субота, мај 26, 2018

Тагови Вести таговане са "Словенија"

Словенија

У Словенији, на Бледу, у прелепом туристичком месту, у времену од 04.09. до 05.09.2017. одржан је Бледски стратешки форум (БСФ), који је иначе установљен још 2006. од стране Министарства спољних послова Словеније и Центра за европске перспективе, са „визијом заједничког наступа и деловања кључних доносиоца одлука из различитих области, подстичући отворене дебате о савременим политичким, безбедносним питањима и изазовима укупног развоја модерног друштва, изналажењa нових идеја и решења“.

У оквиру Бледског стратешког форума (БСФ) установљена су и још два програма: Биснис БСФ (Business BSF), који се бави сарадњом између јавног и приватног сектора и Бледски стратешки форум младих (Young BSF), који се бави визијама наредних генерација и новим младим лидерима. Такође на БСФ присутне су традиционалне расправе о конвенционалним темама и различитим димензијама међународних односа.

Овогодишњи 12. БСФ као конференција лидера Централне и Југоисточне Европе требало је да понуди неопходну платформу за дискује о интензивним регионалним и глобалним питањима. На форуму је било присутно преко 500 учесника, међу којима су били шефови држава и влада, министри, дипломате, људи из сфере бизниса, научни радници и представници медија из целог света. Форум је требало да пружи јединствену прилику за билатералне и мултилатералне сусрете већине регионалних и глобалних носиоца функција, као и могућности за развијање мреже сарадње између политичких лидера и бизнисмена.

Као основна полазишта у раду БСФ биле су оцене да се свет врло брзо мења, са глобализацијом и дигитализацијом значајно се повећава брзина живљења и људи постају ближи једни другима, условљавајући снажне изазове властитим перцепцијама политике, економије, безбедности друштва уопште. БСФ је своју пажњу усмерио на „Нову реалност“, како су назвали крупне промене у свету, која захтева нове одговоре на актуелна питања у данашњем глобализованом свету. У оквиру БСФ одржано је више панела и других расправа као што су биле: панел лидера држава или влада; посебан панел посвећен новој визији за нову реалност; разговор са Мирославом Лајчаком, председником Генералне скупштине УН и председавајућим 72. заседања скупштине УН; панел о медијима; глобално нуклеарно управљање – како даље; панел о води, безбедности и миру; дигиталној дипломатији у 21. веку (за и против „Tweet” у спољним пословима); ЕУ и свет који се мења; реалистичне наде; Јужни Медитеран; људска права у време промена; инвестирање у Словенији; Западни Балкан – проширење ЕУ, панел на коме су учествовали министри спољних послова Србије, БиХ, Македоније, Албаније и Црне Горе.

За нас, за Србију и земље у окружењу, које се најчешће називају „Западни Балкан“, посебно су занимљиве теме које се тичу перпсективе ЕУ и приступања Србије ЕУ. На БСФ се говорило о проблемима ЕУ који су некада били резервисани само као проблеми Балкана, и то у њиховој најекстремнијој форми, као балаканизација – фрагментација и међусобна супростављеност. Наиме, ЕУ се суочила са проблемима балканизације у властитим редовима, о чему сам већ писао на ФСК још у априлу ове године. У међувремену, ти проблеми у ЕУ су још више ескалирали. Како министар спољних послова у Влади Србије Ивица Дачић, рече, па ваљда ће Србија ући у ЕУ пре него што се ЕУ распадне. Можемо иронично рећи, велика утеха, и ако уђемо, ако ће се ЕУ распасти, што и сам министар каже, и опет смо ван и без ЕУ. Зато се на БСФ инсистирало на снажнијој интегрисаности ЕУ у вези са повећањем способности пријема нових чланица. Такође се говорило о снажнијој владавини права; сузбијању популистичких покрета и различитих екстремизама; порасту друштвених, економских и социјалних разлика – неједнакости раста, где 10% најсиромашнијих има 10 пута мања примања од 10% најбогатијих. Затим је било речи о порасту незапослености; безбедносним претњама-тероризму; последицама миграционих кретања и азилантској кризи. Климатске промене су биле такође тема расправе. Посебно је истакнут проблем како да ЕУ буде снажнија споља и изнутра, како би могла бити стратешки партнер САД и Русији, јер је то од виталног значаја за безбедност ЕУ.

Значајно место у расправама на БСФ заузимала је „нова реалност“, која се посматрала као сталне промене како на регионалном тако и на глобалном нивоу. Мало је било објективних и критичких анализа и ставова о тој тзв. „новој реалности“, јер је она последица већ учињеног на глобалном плану, и то баш од стране оних који свет обликују као „нову реалност“ која мора бити по мери најмоћнијих сила у свету. За „Западни Балкан“ је речено да има «европску перспективу» (Федерика Могерини). То је још једном поновљена фраза, без јасног садржаја, плана и визије.

Избор тема и акценти излагања на БСФ од стране појединих учесника, били су условљени њиховом државном, политичком и функционалном позицијом, идејама и циљевима које и за чији рачун те идеје заступају. Тако је за Словенију и њеног председника и премијера било посебно важно нагласити значај владавине права, која је и у вези са имплементацијом арбитражне одлуке Сталног арбитражног суда у Хагу, у вези границе између Словеније и Хрватске. За неке представнике ОЕБС-а важне су биле теме безбедности у Европи, коју наводно угрожава Русија и њен наводни експанзионизам на исток Европе и Балкан. Премијерка Србије Ана Брнабић је инсистирала на регионалној стабилности и дијалогу, реформама ради приближавања ЕУ, и на дијалогу са Приштином. Посебно се осврнула на дигитализацију и иновације као на посебну развојну шансу Србије у непосредној вези са развојем IТ сектора. IТ сектор је важан сам по себи за развој друштва, али као да у ово време добија посебан значај и да се расправама о IТ сектору и дигитализацији желе замаскирати неке друге важније или по друштво и стабилност земље опасније теме, које се делимично скривају и у „унутар-друштвеном дијалогу о КиМ“.
На БСФ био је присутан и неизбежни Хојт Ли, амерички дипломата који треба да (пре)уреди Балкан и односе између балканских земаља. Он је разговарао са премијерком Владе Србије и учествовао на панелу о „Западном Балкану“ и проширењу ЕУ. Није посве јасно које су све теме разговора биле са премијерком Србије, али се могло наслутити да ће САД имати активнију улогу у дијалогу између Београда и Приштине, који се води под покровитељством ЕУ. То значи да се неки процеси могу убрзати на штету Србије. САД нису убеђене да ЕУ може брзо и лако привести крају „бриселске разговоре“ на опште задовољство, пре свих албанске стране и њених ментора.

