понедељак, октобар 23, 2017

Тагови Вести таговане са "ШОС"

ШОС

-
ПУТИН УПОЗОРИО ДА ИСЛАМСКА ДРЖАВА СПРЕМА ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈУ ЦЕНТРАЛНЕ АЗИЈЕ И ЈУГА РУСИЈЕ

        ЛИДЕРИ Шангајске организације за сарадњу – Русије, Кине, Казахстана, Киргизије, Таџикистана и Узбекистана – потписали Конвенцију о парирању екстремизму и посебну изјаву о борби са терором.

        Организација је – на самиту у Астани, главном граду Казахстана – у пуноправно чланство примила Индију и Пакистан.

        Владимир Путин је том приликом упозорио да Исламска држава спрема дестабилизацију јужних области Русије и Централне Азије.

        У ШОС су и четири земље са статусом посматрача (Авганистан, Белорусија, Иран и Монголија) и шест дијлог-партнера – Азербејџан, Јерменија, Камбоџа, Непал, Турска и Шри-Ланка.

fakti.org/globotpor/indija-i-pakistan-primljeni-za-punopravne-clanove-sangajske-organizacije

-

Како је истакао Ердоган, земља „не мора бити фиксирана“ за приступање ЕУ…

Москва, 20. новембар. INTERFAX.RU. Турска „не мора бити фиксирана“ за прсаједињење Европској унији, па разматра могућност приступања Шангајској организацију за сарадњу (ШОС), изјавио је у недељу председник те земље Реџеп Тајип Ердоган.

„Турска пре свега мора да се осећа спокојно по питању уласка у ЕУ, не мора се за њу фиксирати“ – цитира часопис Hurriyet речи турског председника, које је изрекао пред новинарима који су га пратили на путу у Узбекистан.

„Неко ће ме због тога вероватно критиковати, али ја износим своје мишљење – наставио је Ердоган. – На пример, ја питам зашто Турска не би заузела своје место у „Шангајској петорци“.

Он је такође истакао да би Турској било „много угодније“ да ради у оквиру ШОС-а, пошто већ деценијама ЕУ „затеже процес“ пријема земље.

Почетком те недеље Ердоган је изјавио да Анкара може већ следеће године организовати референдум по питању да ли треба тежити ступању у ЕУ.

У ШОС улазе Казахстан, КНР, Киргизија, Русија, Таџикистан и Узбекистан. У јулу 2015. године била је покренута процедура примања у организацију Индије и Пакистана. Статус посматрача у ШОС имају Авганистан, Белорусија, Иран и Монголија.

Превод ФСК са руског: www.interfax.ru/world/537769

-

Након решавања нуклеарног проблема и укидања санкција Ирану, нема никаквих препрека за укључивање Техерана у састав ШОС-а, изјавио је председник Русије Владимир Путин.

„Иран као посматрач од 2005. године прилично активно учествује у активностима организације. Верујем да након решавања иранског нуклеарног проблема и укидања санкција нема никаквих препрека за позитивно разматрање пријаве Техерана“, рекао је Путин говорећи на проширеном састанку шефова држава-чланица Шангајске организације за сарадњу (ШОС).

На састанку ШОС-а Путин је говорио о потреби повећавања капацитета регионалне антитерористичке структуре ШОС-а и убрзавања припреме конвенције ШОС-а о борби против тероризма.

„Свакако је главни правац укупне активности стварање укупне безбедности на простору ШОС-а. Потребно је да се и даље појачава капацитет регионалне антитерористичке структуре, побољшава координација министарстава одбране у оквиру УН и других међународних организација, убрзава припрема пројекта конвенције ШОС за борбу против екстремизма“, изјавио је Путин.

Он је такође истакао потребу обнављања антинаркотичке стратегије ШОС-а и писање програма за њено спровођење.

Државе ШОС-а треба да активизирају рад у борби против тероризма који долази са територије Авганистана, изјавио је председник Русије.

„Посебну пажњу захтева ситуација у Авганистану. Важно је да заједно са авганистанским партнерима активирамо борбу против тероризма који долази из те земље и прекограничног организованог криминала“, нагласио је Путин.

Он је додао да је потребно да се ради на сузбијању производње и промета наркотика, као и да се помогне Авганистану у економском препороду.

(Спутњик)

извор: www.nspm.rs/hronika/vladimir-putin-nema-prepreka-za-ulazak-irana-u-sangajsku-organizaciju-za-saradnju.html

-

Саветник Кремља Јуриј Ушаков изјавио је данас да се очекује да ће Шангајска организација за сарадњу (ШОС), коју предводе Русија и Кина, прихватити Иран као свог седмог пуноправног члана на самиту у Узбекистану.

„Наша позиција је кристално јасна: Иран је поднео пријаву за чланство у априлу 2008. и сада, када су укинуте санкције које су му биле наметнуте, Русија сматра да нема разлога да се уздржава од прихватања те земље у организацију ШОС“, рекао је Ушаков.

