недеља, јануар 21, 2018

Тагови Вести таговане са "Слађана Станковић"

Слађана Станковић

-

ВАШИНГТОН НА СВЕ НАЧИНЕ – И СИЛНИЧКИ – ИЗВРДАВА ИСТИНУ ДА СУ ЊЕГОВИ АВИОНИ УБИЛИ ДВОЈЕ СРПСКИХ ДИПЛОМАТА У ЛИБИЈИ

  • Пентагон држањем потврдио стару истину да се измишља – само лаж
  • Америка своје оружано насиље редовно продужава – вербалним, што је сада је правило.Продужавање оружаног вербалним насиљем, моћници САД најчешче примењују кад је страна која страда, наравно и која је слабија, у вербалном супротстављању – у праву

Пише: Раде БРАЈОВИЋ

          ОД УБИСТВА двоје службеника Српске амбасаде у Триполију, догађаја који је потресао Србију и подсетио на многа наша, ближа и даља, страшна збивања, прошло је готово две недеље, довољно да се уверљиво потврди древно сазнање – не измишља се истина, измишља се само лаж.

          Бесумње су се, зато, у збивањима претпрошлог петка, наравно и оним пре и после тог 19. фебруара, истине показале малобројнијим, а чак су и политички комбинатори неке од њих покушавају да оспоре и преведу у ону другу групацију…

          Истина је да су тог дана, у либијском месту Сабрати, убијени службеници наше амбасаде у Триполију, Слађана Станковић и Јовица Степић, који су, прошлогодишњег новембра, отети на путу према Тунису. После троиипомесечних драматичних покуаја да се извуку из отмичарских канџи, за које време су српски званичници уверавали јавност да “тек што нису” ослобођени, помало изненадно су настрадали – од других грабљивица…

          Убијени су у бомбардовању које су извели амерички “фантоми”, из састава НАТО, долетели из Велике Британије, са задатком да нападну и сруше исламистички камп за оружане вежбе, у коме су отмичари држали наше отете службенике. Је ли такав њихов крај случајан, судбински и небески, ко зна како све режиран, спонтане су питалице које многи нису могли да избегну.

          Све фантазмагоричне бројне загонетке, можда су реално безначајне, али су компоновале једно доминантно важно питање, са више неизбежних потпитања: зашто баш Американци опет да убијају Србе, опет у бомбардовању, чак тамо негде, на другом континенту, у подоста хипотетичним околностима…

          На ова и бројна друга “зашто”, много је више “зато”, јер их изговара најмоћнија Америка, која оружано насиље редовно продужава вербалним, што је било и сада је правило. Ова САД законитост показује се и у објашњавању разлога агресије над Србијом ‘99, и у свим приликама, и на свим местима, у политичким и дугим суочавањима, посебно о Косову и Метохији, у чему је Америка безусловно на албанској страни. Зато су оваква и слична условљавања примењивали и у бомбардовању исламиста у Либији, у коме су убили двоје Срба.

          Бомбардовање тог кампа Исламске државе, малтене није било завршено, а из Вашингтона је, по уходаном маниру, емитована серија уверавања да њихове војне команде нису знале – да је тамо био неко осим исламиста, да је неко ко не припада терористима убијен, а посебно не неки Србин, и да уопште нису знали да су ту били отети српски службеници…

          Коначно, бомбардовање речима и нетачним фразама, завршено је на начин који подразумева продужавање оружаног насиља.

          Зар, на пример, тог типа није уверавање Пентагона да су двоје Срба негде другде отмичари убили, па им тела донели у камп који су бомбардовали Амери?!

          Продужавање оружаног вербалним насиљем, моћници САД најчешче примењују кад је страна која страда, наравно и која је слабија, у вербалном супротстављању – у праву. Так је било и са српским жртвама за које су српска политичка тела и одговарајуће службе све уверљиво представиле, на жалост до самог краја, овереног експертским налазом беогрдске ВМА о природи рана, бесумње изазваних бомбама и рушевинама…

          Апсолутна истина о трагичном крају Слађане и Јовице бесумње ће бити озваничена и прихваћена и од америчке стране, кад се заврши заједничка истрага, о којој су разговарали премијер Вучић и нови амерички амбасадор у Београду.Тада је амбасадор Скот отврио врата измењеном помању истине – наглашавањем да је изјава портпарола Пентагона била “базирана на непотпуним информацијама и не одражава званични став америчке администрације који ће бити саопштен по завршетку истраге”…

          Ако се, неким случајем, ово вербално суочавање заврши у корист истине, у садашњим међнародним околностима, то неће значити трајно америчко одустајање од досадашње праксе. У то је посебно тешко да поверује Србија, надиректније изложена и оружаном и вербалном насиљу. Довољно је само сетити се деведесетих година и НАТО ракетирања и бимбардовања и цивилних циљева, пијаца, улица, мостова, возова, колона, за шта је тек после више од деценије признато да су биле – грешке!