Колико год ЕУ сматрала да је повратила стабилност, снагу и углед међу грађанима, посебно младима, ипак остаје мноштво нерешених проблема, које индукују поред осталог и Брегзит и преговори са Великом Британијом, као и немогућност изналажења облика нове солидарности, потврђивања легитимности ЕУ, и успоставе складног баланса између националног и наднационалног у ЕУ.
Дуго времена се ЕУ бавила проблемима и уређивала односе у региону Балкана, не посвећујући довољно пажње унутрашњим односима, равноправном партнерству са САД. Делимично због притиска САД, а делимично због властитог унутрашњег (не)јединства нарушила је односе са Русијом, перципирајући Русију као главног противника и реметилачки фактор стабилности пре свега у Источној Европи и на Балкану. Зато позивање преосталих земаља Балкана које су у преговорима са ЕУ да испуне све приступне услове и што пре приступе ЕУ, неће бити гаранција њихове пуне стабилности, јер то сада није више ни сама ЕУ, оваква каква је.

ЕУ управо карактеришу следећи односи и процеси:

Односи између Мађарске и Пољске, које се опиру скоро свему што долази из Брисела, и већине чланица ЕУ, нису у духу основних поставки саме ЕУ; односи између нових и старих чланица нису стабилни, пре свега због непоштовања стандарда у области хране (у појединим земљама ЕУ конзумира се храна слабијег квалитета а веће цене него у старијим чланицама Уније); односи између Грчке и Немачке су повремено врло затегнути због финансијских проблема са којима се суочава Грчка; излазак Велике Британије (ВБ) из ЕУ је мукотрпан процес, који се одвија у врло заоштреној атмосфери између ЕК и неких чланица ЕУ са једне стране и ВБ са друге; о новом смеру кретања ЕУ одлучиваће углавном осовина Француска-Немачка, имаћемо ЕУ у више формата, каже француски председник Макрон; поједине чланице ЕУ (неке земље Вишеградске групе) не поштују мигрантске квоте које одређује ЕУ; присутни су гранични спорови између земаља чланица ЕУ (Словеније и Хрватске), Хрватска не жели да спроведе одлуку арбитражног суда у вези границе са Словенијом; све је израженији сукоб у ЕУ између националног и наднационалног, односно између влада земаља чланица и инстутуција ЕУ, као што су Европска комисија и Европски савет, које желе да преузиму све више власти и надлежности (заједнички буџет, и министар финансија, заједничка социјална политика, миграције итд.), ЕУ се бирократизује; кокетирање са нацизмом и фашизмом је присутно у неким чланицама ЕУ; однос према национализмима, етничким екстремизмима, и непоштовању мањинских права у појединим земљама чланицама ЕУ је различит, осуде непоштовања људских и мањинских права у неким чланицама су благе или никакве (пример односа Хрватске према српској националној мањини, где су присутне свакодневне претње и затрашивања Срба, а које остају без осуде); Немачка ће иницирати прекид процеса приступања Турске ЕУ, итд. ЕУ и њене вредности нажалост постепено бледе.

БСФ је послужио различитим учесницима да истакну властите, партикуларне проблем и интересе, уз узгредно истицање ширих глобалних проблема, држећи се начелних ставова, без да се понуде јасна решења, која иначе овакви форуми никада и не нуде и не могу их ни понудити. Од БСФ највише је профитирала Словенија, као и они светски и европски медијатори који се баве пре свега уређивањем односа на југоистоку Европе, као и односа између ЕУ и Русије и ЕУ и САД.

Што се тиче наше земље, БСФ је био „прилика“ да се са наше стране искаже ода према ЕУ, да чујемо још једном да постоји „визија светле будућности у ЕУ“ и да ми „немамо алтернативу осим пут ка ЕУ“, да уверимо саговорнике да ће Србија доприносити регионалној стабилности, спроводити бриселски споразум, безусловно наставити „дијалог са Приштином“, да ћемо узимати озбиљно у обзир „препоруке“ које нам скоро свакодневно стижу из ЕУ и САД у вези односа са Русијом. Како време буде одмицало тако ће се „унутрашњи дијалог о КиМ“ развијати у духу „препорука и смерница“ западних пријатеља, уз истовремено удаљавање од Русије и смањивање политичке, економске и војне сардње. Како је рекао Хојт Ли, доћи ће тренутак када ће, како му је објаснио један од његових саговорника (а сигурно је из Србије), тај саговорник пуштати једну од две гране за које се држи (једна грана је ЕУ и САД, а друга грана је Русија), онога трена када држање само за једну грану буде посве „oсигурaно“. Грана коју ће српска власт вероватно покушати да пусти, или ће бити принуђена да је пусти, јесте Русија.

