Тагови Вести таговане са "Сребреница"

Сребреница

-

Борис Кнежевић

Политички представници Срба у Сребреници траже заједнички наступ свих српских политичких партија у борби за остваривање угрожених права Срба у ФБиХ.Ćamil Duraković
Ћамил Дураковић
Фото: Синиша Пашалић / РАС Србија Ћамил Дураковић

У својеврсном одговору на недавне захтеве лидера новоформиране бошњачке НВО „Одговор“ Ћамила Дураковића, који је најавио формирање широког бошњачког „фронта“ за заштиту наводно угрожених права Бошњака у Српској, представници српске коалиције „Заједно за Сребреницу“ најављују жестоку борбу за заштиту права Срба у Федерацији БиХ.

У апелу који ће наредних дана бити послат на адресе лидера свих политичких партија са седиштем у Српској, а који се налази у поседу „ЕуроБлица“, представници српске коалиције у Сребреници истичу да су Срби у ФБиХ најобесправљенији народ у Европи.

– У име коалиције “Заједно за Сребреницу”, коју чине представници свих политичких партија са седиштем у РС, шаљем апел свим председницима политичких партија да заједно укажу на тежак положај српског народа у ФБиХ, на употребу српског језика, на образовање српске деце у ФБиХ, на заступљеност Срба у институцијама ФБиХ, на запошљавање Срба у општина и кантонима, на безбедност имовине и многа друга права гарантована Уставом БиХ и Дејтонским мировним споразумом – наводи се у допису који је у име српске коалиције у Сребреници потписао шеф СНСД у тој општини Радомир Павловић.

У својеврсном одговору на недавне захтеве лидера новоформиране бошњачке НВО „Одговор“ Ћамила Дураковића, који је најавио формирање широког бошњачког „фронта“ за заштиту наводно угрожених права Бошњака у Српској, представници српске коалиције „Заједно за Сребреницу“ најављују жестоку борбу за заштиту права Срба у Федерацији БиХ.

У апелу који ће наредних дана бити послат на адресе лидера свих политичких партија са седиштем у Српској, а који се налази у поседу „ЕуроБлица“, представници српске коалиције у Сребреници истичу да су Срби у ФБиХ најобесправљенији народ у Европи.

– У име коалиције “Заједно за Сребреницу”, коју чине представници свих политичких партија са седиштем у РС, шаљем апел свим председницима политичких партија да заједно укажу на тежак положај српског народа у ФБиХ, на употребу српског језика, на образовање српске деце у ФБиХ, на заступљеност Срба у институцијама ФБиХ, на запошљавање Срба у општина и кантонима, на безбедност имовине и многа друга права гарантована Уставом БиХ и Дејтонским мировним споразумом – наводи се у допису који је у име српске коалиције у Сребреници потписао шеф СНСД у тој општини Радомир Павловић.

У апелу се наводи и то да је неопходно што пре донети Декларацију о заштити националног интереса српског народа у БиХ, посебно у светлу анализе пописа становништва из 2013. и ефеката етничког чишћења Срба са многих простора у БиХ.

– Декларација о заштити српског народа у РС и Србији је наш приоритетни циљ у 2018. години, који треба да уједини све српске партије и покаже оним непријатељима Републике Српске, који желе да је укину, да смо јединствени и да ћемо после избора 2018. договарати нашу политику у Београду и Бањалуци, а не у Сарајеву – наводи се у апелу коалиције “Заједно за Сребреницу”.

Како незванично сазнајемо, апел српске коалиције у Сребреници добиће позитиван одговор од свих најзначајнијих политичких странака из власти и опозиције у Републици Српској.

Страва и ужас у Федерацији БиХ

Председник СДС у Сребреници Момчило Цвјетиновић сматра да је дошло крајње време да се институције РС озбиљно забаве катастрофалним положајем Срба у ФБиХ.

– За разлику од Бошњака, који стално потежу причу о наводној неравноправности у РС, положај српских повратника у ФБиХ је прича страве и ужаса. Они који воле да причају о угрожености Бошњака нека оду до Дрвара или Грахова, па нека виде како се тамо живи – каже Цвјетиновић.

www.blic.rs/vesti/republika-srpska/a-sta-je-sa-srbima-u-fbih-zestok-odgovor-na-durakovicev-odgovor/kxj1mlw

-
Предсједник Општинског одбора СНСД-а Сребреница Радомир Павловић оцијенио је да су два покушаја организовања округлих столова о улагањима представника дијаспоре у ову општину доживјела фијаско јер претходне општинске власти нису имале никакву стратегију и план који би предочили потенцијалним инвеститорима из иностранства.
Радомир Павловић - Фото: СРНА

Радомир ПавловићФото: СРНА

„До тога је дошло јер послијератна политика у Сребреници није обезбиједила здраву политичку климу за улагања инвеститора за које су ранија општинска власт и УНДП намјеравали организовати нову донаторско-развојну конференцију наредне јесени“, истиче Павловић.