          У политици моћника и грешке често добијају други смисао – лако се правдају неким њиховим вишим и наводно оправданим циљевима. Довољан је и кратки поглед у разлоге, па се уверити да се и грешке моћника другачије објашњавају, макар до тренутка кад се – заврши истрага. Како, на пример, објаснити бомбардовање Србије и отмицу Косова и Метохије, у којој су изградили војну базу усмерену и Средњем истоку и Русиији. А, да није растурена Либија из неких других разлога, осим присвајања нафтнх извора. Као и у Ираку, и другде…

          А, шта је са истином, коме припада? Да ли тако стварана и чекана истина уопште икада стигне, очигледно зависи од такозваних стратешких интереса. Такви интереси, по правилу су више него дуготрајни, по правилу и непромењиви!
Као да припадају само онима који их, на свој силнички начин, наравно за себе стварају. У таквом заносу, излети и грешка. А, кад се догоди, њима и грешка није – грешна!

fakti.org/srpski-duh/amerikanci-srbe-i-dalje-bombarduju-i-posle-bombardovanja-cak-i-izvan-srbije

-

Док јавност ишчекује да се у Србију из Либије врати Оливер Потежица, како би објаснио све околности отмице, а потом и убиства двоје службеника српске амбасаде у Триполију, генерални секретар Министарства спољних послова Вељко Одаловић каже да ће амбасадор бити позван у Београд тек када буде прикупљена комплетна документација у вези са трагедијом.

Медија Центар Београд
Оливер Потежица ће бити позван у Београд након прикупљања комплетне документације: Вељко Одаловић

Бивши директор МСП-а Борислав Стефановић сматра да би било логично да је амбасадор дошао у Србију заједно са телима својих убијених колега. Одаловић се не слаже:

– Нама треба стални, континуирани контакт са органима у Триполију, јер још нисмо добили комплетну документацију – тврди Одаловић.

Нејасно је како ће у подељеној Сирији, где постоје најмање две владе, а више банди које контролишу одређено подручје, Потежица добити нове информације о трагедији Слађане Станковић и Јовице Степића.

У међувремену, долазе контроверзне информације. Шеф дипломатије Ивица Дачић је пре неколико дана изјавио да су добили вест да је отмичар српских службеника убијен, али је јуче провладин лист „Информер“ навео да је Абдулах ел Дабаши само рањен и ухапшен у Сабрати.

Вељко Одаловић поновио Дачићеву тврдњу да је у октобру пронађена замена за везисту Слађану Станковић која је од 2012. молила да је врате у Србију. Осим што јој је истекао мандат, што је као мајка била одвојена од малолетне деце, што је преживљавала стрес у ратом разореној Либији, имала је и озбиљних здравствених проблема. Ни министар, ни генерални секретар МСП-а не објашњавају зашто већ у октобру нису извршили примопредају и шифранткињу вратили кући. Следећег месеца било је касно, јер су Слађана и Јовица отети.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/555809/Ni-Potezice-ni-objasnjenja

-

Службеница српске амбасаде у Либији Слађана Станковић тражила је још од 2012. године да је врате у Србију. То потврђују и дописи које је она слала претпостављенима у Министарству спољних послова у Београду. Њени апели су били безуспешни и поред тога што је она у Либији провела готово десет година. Ни околност да јој је формално мандат окончан, као и то да је породицу, супруга и две ћерке, 2011. године вратила у Србију након што је почео рат у Либији, није умилостивио надлежне да јој изађу у сусрет, иако је на то имала и формално и морално право.

Н. Ђуровић
Без одговора на апеле: Министарство спољних послова Србије

„Своје обавезе према амбасади и држави сам часно и поштено испуњавала, али моја обавеза је и да их испуним према породици… Све ово су довољни аргументи за моју молбу да ме неко замени и после скоро девет година рада и преко три године одвојености од деце“, писала је Слађана, а објавио београдски лист „Блиц“.

Ма, какав конкурс?!

Шеф дипломатије Ивица Дачић тврдио је да замену за Слађану нису могли да нађу када јој је истекао мандат.

– По сили службе се одмах расписује конкурс. Али нико се није јављао, иако смо конкурс расписивали више пута. То је и иначе проблем, нико се не одазива за низ земаља из више разлога – тврдио је Дачић.