 

Др Винко Пандуревић, генерал у пензији Војске Србије и ВРС

-

Пешадијски вод из састава 21. пешадијског батаљона Друге бригаде Копнене војске учествује на мултинационалној вежби „Платинум Лион 17.2″, која се од 31. јула до 10. августа изводи на полигону за обуку „Ново Село“ у Бугарској, саопштило је Министарство одбране.

На вежби коју организује Европска команда Оружаних снага САД, поред припадника Војске Србије учествује још око 800 војника из Албаније, Бугарске, Македоније, Молдавије, Румуније, САД, Словеније, Украјине и Црне Горе.

Вод од 30 припадника, којим командује потпоручник Бранко Ђокић, са осталим учесницима на вежби изводи заједничку обуку вода/чете у нападу, припрему положаја за одбрану, пружање прве помоћи и медицинску евакуацију, затим борбу у урбаној средини и борбу против импровизованих експлозивних направа.

Учесници увежбавају и ангажовање пешачких патрола у инцидентним ситуацијама.

Реализацијом активности на вежби остварује се и циљ вежбе у виду повећања интероперабилности и међусобног разумевања војски земаља партнера за извођење операција у мултинационалном окружењу уз увежбавање заједничких интервенција у инцидентним ситуацијама.

www.nspm.rs/hronika/ministarstvo-odbrane-pripadnici-vojske-srbije-na-vojnoj-vezbi-u-bugarskoj-koju-organizuje-evropska-komanda-oruzanih-snaga-sad.html

-
 Руска Сбербанка почела је да плени 18,5 одсто деоница Меркатора који су тренутно у власништву Агрокорове холандске компаније Агрокор Б.В, објавили су словеначки медији. Агрокор д.д: Власништво над Меркатором није доведено у питање.
Према наводима медија, заплењени удео у словеначком трговачком ланцу Сбербанка намерава да задржи до краја јуна, а онда да га прода како би делимично надокнадио потенцијалне губитке које ће имати на кредитима које је одобрио Агрокору.

Као гаранцију за раније кредите, наводе словеначки медији, Агрокор је Сбербанци дао залог на деонице у Меркатору.

Сбербанка сматра да се специјални закон донесен у хрватском Сабору у априлу ове године не може односити на ту компанију, јер нема седиште у Хрватској, пишу словеначки медији.

Агрокор д.д: Власништво није доведено у питање

Агрокор д.д. је власник 69,57 одсто Меркатора и ово власништво Агрокора д.д. није заложено нити је на било који начин доведено у питање, наводи се у саопштењу. Додаје се да Агрокор д.д. сва власничка права у Меркатору остварује на темељу овог већинског власничког удела.

„Мањински удео од 18,53 одсто Меркатора који је у власништву Агрокор Инвестментс Б.В. није власништво Агрокора д.д, јер је ова компанија са седиштем у Холандији у директном, 100-постотном власништву Ивице Тодорића“, пише у саопштењу.

Према информацијама којима располаже ванредна управа Агрокора д.д, Ивица Тодорић је приликом подизања кредита у износу од 100 милиона евра од Сбербанке у фебруару ове године заложио деонице Меркатора у власништву Агрокор Инвестмент Б.В. као додатно средство осигурања.

„Тим темељем Сбербанка има директан захтев према тој имовини и може покренути поступак“, додаје се и објашњава да Агрокор д.д. није власник Агрокор Инвестментс Б.В, па се на ову компанију не односи Закон о поступку ванредне управе.

„Ванредна управа Агрокора има ингеренције само над власништвом Агрокора д.д, а наведени мањински удео у Меркатору то није. Међутим, било какво располагање тим мањинским уделом нема утицај на будућност Меркатора као нити на процес реструктурирања Агрокора д.д.“, закључује се у саопштењу.

(Н1)

91.222.7.144/hronika/slovenacki-mediji-ruska-sberbanka-kao-garanciju-za-ranije-kredite-pocela-da-pleni-deonice-merkatora-koje-su-u-vlasnistvu-agrokora.html

Највећа хрватска приватна компанија Агрокор је деценијама изгледала као лидер економије у региону. Њена пропаст је узрокована низом лоших одлука које са становишта хрватских интереса нису ни економске ни комерцијалне, већ су мотивисане политиком потискивања руског инвеститора.

А река сам ти ја,

у велику се ризичност упушћаш

мој господару Шалома!

Матан Потрк

(Просјаци и синови)

Агрокор је настао улагањем капитала социјалистичког „Агрокомбината[1]“ у „свете тајне Матанове“ које су давно описали Иван Раос и Антун Врдољак[2]. Постигли су оно што нико није сањао у Хрватској, где се све више угледају на Остапа Бендера[3]. Ипак није Агрокор цвећарница која је тек тако постала гигант, нити су имотски мангупи у стању да преваре Дојчебанку и Сбербанку под будним оком америчких банкара. Трагови посла којим је фирма вредна 1.3 милијарде евра од Сбербанке приграбила 1.7 милијарди воде до Холандске Адриа Груп Холдинг БВ.

Агрокор, економски аспект проблема

Стицањем независности Хрватска је развијала политику балансирања између источних и западних сила. Велике заслуге за развој овакве политике припадају првом хрватском амбасадору у Русији Божу Ковачевићу, а потом Стјепану Месићу и Иву Санадеру. Руски амбасадор је објавио да је у Хрватску Русија уложила пола милијарде евра. Руски улагачи су раније искључени из пројекта нафтовода Балтик – Црно море – Јадран и из фирми  МОЛ и ИНА. Ипак, ово није сметало да руска дипломатија најави повећање руских инвестиција у Хрватску на милијарду евра, повећање робне размене на три милијарде евра, снабдевање Хрватске и алуминијумом и угљем а не само нафтом и гасом[4]