Он је додао да ће се на самиту те евроазијске политичке, економске и безбедносне организације разговарати и о „веома напетој ситуацији“ у Авганистану.

Према проценама, како је истакао, у Авганистану се тренутно бори 60.000 наоружаних побуњеника, међу којима је и 10.000 припадника Исламске државе.

Самит ШОС одржава се 23. и 24. јуна у Ташкенту.

(Агенције)

извор: www.nspm.rs/hronika/iran-postaje-sedmi-punopravni-clan-sangajske-organizacije-za-saradnju-koju-predvode-rusija-i-kina.html

-

Пише: Петар АКОПОВ

          КРАХ светских тржишта може значити почетак друге и одлучујуће фазе светске кризе која је почела 2008. године.

          Ако је то заиста тако, онда улазимо у период колапса постојећег светског финансијског система, а тиме и целог глобалног светског поретка.

          Русија у овим околностима нема потребе да се узбуђује – само треба да настави да ради на изградњи новог светског поретка.

          Пад цена робе и акција на свим светским тржиштима траје већ неколико дана и изазива природно питање: шта је у питању – једноставан потрес или прелазак у нову фазу кризе?

          Након светске кризе 2008. године, ниједан од проблема који су довели до кризе није био решен: пре свега, САД су одбиле да реформишу ММФ, јер би то смањило улогу долара као светске резервне валуте.

          Сједињене Државе су покренуле штампарију новца и неколико година пумпале економију јефтиним новцем – после њих, само у мањем обиму, исто су радиле и остале државе Велике седморке.

          Кина је расла и вукла за собом светску привреду, али генерално до раста БДП-а развијених земаља и повећања потрошње није дошло. Мехури виртуелних хартија од вредности, чији је обим превазилазио вредност светског БДП-а, нису се испумпали.

          Свима је било јасно, да су светску економију извукли из кризе 2008. године уз помоћ лаких терапија и махинација, у време кад су њој требале озбиљне хируршке операције, па чак и потпуна трансфузија крви.

          Све ово значи да је други талас кризе само одложен, а истовремено је обезбеђен њен много поразнији карактер, између осталог и због тога што спасавање долара као светске резервне валуте (што је од суштинског значаја за снаге које заговарају глобализацију) неће бити могуће поновним штампањем новца. Само се постављало питање времена доласка другог таласа, а ово, чему смо сада сведоци, веома подсећа на његов почетак.

          Ако је то тачно – а то ћемо знати у наредних месец-два – онда улазимо у фазу наглог погоршања ситуације у свету. Они који воде игру покушаће да зауставе други талас апсолутно неекономским методама – како због тога, што економских више и немају, тако и због изузетно високе цене у целој игри. Јер, на талону је очување атлантистичке владавине, чији је најважнији делови су контрола светских финансија и политика англосаксонске глобализације.

          У овим околностима, не постоји ништа, укључујући и нове ратове, чега ће се устрчавати одлазећи хегемон.

          Положај Русије у овом случају је неупоредиво бољи, него што је то било 2008. године, када је наишао први талас кризе, без обзира колико парадоксално то може изгледати на први поглед.

          Прво, руководство земље, као и сам народ, немају илузија о томе да ово није обична криза и да ће временом светска економија „оздравити“ – свако може да види да понашање САД и сам ток догађаја у светској економији указују на то да системски проблеми нису нестали, већ да су се само погоршали. Дакле, ни о каквом тражењу узајамног разумевања са Западом не треба говорити, јер ми веома добро схватамо да ће атлантисти свој спас тражити на рачун дављења свих осталих. И то сазнање нам злата вреди.

          Друго, геополитички и финансијско-економски сукоб са Западом је довео до смањења зависности од светског капитала (не само због затварања западних финансијских тржишта, већ и због убрзане исплате наших дугова према иностраним банкама) и схватања неопходности тражења унутрашњих извора раста.

          Истина је да свест о потреби ослањања на сопствене снаге још увек није постала примарна у нашем владајућем врху, али у случају почетка другог таласа глобалне кризе, овај процес ће се, несумњиво, убрзати. А то ће неминовно довести не само до јачања ионако започете реиндустријализације и обнављања инфраструктуре и до фундаменталне измене кредитно-финансијске политике.

          Треће, почело је премештање како трговинских, тако и финансијских веза са Запада на Исток и Југ. Јасно је да ће у условима „глобалне олује“ свима бити тешко, а посебно земљама у развоју, на чији рачун Запад и покушава да изађе из кризе, али само по себи јачање односа са незападним светом ће омогућити Русији да развије своје напредне производне погоне (изградња нуклеарних електрана у земљама трећег света ће нам обезбедити новчани прилив чак већи него трговина оружјем).

          Четврто, оштро убрзати прелазак на трансакције у националним валутама. То је већ узело маха, а у случају почетка друге фазе кризе постаће приоритет. То је пре свега питање држава БРИКС и ШОС, са којима имамо низ заједничких, како реалних, тако и потенцијалних инфраструктурних, индустријских и трговачих пројеката.