Побулић, међутим, каже да не постоје интерни конкурси за слање људи на одређене позиције у МСП.

– То је бесмислица. Шта би било да војска расписује интерни конкурс за одређени премештај. За време мог службовања нисмо могли да одбијемо задатак. Ако не желиш да идеш у одређену земљу, онда идеш из министарства – додаје Побулић.

Да смо нормална држава, то се не би догодило, упозорава дугогодишњи дипломата Симеон Побулић.

– Станковићева је радила у служби везе, другим речима, била је шифранткиња. Тачно је да је за овај посао мало теже наћи замену, али на све то се морало раније рачунати и пронаћи адекватно решење. Ту видим део велике кривице српског амбасадора у Либији. Он је морао да зна да се она мора вратити у Србију и да јој се мора наћи адекватна замена која ће моћи да функционише у ратној ситуацији – коментрише за „Вести“ дипломата у пензији Побулић.

Један стрес довољан

Симеон Побулић истиче да се раније увек унутар МСП водило рачуна да се људи који су у служби доживели стрес не шаљу поново у стресну ситуацију.

– Сећам се једног колеге који је доживео стрес у САД, па су га надлежни преместили у Хаг. Тамо се међутим, пропио и био је враћен и подвргнут лечењу.

Он објашњава да када у некој држави влада ванредна ситуација, ако већ амбасада није затворена, Министарство спољних послова шаље млађе људе обучене да делују у таквим околностима.

Потежица тражи информације

Амбасадор Србије у Либији Оливер Потежица затражио је од шефа либијске дипломатије Ел Мабрука Милада више информација о смрти службеника српске амбасаде Слађани Станковић и Јовици Степићу, убијенима у ваздушном удару америчких снага на Сабрату 19. фебруара.
Потежица и Ел Мабрук Милад су на састанку у Триполију такође разговарали о билатералним односима и начинима да се они подстакну у будућности, пише либијски лист „Либија обзервер“.
Српске власти су саопштиле да су дипломате убијене у експлозији, како је показала обдукција извршена у Београду и Либији, али Вашингтон то негира.

– Када је СССР окупирао Чехословачку 1968. године, ја сам био изабран међу 50 радника Министарства спољних послова бивше Југославије које је МСП обучавао како да функционишу у шуми. Све се то унапред ради, иде се у сусрет догађајима. У овом случају то је изостало, највероватније зато што је цео систем у Министарству нарушен – примећује Побулић.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/555567/Sladjana-vapila-da-je-vrate-u-Srbiju

-

Mинистар правде Никола Селаковић изjавио jе данас да се безбедносна ситуациjа у региону из дана у дан усложњава, али да jе ситуациjа у Србиjи стабилна.

selakovic

„Безбедносна ситуациjа у читавом региону jе изазовна и не можемо да кажемо да jе стабилна. Oно што jе у нашем региону jош увек стабилно и трудићемо се да тако остане jе политичка и свеукупна економска ситуациjа у Србиjи“, рекао jе Селаковић за Пинк.

Према његовим речима, захваљуjући мудроj политици државног руководства Србиjа одолева тоj дестабилизациjи у коjу jе склизнула свака земља у окружењу.

„Уверен сам да ћемо успети да jе сачувамо. Oно што jе за нас од кључног интереса jе да у Србиjи стање буде стабилно, да овде нема нестаблиности са коjом се суочаваjу земље у региону“, рекао jе Селаковић.

Поновио jе да Србиjа jесте сидро стабилности у региону.

На питање да ли ће Србиjа примењивати силу према мигрантима, као што су то неке друге земље чиниле, Селаковић jе истакао да Србиjа то до сада ниjе чинила истакавши да jе показала пример хуманости и велико разумевање према мигрантима.

Упитан да је тачно да је јуче у граду Сабрата убијен Ал Дабаси који се са својом групом сумњичи за отмицу двоје српских дипломата у Либији у новембру прошле године, министар правде је оценио да вести које долазе из Либије треба да буду стављене под знак питања.

„Држава Либија формално-правно не постоји, свака информација која долази треба да буде стављена под знак питања. Свака спекулација да је он био осумњичен за убиство, то су свакако информације које свакако нису кредибилне“, додао је Селаковић.

(Танјуг)

www.nspm.rs/hronika/nikola-selakovic-informacije-da-je-ubijen-otmicar-diplomata-u-libiji-nisu-kredibilne.html

-

Пентагон не одустаје од тврдње да ваздушни напади на терористички камп у Сабрати нису одговорни за смрт двоје службеника српске амбасаде у Либији.