Он сматра да су досадашњи бошњачки начелници ову општину приказивали само као „жртву неспособну да се бори за себе, тражећи само донације за народ“.

„Донације су злоупотребљавали за личне интересе, што су бизнисмени из дијаспоре, а посебно они поријеклом из Сребренице, на вријеме увидјели и нису жељели са њима да сарађују и инвестирају“, каже Павловић.

Он напомиње да документарни филм Федералне телевизије о утрошку 500.000 евра намијењених становништву ове општине најбоље свједочи о злоупотребама које су вршене манипулацијама Сребреницом.

Павловић сматра да је досадашња политика у Сребреници изгубила подршку донатора, док инвеститоре никада није ни привукла.

„Политика новог општинског начелника Младена Грујичића је отворена за све и он сарађује са свима јер жели да створи боље услове за све становнике – и Србе и Бошњаке, без једностраности и дискриминације било ког народа“, рекао је Павловић.

Он каже да Грујичић свакодневно борави на терену, обилазећи и српска и бошњачка села, гдје разговара са мјештанима о потребама тих средина и како да их ријеше заједнички.

Као актуелни потпредсједник Скупштине општине Сребреница, Павловић каже да подржава иницијативу Грујичића о формирању тима стручњака за израду пројеката за конкурисање за средства из европских и међународних фондова, чиме ће Сребреница бити представљена као средина која брине од будућности за разлику од досадашње слике која је само подсјећала на тужну прошлост.

Павловић је оцијенио да медијски наступи и ставови, критике и оцјене које на друштвеним мрежама износи бивши начелник ове општине Ћамил Дураковић одраз његове фрустрираности изборним поразом и покушај да не буде заборављен до кандидовања за сљедеће опште изборе наредне године.

„Дураковићу више нико не вјерује и не посвећује пажњу, а његово лажно моралисање свима је добро познато, па то више нико не сматра неким озбиљним, добронамјерним и одговорним ставовима“, поручује Павловић.

Он каже да декларација о међусобној толеранцији коју је Дураковић послао предсједнику Србије Александру Вучићу говори о његовој уображености и некој врсти политичке препотентности, а ријеч је о неморалном чину и покушају да по сваку цијену буде присутан у јавности због припрема за кандидовање за наредним изборима.

„То је још једно Дураковићево лицемјерство и говори о његовим моралним особинама. Након покушаја атентата на Вучића у Поточарима у јулу 2015. године, за који нико није одговарао, а организатор скупа био је Дураковић, он Вучићу шаље циничну декларацију о толеранцији, што је идиотизам“, сматра Павловић.

Он наводи да овај Дураковићев приједлог значи да Срби треба и даље све да трпе и да толеришу Бошњаке који их дијеле и тероришу, ускраћујући им нека права, дијелећи их на оне са десне и лијеве стране Дрине, доводећи у сумњу њихов идентитет и називајући их геноцидним и сличним омаловажавајућим и увредљивим изразима, што је, како је оцијенио, недопустиво.

„Дураковић је тужна и ружна прошлост Сребренице којој се више не треба враћати“, поручио је Павловић.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=265320

-

Исламски теолог шеих Имран Назер Хосеин изјавио је да би Срби, ако желе да исламски свет разуме истину о Сребреници, требало да оснују државну комисију од најумнијих људи и када сви кажу истину, закључке понуде свету. Он, међутим, не верује да би Запад то дозволио.

– У Сребреници се није десио геноцид већ страшни злочин, међутим западне силе предвођене Америком, не желе да се открије цела истина – тврди угледни исламски теолог и филозоф шеих Имран Назар Хосеин.

– Мислим да ми данас не знамо целу причу. Мислим да су делови ове приче сакривени. Ако неко, ко има сазнања покуша да их саопшти, биће убијен – рекао је у емисији „Протокол“ шеих Имран Назер Хосеин.

– Османлијско царство је на подручју Балкана, у име ислама, посејало семе зла међу народима, каже шеих Хосеин и нуди извињење, саветујући муслимане да поступе према Курану и ближе сарађују са православним хришћанима у предстојећем великом рату за који сматра да је неизбежан.

– Није нам преостало пуно времена. Мој осећај је, а надам се да нисам у праву, мислим да нам није преостало више од годину дана до нуклеарног рата – истакао је шеих Имран Назер Хосеин.

Шеих Имран Назар Хосеин је светски познати стручњак за исламска верска питања као и за међународну политику и економију. Титула шеиха, значи да он тумачи веру и појашњава њене прописе. Завршио је највише исламске студије на Универзитету у Карачију, а дипломирао је, између осталог, и на Универзитету за међународне односе у Швајцарској.