Ивица Тодорић је искористио неолиберални привредни систем да пословање једне мале цвећарнице претвори у најмоћнију трговинску фирму на простору бивше Југославије – Агрокор, другу по величини хрватску фирму после ИНА. Сбербанка је почела сарадњу с Агрокором још 2016. г. када је постало јасно да Агрокор више није стратешки партнер Дојчебанке. На Међународном економском форуму у Санкт Петербургу јуна 2016. г. је  Сбербанка с Агрокором потписала први Меморандум о разумевању[5] којим су постали стратешки партнери и објавили синдицирани дугорочни зајам од 600 милиона евра[6]. Руско кредитирање Агрокора се наставило. До почетка 2017. г. се сазнало да је укупни дуг Агрокора 2.4 милијарде евра, а да је од тога 1.3 милијарде дуг Сбербанци. Сбербанка је брже-боље отказала уговор с Агрокором о синдицираном зајму, јер се испоставило да Агрокор руским новцем у ствари рефинансира отплату ранијих кредита. Мудис и Стандард енд Пур су хитро драматично оборили рејтинг и изгледе Агрокора[7]. Већ фебруара је било јасно да постоји несагласност коме припада првенство наплате потраживања: Ранијем кредитору (Дојче банка) или каснијем (Сбербанка). Ствар је компликована кредитирањем преко мањих банака (швајцарска УБС, руска ВТБ банка и друге)[8], књиговодством и хрватским прописима којима је кредитирање компликовано регулисано (комерцијално, развојно, итд). Сбербанка је ипак била спремна да настави кредитирање Агрокора ако јој се призна првенство наплате потраживања[9]. Без обзира на првенство наплате, постало је јасно да менично-имовинско обезбеђење потраживања Сбербанке мало вреди. Да ствар има везе са геополитичким положајем Хрватске сугерисао је Божо Ковачевић оцењујући да Хрватска већ десет година ради на погоршању односа с Русијом[10]. Испоставило се да је агресивна пословна политика Агрокора увалила Сбербанку у давање ненаплативих кредита у висини од чак 1.7 милијарди  евра[11]. Јавност је у међувремену сазнала да је крајњи власник Агрокора у ствари Тодорићева Адриа Груп Холдинг БВ из Холандије (95.52% деоница), а да је основни капитал Агрокора вредан тек 1.17 милијарди евра[12]. Менаџмент Агрокора је с почетка кривио Немачку државу која је намачком Лидлу давала повољније кредите, па Агрокор није могао конкурентно пословати на тржишту[13]. Заборавили су да је Агрокор 2014. г. купио словеначки Меркатор[14] како га се не би домогли српски тајкуни[15]. Та куповина била је политички мотивисана, како би се хрватски економски утицај ширио у региону. Међутим, тај некомерцијални трошак је иницијално увалио Агрокор у спиралу задуживања[16].

Истина је да се сви слажу како је ситуација у Агрокору сасвим налик афери Агрокомерц[17]. Проблеми су бројни и њихова цена је потпуно неизвесна. Ради се о сукобљеним интересима поверилаца, од банака до снабдевача, старим  дуговима по основу хеџ послова који ће се у Агрокоровим билансима непредвидиво јављати оптерећујући их огромним расходима. Пошто је сад јасно да је Агрокор политички инструмент Хрватске, она је преузела руковођење овом фирмом доносећи Lex Agrocor[18].

Од почетка кризе у Агрокору, све се одвијало мимо комерцијалних разога. Након договора о Меркатору са страним банкама у Бечу[19] Тодорић је потписао тајанствени стендстил аранжман са великим банкама повериоцима[20], па је Хрватска преузела управу над фирмом[21]. Постигнут је договор о кредитирању Агрокора с домаћим малим банкама[22]. Све се одвијало упркос Бечком договору, па је најављеном спасиоцу Агрокора Антониу Алварезу остало само да се повуче[23]. Хрватска  је на челу Агрокора поставила Анта Рамљака који је унапаред представљен као некакав руски „уништитељ“ хрватске привреде[24]. Оптерећен том хипотеком, Рамљак је руским инвеститорима залупио врата када су Агрокору били најпотребнији[25]. Неопходних 160 милиона руских евра кредита од Сбербанке је заменио са 80-так милиона евра хрватских банака[26]. Тог тренутка је фирма Антонија Алвареза упутила Рамљакову управу на сарадњу са другим консултантским кућама[27]. Наиме, са кредитом до 160 милиона евра процењивало се да ће Агрокор саставити тек 10 месеци функционисања, а домаћи кредити ни половину тог периода. Од почетка се тај новац троши на хрватске велике добављаче, док словеначки и босански уопште нису међу приоритетима[28], као ни мали хрватски добављачи[29]. Огроман је проблем којег ће тек имати снабдевачи Агрокора, јер ће питање „бити или не бити“ од сада Агрокоровом Конзуму постављати једном седмично. Већ смо видели како драстично може бити постављено то питање[30], а врхунац доспећа кредитних обавеза Агрокора прогнозира се тек за јун 2018. године. Сазнало се и за привредна друштва која су годинама живела од препродаје Агрокорових меница без покрића[31]. Мудис је објавио да ће Агрокор до краја ове године ипак ликвидно пословати[32], а Јамница ће по свему судећи припасти Кока-коли[33].

Да амерички капитал озбиљно улази у посао отимања имовине Агрокора најбоље сведочи чињеница да је у веће поверилаца ове фирме ушао фонд Кнајтед капитал менаџмент[34]. Тиме је прилично јасно зашто је руски амбасадор у Хрватској претходно објавио да Агрокор више неће добијати руске кредите[35]. Хрватска држава ће са своје стране социјализовати све Агрокорове дугове[36], баш као што је био обичај пред пропаст СФРЈ. Међутим, европска Хрватска плаћа само дугове најбогатијих, док су сиромашни грађани изложени најнемилосрднијим извршитељима у региону[37].