Тањуг
Истрагом до истине: Дачић на испраћају Слађане Станковић

– Америчка војска верује да у ваздушном удару против Исламске државе у Либији прошле седмице није убијено двоје отетих српских дипломата, већ сумња да је странце киднаповала засебна криминална група ради откупа, која их је убила, а затим покушала да се „извуче за њихову смрт“ – пише „Вашингтон пост“, позивајући се на неименованог званичника Министарства одбране САД.
Српски званичници, међутим, траже од САД да докаже те тврдње.

– Кад су обдукцију спровели наши лекари, немамо сумње како су ти људи настрадали. Кад имате 12 рана на телу, добијених истовремено, недвосмислено од експлозије, онда Пентагон мора да нам покаже било какав доказ који би нас увукао у било какву другу причу – изјавио је премијер Александар Вучић.

Американци наводе неколико разлога зашто верују да Срби нису страдали од њихових бомби.
Први разлог је тај што припадници либијских служби који су стигли први на место бомбардовања и касније повређене превезли у болницу нису известили да су на лицу места пронашли западњаке.

Други разлог, како преноси амерички лист, јесте тај што фотографије убијених дипломата које су се појавиле на интернету не делује да су снимљене на или близу места бомбардовања, нити да је ико од њих двоје убијен у ономе што је званично описано као масивни удар.

– Сама фотографија као доказно средство није поуздано, ако иза тога не стоји ко ју је снимио, кад и где, којим апаратом и у којим околностима је снимљена. То се ради током прегледа мртвог тела, заједно са описом повреда, који даје лекар који обавља тај преглед, документује се и фотографијом са обдукције – објашњава познати српски патолог професор др Зоран Станковић.

Убијен отмичар

Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је да је према информацијама из Либије, у граду Сабрата, убијен Ал Дабаши, који се са својом групом сумњичи за отмицу двоје српских дипломата у Либији у новембру прошле године. Према Дачићевим речима, информације говоре да је Ал Дабаши убијен у градским борбама против ИСИС-а у Сабрати.

Обдукција тела Слађане Станковић и Јовице Степића на београдској ВМА показала је да је двоје службеника страдало од детонације и да претходно нису мучени.

Београдски „Блиц“, међутим, тврди да је дошао у посед фотографија тела Зоране и Јовице и да на њима имају крвава лица и модрице.

Није било цивила

Амбасадор САД у Србији Кајл Скот изјавио је да мета коју су у Либији гађале америчке снаге није локација коју је Србија поделила са америчких службама, у покушајима да ослободи двоје српских службеника.

– Мета коју смо погодили била је под сталном присмотром стотинама сати пре напада и током целог периода није било доказа да је на тој позицији било цивила, а сигурно не страних талаца – тврди дипломата.

-

ОТКРИО ДА СУ НЕКЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ДОБИЈЕНЕ И ОД ШПАНСКЕ ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ

Вељко Одаловић

  • Једна од најреферентнијих установа, са стручњацима који имају много искуства када су у питању оваква страдања, урадила је обдукцију и дала јасан извештај у ком се неспорно тврди да је двоје српских држављана страдало од експлозије приликом бомбардовања
  • „С правом је премијер тражио да службе и обавештајне и војне дају одговоре на питања. Сада је лакше када је амбасадор САД рекао да су ту локацију опсервирали стотинама сати, месецима уназад и зато је немогуће да немају све прецизне податке“

         ДВОЈЕ службеника Амбасаде Србије у Либији, Слађана Станковић и Јовица Степић, страдали су од експлозије приликом бомбардовања и то неспорно показују обдукциони налази, саопштио је данас генерални секретар Министарства спољних послова Србије Вељко Одаловић.

         „Оно што је важно, једна од најреферентнијих установа са стручњацима који имају много искуства када су у питању оваква страдања, урадила је обдукцију и дала јасан извештај у ком се неспорно тврди да је двоје српских држављана страдало од експлозије приликом бомбардовања. То нас доводи у јасну ситуацију шта се десило“, рекао је Одаловић за Б92.

         Поводом демантија Пентагона да су амерички авиони бомбардовали град Сабрату и да су српски држављани том приликом страдали, Одаловић је казао да ће „сигурно бити потребно да се све разјасни“.

         „С правом је премијер тражио да службе и обавештајне и војне дају одговоре на питања. Сада је лакше када је амбасадор САД рекао да су ту локацију опсервирали стотинама сати, месецима уназад и зато је немогуће да немају све прецизне податке“, навео је Одаловић.

         Према његовим речима, службе ће међу собом видети каква је била комуникација.