          Пето, Русија и Кина ће у сарадњи са разним незападним центрима моћи, несумњиво, убрзати рад на стварању алтернативног система светских финансија, чији су први елементи – у виду банака БРИКС и ШОС, као и Азијске инфраструктурне инвестиционе банке – већ формирани.

          Шесто, за годину и по дана сукоба са Западом и рата у Украјини – народ у Русији је схватио да смо ушли у еру глобалних турбуленција и трансформација. То јест, Русија се у принципу пре других почела навикавати на проблеме, што ће бити плус у време другог таласа светске кризе.

          Колико дуго ће трајати и када ће се завршити светска криза, нико не зна, али њен резултат ће бити фундаментална промена садашњег светског поретка, како економског, тако и геополитичког.

          Сједињене Државе и Запад ће изгубити управљачку палицу и биће принуђени да постану један од центара моћи у мултиполарном свету – војна и геополитичка снага атлантиста ће бити доведена у питање и они ће фактички одустати од идеје глобализације, кренувши у делимичну аутархију.

          Изграђен ће бити нови светски финансијски систем, формиран на равнотежи регионалних валута, и имаће пролаз ка великим регионалним блоковима који ће постати камен темељац новог светског поретка (Европски, Евроазијски на челу са Русијом, Јужноамерички, Пацифчки на челу са Кином, Северноамерички, Арапско-муслимански).

          Кина и Исток ће генерално бити локомотива новог економског раста. Русија ће развијати Далеки Исток и Сибир, уз наставак окупљања око себе европских остатака СССР-а.

          Колико ратова и искушења предстоји свету на путу ка овоме?

          Сада је то небитно, само треба схватити да ми морамо прихватити овај изазов. И немамо право да изгубимо – како због тога што ток историје иде у правом смеру за нас, тако и због тога, што смо нешто научили из својих грешака из недавне прошлости.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/izgleda-da-ulazimo-u-fazu-naglog-pogorsanja-situacije-u-svetu

Савремени свет карактерише читав низ нових фактора који пред становништво планете постављају читав низ озбиљних изазова фундаменталног карактера. Један од таквих фактора је и коренита промена информационог система. Изгледало је да ће појава интернета на коренит начин да реши проблем доступа информација. Међутим, то се није догодило. Штавише, дошло је до озбиљне информационе кризе, због које су настала два озбиљна проблема.

Први проблем везан је за измену методологије усвајања информација. Ако је раније (пре појаве интернета, вишеканалног радија и телевизије) примарни метод потрошње информација био њено тражење, сада се главни метод састоји у њеном селекционисању. Тражење није изгубило свој значај, но изгубило је своју доминантну улогу. Ипак, све до сада није предложена никаква универзална метода селекционисања информација. У најбољем случају понеки појединац разради своју сопствену методу, најчешће на основу интуиције и сопствених потреба. Притом треба признати да је свака таква метода очигледно штетна, чак и ако она буде створена у оквирима опште концепције “селектовања”, јер је повезана са (катастрофалним по својим размерама), блаћењем људске свести. Да би се остварила селекција информација (нећемо још да разматрамо питање колико је она добра), потребно је прво прогутати огромну количину непотребне, па и штетне информације. Притом то затрпавање смећем није нимало наивно. Чини се да би требало спровести селекцију информација и “смеће” се може удаљити. Међутим, постоје озбиљни разлози да се сматра да информативно смеће (у овом контексту ми још говоримо само о непотребној нам информацији) заувек остаје у нашој свести (подсвести) и не може се удаљити. Међутим, одговор на питање о томе колике су резерве људске памети (подсвести), засад није познат. Нерешеност тога питања изазива друга озбиљна питања, на пример, шта ће се десити са људском свешћу ако се сва његова меморија покаже попуњеном, а методологија брисања непотребних информација неће бити откривена (или неће бити доступна свакоме од нас)?

Други проблем везан је са очигледном непропорционалношћу између истинске и лажне информације у општем протоку информација. Вероватно се лажна информација неће моћи у потпуности удаљити, међутим, не можемо да не видимо да лаж постаје основа савременог система масовног информисања и то се ради потпуно свесно. Треба поменути још један аспект тог другог проблема. Поред намерног карактера убацивања лажних информација у свест становништва, треба обратити пажњу и на квалитетно нове карактеристике лажи. Ако се раније лаж могла дефинисати само као “информација која не одговара стварности”, то данашње информационе технологије омогућавају да се у свест увуку информативни вируси који се не могу лечити једноставним ињекцијама истинитих информација. Ми не познајемо конкретне механизме који омогућавају лажној информацији да створи стабилне механизме одбране унутар људске свести, међутим, очигледна је њихова спољна манифестација: свест која је заражена информационим вирусима не само да није способна да прими истинску информацију, већ јој се активно супротставља, често у агресивном облику. Агресивно доживљавање истине представља све чешћу појаву и било би наивно сматрати да иза тога не стоје одређене технологије.