ИЗВОР: ВЕСТИ

—————

29.7.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

facebookreporter.org/2017/07/29/video-islamski-teolog-otkrio-ko-ne-zeli-da-se-sazna-istina-o-srebrenici-i-ko-na-tome-najvise-profitira/

-
Провокације хрватског државног врха поводом годишњице погрома Срба, Пленковић тврди да је та акција спречила да се у Бихаћу догоди масовни злочин. Грабар Китаровићева акцију назвала „блиставом војном победом“

 

 

 Фото / Танјуг / Olivier Matthys

          Фото / Танјуг / Olivier Matthys

БЛИСТАВА војна победа, ослобађање хрватске територије, спречавање нове Сребренице у БиХ и коначно сламање сна о великој Србији – ређале су се током данашњег дана провокације званичника из Загреба о „дометима“ злочиначке акција „Олуја“, током које је протерано 250.000 Срба.

 Серију изјава започела је председница Колинда Грабар Китаровић, која је хрватским грађанима честитала Дан победе и Дан хрватских бранитеља, наводећи да је 5. август 1995. године један од најважнијих дана у хрватској историји:

– Тада смо под вођством нашег првог председника Фрање Туђмана блиставом војном победом окрунили своју вишевековну борбу за националну слободу и државну независност, потврдили свој међународни положај и осигурали демократски развој нашем друштву – навела је Китаровићева.

У провокацијама се није штедео ни премијер Андреј Пленковић, који је заједно с председником Сабора Горданом Јандроковићем, положио венце на загребачком гробљу Мирогоју:

– Одајемо почаст онима који су свој живот и здравље дали у одбрани од великосрпског режима Слободана Милошевића. У то време је државничка мудрост и одважност председника Туђмана допринела не само ослобађању већине окупираних територија Хрватске, већ је значила и стратешки преокрет односа у БиХ, спречавање нове Сребренице у Бихаћу, а захваљујући „Олуји“ дошло је до постизања Дејтонског и Париског споразума – рекао је Пленковић, а Јандроковић се надовезао речима да је овом акцијом „сломљен сан о ‘великој Србији'“.

Нешто умеренији курс у наступима заузео је градоначелник Книна Марко Јелић, који је рекао да не види разлог зашто се не би поклонио српским жртвама и да се нада да ће се Срби вратити јер је, како каже, Книн њихова домовина и дедовина.

          * Фото: Марио Стрмотић

Истовремено, хрватска организација „Документа – Центар за суочавање с прошлошћу“ поднела је данас кривичну пријаву Државном тужилаштву за злочине почињене код Книна током акције „Олуја“.

Влада у Загребу одржала је данас седницу у Книну, на којој је усвојила предлог новог закона о бранитељима. За данас су планирани аеромитинг и концерти „Прљвог казалишта“ у Книну и Марка Перковића Томпсона у Слуњу.

СТЕФАНОВИЋ: УБИЈАЛИ ИЗ ПРЕДОСТРОЖНОСТИ?

ИЗЈАВУ Пленковића да се „Олуја“ догодила како би се спречиле неке нове Сребренице, члан Председништва СНС Небојша Стефановић оценио је као – скандалозну:

– Питам Пленковића да ли то значи да су деца и старци, који су побијени током „Олује“, убијени због нечијих претпоставки и из предострожности? За не поверовати је да било ко, а посебно премијер једне државе која је чланица ЕУ, изговори било шта слично у 21. веку – рекао је Стефановић, и позвао представнике власти у Хрватској да се јасно одреде према злочинима који су почињени, а не да славе оно што је српска несрећа.


ВЕЉКО ОДАЛОВИЋ: ПРАВДА МОРА ДА ПОБЕДИ

ХРВАТСКО друштво мора да се суочи са злочином почињеним у војно-полицијској акцији „Олуја“, јер тек када се то догоди биће наде да многа питања буду решена на цивилизацијски начин.

То што нема правде, говори какав је однос не само хрватског друштва према злочинима, него и међународне заједнице, која је ослободила генерала Готовину. Некажњавање свирепих злочина не сме да се догоди због односа двеју земаља, али и хрватског друштва.

 

ДАЧИЋ: ПОВАМПИРУЈУ АНТИСРПСКУ ХИСТЕРИЈУ

О КАКВОЈ великосрпској политици говори хрватски премијер Пленковић, кад је Хрватска протерала више од 250.000 и убила више хиљада својих грађана? Српски народ је био конститутиван, а данас их има мање од пет одсто – изјавио је шеф српске дипломатије Ивица Дачић.

Према његовим речима, посебно је лицемерно тврдити да су тиме спречили нову Сребреницу:

– То значи да су унапред убијали своје грађане, Србе из Хрватске. Безобзирно је да такве поруке долазе од хрватског режима који се није дистанцирао од геноцидне усташке, фашистичке власти из Другог светског рата.


ВЛАДИМИР ЦУЦИЋ: ВЕЛИКА ЈЕ НЕПРАВДА

ВЕЛИКА је неправда коју је Хрватска урадила према својим држављанима, којима је једини грех био што се не зову Иван, него Јован. Од 330.000 избеглих из Хрватске током рата 1991-1995. године, око 125.000 људи се вратило у ту земљу, али је за многе од њих повратак био неодржив и фиктиван.