         „Локације које су размењиване су добијене интензивном сарадњом многих служби. Ова која је гађана је била тема, а о њој су добијене информације и од шпанске службе“, истакао је Одаловић.

         Узроци смрти Станковићеве и Степића су поново утврђени обдукцијом на ВМА, рекао је он.

         „Сигуран сам да је била права и једина исправна одлука да ми урадимо обдукцију. Она може да разјасни време, околности и начин смрти, а стручњаци ће упоредити обдукцију која је урађена у Србији са оном која је урађена у Либији“, навео је Одаловић.

         Према његовим речима, Београд очекује да од Триполија добије све релевантне информације.

         „Одржан је још један састанак у овом тренутку траје преглед обимне документације, а у коресподенцији смо са амбасадором, не само у Триполију већ и у Тунису. Сигурно је да ће држава дати одговоре на овај део питања, али држава не може да одговори ко су киднапери. Тражио сам од либијских власти да нам доставе све релеватне информације“, истакао је Одаловић.

         Што се тиче амбасадора Србије у Триполију Оливера Потежице, Одаловић каже да ће са њим накнадно бити обављен разговор.

         „Он не може да напусти Триполи у овом тренутку, а највећи део посла прво морамо да завршимо у кући. У радној групи су професионалци који познају процедуре и правила, прво да се обави све то, па ће онда да се обави конкретан разговор. Да разјасним, ово није истражна радња, овде се слажу чињенице. За све нас је важно да се утврди да ли је код нас било грешака“, закључио је Одаловић.

         (Танјуг)

fakti.org/serbian-point/srbija-preko-odalovica-demantuje-da-su-nase-diplomate-u-libiji-ubijene-pre-bombardovanja

-

АКО ВУЧИЋЕВА ВЛАСТ НА ОВО ПРИСТАНЕ, НЕ ОСТАЈЕ ЈОЈ НИШТА ДРУГО НЕГО ДА ОДБАЦИ ОБДУКЦИЈУ ВМА

         ЗВАНИЧНИЦИ Србије, на основу налаза обдукције, тврде да су Слађана Станковић и Јовица Степић страдали у америчком бомбардовању упоришта Исламске државе у Сирији, а Пентагон одбацује такве тврдње, наводећи да су Срби били мртви и пре него што су они започели бомбардовање.

         Како преноси Wасхингтон Пост, званичници Пентагона верују да су Србе отеле локалне криминалне групе, које су и их убиле, а потом покушале да се “извуку” за њихову смрт.

         Цитирајући војног званичника који је желео да остане анониман, овај лист наводи да је први разлог тај што они који су стигли први на место бомбардовања како би повређене превезли у болницу нису известили да су на лицу места затекли рањене или мртве цивиле.

         Као други разлог наводи се тај што се на фотографијама тела убијених Срба које су се појавиле на Интернету не може видети да су оне направљене на месту бомбардовања, а на основу њих се не може ни закључити да су Слађана и Јовица уопште страдали од овакве врсте напада.

         Умјесто тога, амерички званичници верују да су српске дипломате већ биле убијене, и да су њихова тела можда већ била чак у Триполију када се напад догодио. Овај лист подсећа да су се тога дана у јавности појавиле фотографије два сандука, у којима су била тела српских дипломата, уз наводе да су допремљена до Триполија.

         Такође, Американци наводе да њих двоје чак није ни отела Исламска држава већ да је то урадила локална криминална група која је хтела да узме новац за њихов откуп, подсећајући да су и српски званичници то поменули у првом обраћању након вести о смрти Станковићеве и Степића.

         Вашингтонски лист наводи и изјаву представнице српске амбасаде у Вашингтону Иване Мангов, која је рекла да су околности под којима се догодила погибија Срба у Либији веома осетљиве и да је истрага о томе и даље у току.

fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/washington-post-srpske-diplomate-su-ubijene-pre-naseg-avio-napada

-

Убиство наших држављана у Либији прошлог петка није ми давало мира због читаве своје мистериозности. Марљиво су претходних дана сакупљани подаци од многих извора из Либије и извора из Србије који су повезани са Либијом и добро познају ситуацију. Након разматрања свих пристиглих информација и склапања приче, сматрам да је ваше право да такође добијете на увид информације којима располажем. Јасно ће бити назначено шта су гласине, а шта се догодило са прилично великом вероватноћом.

У једној верзији незваничне приче која се нашла у медијима тврди се да је још Шутановац добио од Моамера Гадафија 250 милиона долара за наоружање, које Шутановац пак никада није испоручио Гадафију. Аутор те верзије тврди да су Срби киднаповани како би се Вучић приморао да врати новац или да оружје једној од милиција.

