субота, октобар 21, 2017

Тагови Вести таговане са "СНС"

СНС

-

Донације“ грађана за Вучићеву кампању, које је коначно раскринкао БИРН, показују да су напредњаци добрано загазили на терен мафијашких метода прања пара. Дојче веле је током свог истраживања прикупио занимљиве податке.

Све вам је већ јасно“ – то је био чест одговор на питање које су новинари Дојче веле поставили члановима, симпатизерима и клијентели Српске напредне странке током јуна, након што је СНС предала Агенцији за борбу против корупције извештај о прикупљању и трошењу новца за председничку кампању Александра Вучића. Тамо, наиме, пише да је 6.940 врлих грађана, уверених у бржу, јачу и бољу Србију, од својих цркавица издвојило укупно 2,2 милиона евра како би Вучић имао бржу, јачу и бољу кампању.

Све је, наравно, већ јасно када се види да је 6.789 грађана приложило по равно 40.000 динара Вучићевој кампањи. Још је јасније када се зна да је та фина округла сума кнап испод висине просечне нето плате – ако би ту висину прешла, донација би морала истог момента да се пријави Агенцији, а не тек после кампање. Кристално је ствар јасна, дакле, када се на списку нађе и једанаест особа које су донирале по 39.600 динара. Знате зашто? Зато што мученици нису имали својих 400 динара да плате провизију од један одсто, колико обично узимају банке.

Одакле им онда тих 40.000 динара? Колеге из Балканске истраживачке мреже су доказале – донатори су листом добијали паре у странци да их уплате за кампању. Ми са Дојче веле током истраживања нисмо били те среће – од стотина људи са списка донатора, премало је њих развезало језик, па и то стидљиво и у шифрама. Нема ниједног који се на свом ФБ профилу не хвали чланством у СНС. Већина је запослена у јавним предузећима. На списку су многи директори, чак и посланици. И нема ниједног који се не плаши да ће страдати ако разговара са новинарима. (на ОВОМ ЛИНКУ ћете пронаћи листу са именима донатора, пребивалиштем и износима)

Све је, да поновимо, још јасније када из друге руке чујете приче о џаковима са парама које Андреј Вучић развози по Србији, највише по највернијим локалним одборима СНС који су успели да пронађу највише поузданих донатора. Неколико запослених у банкама у унутрашњости нам је рекло да су донатори долазили у огромним групама на шалтере, наравно све спонтано, исто као што спонтано иду и на митинге напредњака.

Тако настају статистичке аномалије: не само да су узорни грађани, као фол случајно, донирали по 40.000 динара, него их је рецимо из Руме (150), Пожаревца (185), Крушевца (295), Краљева (344) или Лесковца (366) било далеко више спремних да на своје име узму и уплате 40.000 динара него из великог града Ниша (16) или Смедерева (3). Фантастичан је успех при томе напредњака из Руме и Пожаревца – тамо ниједан грађанин ње уплатио било коју другу суму осим прописане, а све фино, округло – у Руму је донето равно шест милиона динара, а у Пожаревац 7,4 милиона.

Све вам је до сада јасно, осим можда две ствари: прво, одакле долазе паре? Како се пуне црни фондови из којих се онда воде баснословне кампање, финансирају одани таблоиди, контролишу телевизијске секунде, купују сендвичи за караван присталица који је недељама пратио Вучића кроз Србију? Колико је ту уопште кривичних дела почињено? Корупција, рекет, изнуде, велики играчи, али и најмање 6.789 напредњака са дна лествице што су у страху морали да помогну у прању пара.

Друго, зашто овако? СНС је наиме могао да све инсценира као неколико крупних донација имућних људи или компанија. Зашто су ишли на варијанту у којој им треба готово 7.000 људи који би морали да држе језик за зубима (што је, како видимо, ипак немогуће чак и у овој атмосфери страха)? Један колега који се бави истраживањем корупције има занимљиву теорију: хтели су да диверзификују приходе и прикажу како народне масе хрле да од уста одвоје како би нам ишло свима брже, јаче и боље.

Како год гласили одговори на ова два питања једно је јасно: СНС је предвођен браћом Вучић обрнуо игрицу. Више то није изгладњивање новинара кроз контролу тржишта огласа, намештени тендер ту и тамо, по које привођење грађана који организују протесте… не, ово су класичне мафијашке методе прања пара, црни аутомобили затамњених стакала који по провинцији развозе кесе пуне крупних апоена… и слаби изгледи за епилог до којег ће доћи само ако надлежнима у Тужилаштву и Агенцији за борбу против корупције неким чудом израсте кичма.

(Немања Рујевић, Дојче веле)

 

СНС користио мафијашке методе за прикупљање донација за кампању Александра Вучића

Занимљива је констатација Весне Марковић, посланице Српске Нато (напредне) странке, која тврди да између Србије и западне војне алијанске не постоји и не би требало да постоји трајно непријатељство.
Наравно, њен иступ је тек један у низу “пробних балона” којима нас брусе, или барем то покушавају, да чланство НАТО, у не тако далекој будућности, прихватимо не само као судбину, нормалност, већ и нешто што је пожељно, благословено и далеко природније од било каквог војног савеза са Русијом и осталим савезницима, који нам за разлику од доказаних белосветских утеривча “мира”- заиста желе добро и свакако не у вазалној улози!

Слажем се да трајних непријатељстава нема, једнако колико верујем да са НАТО пактом трајног пријатељства не може и не сме бити, јер није то робовање митовима, како данас евроатлантски фанатици, воле да лупе па остану живи, већ факат да би Србија пљунула на своје гробове, своју нејач, своје хероје и на послетку- своје оболеле уколико би постала чланица једног од најкрвавијих војних савеза у историји човечанства!

НАТО не само да је узео огроман, неопростив данак у крви Србији, већ је осиромашеним уранијом осакатио за векове, чије страховите последице нација почиње да осећа у епидемичном таласу!

Но, и када би све лично склонили у страну, а не смемо, никада, остаје гола и непорецива чињеница да је придруживање НАТО алијанси заправо намицање омче себи око врата и добровољно пристајање сваке нове чланице да постане колонија Америке, тачније, њен резерват свежег топовског меса, јаничара, слуга, беспоговорних послушника и наравно- полигон за базе, складишта оружја, отпада и лешева!

Придружити се НАТО пакту свакако није привилегија већ проклетство! Бити држава чланица подразумева да сте “заштићени” од свих осим од- Америке!

Можда звучи претерано, али у пакту са ђаволом- свако је његова жртва и његов плен, и управо та том принципу је и основана “мировна” алијанса која је за деценије свој постојања оставила за собом толико крви невиних и гробова “колатералних” штета да је биланс застрашујућ, само када би неко имао храбрости да се позабави њиме и проговори истину!

Чланство у НАТО (а Србија је срамним споразумом, без икакве речи размењене са народом, постала малтене придружени члан, колико год се неки успињали да устврде другачије)- држава престаје да буде држава, постаје пуки ледина која носи своје име и ништа више од тога!

Њеном армијом више не комадују њени официри, барем не на највишем и најваћнијем нивоу.

Наиме, улогу главнокомандујућег обавезно преузима амерички генерал (без разлике који), и око тога нема преговора (као да па око осталих питања има?!)!