Информативни рат је показао свој много већи степен ефикасности у поређењу са “врућим” ратовима, у том смислу и по степену стабилности постигнутих резултата. Управо због тога је данас информативна област постала главна арена борбе различитих снага. Ови изазови захтевају одговарајуће одговоре. Нема сумње да се на научном плану ти одговори разрађују. Међутим, само они нису довољни. Проблем информативне безбедности имају како индивидуалну људску димензију, тако и друге димензије, поготово државног, међународног и глобалног нивоа.

У вези с тим треба обратити пажњу на иницијативу Руске Федерације и њених савезника[1] у Шангајској организацији за сарадњу (ШОС). Земље-чланице ШОС-а су још 2011. године покренуле иницијативу о прихватању правила понашања од стране међународне заједнице у области информативне безбедности. После активног разматрања тог пројекта, земље ШОС су припремиле дорађени текст који је недавно поново стављен на разматрање на новој, јубиларној седници Генералне Скупштине ОУН која ће се одржати у септембру ове године.

Пројекат предвиђа низ правила која треба да обавезују државе да их спроводе у области информисања. Тако се, на пример, државама предлаже да приликом остваривања информативне политике поштују норме међународног права, посебно по питању уважавања суверенитета, територијалне целовитости и политичке независности свих држава. Државама се такође предлаже да не користе информационо-комуникативне технологије (ИКТ) и мреже за мешање у унутрашње ствари других држава у циљу подривања њихове политичке, економске и социјалне стабилности. Предлаже се улагање напора у обезбеђење безбедности у свим фазама стварања продукције и пружања услуга у сфери ИКТ. Предлаже се спречавање коришћења од стране других држава њихове доминантне позиције у ИКТ области, укључујући између осталог и доминацију у основним ресурсима, критичкој инфраструктури, кључним технологијама, производима и услугама ИКТ и мрежа за подривање права државе на независну контролу над производима и услугама ИКТ или за стварање претњи њиховој политичкој, економској и социјалној безбедности. Интересантан је и предлог који се тиче људских права. Пројекат предвиђа да државе морају признати да права која човек има у офлајн окружењу, морају такође да се заштите и у онлајн средини. Посебно важна одредба тиче се интернета: “Све државе морају да играју исту улогу у међународном управљању интернетом и сносити једнаку одговорност за управљање интернетом, за његову безбедност, непрекидност и стабилност функционисања, а такође и развој, с тим да би се промовисало стварање мултилатералних, прозрачних и демократских међународних механизама управљања интернетом, који ће омогућити да се обезбеди праведна расподела ресурса, олакша приступ за све, а такође гарантује стабилно и безбедно функционисање интернета”.[2]

Као што видимо, овај пројекат неће решити већину постојећих проблема савременог информационог система, међутим, он представља важан корак у правцу његовог регулисања. Јасно је да претварање информационе арене у ратну арену није случајно и због тога борба за њено прекидање неће бити лака. Данас интернет и медији чине посебан, наддржавни, или тачније речено – недржавни, глобални ниво управљања. Стога искључиво унутардржавни и међународни напори за решавање овог проблема, неће бити довољни. Ипак, велики пут састоји се из малих корака и први такав корак је посебно важан, јер он одређује правац пута…

[1] Русија, Кина, Казахстан, Узбекистан, Киргистан и Таџикистан.

[2] Овај пројекат ће бити разматран на заседању Генералне Скупштине ОУН у октобру текуће године.

Фил Батлер

Скоро све је готово.

Јуче увече, разговарајући у башти  са својим колегом из Холандије, дошао сам до коначног закључка: у последње време Америка је изолована од великог дела осталог света.

Бараку Обами и гомилици добро припремљених неоконзервативаца успело је да учине оно, што нису могле ни империје.

Нас су издали наши, мир је до носа сит америчке хегемоније и притисака, а на Истоку се рађа нова звезда, која се већ сада лако препознаје.

Када је пре недељу дана председник Русије Владимир Путин говорио на конференцији за штампу о резултатима самита БРИКС-а и Шангајске организације за сарадњу (ШОС) у Уфи, ја сам на њему запазио познати осмех.

Није да сам ја баш неки Путинов психоаналитичар, али без обзира на све, приметно уморни вођа није успевао да сакрије несумњиве знаке мисли да је из важног сукоба изашао као победник. Пошто су се ујединили са две трећине света наше планете сада се Руси, а не Њујорчани или калифорнијска елита, налазе у центру светске арене.

Шефови 15 земаља са три континента су се нашли у Уфи како би објавили да су постигли и индивидуални, и колективни „камин-аут“  – излаз из сенке пословних интереса Сједињених Држава.

Састанци господина Путина испред и иза затворених врата завршени су конкретним споразумима, не само оним који та удружења стављају у међународни контекст већ таквим, да дају базу за сарадњу у области спољне политике, као и оним који стварају услове за широку узајамну трговину и  реализацију гигантског потенцијала за масивно инвестирање и размену технологија.