Прича је нелогична а да бисте се уверили, проћи ћемо заједно кроз логички ток мог размишљања. Србе је отела једна банда из Сабрате, која није подржавала нити подржава Гадафија. Напротив, јако је блиска Исламској држави (мало касније више о томе). Да ли је логично да се ти отмичари пет година након рушења Либије сете Гадафијевих дужника па онда одлуче да они утерају дуг? Уз новац који би добили имали би и целу Либију наоштрену против њих јер тај новац је дат из џепа свих Либијаца (ако је уопште дат), што банда сигурно не би желела. Тиме та прича постаје мало вероватна.

Ако погледамо целу ту незваничну верзију видимо да се за отмицу углавном окривљује претходна власт и скреће се тема са чињеница да су амбасадор и поједини људи из Србије били недавно умешани у илегалне послове. Такође, не помиње се то да је Америка и нико други убила те људе. Зашто је оваква прича, која оправдава људе из власти, објављена у медијима као незванична вест није јасно.

Интересантно је приметити и да је, како медији преносе, жртва напада Слађана Станковић први пут киднапована у мају прошле године. Извор из Либије је имао занимљив коментар: „Када је почео рат скоро све амбасаде су затворене. Амерички амбасадор је убијен, гађане су многе амбасаде а једино српска није дирана, иако су Срби као народ блиски Гадафију. Како је то могуће?“. Једино логично објашњење јесте да је у Триполију, који је пун агресивних милиција, амбасадор имао „јако добро“ друштво и чврсте везе.

Прво ћу разјаснити мало ситуацију у граду Сабрата. Сабрата је град на обали Средоземног мора, на 66 километара западно од Триполија и близу границе са Тунисом. Унутар Сабрате налази се много људи, које је похлепа покварила. Они се деле у две групе: исламисти и либерални побуњеници. Либералним побуњеницима се не допадају радикални исламисти па неретко долази до сукоба међу њима.

islamisti-idil-e

Са друге стране, подела има и међу исламистима. Они се деле на припаднике Муслиманског братства и Исламске државе. Не мислите да постоји знатна разлика између њих, то су две главе исте змије, и слажу се док то њима одговара.

Међутим, последњих месеци почињу велике тензије између страних бораца и домаћих бораца исламиста у Либији. Домаћи исламисти су уплашени да ће им страни отети свој део колача, те би сада радије да их истерају из Либије. Надам се да је сада још јасније да је у оваквом хаосу српски амбасадор прилично дуго успешно пливао.

Муслиманско братство помоћ добија од Саудијске Арабије, Турске, Катара, Јордана и Израела. Исламска држава је помоћ добијала од САД, Турске и Израела. Проблем је настао када је Америка схватила да Исламска држава не може добити рат у Либији, који се прилично одужио. Либијци се опиру страним борцима, једни из патриотских други из себичних разлога.

Да ли вам је позната логика Американаца – ти си мој пријатељ и добар си све док си користан и док ме слушаш, ако ниси користан ти си мртав? Управо то се дешава са Исламском државом у Либији. Американци сада желе да их се отарасе из много разлога, а пре свега економских. Скупо је финансирати рат и у Сирији и у Либији. Зато сада САД вуку потезе примирја. Цена нафте је пала и њима се не исплати више да троше скупа наоружања на јефтину нафту. Њима стога не треба ни Исламска држава, чији би чланови могли да открију многе ствари за које Америка не жели да се сазна. Претходни блок информација је добијен од либијског извора.

sabrata-mapa

Сада када је јасна ситуација у Сабрати, окренимо се Србима. Једно је јасно као дан: постојале су илегалне активности Срба на територији Либије. Остаје само питање ко је све умешан у то.

Према информацијама које су стигле до мене, познати српски трговац оружјем (имена се не помињу јер не поседујемо доказе, а и власт их ионако штити) наставио је трговину оружјем са либијским милицијама уско повезаним са Исламском државом.

Та трговина не би била могућа да не постоји јака спрега са влашћу. Оно што остаје мистерија за све нас, јер либијски извори слабо познају ситуацију у Србији, јесте тачни разлог несугласица између трговца оружјем и милиције у Сабрати. Постоји могућност да се каснило у испоруци оружја.