За америчке официре и војнике важе само закони Америке, тако да чланице алијансе сматрају својим естериторијалним поседима у којима без икакве казне, па и опомене, могу дословно починити најтежа кривична дела без икакве одговорности, кретати се куда и како хоће по држави, користити њену инфраструктуру као свој тезгарошки нарамак, запоседати дословно сваки сантиметар државе проглашаваући својим стратешким циљем, а у њиховој крвавој агенди циљ оправдава дословна сва средства, без разлике да ли је реч о држави чланици савеза или некој убогој на коју се војно намерио!

Финансијски моменат је тек прича за себе- држава која жели да постане члан пролази кроз иницијацију за пакао која подразумева тотални крах домаће привреде и финансија, јер обавеза сваког вазала је да опреми своју војску оружјем по такозваним НАТО стандардима, што значи- америчким наоружањем, по цени коју ни четири поколења не могу да отплате!

Тај моменат, уз све поменуте чини шта?! Па, оно с почетка- свака нова чланица је покорни слуга који своју земљу користи под закуп малтене, док весело служи као фришка жртва за нове сумануте подухвате утеравања “мира” и “демократије” тамо где је потребно, односно, тамо где је Америци потребно, у шта се Србија, нажалост, на најгори и најкрвавији начин уверила!

Разлога да Србија никада не постане чланица НАТО је толико да би се о њима могло и морало писати и говорити без задршке и престанка, док је аргумент за приступање само један- издаја! Безочна и неопростива!

Зато, млада дамо, Весна Марковић, два пута размислите пре него што следећи пут изговорите оно што, убеђен сам, не мислите али Вам је дошапнуто да кажете!

Трајно непријатељсво зарад будућности, слажем се, не треба да постоји!

Но, зарад те будућности и опстанка Србије као иоле суверене државе (јер сте учнили готово све да од суверености имамо још евентуално Сабор трубача у Гучи) не сме, понављам НЕ СМЕ постојати ни примисао да нам НАТО у било ком облику може бити пријатељ!

Није ни онима које није злочиначки сатирала и потровала, а камоли нама које је задужила генерацијама осакаћених осиромашеним уранијом, мајкама у црнини, још свежим хумкама и добарано уништеном државом!

Није, јер не будите у заблуди, колико год се ми њима додворавали никада нам неће опростити пораз који су доживели 1999. године, а јесу, колико год то некоме звучало апсурдно и смешно!

На примери “мале” и “нејаке” Србије сломили су зубе! За три месеца пакла нису успели да нас покоре и десеткују, али хоће за дан мира и савезништва, верујте!

Опет по оној старој и мудрој: “Ко с ђаволом тикве сади- о главу му се лупају!”

У овом случају “тикве” су они проклети црни џакови с лешевима војника!

Понајмање америчких, углавном “савезничких”, односно, јаничарских, оних који су ту да дају данак у криви, па после могу и да нестану с мапе, лако ће се пронаћи нове овце за шишање и клање!

Понављам и закључићи- ништа будућност Србије не гарантује као савез са Русијом на равноправно нивоу, јер никоме не смемо робовати, с тим што Русија никада то нити је тражила нити жели од нас!

НАТО, понављам, штити своје чланице од свих осим од Америке, а реално, од кога је заштита највише потребна осим од ње?!

Праштати треба, хришћански је и људски, али зборавити никако!

Ни зло које нам је НАТО нанео, довека!

То смо дужни поколењима! Обавезни да не допустимо да гробови постану грудобрани сумануте армаде која ће преко њих нишнити неке нове, невине жртве…

-

Полиција у Пожаревцу трага за двојицом младића, који су на Сребрном језеру, код Великог Градишта, брутално пребили Златка Шуловића (65), некадашњег председника СНС-а у том месту.

Zlatko Šulović sa Vučićem

Златко Шуловић са Вучићем
Фото: Приватна архива Златко Шуловић са Вучићем

Нападачи, који су се до Шуловићеве куће на Сребрном језеру довезли аудијем смедеревских регистарских ознака, тражили су од њега да им изнајми собу како би се мало одморили у природи.

Бивши председник СНС-а је младиће увео у кућу, која је била осигурана камерама, а онда су њих двојица почели да га брутално туку.

Један од њих га је ударио песницом у главу, а када је Шуиловић пао, наставили су да га батињају наредних двадесетак минута, ударајући га ногама и рукама по целом телу.

Шуловићева супруга је почела да запомаже и дозива помоћ, али на њене вапаје нико није реаговао. Након пребијања, младићи су сели у ауди и одвезли се у непознатом правцу, а полиција трага за њима.

Лекари су констатовали да је Шуловић задобио лакше озледе главе, због чега полиција сматра да је батињање бившег председника СНС-а у Великом Градишту било само упозорење, а даља истрага показаће зашто је дошло до тога.ЛНО Претучен бивши председник СНС -а у Великом Градишту

www.blic.rs/vesti/politika/brutalno-pretucen-bivsi-predsednik-sns-a-u-velikom-gradistu/ztkkvzp

Извор: Фејсбук

Ето зашто ми Срби галамимо и вриштимо. И то ћемо радити док смо живи. Не толико да напредњачкој савести не дамо мира, већ више због тога да не дозволимо да нас  њихова издаја, кукавичлук и лицемерје тотално успавају у вртлогу евроталибаније и јефтиног протестантизма њиховог идола Алека. Једном речју, да не постанемо као они макар и кроз ћутање – евроталибани, протестанти, екуменисти и дволичне лажне патриоте… Докле год јавно живи макар искрица чисте српске свести, Срба још има и непријатељ српства нема мира

Вучићев „вето“ на геноцидну политику Харадинаја

А посебно је лудачка тврдња СНС јуришника да је добро што се Вучић преко српске листе „инфилтрирао“ у владу Косова одакле може да „ветира“ геноцидне политике Харадинаја. Да занемаримо на моменат факт да је бесмислено пактирати са човеком који је спроводио, спроводи и који ће увек спроводити геноцид над Србима (једва чекам да чујем СНС камарилу шта ће рећи када Харадинај буде натерао „Српску“ листу да каже да су Дечани косоварски и шиптарски, а не српски манастир, само то да поменемо).

Елем, деведесетих је Слоба имао танке већине и често је морао да тражи коалиционе партнере. Чудо да Амери тада нису рекли Ругови и Шиптарима да се покрију ушима и изађу на српске изборе и пописе. Да партиципирају у власти како би Амери могли да ветирају или управљају Милошевићем на прокси начин.

Видим, Шиптари тим бојкотом ништа нису остварили за себе, а ми смо партиципацијом у властима Тачија и Харадинаја остварили све…

Одговор једном СНС јуришнику

Увек сам волео анкете и квизове. Зато ћу радо одговорити на ова питања једног СНС јуришника, а и ред је да људи што више виде колико је отрован Вучићев режим. Наиме, дошли смо до ситуације да они који су скроз усвојили реторику, рационализације и идеје Борке Павићевић, Соње Бисерко, Соње Лихт и Наташе Кандић у вези КиМ, данас за себе говоре да су скретничари на „српским раскршћима“’….