Српски одсек Агрокора

У светлу председничких избора у Србији, хрватска јавност је добро запазила једну српску вест[38]. Тема мартовског разговора Вучића са Путином у Москву нису били само МИГ-ови, БУК-ови, тенкови, авиони камиони… већ и Агрокор[39]. Русија са Србијом има довољно озбиљних заједничких имовинских интереса да их не квари због ма чијег личног анимозитета према Вучићу.

Испоставило се да већи део фирми Агрокора у Србији није на непосредном удару поверилаца, па је сада изгледа довољно да Србија легално ограничи одлив Агрокоровог капитала из Србије и ограничи установљење јемстава ради покривања губитака фирми у Хрватској. Међутим, ограничити слободу кретања капитала ван границе своје државе је највећи грех у неолибералном привредном систему. Фирме Агрокора у Србији, за разлику од хрватских, ипак нису у стендстил аранжману[40]. Конференцију за штампу поводом стања Агрокора у Србији Вучић је стилизовао тајанственошћу[41].

У Србији можда настане прилика да се повећа снабдевање Агрокорове мреже од стране домаћих снабдевача. И снабдевачима који извозе из Хрватске ће српски Агрокор бити много поузданији платиша. Уз то, питање имовинске накнаде руског повериоца на територији Србије може бити ван домашаја Lex Agrocor, а имовина Агрокора у Србији је велика[42]: Фриком (Београд), Нова слога (Трстеник), Идеа, Дијамант (Зерњанин), Кикиндски млин, тржни ланци Идеа, Рода, Меркатор С.

О судбини Агрокоровог Меркатора[43] Словенија и Србија почињу да се договарају без посредовања Хрватске[44], баш као што се Хрватска без Словеније и Србије договарала о укључењу Балкана у „Интермаријум“. Словенија је већ донела Lex Mercator[45].

Прави проблеми Агрокора су политички

С економског гледишта, хрватска привреда се показала као крајње несигурно инвестиционо подручје, и то у области пољопривреде и трговине храном, иако је тамо принос добити мали али отпоран  на ударе економске кризе која је у региону била, остала и биће хронична. Хрватска је Агрокору изборила пола године времена да уведе политички подобан капитал Запада, расположен да својим кедитима пуни Агрокорове бунаре без дна. Међутим, за сада се појавио само један амерички фонд  којег у Хрватској већ називају „стрвинарским“. 

Низ економски сасвим нерационалних потеза Агрокора, који су политички изнуђени или подржани од стране хрватске државе, указују да суштински проблем Агрокора лежи ван економских разлога.   

Проблем Агрокора узрокован је политички, ради потискивања руског капитала ван  Хрватске. Агрокор је потрошен као клопка за руске финансијске инвестиције. У региону је упропашћењем Агрокора створен амбијент користан само Дојчебанци,  немачком гиганту Лидл и другим сличним играчима. Постоји разлог због којег Хрватска предузима акције на штету сопствених финансијских и економских интереса а у корист економских и финансијских интереса Немачке. Ради се о „вишем интересу“ хрватске националне мегаломаније. То је учешће у русофобном политичко-безбедносном пројекту Запада који се развија у оквирима НАТО-стратегије. Ради се о „Интермаријуму“. Међутим, Немачки интереси у „интермаријуму“ се радије називају „Дунавским стратегијама“ и врло се разликују од жеља нација централне и источне Европе.  

[1] Ландека, Нада – Династија Тодорић, Хрватска академска заједница домовине и дијаспоре, 1. 4. 2014. г.

[2] Раос, Иван – Просјаци и синови, Матица хрватска, ТГЗ Хрватске, Загреб, 1971. г. Према Раосовом роману је РТ Загреб 1984. године премијерно емитовала истоимену ТВ серију у режии Антуна Врдољака.

[3] Јерговић, Миљенко – Остап Бендер: Његов дух живи у сваком другом хрватском подузетнику, у грађанима који живе на туђи дуг, у банкарима који су нудили кредите у швицарцима, Јутарњи лист, 3. 11. 2016. г.

[4] Хина – Креће руска инвестицијска офензива у РХ? Амбасадор најавио „годину пробоја“ , открио у што све желе улагати, Јутарњи лист, 9. 2. 2016. г.

[5] Сбербанк и Агрокор потписали Меморандум о разумевању, Про објаве, 26. 6. 2016. г.

[6] Агрокор и Сбербанк објавали синдицирани дугорочни зајам од 600 милијуна евра, Агрокор, 10. 4. 2014. г.

[7] Хина – Сбербанк о Агрокору, Сибиз, 15. 3. 2017. г.

[8] Бабић, Н – Агрокор, Сбербанка и зашто Москва посрнулом диву неће отписати дуг, Логично, 18. 3. 2017. г.

[9] Сбербанк увјетује даљње финанцирање Агрокора, Сибиз, 12. 4. 2017. г.

[10] Понош, Тихомир – Божо Kовачевић: Хрватска је десет година радила на погоршању односа с Русијом, а данас је овисна о њој, Нови лист, 29. 3. 2017. г.

[11] Дојче веле – Јовић: Причу око Агрокора гледати у контексту лоших хрватско-руских односа, Сибиз, 6. 4. 2017. г.

[12] Незировић, Вања – Како је функционирала мрежа преко које је Тодорић контролирао Агрокор, 18. 4. 2017. г.

[13] Шагољ, Зоран  – Откривамо узроке кризе у Агрокору: Нијемци Лидлу давали кредите с 1 посто камате, а Тодорић се код истих банака морао задуживати и по 20 посто! Слободна Далмација, 31. 3. 2014. г.

[14] Танјуг – Агрокор купио Меркатор за 544 милиона евра, Вечерње новости, 27. 7. 2014. г.