Повратиници у Хрватској највише проблема имају због неисплаћених пензија, али и због нерешеног статуса имовине, докумената. Проблеми су и боравиште и пребавилаште.

 

ДСС: ЗБРИСАН ЦЕО ЈЕДАН НАРОД

СРБИ и Србија не смеју заборавити на жртве „Олује“. Увод у страшни злочин је, неколико дана раније, на Брионима, направио Фрањо Туђман, рекавши да у војној операцији, уз наклоност САД, Срби у Хрватској морају да нестану. Тада је збрисан један народ, уништени су његови трагови и сравњена су са земљом сведочанства, попут оних у Глини и Јасеновцу, о геноциду који су Срби у Хрватској преживели.

ДЈБ: БЕЗ ИЗГОВОРА ЗА ЗЛОЧИНЦЕ

СВЕ државе региона треба да одустану од релативизације сопствених злочина и проналажења изговора за њих, јер негирање злочина је његово понављање, а прослава злочина поништавање свега цивилизацијског у једном друштву. Држава која је своје грађане друге националности протерала са своје територије, убијала цивиле, старце, жене и децу, не може тај злочиначки акт правдати никаквим ратним циљевима, јер се такви злочини у цивилизованом свету не могу ничим оправдати.

www.novosti.rs

-
Суђење осморици припадника Специјалне бригаде МУП-а Републике Српске оптужених за злочине у селу Кравице код Сребренице 1995. године, које је било заказано за данас, отказано је пошто је Апелациони суд у Београду прошле седмице одбацио оптужницу против њих, јер није поднијета од овлашћеног тужиоца.
Специјални суд у Београду - Фото: ТАНЈУГ

Специјални суд у БеоградуФото: ТАНЈУГ

Нова оптужница још није поднијета суду, па се не зна када би суђење, које је ушло у фазу доказног поступка могло да буде настављено. Апелациони суд је прошле седмице усвојио захтјев одбране да се оптужница од 21. јануара 2016. године одбаци јер је није подигао тужилац за ратне злочине.

У то вријеме, тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић је већ био у пензији од 1. јануара 2016, а на чело тужилаштва није био изабран други тужилац, нити вршилац функциј, већ је њиме њиме управљао „руководилац“. Својом одлуком Апелациони суд је усвојио жалбу одбране на рјешење Одјељења за ратне злочине Вишег суда у Београду којим је 30. маја ове године одбијен приједлог браниоца оптуженог Боре Милетића за одбачај оптужнице.

– Апелациони суд сматра да су основани жалбени наводи одбране јер се ради о инокосном самосталном државном органу чију функцију управо обавља јавни тужилац, а што повлачи немогућност поступања замјеника јавног тужиоца – рекла је  портпаролка суда Мирјана Пиљић.

Због тога је преиначено првостепено рјешење и оптужница одбачена. Суђење које је почело крајем прошле године сада је стопирано до подношења нове оптужнице, у складу са законом. Нови тужилац за ратне злочине Снежана Станојковић изабранс је у мају ове године, а у међувремену је тим тужилаштвом скоро годину и по дана руководио замјеник тужиоца Милан Петровић.

Одбаченом оптужницом окривљени су Недељко Милидраговић, Алекса Голијанин, Миливоје Батинић, Александар Дачевић, Бора Милетић, Јован Петровић, Драгомир Паровић и Видосав Васић. Тужилаштво за ратне злочине терети окривљене за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва у саизвршилаштву.

Извор: Танјуг

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=261957

-
Агресија на Југославију, и посебно на српски народ, није започела 1999 године и није била првенствено физичког, већ духовног карактера. 1999. тек је једна од материјализација духовне агресије која је отпочела десет година унатраг.

У данашње доба америчке мондијализације и хипокризијског истицања “права човјека”, правила игре овакве хипокризије одређују да духовна агресија увијек претходи физичкој. Срби су, дакле морали бити демонизирани прије него што се настојало да буду уништени физички. У тактичком погледу, а пошто су главни свјетски медији били у рукама агресора, било је лако, у току перманентне агресије на Југославију/Србију, измислити и дифузирати низ неистина о српском народу: “логори смрти”, “логори за силовање”, итд.

Али агресор је знао да су те (углавном) лажи биле краткотрајне природе које ће се лако разоткрити и које ће свјетско мнијење лако заборавити. Пошто је уништавање Југославије и Србије замишљено као дугорочно, требало је пронаћи неку злокобну метафору којом ће се за све вјеке вјекова окарактеризирати српску нацију као злочиначку, геноцидну, и која це оправдати све могуће даљње рушилачке акције против тог народа.

У том је смислу прво покушано са сарајевским масакрима. Али, то је било траљаво изведено. Неки западни медији су се отели контроли и декулпабилизирали Србе, а постојали су и тајни извјештаји са терена писани од стране “мировњака” и упућивани Уједињеним нацијама, гдје је било јасно назначено да српске кривице у тим масакрима највјеројатније није ни било.