Извор: Фејсбук

  1. Емоције које се тичу верског и националног идентитета да, а остале не би требало да буду. Ко нема емоцију када јавно исповеда веру или српство тај није Србин него нешто друго. И свако ко под изговором да емоције нису битне пактира по сваку цену са онима који убијају наш идентитет и те емоције – такође није Србин.
  2. Не. Али, логика имплицирана питањем такође није реалполитика него аматеризам. Реалполитика не значи да се покоримо по сваку цену (цену губитка идентитета) јачима од себе, већ како да употребимо нашу силу и силу других држава како бисмо свој идентитет заштитили. Поготово је сулудо Вучићеву евроталибанску идеологију која је чисто левичарско-либерално-пацифистичка тумачити као реалполитику. Везе са везом нема.
  3. Наравно да је битно. Од трговине, рата, политике – свуда је јако битно да знаш шта твој противник мисли и како се осећа. Питање је тотално глупо.
  4. Свакако мислим да бих био већи од Вучића. Не зато што сам иберменш, већ само зато што нисам за ЕУ, за разлику од њега који је сву политику подредио антисрпским и глобалистичким интеграцијама у ЕУ. Да није нашег пута у ЕУ, не би било ни Бриселског споразума ни ових понижавања и издаје наших реалполитичких интереса са Тачијем и Харадинајем. Ако не бих могао да спроведем ово што пишем, дао бих оставку. Свакако не бих остајао на власти као Вучић и ви, притом радио исто што и Соња Бисерко, а истовремено кукао као стрина да не могу ово и оно, јер ме притискају и прете. Кукавички, инфантилно и безобразно.
  5. Поново глупаво питање. Сва тројица су геноцидлије Срба доле. И потпуно је сулудо градирати њихов степен мржње према Србима. Када ти неки кољу породицу, потпуно је небитно на који начин то раде – сам факт да су они то што јесу нормалном човеку говори да не сме да пактира са било ким од њих. А тај бојкот је био сасвим изводљив од 1999. до 2010/2012. и сви Срби са КиМ су бојкотовали. Бојкот су (Вучићевим данашњим аргументима) нападале само Жене у црном и слични.
  6. Прво и прво то нису косовски Срби, то су Вучићеви „Срби“. Постоји много Срба доле и на северу и југу који нису за овај потез Вучића. Друго, не живим на КиМ, али не видим смисао питања? Борка Павићевић је деценијама пребацивала свима који не мисле као она да нико ко не живи на КиМ нема право да буде против предаје Косова Шиптарима и Западу, јер мора да се „прихвати реалност“, а не да се Срби доле хушкају на рат и сукобе…

„Српска“ листа је лични Вучићев пројекат

Десничарамуши из СНС-а сада наново рационализују коалицију са Харадинијем тврдњом да смо сви ми лицемерни што се нисмо бунили у овој мери онда када је Тачи постао премијер владе у којој је такође било „Срба“ из „Српске“ листе.

Прво, да ли они то желе да кажу да су обе коалиције са кољачима, убицама и геноцидлијама Срба (и то једино из разлога додворавања ЕУ) нешто што је оправдано? Ми то свакако не тврдимо. Пактирање са шиптарским Павелићима и онда и сада је подједнако србоцидно. Пактирање са Тачијем је то показало. Срби нису у плусу него у дебелом минусу након сарадње са Тачијем. Једина српска опција је била и јесте данас бојкот шиптарских институција. То се показало као одлична тактика 1999-2010/2012. Ту тактику су као лошу или опасну по Србе тада критиковали једино Кандићка, Бисерко и слични, а Срби са Косова и Метохије су готово листом били за њу, како на речима тако и на делима (а не само Срби из Београда како се лажљиво подмеће).

Друго, тада није било толико галаме да је Вучић Тачијев коалициони партнер, само зато што тада још нико није могао са сигурношћу да каже да управо Вучић стоји иза „Српске“ листе и коалиције са Тачијем. Свима се чинило да су ти ликови чисто Тачијеве марионете које он ловом фингира као Србе ради своје мултикулти маскировке. Данас је, пак, скроз јасно да је „Српска“ листа лични Вучићев пројекат, то не крије ни Вучић, али ни фантомски тзв. Срби са КиМ у влади Харадинаја. „Српска“ листа = „Српска“ напредна странка.

Ето зашто ми Срби галамимо и вриштимо. И то ћемо радити док смо живи. Не толико да напредњачкој савести не дамо мира (сама она њих жестоко гризе, не треба јој подмазивања), већ више због тога да не дозволимо да нас (словесне и преостале Србе) њихова издаја, кукавичлук и лицемерје тотално успавају у вртлогу евроталибаније и јефтиног протестантизма њиховог идола Алека. Једном речју, да не постанемо као они макар и кроз ћутање – евроталибани, протестанти, екуменисти и дволичне лажне патриоте… Докле год јавно живи макар искрица чисте српске свести, Срба још има и непријатељ српства нема мира.

Извор: Српска листа

О вазалству славних предака и издаји Вучића

Видим да је СНС почео да апологизује Вучићеву издају око Харадинаја „паметним вазалством“. Тобоже, он ради само оно што су у историји радили Стефан Немања, деспот Стефан, Милош Обреновић, Недић, Стојан Јанковић… Зато је потребно да направимо кратак историјски преглед и народу објаснимо када је вазалство оправдано (Стефан Немања и остали…), а када није, јер се ради о издаји (Вучић).

  1. Прва разлика наших славних вазала и Вучића је присуство страних трупа на нашем тлу – у ранијим случајевима наши паметни вазали су имали стране трупе широм земље које су мачевима, кубурама и бајонетима сејали смрт, ултиматуме и страх, а Вучић такву ситуацију нема (изузев на окупираном делу Србије Косову и Метохији, доле ћу објаснити и тај случај). Када вам нож буквално стоји под гркљаном, тачније вашој деци и женама, вазалисање и те како има смисла.
  2. Међутим, не по сваку цену – никада у нашој историји Срби нису хтели да буду вазали по цену тога да се макар и на секунд одрекну вере, писма, језика и имена свога. У нашој вери и традицији кетманизам је забрањен – не долази у обзир идеја да ћемо се одрећи привремено свог идентитета како бисмо га касније (наводно) вратили. Срби који су се руководили кетманизмом никада касније нису опет били Срби, већ отпадија. Док Вучић пактира са Харадинајем који једино што је радио (и што може да ради у будућности) јесте спровођење не само физичког него и духовног геноцида над Србима. Дакле, Харадинај је убица српског идентитета у сваком смислу. Ко пактира са њим, издајица је без икакве сумње.
  3. Наши вазали у историји су сарађивали са окупаторима уз јасно начело – увек више слободе из дана у дан, односно више слободе у односу на стање које су затекли пре своје владавине од својих претходника, никако обратно. Једини компас им је био српски национални и верски интерес. Сви они су увећавали своју територију, моћ или привилегије свих врста за време вазалисања. Вучић, са друге стране, напушта територије Србије због страха или искомплексираности од ЕУ и слаби Србију у свим другим сферама – економској, верској (кроз подршку екуменистима, протестантизму), културној (подршка содомији и пројектима Друге Србије), итд…. Циљ му је да Србију задржи на глобалистичком ЕУ путу. То је једини разлог зашто пактира са Харадинајем. Да Вучић није ЕУ фанатик – ништа од овог понижавајућег не би морао да ради.
  4. Стране трупе су на КиМ и то је тачно. Но, осим чињенице да нема смисла ни по цену живота сарађивати са геноцидлијом који те убија у сваки појам, постоји и много практичнији аргумент за несарадњу са Харадинајем – Срби након 1999, тј. до 2010/2012, уопште нису сарађивали са Шиптарима на КиМ, већ само са УНМИК-ом и КФОР-ом. Слично као што су у НДХ сарађивали са Италијанима и Немцима, али не и са Павелићем. Није било лако, али изузев марта 2004. (и лета 1999), већих жртава и погрома није било, постизало се много више, без икаквог компромиса по српски идентитет и квалитет живота. Север је иначе био заштићен (док га Вучић по налогу ЕУ није предао), а југ је могао да се брани жестоким ослањањем на Русију и остале (Грчка…) у међународној заједници, уз највеће могуће противмере Србије према Шиптарима сецисионистима, без да изазивамо сукоб са НАТО са друге стране, као што смо то и радили од 2004. до 2010/2012. веома успешно.