Дакле, за разлику од оне приче са почетка текста, овде не говорим о оружју од пре пет година, већ о оружју које је највероватније планирано да се испоручи прошле године. Можда су први проблеми настали баш када је први пут киднапована убијена Слађана Станковић. Између трговца оружјем и либијских милиција постојала је особа која је радила као веза. Надам се да вам је сасвим логично ко је извршавао ту функцију. И надам се да схватате да се уз благослов српске власти одвијала трговина оружјем са Исламском државом. Ту вест сазнах одмах након киднаповања двоје Срба и није ми нимало било мило што се часно име Србије блати од стране похлепних људи и што се наше оружје даје најгорој терористичкој творевини Исламској држави.

Либијски извор рекао је да је чуо гласине да америчке бомбе нису гађале саму зграду већ њене стране, тако да се она само урушила. То се слаже са извештајем са обдукције да је до смрти дошло када се срушио плафон. По мишљењу Либијца, нема сумње да су Американци знали да се Срби налазе унутар те зграде.

Постоје још једне гласине које вам се могу учинити интересантним. Либијски извор скренуо ми је пажњу да се отмица десила након великог хапшења нарко-дилера у Србији. Према његовим речима, у тој акцији ухапшени су и поједини Либијци. У сумњиве акције трговине наркотицима умешани су и либијски и српски аташеи.

Истраживањем новинских чланака запазих да се датуми заиста подударају. Шестог новембра је дошло до велике акције хапшења нарко-дилера (линк), само два дана пре него што су киднаповани Срби у Либији. Случајно или не, већих акција хапшења нарко-дилера било је и у мају, када је први пут киднапована Слађана Станковић. Слабо познајем начине рада нарко-дилера, па могу само претпоставити да долази до обрачуна различитих кланова. Оно што поуздано знам је да је Либија од 2011. постала велико тржиште за дрогу. Велики број младих одао се том пороку.

Доста Либијаца са којима сам у контакту гаји велику љубав према Србији, а сигурна сам да и доста Срба, поред мене, гаји велику љубав према том братском народу, посебно због њиховог великог вође, нашег брата Моамера Гадафија. Сведоци смо на спортским догађајима да се Срби намерно ниподаштавају само због нашег порекла и искривљене медијске слике. Ценимо зато оне народе који су уз нас поред свега, па и онда када наши грађани раде на штету Либијаца.

Либијци имају поруку за Србе. Онима који се још увек налазе у Либији саветује се још одавно да напусте земљу. У новинама пише да је једна медицинска сестра на аеродрому Митига и да неће напуштати земљу док не добије зарађени новац. То је велика лудост, сурови људи држе аеродром Митига и заиста новац није вредан живота.

Либијци су поздравили протест Срба против НАТО-а у Београду прошле суботе. Србима у Србији поручују да се не мире са владом која подржава НАТО и да спас потраже код Руса.

Маја Орлић

25. 2. 2016. СРБИН.инфо

facebookreporter.org/2016/02/25/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD-%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BE-%D0%BE%D1%82%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%B8-%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%81/

Одмах после изјаве министра Селаковића, да је обдукцијски налаз са ВМА показао да су економски аташе Слађана Станковић и возач амбасаде Јовица Степић страдали од последица денотација, Пентагон је изашао са ставом да њихова „фотографска” анализа оспорава закључак српских форензичара.

У овом случају Американци су поступили по народној изреци – према свецу и тропар – па су на судско-медицински налаз тела убијених одговорили методом „упоредне фотографске анализе” места бомбардовања и тела двоје убијених држављана Србије. Тиме је држава, која је била главни финансијер Хитлеровог похода на власт, јасно показала да је доследни следбеник теорије о расној супериорности Аглоамериканаца и Германа у односу на Словене. Јер је за утврђивање смрти двоје Срба, сходно вредности њиховог живота, беспредметно коришћење судско-медицинске науке и технике. Уосталом, убиство се догодило у оквиру деведесетих година поново покренутог крижарског лова на Србе, који Вашингтон и његове „међународно-правне” кретатуре сматрају легалним и који до данас није обустављен. После хиљада знаних и незнаних, дошли су на ред Слађана и Јовица, а сутра ко зна ко!

Сходно изреци – према свецу и тропар – САД се према убиству Србијиних грађана односе као према багателној ствари не само из расно-идеолошких разлога, већ и због свог доживљаја садашње Србијине власти. Марионетска комесарска управа на челу са А. Вучићем само пред грађанима Србије може да глумата суверену власт. Јер јој је у постпетооктобарском преносу мандата та власт од окупатора и предата да би држала под страхом непоћудне Србе. Ради се о власти чији се апарат принуде исцрпљује у одузимању стечених права грађана. За инострану, западну публику они су обична квислиншка управа. Стога, и животи њених грађана вреде колико и сама власт. Ако је Србија само привидно и изнутра држава, а суштински је окупирана НАТО колонија, са Вучићевом квислиншком комесарском управом, онда су и њена дипломатско-конзуларна представништва и имунитет дипломатског, административно-техничког и послужног особља само привид.