[15] Кривокапић, Бранилав  -Мишковићи Беко купују „Меркатор“, Блиц, 1. 4. 2006. г; Мишковић купује Меркатор! Прес, 6. 11. 2008. г.

[16] Степановић, Биљана – Дужничка спирала и последице, Време бр. 1368, 23. 3. 2017. г.

[17] Канакараш Тркља, Мира – Агроко(р)мерц наших дана, Спутњик, 5. 4. 2017. г.

[18] Детаљи о Лекс Агрокору које Влада није објаснила јавности, 24 часа, 8. 4. 2017. г.

[19] Агрокор и банке договорили се о Меркатору,Сибиз, 27. 1. 1017. г.

[20] Банке тврде: Тодорић потписао стандстилл аранжман, Сибиз, 2. 4. 2017. г.

[21] Lex Agrocor: Пет кључних точака, Сибиз, 7. 4. 2017. г.

[22] Фишер, Иван – Пао договор с банкама: Агрокору инјекција од 150 милијуна еура! Јутарњи лист, 10. 4. 2017. г.

[23] Антонио Алварез пре недељу дана дошао да спасе Агрокор, а сада одлази, Нова економија, 11. 4. 2017. г.

[24] Срамотна епизода Анте Рамљака у ТЛМ-у, Сисбиз, 11. 4. 2017. г.

[25] Рамљак одбио Русе: Новац за плаћања Агрокору осигуравају хрватске банке, Индекс, 12. 4. 2017. г.

[26] Рамљак: Кредит од 80милијуна еура уз каматну стопу од 4.97%, Сибиз, 13. 4. 2017. г.

[27] Алварез дефинитивно одбио Рамљака, Сибиз, 14. 4. 2017. г.

[28] Малус, Синиша – Агрокор словенским добављачима дужан преко 50 милијуна еура, Сибиз, 19. 4. 2017. г.

[29] Толушић: Агрокоровим малим добављачима намирен добар дио дуга, Сибиз, 18. 4. 2017. г; Зукић о састанку бх. добављача Агрокора: Ситуација је врло тешка, Сибиз, 17. 4. 2017. г.

[30] До договора банкара и добављача у Конзум стиже само свјежи крух, 7. 4. 2017. г.

[31] Ефект Агрокора: Факторинг друштва лани имала промет од чак 19,2 милијарде куна, Сибиз, 10. 4. 2017.

[32] В. Б, ХИНА – „Агрокор има довољну ликвидност за отплату свих дугова у 2017.“, Тпортал.хр, 15. 2. 2017. г.

[33] Сучец, Никола – Је ли Ивица Тодорић спреман жртвовати Јамницу? Тпортал.хр, 16. 2. 2017. г.

[34] Гргас, Гордана – Амерички стрвинарски фонд ушао у вјеровничко вијеће Агрокора, Јутарњи лист, 21. 4. 2017. г.

[35] Руски велепосланик: Русија више не планира помагати Агрокору, Н1, 10. 2. 2017. г.

[36] Црни сценариј: Држава би на спашавање Агрокора могла потрошити двије милијарде куна, Јутарњи лист,19. 4. 2017. г, (доступно на Сибиз).

[37] Дужничко ропство, Дневник.хр, 19. 6. 2016. г.

[38] „Још једна тема с Путином – Агрокор“, Б92, 25. 3. 2017. г.

[39] Вучић пред сусрет с Путином: Сбербанк преузима 52% удјела у Агрокору, Сибиз, 26. 3. 2017. г.

[40] Телесковић, Аница – Вучић: Нећемо потонути с Агрокором, Политика, 8. 4. 2017. гБанке тврде: Тодорић потписао стандстил аранжман, Сибиз, 2. 4. 2017. г.

[41] Вучић: Не можемо и нећемо сви да потонемо са Агрокором, Јутјуб, 8. 4. 2017. г.

[42] Скулић, Миодраг – Од „Агрокора“ хлеб са седам кора, Таблоид, бр. 80 (386), 6. 4. 2017. г.

[43] Руски диктат: Агрокор купио 10,1 посто дионица Меркатора од Агрокор Инвестментса, Сибиз, 17. 3. 2017. г.

[44] Вучић и Церар о заштити права запослених и пословању „Меркатора“, РТС, 11. 4. 2017. г.

[45] Словенска влада донијела „Lex Mercator“, ХРТ, 13. 4. 2017. г.

-

 Словенија је одобрила истополне бракове по закону који геј паровима даје углавно иста права као и хетеросексуалним, али без права да усвајају децу.

Први геј брак у Словенији склопљен је данас у Марибору. Закон о истополним браковима усвојен је пре десет месеци, након што је прихваћен на референдуму одржаном у децембру 2015. године.

Права регистрованих партнера истог пола сада су углавном изједначена са правима људи у брачним и ванбрачним хетеросексуалним заједницама, То подразумева, између осталог, право на здравствено, пензијско осигурање и наслеђивање.

“Коначно је дошао тај моменат у коме је друштво заиста прихватило целу ствар, те је постало довољно зрело да нас прихвати као обичне људе који живе, купују, троше, путују”, каже Грега, момак који је данас ступио у брак са својим партнером.

(Н1)

-

Словеначка бискупска конференција и Исламска заједница Словеније осудиле су као провокацију и вандализам графите „Алах је велики“ и „Шеријатски закон“ који су осванули на зиду капелице Свете Соботе на Шмарној Гори близу Љубљане.

Графит на капелици, у популарном излетишту, снимили су јуче излетници и упозорили полицију, јавља Хина.

Капела на  Шмарној Гори

Капела на Шмарној Гори

На једном од спољних зидова капелице излетници су пронашли поруку исписану великим латиничним словима „Allahu akhbar“ (са сувишним „х“ у другој речи), а на другом „Sharia“, што су неки протумачили као исламистичку поруку и претњу словеначким хришћанима.