За „опстанак Срба на Косову“

Вучић (и његове апологете) кажу да се мора подржати Рамуш Харадинај у процесу формирања владе како би „Срби опстали на Косову“.

„Срби“ који буду подржавали Харадинаја ће можда сачувати голе животе у физичком смислу (и то можда), али то више неће бити Срби. Јер, неће имати права да своје манастире зову српским. Нити ће имати права да своју земљу зову српском. Врло брзо, ако не и одмах, неће имати права ни на своје писмо и језик, као ни на своју Цркву, већ некакву „косовску“ која је у формирању (знамо из Викиликса). Једноставно, Харадинај једино може да спроводи физички или духовни геноцид према Србима и ништа друго, питање је само темпа којим ће то радити.

У целој нашој историји се знало – можемо из нужде сарађивати са окупатором и непријатељем, али не по цену идентитета. Ту нема коцкања. Срби су пре гинули него што су се и за секунд одрицали вере, писма, језика, народног имена… А пошто Харадинај управо удара на те вредности, свако ко сарађује са њим је издајник, тачније неко ко покушава да нас убије идентитетски на КиМ, да нас затре у сваком погледу.

Једном речју, Вучићева логика (и његових апологета) би се у време НДХ свела на следеће – тишина ви Срби што се буните против Павелића, зар не видите да је у нашем интересу да купимо време док траје ова окупација и међународно геополитичко превирање? Ми морамо са Павелићем у владу, сада мало да се коцкамо са нашим светињама и идентитетом, проћи ће и овај зулум, па кад прође ово наше кетманство, поново ћемо бити Срби у истом степену као и раније.

У влади НДХ је било и „Срба“, као и у усташкој војници.

Али, да ли ико данас те „Србе“ сматра за Србе? Да ли ико сматра да је њихова логика пактирања са Павелићем била нормална? Да ли има неког ко их не сматра издајицама горим од Павелића? Наравно да нема. Зато нека СНС и њихови пијуни добро пазе шта раде да не прођу у историји као те фукаре.

И не заборавимо да је у влади НДХ био Секула Дрљевић, човек који је годинама робијао страшне муке како би се остварило унитарно уједињење Србије и ЦГ, човек који је био заслужан за Подгоричку Скупштину. Када је окренуо ћурак и постао Павелићев слуга, нико више није памтио његова добра дела од раније, већ га сви памте као издајицу. Никакав ранији добар ангажман било кога, неће моћи истог да опере од садашњег пакта са шиптарским Павелићем – Харадинајем. И нити га може опрати шминкање патриотске приче кроз називе споменика, улица или културне пројекте (док траје издаја КиМ како би се наивни у осталом делу Србије превели жедни преко воде – стратегија коју је Тито осмислио својевремено) од споменутог.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук профил Марка Пејковића)


ИСПРАВКА: Овај текст је промењен 13. 9. 2017. у 22:41 – исправљене су мање грешке и формулације.

 

Извор: Марко Пејковић: Антихарадинајевски фрагменти stanjestvari.com/2017/09/13/pejkovic-antiharadinaj/

 

-

Онај ко је физички насрнуо на било ког човека, а посебно жену, без обзира да ли је реч о новинаркама или особама којима су новинарска легитимација и фирма за коју раде маска за пропаганду најприземније врсте против свакога ко не мисли као велики вођа, сигурно није активиста, али ни члан Здраве Србије.

Нити то може бити, јер наше оружје у борби против Вучића је само и једино аргументовано огољивање истине о његовој владавини и отварање очију грађанима Србије – изјавио је председник Иницијативног одбора Здраве Србије (ЗС) Милан Стаматовић, поводом бруталне хајке коју су режим на челу са Вучићем, његове параопозиционе помоћне штаке и припадајуће им медијске силеџије, са унапред припремљеним сценаријем да се диксвалификују једини гласови протеста против актуелне предаје и продаје Косова и Метохије, повели и против ове странке, наводи се у саопштењу Здраве Србије.

Стаматовић се слаже са председником Србије да „никакво силеџијско понашање не може да прође, слаже се и да силеџије не могу и неће бити будућност Србије“, Вучићу нуди савез у „борби против силеџијства“ и тражи од полиције, али не од МУП-а „у лику“ првог пропагандисте Српске напредне странке, лажног доктора Стефановића, да испита и овај случај, али и следеће случајеве које је неко из власти, изгледа, заборавио: пребијање људи и упад са фантомкама под окриљем ноћи у Савамалу, оптужбе на рачун председника ЗС да је „украјински шпијун и вођа црногорске мафије на Златибору“, али и оптужбе на рачун осталих опозиционих лидера и чланова њихових породица да су „плаћеници ЦИА“, „водећи наркодилери у Београду“, „убице из младости“, „плаћеници исламских терориста“, заташкавање афера с којима су повезани најближи Вучићеви сарадници и десетине других.

Стаматовић подсећа Вучића да је „само“ председник Републике, а не и премијер и министар правде и министар полиције и министар иностраних послова и кадија и тужилац и извршилац најстрожих казни. Ако је њега „понео адреналин“, дужност је Уставног суда да реагује на његову узурпацију функција и надлежности које му не припадају, а ако то Уставни суд не сме, онда коначно треба да реагују Брисел, Берлин и Вашингтон једине адресе којих се Вучић плаши – позива Милан Стаматовић.

 

www.nspm.rs/hronika/milan-stamatovic-prvi-propagandista-sns-i-lazni-doktor-stefanovic-da-ispita-slucajeve-nasilja-koje-je-vlast-zaboravila-poput-savamale.html

-

Суботички одбор Српске напредне странке (СНС) пружио је „апсолутну“ подршку градоначелнику Богдану Лабану да, како се наводи, „настави започети посао у функцији првог човека града“.

SNS podržava Labana, PSG traži njegovu smenu

Фото: Фонет

Суботички напредњаци су у саоштењу навели да подршка коју је Лабану јавно дао и председник Србије и СНС-а Александар Вучић, није стигла за изговорену реч, него за учињена дела и постигнуте резултате.
Та странка је осудила претње смрћу упућене члановима редакције портала Маглочистач наводећи да „с нестрпљењем“ очекује да се пронађу аутори текста у коме се прети новинарима.