Онда су амерички центри за психолошко ратовање испланирали Сребреницу. План је био комплексан и дугорочан. Требало је то подручје прогласити “заштићеном зоном”, дићи медијску буку око немогућих услова живота у том граду, дозволити Србима освајање осталих “заштићених зона”, концентрирати више хиљада муслиманских бораца у том “демилитаризираном” подручју и, коначно, увјерити руководство у Сарајеву да Сребреницу, без борбе, треба предати Србима.

Рачуница америчких “пси-ратника” била је једноставна. Срби ће се вјеројатно осветити једном дијелу Орићевих банди које су биле направиле прави покољ Срба у мјестима око Сребренице, један дио Муслиманских бораца ће изгинути у пробоју, један ће дио бити заробљен и затворен, један дио Муслимана ће се повући прије предаје, а дио Муслимана из Сребренице је већ био мртав, тко зна на којим бојиштима. Притом треба рећи, да постоји несумњива извјесност да су неке српске јединице и/или појединци починили тешке злочине над заробљеним Муслиманима (мушкарцима).

Све у свему, скоро је извјесно да масакра у обиму који му се приписује (6-12000) није било, али су зато биле створене све медијске претпоставке за социјалну конструкцију сребреничке трагедије. У том контексту, фактички масакр, у ствари, није ни био потребан.

Америчка операција духовног масакра над Србима је успјела ван очекивања. Срби су прихватили “тројанског коња” (или “данајски дар”), неопрезно (немедијски) се понијели након уласка у Сребреницу и дозволили су западној пропагандној машинерији да се размаше.

Мада су докази за наводни масакр били и остали упитни што се тиче броја, мјеста и начина погибије, пропагандни ратно-политички комплекс САД-а је учинио своје. Сребреница је постала један од највећих митова двадесетог стољећа. Срби су били оптужени за најстравичнији масакр почињен у Европи након Хитлерових времена. Све злочиначке акције, лажи и агресије изведене против српског народа од стране “међународне заједнице” су тиме почеле добивати легитимитет. Сребреница, непрекидно-периодично наметана од стране медија, је постала халоуински “факат”.

Ушла је у анале међународних институција, у видео игре, у школске уџбенике, у писане антологије о свјетским геноцидима, почеле су се оснивати асоцијације за заштиту и политичко-правну рехабилитацију “сребреничких жртава”, финанцирани су, у том погледу, програми и споменици од стране међународних институција, а Хашки трибунал већ двије деценије заснива своје наводно “морално” постојање на сребреничкој трагедији. Мит Сребренице је прорадио у тој мјери, да су људи на Западу добили Павловљеве условне рефлексе: чим им се каже ријеч ‘Срби’, они одмах помисле на Сребреницу, и обратно.

Трагично за српски народ је било и то, што је политичка екипа асистирана дијелом српских интелектуалаца и већим дијелом медија, која је након “Октобарске револуције” 2000-те године дошла на власт, била углавном плаћена и уздржавана од стране Американаца. Као таква, она је активно ширила америчку пропаганду о наводним српским злочинима у властитој земљи настојећи да у сваком погледу докрајчи Југославију и Србију. Измишљале су се хладњаче и масовне гробнице препуне не-српских љешева, а западни филм (‘The cry from grave’) о тзв. “сребреничком масакру” -у ком се, узгред речено, ништа таквог није могло видјети- наметан је српским гледаоцима малтене свакодневно.

Кулминација плаћеничког антипатриотизма била је гангстерско хапшење Милошевића и његово изручивање Хашком трибуналу, као и хапшење и изручивање великог броја српских патриота истој америчкој институцији. Није безначајно ни то, што су службене српске делегације присуствовале откривању споменика о сребреничким жртвама и покопу истих. Један занимљив “детаљ”: нитко на тим манифестацијама, нажалост ни сама српска делегација, није ни ријеч зуцнуо о више хиљада побијених Срба у Сребреници и око ње; само су Муслимани означени као жртве. И док су се србијанске службене личности извињавале муслиманима, муслимани се никада нису извинули Србима ради почињених злочина над њима у Сребреничкој регији у периоду 1992-1995.

У овој точки долазимо до кључног парадокса. Обиљежавање годишњице злочиначке АМЕР-НАТО агресије на Југославију и Србију, а прешутно признавање мита о сребреничком масакру над Муслиманима, као и одвајање тих двију ствари, је тешка протурјечност. Они који то, надајмо се несвјесно, раде, не разумију значење Сребренице као једне од већ признатих свјетских метафора. Та метафора, у свијести стотина милијуна људи широм планете, актуализира и прави “истинитим” скоро све: српске “логоре смрти и за силовање”, сарајевске масакре “почињене од стране Срба” као и “геноцид Срба над албанским становништвом” на Космету. У исти мах, сребреничка метафора, мада не легализира, даје солидну легитимизацију и самој АМЕР-НАТО интервенцији из 1999. године, а пружа и оправдање свим осталим америчким “хуманитарним ингеренцијама и интервенцијама” у свијету.