Уосталом овакав положај према америчком окупатору признаје сама влада Србије, јер ни једном речју није отворила питање одговорности САД за убиство лица која по Бечкој конвенцији о дипломатским односима од 1964. године уживају имунитета. Уз то, ради се о цивилним лицима која по међународном обичајном праву, али и по чл. 51. и 52. I Допунског протокола уз Женевске конвенције, као и према другим конвенцијама, уживају заштиту од војних операција. Правна одговорност САД за убиство двоје српских држављана, цивила који су уживали дипломатски имунитет, заснива се не само на чињеници да су у овом случају војне снаге САД прекршиле бројне одредбе међународног хуманитарног права, већ и зато што је до смрти двоје српски држављана дошло у војној операцији која је изведена противно одередбама о колективној безбедности Повеље УН. Једном речју, економски аташе Слађана Станковић и возач амбасаде Јовица Степић брутално су ликвидирани у америчкој интервенцији у Либији која има карактер агресије као злочина против мира, уз кршење писаних и обичајно-правних норми међународног хумантарног права. То је довољан основ за покретање поступка за накнаду штете, како од стране државе Србије пред Међународним судом правде, тако и од стране породица убијених пред америчким редовним судом.

Уместо јасне одбране права својих грађана, једна марионетска управа ће причати тужну скаску о реал-политици и великим силама. Само да се не замере својим евроатлантским налогодавцима, па и по цену обезвређивања живота својих грађана. Заправо, Вучићева марионетска управа и остаје на власти само захваљујући томе што српским животима, територијом, богатством и правима грађана Србије непрестано храни незајажљивог НАТО киклопа. Сва мудрост Вучићеве дипломатске вештине и лавирања је да нашим животима и правима плаћа окупаторову милост и свој опстанак на власти.

И тако долазимо до закључка о тачности Вучићеве тезе да Србе штити НАТО. Јер, Србијине власти су у случају убиства својих дипломатских радника јасно показале да на њихову заштиту не можемо да рачунамо, ни споља, а после потписивања СОФА споразума од 2014. године – ни изнутра. Само што НАТО штити логораше онако како их је штитио идеолошки и практични претходних НАТО пакта – Адолф Хитлер. У таквој ситуацији право на живот се може бранити само на два начина – по мери логорашких капоа или по мери Обилића!

-

ВAШИНГTOН – Пентагон jе данас оспорио тврдње да jе двоjе отетих службеника Aмбасаде Србиjе у Либиjи убиjено у ваздушном нападу америчких снага на обjекат Исламске државе у тоj земљи, пренео jе AфП.

images (2)

Портпарол америчког Mинистарства одбране Џеф Деjвис рекао jе данас да свеобухватна анализа осматрања логора Исламске државе и преглед фотографиjа тела двоjе српских држављана коjе су постављене на интернету нису пружили доказе да су та жена и таj мушкарац убиjени у америчком удару, преноси AфП.

„Kада смо поново прегледали фотографиjе српских држављана коjи су погинули и када смо добили даље информациjе о самом удару и информациjе о процени веома велике нанете штете, то се не подудара са оним што jе на фотографиjама“, рекао jе Деjвис.

Kако jе додао, „не зна се где су те фотографиjе направљене… и ништа не указуjе да jе њихова смрт изазвана бомбардовањем“.

Деjвис каже и да би тела била у далеко горем стању да су убиjени у снажном ваздушном нападу.

„Tо не одговара изгледу људских остатака какав бисмо очекивали после удара такве jачине“, закључио jе он.

Mинистар правде Србиjе Никола Селаковић изjавио jе данас да jе обдукциони налаз на ВMA показао да су радници амбасаде у Либиjи Jовица Степић и Слађана Станковић настрадали од последица детонациjе и да нису мучени.

Oн jе навео и да су грађани Србиjе премештени на локациjу коjа jе била на удару ваздушних снага два дана пре бомбардовања у коjем су страдали.

У либиjскоj документациjи о обдукциjи ниjе назначен узрок смрти радника амбасаде, него су поброjане и описане повреде.

Oбдукциjа jе поново урађена на Воjномедицинскоj академиjи у Београду.

Слађана Станковић и Jовица Степић отети су у новембру прошле године, а погинули су пре неколико дана у америцким ваздушним нападима на базе Исламске државе код либиjског града Сабрата.

www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=231595