Представници Покрета слободних грађана, Покрета за грађанску Суботицу и Мађарског покрета осудили су данас претње смрћу члановима редакције суботичког портала Маглочистач и најавили да ће одборничка група Покрета за грађанску Суботицу предати Скупштини града предлог за разрешење Лабана.

С друге стране заменик председника одборничке групе Покрет за грађанску Суботицу Мирослав Милојевић рекао је да ће због тога што Богдан Лабан прави „случај грађанина Владимира Половине“, Грађански покрет затражити Лабанову смену у Скупштини Суботице и позвао је све опозиционе странке да потпишу њихов захтев.

ПСГ подсећа да ни после две недеље од како је градоначелник Суботице Богдан Лабан на силеџијски и мафијашки начин претио асистенту на Грађевинском факултету Владимиру Половини, држава не реагује.

Дошао сам да подржим наше пријатеље и охрабрим грађане Суботице да подрже иницијативу Лабанове смене и одбране своју слободу, рекао је члан Председништва Покрета слободних грађана Никола Ђуричко на данашњој заједничкој конференцији за новинаре са Грађанским покретом у Суботици.

Члан Председништва ПСГ Срђан Шкоро навео је да је Покрет први реаговао на криминално понашање градоначелника, када се инцидент догодио.

Ако у 21. веку имате градоначелника који прети људима чупањем гркљана, замислите у каквој држави живимо, рекао је Шкоро и поручио да о томе једноставно не сме и не би требало да се ћути.

www.danas.rs/politika.56.html?news_id=356625

У уторак, 1. августа, Влада Србије, на предлог Министарства просвете, сменила је проф. др Срећка Милачића, ректора Приштинског универзитета с привременим седиштем у Косовској Митровици.

У Танјуговој вести (овде) не наводи се тачно образложење Министарства просвете или Владе за смену. Само се каже да су постојале примедбе на ректоров рад, те се затим опширно преносе оптужбе из петиције појединих локалних функционера, студената и професора против ректора: није пријавио имовину Агенцији за борбу против корупције, неравноправно је распоређивао буџетска места по факултетима, гасио је истурена одељења по Косову да би се тамо одмах оснивали приватни факултети, био је радно ангажован на више конкурентсних факултета и допустио је да свршени студенти Високе школе у Блацу уписују четврту годину Економског факултета.

У вести се затим преноси изјава министра просвете Младена Шарчевића „да сменом ректора није нарушена аутономија универзитета, јер по Резолуцији 1244 Влада Србије има право да као оснивач постави систем високог образовања. Држава је испред аутономије универзитета и када је велики степен лоших ситуација држава мора да реагује. Ово је трећи случај (на Универзитету у КМ) да се оваква решења доносе, претходни ректор је на то место дошао на исти начин“, рекао је Шарчевић Танјугу.

На крају вести даје се простор и смењеном ректору да каже нешто у своју одбрану, али тај простор износи тачно три реченице и пет пута је мањи од дела вести у коме се износе оптужбе на његов рачун.

Има бар две необичне појединости у вези са овом сменом.

Аутономија универзитета – зајамчена законом – подразумева да универзитет сам бира и смењује своју управу, а не да то ради влада. Или то што је и раније влада два пута сменила и поставила ректора у КМ значи да је таква пракса постала јача од закона?

Министар се позива на Резолуцију 1244, али она не даје право влади да ради шта хоће на Универзитету у КМ, већ само да тамо „као оснивач постави систем високог образовања“. Или је Универзитет у КМ, овом одлуком Владе, стављен ван система високог образовања у Србији? Али то је у супротности са чланом 109 Закона о високом образовању (овде) који Универзитет у КМ изриком изједначава са осталим универзитетима у Србији.

Смењени ректор изабран је по уобичајеној универзитетској (законитој) процедури – њега није поставила влада, већ је изгласан на универзитетским телима – па је једино по тој процедури могао да буде законито смењен. Можда је Влада могла да смени ректора да је увела привремене мере на Универзитет у КМ (мада о томе не пише ништа у Закону о универзитету), али – привремене мере нису уведене. Који је, заправо, законски основ смене ректора?

У Решењу о разрешењу Ректора Влада се, осим на поменути чл. 109 Закона о високом образовању, позива и на ст. 2 чл. 43 Закона о влади, који гласи:  „Влада решењем одлучује о постављењима, именовањима и разрешењима, у управним стварима и у другим питањима од појединачног значаја“. Нисам правник, али ми изгледа да Влада позивањем на овако безобално формулисане законе може да смени било кога – од ректора београдског Универзитета, до српског Патријарха. 

Необично је и да се ректор смењује на основу петиције коју су потписали: „Милован Kривокапић, посланик у Скупштини Србије, одборник СО Северна Митровица у косовском систему и директор Завода за јавно здравље; Иван Тодосијевић, председник ПО општине Звечан и министар у техничкој косовској влади; Вучина Јанковић, градоначелник Звечана; Александар Спирић, председник ПО општине Kосовска Митровица; Горан Ракић, градоначелник Северне Митровице; Зоран Тодић, председник ПО општине Лепосавић и председник ове СО у косовском систему; Братислав Николић, градоначелник општине Штрпце; Далибор Јевтић, министар у косовској влади; Звонко Стевић, вишедеценијски високи покрајински званичник СПС, те још два народна посланика и три студентска лидера“ (овде).

Као што се види из овог списка, у изворној петицији уопште нема професора и студената, заступљени су само локални политичари и „три студентска лидера“. Не сумњам да су се, уочи смене, нашли и неки професор и студент Универзитета у КМ да потпише петицију, али било би лепо да чујемо колико је њих.

Уопште, шта има политичари да траже – а затим и да добију – смену ректора? Посебно политичари из „косоварског“ система? Зар то што припадају СНС-у или СПС-у њих чини ауторитетима и за универзитетска питања? Министарство није послало инспекцију да утврди тачност навода из петиције, већ је те наводе узело здраво за готово. Зашто?

Да видимо сада шта о свему каже смењени ректор.

„Сви наводи у захтеву за моје разрешење су нетачни. Мирне савести их демантујем. Марко Ђурић је креатор моје смене, као што је то пробао да учини у марту прошле године када је покушао да уруши Универзитет“ (овде).

Да подсетим, тада је Kанцеларија за KиМ предложила Министарству просвете да уведе модел „интегрисаног универзитета“ за Универзитет у KМ (овде). Тамошња опозиција је то протумачила као „први корак према коначном интегрисању у такозвано високошколско образовање такозване државе Kосово“ (овде), а цео Универзитет у КМ, предвођен сада већ смењеним ректором, то је једнодушно одбио (овде). После тога су се Канцеларија за КиМ и Министарство просвете повукли (овде).

Смењени ректор сада тврди да је последица тадашњег његовог отпора био нечувени притисак на њега и друге колеге: „Издржао сам до сада све могуће нападе: напао ме човек са фантомком на улици, прећено ми је телефоном, нападали на стан. Једном професору запаљен је аутомобил, другом је пуцано у ауто, трећем је пресечен кабл за кочнице, четвртог су претукли. То је била `показна вежба` за оне који неће да се `ухвате у коло` са таквим људима. Сурова је стварност да ми немамо проблема са Албанцима, већ са урушавањем Универзитета као институције од стране Марка Ђурића“ (овде; слично и овде).