Пошто је дала изјаву коју је дала, Русија  је са осталим земљама ефикасно одузела Сједињеним Државама и њиховим савезницама приступ немерљивом потенцијалу који оне поседују. Такозвани „свет у развоју“ представља потпуно нов свет – то је јасно као дан. Али то још није све…

Да наведемо и цитат из Путиновог иступања пред представницима штампе: „ …први пут за читаву 15-ѓодишњу историју Шангајске организације донета је одлука да се повећа број чланица организације: потписани су документи о почетку процедуре пријема Индије и Пакистана. На тај начин се шире могућности ШОС-а  за супротстављање савременим изазовима и претњама и битно се повећавају политички и економски потенцијали организације.“

Молим вас, схватите прави смисао тих речи. Једну страну економско-стратешке монете представљају Сједињене Државе и све подељенији савез западних земаља.  Са друге је, по праведним оценама, прогресивна група са практично немерљивим ресурсима и потенцијалом. Некадашњи смртни непријатељи, какви су на пример били Индија и Пакистан сада имају заједничке интересе за побољшање живота људи у њиховим земљама. Ако се погледа на Индију и Кину, које су некада биле врло близу озбиљног конфликта, данас видимо њихово логично удруживање. Предност и синергија су јасни, данас Северна Америка представља острво, Велика Британија је одавно изгубила свој некадашњи значај, а ЕУ се једноставно праћака тек да не би сасвим потонула.

Све речено, заједно са Евроазијским економским савезом, усмерено је ка свргавању долара са позиција главне светске валуте и представља довољно очигледан знак да моје сународнике чекају озбиљне непријатности. Јуче је мој холандски пријатељ Холгер Екхоф, стратег, изнео претпоставке о томе шта може да постане прави смртни ударац за америчку хегемонију. И, на жалост, може да се испостави да је у праву. Говорећи о узајамним односима Немачке и САД, Екхоф је оштро осудио недавне кораке Вашингтона: „Уколико Немци избаце Америку из своје земље, што мирно могу да учине, то је, Филе, крај. Сада не зависи Немачка од Америке, већ обрнуто. Данас се Америка нашла у изолацији и може да се деси да се и не поврати“.

Принуђен сам да се са његовим мишљењем сложим, посебно уколико се узме у обзир развој  догађаја у односима САД, Немачке и ММФ-а по питању Грчке. Потпуно је јасно да је одмах после грчког референдума дошло до поноћног сусрета у вези са напуштањем Грчке, али да ли би се ММФ усудио да Ангелу Меркел и Немце гурне у плићак због програма о ванредном финансирању?  Reuters-ова репортажа само потврђује Екхофово мишљење. Сада све почиње да стаје на своје место. За Путина и БРИКС се припрема нови економски терен, а ММФ користи своје полуге како би радио на геостратегији односа ЕУ и Грчке (уз подршку САД и британских банкара), при чему је Немачка увучена у врло сурову  игру. Иза кулиса већ напорно раде Форекс и регулатори фондова, који захваљујући ономе што се дешава у Грчкој зарађују (преко камата) нове милијарде. Чим се сазнају резултати гласања у корист нових мера стезања каиша почеће нагли раст азијских акција.

Са једне стране Ангели Меркел ће се супротставити франкфуртски банкари који ће морати да празне новчанике, Америка која ни у чему нема добре намере (погл. причу о шпиjунажи NSA)  и  која покушава да натера Немачку да изврши економско самоубиство, а са друге  –  свет који се одбија од обале захваљујући кормилу којим управља Владимир Путин. Како ми је јуче рекао Екхоф „довољно је да се пропусти само један корак, и Америци ће на европској сцени бити крај“. Он је у праву, без Немачке као оперативне базе (економске или војне) Путин може поново да измисли СССР или још нешто слично томе. Тужно је да 99% Американаца појма нема о геополитици, а 100% њих сматра, као и пре, да смо ми у ’80.годинама. Али нисмо!

Одговарајући на питање новинара ТВ-канала „Росија-1“ господин Путин је означио опасност новонастале ситуације и у односу на америчку, и у односу на светску економију. Говорећи о економским тешкоћама Русије и БРИКС-а, као и о замршеним односима ЕУ са Грчком, председник Русије је прокоментарисао ситуацију са америчким дугом: „И у Сједињеним Државама је привредни раст све спорији, код њих је, то се зна, ниво задужености изнад нивоа БДП-а. Мислим да не грешим,  јер БДП земље је, колико ја знам, 17,8 билиона, а  дуговања су већ 18,2. То није озбиљан проблем само за САД, већ и за светску економију.“

Рано или касно Американци (и Немци) ће морати да погледају чињеницама у очи. Већина западних демократија је друге земље „користила“ ради својих себичних циљева. Субсидиране цене гаса,  бесконачна и рушилачка потрошња коју подстичу незасите корпорације и колективно  заглупљивање становништва ускоро ће показати своје  катастрофалне последице. Током деценија Американци су без мере користили светске природне ресурсе.  Свака кућа  у Америци је до тавана набијена јефтиним, погубни за екологију, пластичним ђубретом. Застарели смартфони сада представљају успешан бизнис, ђубришта са пластиком су препуна, а последњи угљенисани остаци шљунка за гориво који је вађен из потпуно искоришћених нафтних бушотина, данас само појачавају агонију највеличанственије земље на свету.[] Северна Америка и Западна Европа  троше 60% светских ресурса, док половина света изван тих региона живи са отприлике 2 долара дневно. Ако се мало размисли, чудо је  како је свет у развоју тако дуго чекао да одговори на  прави начин.