Не може један народ говорити како је нека војна интервенција против њега била неоснована и злочиначка, а истовремено, прешутно, признавати, да је он сам вршио и извршио нечувене злочине! Још једном, да ли стварно може нетко бити толико несвјестан или глуп па не повезати, или не жељети повезати те двије ствари. Они који то раде, без обзира на њихове најбоље намјере, праве непроцјењиву штету српском народу, а у извјесном смислу су чак и лошија варијанта од плаћеничке српске политичке екипе која је посљедњих година за своју прљаву антипатриотску работу имала новац као оправдање.

Закључак који се неминовно мора извести из претходно реченог је слиједећи. Прва, најхитнија и најсветија дужност истинских српских интелектуалаца и њихових форума је демистификација сребреничког мита, коначно откривање истине ма каква год она била. Све док тај мит буде постојао, и све док они буду шутјели, ништа друго, свето, неће и не може постојати, пошто та злокобна фикција прља све напоре и сваку пројекцију људске будућности за српски народ. И нека се ти интелектуалци сутра не изненаде када, између осталог, тај исти мит буде (по)служио већ увелико организираним сепаратистима као кључно оправдање и као „инспирација” за низ нових ситнијих “Сребреница”, што би требало да у блиској будућности искомада и саму Србију тако да од ње ни слово С више не остане на географској карти свијета.

www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/srebrenica-kao-metafora-masakr-stvarnost-i-propaganda.html

-
У Меморијалном центру у Поточарима, у присуству великог броја грађана пристиглих из свих делова БиХ и држава региона, обележена је 22. годишњица од ратног злочина над Бошњацима у Сребреници

 

 

 Foto Tanjug,AP (AP Photo/Virginia Mayo)

          Фото Тањуг,АП (АП Пхото/Виргиниа Маyо)

У Меморијалном центру у Поточарима, у присуству великог броја грађана пристиглих из свих делова БиХ и држава региона, обележена је 22. годишњица од ратног злочина над Бошњацима у Сребреници.

У Поточарима су укупана још 71 идентификована жртва чија су тела, како се наводи, пронађена у масовним гробницама.

Прилазни путеви према Сребреници су као и сваке године били пуни аутомобила и аутобуса.

Држава Србија није добила званични позив да присуствује у Поточарима ове године.

Председник Србије Александар Вучић, који је 2015. у Поточарима боравио у својству премијера када је на најбруталнији начин каменован, поновио је синоћ да се у Сребреници догодио страшан злочин и да искрено саосећа са породицама жртава, као и да су односи Срба и Бошњака кључни за будућност, односно да смо, како је рекао, једни другима потребни.

Вучић је гостујући на ТВ Хепи рекао да Србија није добила позивницу за обележавање злочина у Поточарима, да они који су отишли из Србије у претходним данима могу да искажу своје мишљење, али да његова реч, као и председника владе и министра иностраних послова, обавезује.

Како је рекао догодио се стравичан злочин и нада се да смо извукли поуке, као и из Братунца, Олује, „да не говорим о најстрашнијем – Јасеновцу“ .

Према његовим речима, кључно је да тако нешто више никада не сме да се догоди ниједном народу.

Иначе, власти БиХ до данас нису нашли налогодавце и починиоце напада на председника Вучића.

Србија и Република Српска не признају да се у Сребреници догодио геноцид, већ су става да се у том граду током протеклог рата догодио ратни злочин.

Комеморација је почела обраћањем бошњачког члана Председништва БиХ и лидера САДА Бакира Изетбеговића, а потом је изведен Инферно.

Центарлану молитву за жртве предводио је реис-ул-улема Исламске заједнице у БиХ Хусеин Кавазовић.

Комеморацији није присуствовао ни први градоначелник Сребренице из реда српског народа Младен Грујичић јер, како је раније објаснио, сматра да није пожељан у Меморијалном центру у Поточарима.

На гробљу у Поточарима до сада су сахрањени остаци 6.504 сребреничке жртве.

Поводом овог догађаја поруке су упутили високи званичници ЕУ међу којима су комесар за суседство Јоханес Хан и шефица Европске дипломатије Федерика Могерини, затим комесар за људска права Савета Европа Нилс Муижниекс, судија Хашког трибунала Кармел Ађијус, шеф ОЕСЦЕ-а у БиХ Џонатан Мур…

У заједничкој поруци Могеринијеве и Хана се наводи да су њихова срца и мисли са жртвама и њиховим породицама и пријатељима.

Шеф ОСЦЕ у БиХ Џонатан Мур поручио је да је бол и тугу немогуће заборавити, али да грађани БиХ морају живети у садашњости.

„11. јула морамо имати на уму све жртве и будућност БиХ те коју улогу можемо да имамо и ми заједно с партнерима из БиХ“, рекао је Мооре.