Познајем више колега који предају на Универзитету у КМ и питао сам их о чему је реч. „Срећко (смењени ректор) свакако није цвећка, али се свакако поштено трудио да очува наш Универзитет као део српског система“, рекли су ми. „Али Београд очигледно хоће да за ректора доведе човека који ће нас све интегрисати у Републику Косово“.

Можда су у страху велике очи; а можда и моје колеге пажљиво читају новине. Тако се председник посланичке групе напредњачке „Српске листе“ у тзв. скупштини Косова похвалио да су спречили доношење закона по коме би оснивач Универзитета у КМ постала монструм-држава „Косово“, већ су се заложили да оснивач буде (будућа) Заједница српских општина (овде). Отуда толики утицај „интегрисаних“ напредњачких кадрова са Косова на именовање ректора тамошњег Универзитета – то им је тек предујам онога што им је из Београда обећано да ће ускоро да добију.

А сада замислите ту алтернативу – или ће српским универзитетом на Косову владати трговци људским органима из Приштине, или ће ректоре, декане и професоре постављати локални напредњачки кадрови. Никако држава Србија, и никако по цивилизованим законима који обезбеђују елементарну академску аутономију. Зар ће то бити универзитет?

Бојим се да је план јасан: у првом кораку направити „интегрисани универзитет“ – без факултетске аутономије и управе, у коме све одлуке доноси ректор; у другом кораку, онда, за ректора поставити „свог човека“, који ће или даље „интегрисати“ универзитет директно у косоварски систем, или га потчинити локалним „напредним“ баронима и њиховим „комбинацијама“.

Данас на Универзитету у КМ студира 12.000 младих, не само са Косова, већ и из целе Србије. Они у многоме чине Косовску Митровицу живим и динамичним градом. Колико ће од тих 12.000 остати у Митровици када њихов универзитет постане „косоварски“ или „локал-напредњачки“? И на шта ће Митровица и Север Косова да личе да када из њих оду студенти и професори?

Е, тако се убија Србија на Косову. Тако се крчми Србија.

-
Њуз нет
Август је. Политичари су се ућутали јер се одмарају на егзотичним дестинацијама од тешког рударског рада током целе године. Слично је и с аналитичарима. А и БДП нам се нешто улењио.

А Србија не може да чека, јер треба се попети на Дуинг бизнис листи, треба још погурати тај БДП да ММФ и Светска банка буду задовољни, треба наставити брже, јаче, боље до септембра када професионалци дођу с мора и преузму ствар у своје руке.

Због тако алармантне ситуације, а и зато што волимо Србију, одлучили смо да помогнемо и да се хитно консултујемо са финансијским, политичким и друштвеним експертима шта урадити.

А како нема већих екперата за све од екипе Њуз.нета замолили смо их да нам одговоре на 25 питања и прокоментаришу актуелну економско-политичко-друштвену ситуацију у Србију.

Ево шта су нам у један глас одговорили Њузовци Ненад Милосављевић, Виктор Марковић, Мирослав Вујовић, Марко Дражић, Бојан Савић, Соко Соколовић, Бане Грковић и Дејан Николић.

Кад ће у Србију доћи бољитак?

Већ из вашег првог питања се тачно види оно што смо већ наслућивали – да сте критизери из удобне фотеље.

Кад ће се променити власт? И ко би то могао да уради?

Власт ће се променити када будемо изгласали да се промени. Значи за 20, највише 25 година.

Зашто су Грци забранили ношење парадајза на море и која нам је алтернатива?

Грци нам још увек нису заборавили пораз у кошарци 1995. и на све могуће начине гледају да нам се освете. Решење је да српски туристи засаде парадајз на скривеним локацијама широм грчког приморја и да једни другима у наредним годинама дају мапе где се засади налазе.

Зашто је новинарима било забрањено да постављају питања на конференцији за штампу након договора с Фијатом?

А што, питали би нешто незгодно да су имали прилику?

Сви се спремају за београдске изборе. Да ли ћете се и ви кандидовати на београдским изборима? Шта би био Ваш адут?

Нећемо се кандидовати јер имамо паметнија посла у животу, али када бисмо се кандидовали адут би нам био – шта год да урадимо, сигурно ће бити више од Малог.

Да ли је Зоран Кесић више љубоморан на Вашу популарност или ви на његову?

Не разумемо питање, зашто мислите да бисмо ми могли да будемо љубоморни на популарност оног г.внара Кесића?

Добро. Који је од вас најлепши, ко најпаметнији, ко најдуховитији, а ко је председник?

Ја сам најпаметнији!

Не, ја сам!

Ма шта се трипујете, ја сам!

Добро, не знамо ко је најпаметнији, ко је најдуховитији, али знамо ко је најлепши председник – Борис Тадић!

Шта мислите кад ће бити решен случај Савамала и од кога то зависи?

Сви смо се смејали новом заштитнику грађана јер је студирао 13 година, али он је већ првих дана мандата окончао тај случај тако што је једноставно рекао да је случај окончан. Најбоља решења су понекад и најједноставнија.

Која је јединица мере љубави према домовини Србији и када ће је Влада увести као званично средство плаћања рачуна, хране и других основних животних потрепштина?

С обзиром на то да је Вучић Србија, а да Вучића највише воли Небојша Стефановић, мера љубави према Србији треба да буде „небојша“. Колико волиш Србију? 20 небојши! Колико кошта овај паризер? 3 небојше 100 грама. Може, само танко сечено ако може!

Кога Срби висе воле – Русију или Америку?

Вучића.

Кад ћемо у ЕУ?

Кад Нова економија постане најчитанији часопис у земљи.

Кад це стићи руски МИГови и ко ће да их довезе?

Руски Мигови су већ стигли. Све је у глави и позитивном размишљању.  А довезао их је зна се ко. Сигурно није Вулин.

БДП нам расте као чаробни пасуљ. Докле ће тако стићи? И кад ће наш стандард да порасте с њим?

Некада се за нешто што има добру перспективу у целом свету говорило „небо је граница“. Сада сви говоре „Српски БДП је граница“. А стандард нема везе са БДП-ом, то би бар ви у Новој економији требало да знате.

Како смањити незапосленост?

Све грађане Србије учланити у СНС. Проблем је само што је број њих који нису чланови ове странке занемарљив, мада, и то је добар тактички потез како страни инвеститори не би помислили да нема више ниједног незапосленог у земљи па да због тога престану да долазе и отварају нова радна места.

Којим послом је најбоље бавити се у Србији?

Покренеш часопис и пишеш неке небулозе о економији. Додаш му у имену неки префикс, типа нов, ново или тако нешто, да изгледа озбиљно. Ионако то нико не чита, осим ако не објавиш интервју са неким супер кул ликовима који одговарају на 25 питања.

Да сте страни инвеститор у који бизнис у Србији бисте уложили своје паре?

У Нову еко….. У Њуз.нет. Можда мало и у музичку фонтану. Инвестирали бисмо да постане немузичка и несветлећа, да просто буде само фонтана.

Како бисте решили проблем ниске откупне цене малина и купина?

Представнике малинара послати у неки ријалити. Ако је Сораји или Станији после ријалитија скочила цена, скочиће и малинама.