Па онда, какав је одговор, каква ће бити завршна игра западних држава? Овде нема једноставних одговора, шансе Америке да свет уведе у нову еру су скоро сасвим осуђене на пропаст, шта год да је Бела кућа смислила. Погледајући у ММФ, тај Бретон-Вудски гли-клуб, она покушава да убеди Немачку да за спас Грчке издвоји још 90 милијарди евра. То ће, на крају крајева, довести не само до поремећаја у раду банака, већ и до угњетавања становништва ЕУ које већ пати због девалвације великих сразмера „за живот неопходне моћи“. Кредит потенцијалног кућевласника у Немачкој и другим земљама-чланицама  ЕУ је скоро до краја искоришћен, мали бизнис је поједен захваљујући дажбинама, а пројекти Брисела преко фондова, који су усмерени да заштите суб-континент од Русије, већ су изгубљени због чврсте економије и изгубљених нада. Извори многих проблема са којима се данас сусрећемо могу да се открију у историји ММФ-а или Бретон-Вудског система, али пре свега због онога што је добило назив „Никсонов шок“.

Како би читалац био ослобођен од досадних и за њега непотребних  историјских „излета“, довољно је да се каже да смо данас ми сви сведоци краја катастрофе „папирног новца“ који су измислили кредитори. До „Никсоновог шока“ је дошло када  је амерички председник ефективно обезвредио долар САД тако што је одбио да његов курс веже за злато. Систем ММФ-а, установљен после Другог светског рата,  данас је потпуно непотребан због такозваног пливајућег курса  валуте, ако се упореди  са претходним системом, оријентисаним на злато, сребро и/или такве драгоцене ресурсе какви су дијаманти или земља. Тада је председник Никсон говорио на националној телевизији како би убедио амерички народ да ће најједноставнији резултат те мере бити стабилизација долара. Тако се и догодило. Истина, своју стабилизацију долар дугује чињеници да је претворен у замишљену и надувану валуту, чија је вредност била онолика, колику су хтели да виде поједини банкари. Како сада примећујемо, та светска валута стварно ништа не вреди, обзиром да се свет ње одриче.

После више од 18 месеци отворене економске и политичке борбе против Владимира Путина и Русије победник се назире. Дрзак ударац који је упућен медијима  од стране западног мејнстрима, апсурд у сваком кораку Барака Обаме и његових поверилаца, све то представља непоштену игру, коју је светлост дана ипак открила. Извршног директора ММФ-а, Кристин Лагард, Forbs је прогласио за 5.  жену по утицају (у свету), али треба да се одговори и на питање: „На шта то она утиче?“  Има много оних који ће рећи да ММФ представља инструмент владајућих банкара западне хемисфере који Американци користе за политичко маневрисање. Извештај Карен Мејли (Karen Maley) из The Financial  Review још боље осветљава неразумност спасавања Грчке. Али, овог пута то представља последњи покушај да се Грчка сачува у НАТО-у и, ако ништа друго, а оно посредно, и изван  Путиновог Евроазијског економског савеза. А укратко – Обама  и неоконзервативци су се уплашили да ће ЕУ одбацити Грчку и да ће њихова хегемонија заједно са Европом нагло да се прекине. Данас се К.Лагард проглашава за спаситељку обнове Грчке (тако то тврди његово величанство The Guardian), али стварност је само да је она спасила положај Беле куће и Бакингемске палате. Меркелова фактички представља јединог лидера ЕУ који потпуно схвата сво лудило тог лоповлука преко ванредног финансирања.

Мада је већ данас могуће позитивно попуштање које води обнови, Обамина администрација је ипак успела да неповратно нанесе штету Америци. Чињеница да је Меркелова јавно изнела да је категорично против стратегије спасења Грчке коју је предложио ММФ, говори нам да тај незаконити пасторак америчке политике више са Немцима неће живети у љубави. Очигледно је да су Американци и Британци извукли француску карту за форсирање игре која је већ завршена и брод глобализације се вратио много година уназад, а Америка не може да преживи у свом садашњем стању без друштва. Међутим, то друштво се већ неколико деценија уназад експлоатише, под бременом је дуговања, подвргава се нападима, санкцијама и односу које није приличан, а последњи докази стижу из Атине, од Грка који осећају да нови захтеви чврсте економије њих поново издају. А у ствари, Обама и његови савезници нису никада ни имали шансе. Односно, неће их ни имати све док њихова руководства не одаберу вишу црту на пречки. Кривудава стаза и лак пут за добит –  за то ће следећих година  морати да плаћају генерације и генерације Американаца.

