависи од процеса који се у овом покрету одвијају на глобалном плану. Поред фракција које су идеолошки наслоњене на Ал Каиду и Исламску државу, значајан безбједносни проблем може представљати и фракција која је идеолошки везана за Унију свјетских исламских учењака и организацију Муслиманско братство. На ову чињеницу указују и све чешћи наводи о ширењу бошњачког радикализма. С обзиром на процесе на глобалном плану, било је реално за очекивати да ће Саудијска Арабија настојати да Муслиманско братство (или његове дијелове) врати под свој идеолошки утицај. Таква ситуација, имајући у саудијске “савезничке везе” може створити простор за нове манипулације овим покретом и његову инструментализацију. Стога селефистички покрет у БиХ треба сагледавати у свим аспектима и кроз све безбједносне ризике које његово дјеловање може донијети. Заоштравање односа између селефија и шија у БиХ, потребно је посматрати у контексту односа и актуелних сукоба на глобалном плану. Стога не треба искључити ни могућност одређених насилних акција селефија према шиитској заједници у БиХ.

[1] www.akos.ba/u-fokusu/sta-je-selefijski-islam-razlike-i-slicnosti-selefijskih-grupacija

[2] www.akos.ba/u-fokusu/sta-je-selefijski-islam-razlike-i-slicnosti-selefijskih-grupacija

[3] Ради се о преговорима Карадавија и ајатолаха Хамнеиа који су вођени у току тзв. “арапског прољећа “, а који су на крају, због крахаарапског прољећа”, завршени неуспјехом.

[4] Ова организација издаје и периодични лист ”Муслимански живот”, а за локално становништво организује медицинске  услуге, курсеве енглеског језика, семинаре и итд.

[5] Наведена двојица лидера ове организације су учествовала на различитим студијским путовањима у Иран (универзитет у Кому).

[6] www.youtube.com/watch?v=MeGbF2s4FLE