Имате ли неки предлог за помоћ банкама које су, угрожене од грађана који неће редовно да плаћају рате и буне се због високих камата?

Бахатост грађана нажалост достиже невероватне размере, зато би банкомати требало да започну штрајк глађу како би указали на свој тежак положај.

Како да српски мрзитељи постану српски љубитељи?

Врло једноставно, да се учлане у СНС.

Ко би био идеалан председник Србије, а ко премијер?

Идеалног председника већ имамо, а идеално би било када би он био и премијер.

Где налазите инспирацију? Шта радите кад вам је понестане?

Кад је тешко – Вулин. Одговор на ово друго боље да не знате.

Кад ће радници Гоше добити плате које им газда дугује?

А кад ћемо ми добити плате? То вас не занима?!

Шта су радници Фијата добили договором, а шта су изгубили?

Изгубили су достојанство, а добили прилику да не секирају управу и Вучића бар у наредне три године.

Шта чека Србију на јесен? А шта чека Вас?

Нас, на нашу велику срећу, очекује нова сезона емисије „24 минута“. Србију, на њену велику жалост, очекује нова сезона емисије „24 минута“.

Кад ће Новак опет почети да побеђује?

Када се учлани у СНС. Без тога нема напретка на АТП листи, а и не може да очекује да ће бити бржи, јачи и бољи.

(Њуз.нет)

 www.nspm.rs/samo-smeh-srbina-spasava/nezaposlenost-u-srbiji-ce-se-smanjiti-kada-se-svi-gradjani-uclane-u-sns.html

-

Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар, главни уредник Нове српске политичке мисли, посланик и оснивач Покрета за спас Србије, и даље не одустаје од идеје окупљања опозиције и заједничког кандидата за градоначелника Београда. Он у интервјуу оцењује да Драган Ђилас може бити тај џокер, али и упозорава да победа неће доћи сама од себе „као печена шева“. Шансе опозиције, како наглашава, намирисао је и Александар Вучић, па на све начине покушава да идеју о заједничком наступу унапред минира и исмеје.

Шта очекујете од београдских избора?

– Београдски избори су први заиста неизвесни избори у Србији после пет година и први на којима победа СНС није унапред загарантована. Подршка осовини СНС-СПС у Београду опада из избора у изборе. На недавним председничким изборима читава групација која је стала иза Александра Вучића у Београду је освојила 44 одсто гласова, то јест преко 10 одсто мање него на нивоу Србије. Само у рубним београдским општинама владајућа коалиција може рачунати на апсолутну већину, а у централним, укључујући и Нови Београд, највероватније губи. Све то, дакле, даје реалну шансу опозицији, што опет не значи да ће им победа сама од себе пасти у руке као печена шева. Напротив. Власт располаже неограниченим ресурсима и неће лако предати Београд, чак и ако не освоје довољно гласова – сетимо се само шта је било на Врачару – ићи ће на куповину, уцене, претње…

Да ли је реално да се на београдске изборе иде у два већа опозициона блока – један окупљен око Јанковића и ДС, ту су и проевропске странке, и други – странке националног блока заједно с Вуком Јеремићем?

– То са два блока у овом тренутку заиста делује као најреалнији сценарио. Мада ја и даље мислим да би требало инсистирати на заједничком наступу и заједничком опозиционом кандидату, јер се без тога, а то су показали и последњи председнички и парламентарни избори – не може масовније анимирати бирачко тело. А без те масовне мобилизације и широког фронта није могуће победити напредњачку машинерију.. Притом мислим на заједнички наступ праве анти-СНС опозиције, чиме би била послата снажна порука опозиционим гласачима и истовремено на чистину извучени потенцијални СНС спавачи и тролови у опозиционим редовима. Али то о чему ја говорим зна и Вучић, па на све могуће начине покушава да ту идеју о заједничком наступу унапред минира, исмеје и дисквалификује. Као што је то већ успешно учинио на председничким изборима. Када томе још додамо хроничну лидерску сујету и анимозитет унутар опозиционих редова, добијамо ово што тренутно имамо. А да не говоримо о томе да кад се унапред помирите са „две опозиционе колоне“, њихов број зачас порасте на пет-шест (Шапић, Бели, ДСС, ЛДП, Не давимо Београд, Двери, Доста је било…), а ту је онда тешко разабрати и доказати ко је искрена и права опозиција, ко корисни идиоти, а ко напредњачки пулени.

Како оцењујете могућност да се Драган Ђилас врати на политичку сцену на београдским изборима?

– Та могућност је врло реална. Упркос негативној кампањи и демонизацији којој је био изложен, Ђилас је код многих грађана остао упамћен као врло агилан, способан и успешан градоначелник. А у међувремену је направио веома добар посао као председник Кошаркашког савеза. С друге стране, после учешћа у председничкој трци, било би неозбиљно да се Јанковић, Јеремић или Радуловић појаве као кандидати за градоначелника. Знам да ни Санди Рашковић то не пада на памет. Претпостављам ни Тадићу или Шутановцу…

Може ли Ђилас да буде адут којим би се окрњила апсолутна Вучићева власт?

– Ђилас би потенцијално могао бити тај џокер и сигуран сам да у власти, бар када је о Београду реч, од њега највише зазиру. Но, велико је питање да ли он, после свега што је доживео у периоду 2012-2014, уопште има жељу да се поново враћа у политичку арену и поново пролази кроз то блато. И друго, није јасно како би на ту његову намеру реаговала садашња опозиција. Тј. да ли би га дочекали као спасиоца или као опасност и конкурента. Ја, лично, мислим да би то био врло добар – мада обострано рискантан потез – и за Ђиласа и за опозицију. Али у овом тренутку, рекао бих, нити су му у опозицији превише ради (поготово у његовом „матичном“, демократском табору), нити је он баш сигуран да то заиста жели и да му све то треба.

Како вам се показала премијерка на првом озбиљном задатку – штрајк радника „Фијата“ и „Гоше“?

– Збуњено, без јасног става, плана, идеје и ауторитета. Другим речима, онако како се и могло очекивати од некога ко се случајно и туђом вољом нашао на најважнијој и најодговорнијој политичкој функцији у земљи.

Да ли ће Брнабићева да ће моћи да испуни циљеве из експозеа?

– Брнабићева није ни постављена ту где јесте да би остваривала циљеве из експозеа и испуњавала обећања – јер да је то могуће, не би Вучић ни одлазио са премијерског места – већ да би била нека врста жртвеног јарца, односно кривца што та силна посејана обећања и амбициозни циљеви нису и неће бити испуњени.

Како бисте оценили изјаве Брнабићеве и Ђорђевића упућене штрајкачима „Фијата“ – да је штрајк политички мотивисан и да радници треба да покажу љубав према Србији?

– То су биле срамне и скандалозне изјаве, које су, између осталог, јасно показале чија је ово влада и у чију корист ради. Тако не говоре премијер и министар једне суверене и независне земље, ма колико да је сиромашна или мала. А овај позив радницима да „покажу више љубави према Србији“ неодољиво подсећа на оно чувено „нека једу колаче“ Марије Антоанете. Сви знамо како се то завршило.