—————————–

Превод са: ruskline.ru/opp/2015/7/20/putin_izoliruet_ameriku_ne_bez_pomowi_obamy/

-

По завршетку самита ШОС и БРИКС у Уфи, одржаних од 8. до 10. јула, председник РФ Владимир Путин говорио је на конференцији за медије о резултатима тродневног рада у престоници Башкирије.

Руски председник је истакао да је за сада рано говорити о било каквом проширењу граница ШОС.

„Донели смо начелну одлуку о прикључењу Индије и Пакистана у својству пуноправних земаља-чланица. Ви и ја знамо позадину односа између те две земље, и веома се надамо да ће ШОС постати додатни форум на којем ћемо сви заједно успевати да тражимо компромисе и решења спорних питања” – казао је шеф руске државе.

По Путиновим речима, и Иран жели да се прикључи ШОС – „разматрамо ту могућност”. „Друге земље такође показују велико интересовање, али за сада морамо да решимо питање придруживања Индије и Пакистана у пуном формату” – појаснио је он.

Председник Русије је рекао да у овој фази не види потребу за претварањем БРИКС у праву међународну организацију. „Не знам да ли нам је сада потребно да ту структуру чинимо бирократизујемо. За сада нема потребе за тим. А да би се боље координисао заједнички рад, направићемо електронски секретаријат” – рекао је шеф руске државе.

По Путиновом мишљењу, важнија је заједничка тежња ка интегрисању. Он је подсетио да је БРИКС почео да се формира 2006. године, када су се „на маргинама” Г8 у Санкт Петербургу сусрели лидери Кине, Индије и Русије, а затим су се том формату прикључили Бразил и Јужноафричка Република.

„Све се то развија природним путем. Нико никога нигде не тера. То је изузетно важна ствар, зато што сви учесници тог процеса осећају објективну потребу за сарадњом” – нагласио је руски лидер и додао да се то „нарочито тиче неопходности стварања демократскијих начела изградње светске привреде”.

Председник РФ је набројао главне одлуке донете на самитима. По његовим речима, документа која су усвојена на самиту БРИКС садрже конкретне договоре о развоју и јачању међународног статуса те организације. „Почео је практични рад финансијских институција БРИКС – Нове банке и Пула условних девизних резерви – са укупним капиталом од 200 милијарди долара” – напоменуо је Путин.

Што се тиче самита ШОС, на њему је, између осталог, донета одлука о проширењу организације први пут за 15 година, истакао је руски председник. Такође су усвојене стратегија развоја ШОС до 2025. године и Уфска декларација ШОС.

Он је нагласио да се на самитима окупило укупно 15 шефова држава, који су представљали различите континенте.

Председник РФ је позвао кинеске бизнисмене да учествују на Далекоисточном економском самиту у септембру ове године у Владивостоку. „Мислим да би кинеске компаније могле да дају суштински допринос нашим плановима у том региону, али, наравно, уз корист за себе” – нагласио је Путин.

„Русија је у стању да пружа помоћ својим партнерима. Упркос тешкоћама у руској привреди, темељи нашег економског постојања то омогућавају” – истакао је он. Путин је додао да премијер Грчке лексис Ципрас није тражио од Русије било какву помоћ.

Говорећи о догађајима у Украјини, председник Русије је изјавио да реализација минских споразума шлајфује због тога што Кијев не жели да води директан дијалог са Донбасом.

Путин је истакао да је такво понашање Кијева чудно, зато што су управо украјинске власти инсистирале да у Минск на преговоре и потписивање докумената допутује руководство непризнатих ДНР и ЛНР. „Сада видимо да с њима не желе да директно разговарају. А зашто су онда тражили да они дођу, потпишу документа?“ – рекао је руски председник. „Сматраћемо да је то ипак тактички потез” – казао је Путин.

Алтернатива мирном решавању те кризе не постоји, истакао је је шеф руске државе и додао да „имамо више шансе да успемо него да не успемо“.

Евроазијски економски савез и „Економски појас Пута свиле” су компатибилни и нису у међусобној супротности, изјавио је председник РФ.

Путин је нагласио да све колеге и у оквиру ШОС, и у оквиру БРИКС често говоре о томе да се „одрживи развој не може обезбедити без развоја инфраструктуре”. По мишљењу руског председника, то се тиче железничке, аутомобилске, авио и лучке инфраструктуре, цевоводног транспорта.

Он је истакао да интензивирање активности бојовника терористичке организације Исламска држава у Авганистану угрожава јужне границе ШОС.

На самиту је констатовано интензивирање активности „бојовника Исламске државе који су пружили своје пипке и на ту земљу”, рекао је председник РФ.

„Сматрамо да је важно без одуговлачења приступити реализацији програма сарадње у борби против тероризма и сепаратизма за 2016-2018. годину који је усвојен на самиту, започети израду Конвенције ШОС о борби против екстремизма” – казао је руски лидер.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/putin-evroazijski-ekonomski-savez-i-ekonmski-pojas-puta-svile-idu-zajedno

-

Западни медији – за разлику од српских – не прећуткују самите БРИКС и ШОС. Факти преносе оцене и ставое неких од њих.