Медији наводе да је реч о вандализму који на верским објектима у Словенији и није тако ретка појава.

Словеначка полиција је саопштила да прикупља информације о догађају, који је изазвао осуду јавности.

Прва је реаговала Исламска заједница Словеније, која је у кратком саопштењу оштро осудила наведени вандализам као неприхватљив и додала да од полиције очекује откривање починилаца.

Словеначка бискупска конференција је саопштила да се ради о чину усмереном против верске толеранције и поступку који државни органи требају да истраже и санкционишу.

Хина наводи да неки десно оријентисани портали и удружења у чину на Шмарној Гори виде доказе о наводном расту радикализације словеначких муслимана, углавном досељеника из Босне и Херцеговине.

Алеш Хојс, који је био министар одбране у влади бившег премијера Јанеза Јанше, навео је на својем профилу на Твитеру да је капелица на љубљанском излетишту „оскрнављена муслиманским паролама“ и запитао се зашто полиција не реагује енергичније.

Хина наводи да провокативни графити нису реткост на црквама у Словенији, али да до сада нису садржали „исламистичке“ поруке него су обично као својеврсне политичке поруке били упућивани „клеру“ или „клерофашистима“.

Прошле је године у Словенији забележено и неколико тежих испада и провокација усмерених против одређене вере. Тако су на градилишту џамије у Љубљани у два наврата нађене бачене свињске главе, а у цркви у Копру је наводно неуравнотежена особа уништила чекићем барокни дрвени кип Богородице са малим Исусом.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/2582902/-grafit-alah-je-veliki-na-katolickoj-kapeli-u-sloveniji-.html

-
Хрватска Амбасада у Словенији послала је словеначким сарадницима, кабинету премијера Мире Церара и председника Борута Пахора бомбоњере као поклон који је оцењен као „незамислива провокација“ Хрватска Амбасада у Словенији послала је својим словеначким сарадницима, запосленим у Министарству спољних послова, кабинету премијера Мире Церара и председника Борута Пахора бомбоњере као новогодишњи поклон који је оцењен као „незамислива провокација“.
 Словеначки политичари нису били баш срећни, пише „dnevnik.si“. и додаје да је тај чин оцењен незамисливом провокацијом.

На Крашевој бомбоњери је писало „Поздрав из Хрватске“, а на кутији је слика дела мапе Хрватске, а када се поклопац подигне, види се остатак мапе на којој је граница између Словеније и Хрватске уцртана на средини Пиранског залива.

Пошто граница између две државе још није утврђена, Министарство спољних послова вратило је бомбоњеру Амбасади Хрватске и то у кесици с натписом „I feel Slovenia“.

Словеначке дипломате нису хтеле да коментиришу случај да не би погоршали међусуседске односе, али неки се питају, како пише „dnevnik.si“, како ће хрватску провокацију, док се чека одлука Арбитражног суда, проценити остале чланице Европске уније.

новости

-

ЉУБЉАНА – Словенија је данас у архиву Министарства за спољне послове Србије преузела 43 међународна споразума чији је депозитар била бивша СФРЈ, а који се односе искључиво на територију Републике Словеније.

 Зграда Министарства за спољне послове Србије Фото: Н.Фифић
Реч је о првој реституцији државних архива СФРЈ некој од држава наследница, саопштио је данас Уред за комуникације Словеније.

Договорено је, како се додаје, да Словенија ускоро преузме и следећу групу међународних споразума међу којима су и уговори о одређивању државних граница, које су данас државне границе Словеније.

Споразум о питањима наследства, који су 29. јуна 2001. у Бечу потписале државе наследнице СДРЈ одређује по каквом кључу архиви бивших република и државни архиви СФРЈ припадају појединим државама наследницама и под којим условима архиви постају њихово заједничко наслеђе.

Државе наследнице на основу споразума добијају међународне уговоре чији је депозитар била СФРЈ, а односе се само на предмете везане за територију једне или више држава наследница или на установе, које имају седиште на њиховој територији.

Почетком 2015.године је словеначко министарство спољних послова припремило посебан списак међународних уговора који се односе на Републику Словенију, који су предати амбасадору Србије у Љубљани, после чега је следило евидентирање грађе у архивима Београда.

Преузимање међународних споразума представља пви део архивске грађе које ће Словенија преузети према Споразуму о питањима наследства и истовремену прву реституцију државних архива СФРЈ било које од држава наследница.

Србија и Словенија су се исто тако договриле о скором преузимању следеће групе међународних споразума, пише у саопштењу.

www.novosti.rs/

-

Постоји могућност да је део оружја из словеначких складишта некадашње ЈНА, које је Словенија донирала Авганистану у оквиру подршке Запада тамошњој влади, завршио у рукама исламистичких бораца у Либији, Ираку и Авганистану, пише љубљански лист „Дело“. Агенција „Хина“ наводи да се то можда догодило и са старим оружјем које је послато на уништавање специјализованом предузећу у Словачкој.

Лист Дело се позива на Conflict Armament Research (ЦАР), европску невладину организацију са седиштем у Великој Британији, која истражује податке о извору оружја и муниције у оружаним сукобима у свету, а која је недавно истраживала порекло оружја које се користи у сукобима у Либији и Сирији.

Ракета ТБ8606 која је пронађена у Триполију

Ракета ТБ8606 која је пронађена у Триполију

Тако је у Либији пронађено оружје које би могло бити повезано са залихама оружја југословенског порекла, које је словеначка војска 1991. године запленила од ЈНА, међу осталим и оружје које је према налогу словеначких власти требало да буде уништено у једном специјализованом предузећу у Словачкој.