Саша Мирковић, некадашњи Вучићев сарадник, каже да је Вучић организовао паљење америчке амбасаде 2008. Да ли тужилаштво мора да испита те наводе?

– Не знам много о томе. Али свакако да би, с обзиром на важност теме и заинтересованост најмоћније светске силе, тужилаштво морало да реагује и покуша да утврди истинитост ових навода.

На друштвеним мрежама влада мишљење да Вучић наручује истраживања јавног мњења у којима његова странка има подршку од око 50 одсто. Има ли истине у томе?

– Мислим да има. Нарочито када избори нису на видику и када се догоди нешто што му објективно не иде у прилог, попут студентских и грађанских протеста или избора Ане Брнабић за премијера, крену да нас засипају истраживањима која показују како је подршка Вучићу „никад јача“, а рејтинг „највећи у историји“. Пред изборе се онда те бројке мало спусте, да би се приближиле реалности. Најблаже речено, чудно је и помало комично да Вучић, са подршком СПС, Палме, ПУПС, Љајића, Зукорлића и свих мањина, и уз све притиске, кампању и бројне марифетлуке, на председничким изборима освоји натегнутих 55 одсто гласова, а да сада, после три месеца, странке које су га подржале, према тим истраживањима, у збиру имају преко 70 одсто?!

Шта показују ваша истраживања? Колику подршку има Вучић лично, колику СНС? Колика је подршка Саши Јанковићу?

– Вучић лично има подршку од близу 50 одсто. СНС нешто преко 40, Јанковић и ДС у збиру око 15-16, СПС десетак, а остали су око цензуса или испод њега. Али, као што рекох, у Београду ствари стоје знатно другачије. У принципу, што је бирачко тело образованије и боље информисано, проценти СНС су нижи. И обрнуто.

У Скупштини је била оштра полемика о кандидату СНС за заштитника грађана Зорану Пашалићу. На основу чега сте створили закључак да он неће радити у служби грађана?

– На основу његове биографије, нарочито покушаја да прикрије податак о средњој оцени и дужини студирања, као и на основу аргументације коју су наводили његови предлагачи – да се од њега очекује да направи дисконтинуитет у односу на претходног заштитника грађана, који се власти често замерао, указивао на грешке и критиковао потезе министара, нарочито поводом „случаја Савамала“. Господин Пашалић је доведен да не таласа много и он ће вероватно такво очекивање испунити, то јест, неће таласати и неће се превише мешати у свој посао.

Траже алиби за признање Косова

Шта кажете на оцене да је позив Вучића на национални дијалог само припрема терена да се подели одговорност за признање КиМ?

– Да. Мени то са позивом на „национални дијалог о Косову“ веома личи на тражење неке врсте накнадног алибија и покрића за досадашње капитулантске и антиуставне споразуме и припрему терена за нове потезе у том правцу.

Тврдите да је Бриселски споразум штетан. Шта бисте ви лично урадили?

– Преговарао бих о конкретним и животним питањима, али чувао статус кво и затечене позиције и институције на северу КиМ. Бриселским споразумом је заокружен „територијални интегритет Косова“, омогућено Тачију да пређе Ибар, расформиране су српске безбедносне снаге на северу КиМ, укинут је српски правосудни систем, учвршћена граница према остатку Србије, Косову додељен међународни телефонски број… Укратко, Косово је данас много независније него што је било пре пет година и томе је директно допринела ова напредњачко-еспеесовска власт.

Катарина Благовић

 

www.nspm.rs/hronika/djordje-vukadinovic-sto-je-biracko-telo-obrazovanije-i-bolje-informisano-procenti-sns-su-nizi-i-obrnuto.html

-

Драган Милашиновић

Баш у овој рубрици, пре око месец дана, у тексту „Ружић ante portas“(1) наговестио сам како се може показати да је именовање Ружића за министра не јачање утицаја социјалиста у Влади већ почетак једне „false flag“ („под лажном заставом“) операције Александра Вучића против Ивице Дачића, како би СПС изгубила своју аутохтоност и претворила се у један од сателита СНС-а. Неко ће рећи да је она то и сад, али није тако. Сателит је Дачић који се попут крпеља прикачио за Вучића, али не и странка. Док год на изборе излази у другом табору и осваја релативно стабилан број гласова Вучић о СПС-у размишља као о потенцијалном противнику, али и ресурсу који треба приграбити. 

Са те стране СПС је Вучићу интересантан јер много гласова осваја у неким малим срединама у којима има јаке локалне лидере, попут браће Тончев рецимо. Ти лидери су, као и постизборна коалиција са победником, сачували СПС од масовних пребега у СНС, какве су имали ДС, ДСС, Нова Србија и друге странке, које су се затим урушиле саме по себи. 

Али, са друге стране, управо ти лидери били су извор тињајућег незадовољства у странци јер су сматрали да Дачићу дају много, а од њега добијају мало, што је у приципу и било тачно. Кажем Дачићу, а не странци, јер познато је да се СПС одрекао било какве идеологије и постао интересна организација која функционише по пирамидалној шеми. У таквим околностима како хијерархијска степеница иде надоле плен је мањи а незадовољство веће. За то се, наравно, криви партијски лидер, који у случају Дачића заиста има путера на глави. А то, опет, у врху јача аспирације оних који би да буду „калиф уместо калифа“. Због тога је Дачић готово суспендовао органе странке и одлуке доноси у врло уском кругу људи. 

Зашто то чини, показао је последњи главни одбор СПС-а, одржан у Алексинцу, где је Дачић једног од незадовољника, Новицу Тончева, унапредио у потпредседника странке. Одбор је намерно одржан ван Београда, како би се ова одлука лакше „прогурала“ што је стари политички трик, али овога пута то није превише помогло.

Против напредовања Тончева био је члан већа Београда Слободан Шолевић, и то, какао је објаснио, зато што је Тончев под санкцијама Статутарне комисије.

Када је дошло гласање, Шолевић је био уздржан, а то је Дачића разбеснело. Кроз зубе је питао Шолевића: „Шта то значи, што то радиш?! Шта хоћете, што се не јаве и остали? Дођете код мене, причате једни против других, а онда се сви скупите и причате против мене”.(2)

Још отворенију полемику Дачић је имао са Николом Никодијевићем, првим партијским сарадником министра Антића у вођењу београдског одбора. „Никола, шта ви из Београда хоћете? Где су резултати? Видећете, ко не буде прешао цензус на изборима, биће санкционисан!”, припретио је Дачић, али му Никодијевић није остао дужан: „Кад ја будем бирао чланове Извршног одбора, онда ћу и да одговорим на то питање.(3)

Након тога је Дачић устао, прошао кроз масу бесно, сео у кола и отишао из Алексинца. Први пут није остао на свечаном ручку. Није Дачић отишао бесан због одлуке коју је прогурао уз једног уздржаног, већ због одговора Никодијевића, који политички није нимало наиван и онога што се иза брда ваља.

Дакле, невоље за Дачића су већ почеле. А Ружић ћути и чека …

______________________________

  1. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/analiza-vesti/balkanske-skice-ruzic-ante-portas/
  2. 91.222.7.144/hronika/blic-dacic-besan-napustio-glavni-odbor-sps-skupite-se-pa-pricate-protiv-mene.html
  3. Исто

АКТУЕЛНО