The Times смирује своје читаоце и тврди да учесници самита БРИКС не показују страсну жељу да се «друже на штету Запада» и не желе да их зауздавају «милитантни Руси».

Исти лист указује да БРИКС није избалансиран, јер је БДП Кине 50 одсто већи од целокупног БДП остале четири земље чланице.

Тврди такође да Русија Кини више није главни партнер, а да је конкуренција између две земље за ресурсе и утицај у Централној Азији главни извор свих напетости.

Frankfurter Rundschau подвлачи да је на самит дошло око 10 хиљада страних гостију. Истиче да Кремљ није случајно окупио толики број партнера.

Истина, немачки лист користи термин «свита» и говори о «потпуно ауторитарној унутрашњој политици» (Русије) и о осталим гостима «који храмају».

Тврди да окупљени немају ни интересе ни вредности на основу којих би Москва и њени партнери истински збили редове.

Закључак немачког листа је овај: самит представља «мноштво ПР потеза који прикривају дефицит правих одлука».

Утицајни The Financial Times тврди да Русија размишља о Развојној банци коју је основао БРИКС као о могућем извору финансијске помоћи неким државним компанијама којима су уведене западне санкције.

«Као и већина породица, блок БРИКС уопште није толико срећан како то изгледа са стране» – додаје амерички пословни лист The Wall Street Journal.

Постоје иобјективни Американци. The National Interest пише да се БРИКС претворио у незападни концерт великих држава које су усредсређене на властите приоритете, а не на циљеве Вашингтона и Брисела.

БРИКС је постидео скептике и доказао им да нема намеру да се цепа и да Москва није изолована због западних санкција.

Немачки Die Tageszeitung сматра да Владимир Путин уз помоћ «дуплог самита» жели да читавом свету покаже да ове земље могу и без Запада. Јер, на земље БРИКС у овом тренутку отпада 40 одсто светског ставновништва и око 20 одсто светског БДП.

БРИКС све више врши суштински притисак на догађаје у свету и западне земље ово морају да имају у виду, пише пољско издање Rzeczpospolita.

Привреда БРИКС земаља све више расте, док финансијска компонента ове групације изазива све веће интересовање у многим земљама света.

«Истовремено ове земље желе да мењају светску привреду. Оне то чине не обазирући се на то да ли остали то желе или не» – пише пољски лист.

Професор Универзитета у Принстону, политиколог Стивен Коен, у радио емисији «Шоу Џона Бачелора» изјавио је да све чланице БРИКС имају суверене фондове спремне да инвестирају у руску привреду и да ће та улагања покрити губитке изазване санкцијама Запада.

По његовој процени, у геополитичкој перспективи ШОС и БРИКС ће постати место на ком ће бити реализован пројект «великог троугла» – Русије, Индије и Кине.

fakti.org/globotpor/the-national-interest-briks-prerasta-u-nezapadni-koncert-velikih-drzava

-

ПРЕДСЕДНИК РФ Владимир Путин истакао је да се Шангајска организација за сарадњу развија прилично успешно и да све више добија на значају. Он је изразио такво мишљење током сусрета са шефовима дипломатија МИД земаља ШОС.

        „Наша организација се развија веома успешно. Интересовање за рад ШОС показују наши партнери из 12 земаља, осим садашњих чланица организације“ – казао је Путин.

        Он је подсетио на договор да се размотри питање примања Индије и Пакистана ШОС. „Друге земље би такође желеле да ојачају сарадњу са нашом организацијом и то је разумљиво, зато што она све више и више добија на тежини, добија све већи и већи значај“ – закључио је руски лидер.

        Председник Русије је појаснио да се то догађа зато што се ШОС бави питањима која су најважнија за његове чланице и регион у целини: безбедност, борба против тероризма, борба против трговине дрогом и организованог криминала. „И наравно, то су и питања везана за развој привреда наших земаља“ – истакао је Путин.

        Шеф руске државе је поздравио шефове дипломатија земаља ШОС у руској престоници и нагласио да њихов састанак суштински представља завршетак припрема за предстојећи јулски самит Организације у Уфи.

        На самиту Шангајске организације за сарадњу у Уфи, који ће бити одржан у јулу 2015. године, очекује се усвајање свеобухватног програма развоја те међународне организације до 2025. године, саопштио је раније генерални секретар ОШС Дмитриј Мезенцев.

        „Очекивано усвајање стратегије развоја ШОС у Уфи није просто документ, већ је у одређеном смислу изјава о новом квалитету утицаја на регионалну и међународну агенду“ – казао је он. При том, по његовим речима, тај документ неће бити конкретан план, већ ће одредити оријентире према којима организација планира да се креће до 2025. године.

fakti.org/globotpor/putin-sos-se-uspesno-razvija-i-postaje-sve-znacajniji