У Либији су истраживачи ЦАР-а открили ракету „м-79“ (тзв. „оса“) у близини Триполија, која је носила исту ознаку као поšшиљка „оса“, које је словеначко Министарство за одбрану 2005. године послало на сигурно уништавање у једно специјализовано предузеће у Словачкој.

Оружје је, како се сада сумња, могло илегално да заврши у Либији, где су до њега дошли џихадистички побуњеници блиски Исламској држави. Међутим, реч је само о претпоставкама, наводи лист, подсећајући на то да је таквог оружја било много на подручју целе некадашње Југославије.

У словеначком Министарству одбране су потврдили да је Словенија 2005. године словачком предузећу ВОП, које је у међувремену престало да ради, предала 6.802 дотрајале ракете „м-79“, од којих су 132 носиле бројеве ЛОТТБ-8606, што је потврђено у Триполију.

Организација ЦАР је Словенију замолила и за информације о минобацачким пројектилима, које је словеначко Министарство одбране 2003. и 2008. године донирало авганистанској војсци у склопу јачања војске те земље, а од којих су неке, како изгледа, прошле године заплењене од снага ИД у Тикриту на северу Ирака, пише Дело.

Исто тако, словеначки извори су потврдили да је 2008. године влада у Љубљани авганистанској влади донирала већу количину минобацачких мина и муниције, за које сада у ЦАР-у сумњају да су дошле у руке џихадистичких бораца против авганистанске владе.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/2543461/delo-deo-oruzja-jna-iz-slovenije-mozda-stigao-do-islamista.html

-

Хрватска, Словениjа, Mађарска и Бугарска започеле су у формирање заjедничких специjалних ваздушних снага коjе би у будућности могле заjеднички да учествуjу, на пример, у борбама против терориста на подручjу Mедитерана или северне Aфрике, пише загребачки Jутарњи лист.

Реч jе о циљевима способности коjе jе Хрватска преузела као чланица НATO-а, али jе након разматрања различитих модела обезбеђења потребне обуке и евентуалне међународне подршке, НATO-а и билатералних партнера, у достизању захтевног циља способности, закључено да Хрватска у таj проjект не може ићи сама.
Стога су jош 2015. министри обране тих земаља потписали писмо намере о заjедничкоj сарадњи на овом плану.
Лист пише да се ради о снагама коjе се обучене и опремљене за инфилтрирање у неприjатељску позадину, борбу против тероризма, евакуациjу своjих снага с неприjатељских тертироиjа.
Заjедничке специjалне ваздушне снаге Хрватске, Словениjе, Mађарске и Бугарске биће нешто попут СAС-а у Великоj Британиjи.
Подсећа се да Хрватска воjска у овом тренутку у свом саставу нема специjалне ваздушне снаге. Постоjи тек Заповедништво специjалних снага у склопу коjег постоjе jединице намењене за операциjе специjалног извиђања и борбеног деловања.
Споразум о оснивању заjедничких ваздушних специjалних снага у Сплиту краjем септембра ове године потписали су заповедници воjски ове четири државе.
У Хрватском воjнику, гласилу Mинистарства обране, уз вест о потпису споразума наведено jе да jе он “чврст темељ за успоставу мултинационалног центра за обуку и увежбавање ваздушних jединица намењених спровођењу задатака специjалних операциjа. Цели jе проjект под покровитељством НATO команде за специjалне операциjе и Сjедињених Aмеричких Држава”.
Jугарњи пише да наглашавање улоге Сjедињених Aмеричких Држава ниjе нимало случаjно.
Саговорници овог загребачког дневника тврде да Сjедињене Државе већ дуже време раде на томе да се у Хрватскоj формира jедна база за обучавање специjалних ваздушних снага коjа би у будућности користила и као локациjа одакле би специjалне снаге НATO, али и СAД-а могле полазити у мисиjе на Mедитерану, али и на север Aфрике.
У Хрватскоj су као могуће базе jош раниjе означене Задар и аеродром Удбина. На Удбини америчке ваздушне и специjалне снаге већ се годинама самостално увежбаваjу тако да им jе то познати терен. Задарски су аеродром америчке специjалне снаге већ користиле за своjе операциjе.
Лист подсећа да jе 2012. из Задра кренула специjална jединица америчке воjске у евакуациjу чланова америчке амбасаде у Бенгазиjу, након напада и ликвидациjе амбасадора Kристофера Стевенса.
Mинистарство обране потврдило jе Jутарњем да jе започело оснивање мултинационалних специjалних ваздушних снага иако jе све jош увек у инициjалноj фаз.
Потврђуjу и да jе могуће оснивање Средишта за специjалне ваздушне операциjе. У том ресору напомињу да “потенциjална подручjа сарадње могу укључивати заjедничку обуку, опремање и модернизациjу и успостављање интегрисаних мултинационалних jединица“.
Дакле, све државе потписнице имаjу задатак да развиjу исту способност и у складу с тим траже наjрационалниjа решења и помоћ савезника коjу су таj циљ већ имплементирали.
Саговорници Jутарњег сматраjу да jе донациjа борбених – извиђачких хеликоптера Kиоwа део америчког програма опремања будућих хрватских специjалних ваздушних снага.
Oперативним коришћењем тих хеликоптера, наиме, Ратно ваздухопловство имаће способност командовања и надзора из ваздуха, откривања и аутоматског преношења прецизних података о циљевима топничко-ракетним jединицама и корекциjи топничке паљбе, способност деловања по циљевима на површини дању и ноћу, велике маневарске и паљбене способности те отпорност на откривање и противделовање противника.
Tакође, имаће развиjену могућност пратње хеликоптера коjи превозе снаге и пружање заштите од напада са земље.
Ипак, осим хеликоптера, Oружаним снагама у склопу обуке ваздушних специjалних снага насушно jе потребан авион за падобранску обуку, али и друга специjалистичка опрема, констатуjе Jутарњи.