Муижниекс изјавио је да сваки пут када се састане са породицама жртава, укључујући и сусрет током посете БиХ прошлог месеца, буде дирнут снагом, храброшћу, одлучношћу с којом они траже истину и правду током протекле 22 године.

„Они заслужују поштовање и подршку. Нажалост, њихову борбу узурпирају политички актери и њихово достојанство је нападнуто јавним говором и демонстрацијама, посебно у Републици Српској, где неки умањују или флагрантно негирају сребренички геноцид, или још горе, глорификују починиоце ратних злочина и злочина против човечности. То је срамотно и не сме остати некажњено“, сматра европски комесар за људска права.

Судија Ађијус је уочи почетка комеморација изјавио да је овај боравак у Поточарима данас нешто емотивнији него ранијих година из разлога што је, како је рекао, ту последњи пут у функцији председника Хашког трибунала.

Председник Хашког трибунала је подсетио да је издата 161 оптужница и осигурана правда за све жртве у тим предметима.

Председник Међународног суда у Хагу је рекао да тај суд није створен да гради помирења, већ да оствари права и доводи пред правду оне који су оптужени за почињене злочине.

„Функција трибунала је пресудити да ли су криви или не, а не помирење. Помирење је остављено људима Босне и Херцеговине, другим земљама, као и политичарима“, додао је он.

Председник Либерално-демократске партије Србије Јовановић и ове године присуствовао је комеморацији у Сребреници, а по доласку у Поточаре он је критиковао власт у Србији рекавши да „промена нема“, али и да је важно што је митинг подршке Ратку Младићу у Бањалуци одложен.

Те промене, како је рекао, за њега нису довољне.

„Генерације су одрасле с једне стране уз осјећај велике неправде, ту мислим на Бошњаке, а с друге стране с хипотеком ратног лудила деведесетих и неодговорне политике која је овде доживела слом“, навео је Јовановић.

Председник Лиге социјалдемократа Војводине Чанак је по доласку у Меморијални центар у Поточарима рекао да „нико не сме заборавити сребреничку трагедију“ и поновио захтев српским властима да Сребреница уђе у школски програм школа у Србији.

Скуп у Поточарима обезбеђивао је велики број припадника полиције.

Ипак група од око 150 учесника бошњачког поклоничког марша „Жепа-Поточари“ прошла је у понедељак кроз Сребреницу, носећи поново неколико ратних, белих застава са љиљанима, такозване Армије БиХ.

ЕРДОГАН: СРЕБРЕНИЦА ЈЕ НАЈСРАМНИЈИ ДОГАЂАЈ У ИСТОРИЈИ

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган написао је на свом Твитер налогу да је „геноцид у Сребреници“ један од најсрамнијих догађаја у историји и да се никада не сме заборавити.

„Геноцид у Сребреници, 8372. Нећемо заборавити прогонитеље невиних жртава и кукавице који су предалеизбеглице убицама“, написао је Ердоган.

ИЗЕТБЕГОВИЋ ПОЗВАО СРБЕ ДА НЕ НЕГИРАЈУ „ГЕНОЦИД“

Бошњачки члан Председништва БиХ и лидер СДА Бакир Изетбеговић позвао је Србе да, како је рекао, престану да негирају „геноцид“ у Сребреници и поручио да то треба да учине ради боље будућности.

Онима који, како је рекао, прете отцепљењем и онима који одликују ратне злочинце поручио је да до поделе БиХ никада неће доћи.

Изетбеговић је рекао да насиље којем су били изложени налаже да презиру насиље као што га и презиру.

Добро је што је тако јер би освета водила у зачарани круг из којег је немогуће изаћи, казао је Изетбеговић.

Он је рекао да су судови пресудили да је реч о геноциду те да је „језиво искуство Сребренице“ поставило бројна питања на која се мора одговорити.

Истакао је да је важност помирења које је потребно свима.

„Помирење и правда се морају градити на истини, а не на провокацијама и негирању геноцида, јер помирења неће бити док у потпуности не буде поражена изопачена идеологија“, навео је Изебеговића на комеморацији поводом 22. годишњице од злочина у Сребреници.

ГУТЕРЕШ: ДА СЕ ЗЛОЧИНИ НИКАДА НЕ ПОНОВЕ

Генерални секретар УН Антонио Гутереш је уочи 22. годишњице геноцида у Сребреници позвао све да искрено погледају прошлост и обезбеде да, како је навео, злочини који су почињени никада не буду поновљени.

„Међународна заједница и УН прихватили су свој дио одговорности за трагедију која се догодила у Сребреници и напорно су радили како би научили лекције из својих пропуста“, рекао је Гутереш.

ВИГЕМАРК: СВИ СМО ОДГОВОРНИ ЗА ЗЛОЧИН У СРЕБРЕНИЦИ

Европска унија (ЕУ) је успостављена да се на европском тлу никад више не би поновила масовна убиства, али у томе, пре 22 године, није успела и због тога смо сви одговорни, поручио је амбасадор Ларс Гунар Вигемарк, шеф Делегације ЕУ у БиХ.

Вигемарк је на комеморацији у Поточарима рекао да се пре више од две деценије, у самом срцу Европе, пред нашим очима десила се трагедија.

www.novosti.rs

-
У Београду је данас представљен зборник радова „Преиспитивање Сребренице: Зборник радова са научно-стручних скупова о Сребреници 2015. и 2016. године“ у коме су сажети научно-стручни радови с циљем да догађаји у Сребреници престану да буду злоупотребљавани као алиби за агресију широм свијета.

Професор Ненад Кецмановић рекао је да је Западу Сребреница алиби за насиље над Србима, а геноцид им је потребан да би оправдали НАТО бомбардовање Србије и Српске уз заобилажење УН, рушење и изручење Хашком трибиналу Слободана Милошевића, рушење Дејтонског мировног споразума, одузимање надлежности Српској.

На представљању зборника, Кецмановић је навео да је, захваљујући Западу којем је био потребан алиби за све што је урадио на овим просторима и конкретно српском народу, Сребреница постала и „свјетско светилиште“.

Према његовим ријечима, Сребреница је постала оснивачка жртва положена у темеље бошњачке нације и оно што је за Хрвате, на примјер, „Крижни пут“, а за Србе Косовски бој и многе велике битке извојеване у историји.

„Сам Алија Изетбеговић је говорио о Сребреници као о жртви коју сви народи морају да плате. Отуд преувеличавање жртава и криво фабриковање Сребренице“, указао је Кецмановић.

Он је констатовао да је Запад близу циља да затвори истину у неки од својих сефова.

„Мора да их тајне страшно оптужују када их толико крију“, рекао је Кецмановић.

Потпредсједник Скупштине општине Сребреница Радомир Павловић рекао је да је сатанизација Срба због Сребренице исконструисана да би били занемарени злочини који су над српским народом у Подрињу почињени током рата деведесетих, али и у цијелом 20. вијеку.

„Немогуће је да за убиство 3.000 Срба у Подрињу нико није одговарао. Доктор Зоран Станковић и ја смо били на обдукцијама. Чињени су стравични злочини. То се мора стално истицати. Морамо да станемо са политичким уступцима и да се изборимо за истину и нашу слободу, а наша слобода је Република Српска“, рекао је Павловић и нагласио да је истина најјаче оружје у рукама Срба.

Он је навео да постоје бројни Бошњаци, учесници такозваног „Марша мира“, који су спремни да говоре о околностима свог повлачења и околностима погибије својих сународника.

Александар Павић из Фонда стратешке културе, који је један од саиздавача Зборника, рекао је да овакви зборници представљају начин да не буде зацементирана званична истина о Сребреници, карактеру злочина и наводном броју страдалих.

„Да није било Сребренице они би је измислили. Сребреница им је била потребна. Истина о ономе што се стварно десило у Сребреници допринела је да Русија преко Виталија Чуркина у Савету безбедности УН 2015. године спречи доношење Резолуције о Сребреници. Ми морамо наставити са борбом за истину и стално правити напоре да се лаж цензурише“, поручио је Павић.

Млађен Цицовић, директор Представништва Републике Српске у Србији, једног од саиздавача Зборника, рекао је да Зборник садржи и дијелове мемоара португалског генерала Карлоса Мартинса Бранка који је током дешавања у Сребреници био замјеник шефа војних посматрача УН за Хрватску и БиХ, а који је рекао да у Сребреници није било геноцида.

„Он је појаснио да би Војска Републике Српске, да је постојала геноцидна намјера, затворила сребреничку енклаву тако да нико не би могао да побјегне, а не оставила коридоре за повлачење Бошњака према сјеверу и западу и испланирала превоз за 17.000 жена, стараца и дјеце од којих су многи као избјеглице побјегли и провели неколико година у Србији“, навео је Цицовић.

Он је нагласио да ће Представништво Републике Српске у Србији и убудуће прихватати позиве за сарадњу на пројектима као што је овај зборник, јер само истина о прошлости може бити чврст ослонац за сигуран, слободан и на праву и правди заснован живот у миру, што је интерес Српске.

Директор Музеја жртава геноцида из Београда који је извршни издавач Зборника Вељко Ђурић Мишина рекао је да га је приликом обиласка Поточара шокирао знатно мањи број нишана него што је очекивао, с обзиром на наводни број сахрањених, али и порука на једном од централних нишана.

„На том нишану стоји… `у име Бога, самилосног, самилосног.. Молимо те Боже свемогући нека туга постане нада, нека освета буде правда`. Размислите о овој реченици и шта та порука значи. Ја знам шта значи, а размислите и ви“, рекао је Мишина на презентацији зборника у Медија центру и додао да ће Музеј жртава геноцида наставити да се научно и чињенично бави питањем Сребренице.

Зборник радова „Преиспитивање Сребренице: Зборник радова са научно-стручних скупова о Сребреници 2015. и 2016. године“ заједничко је издање Музеја жртава геноцида у Београду, Представништва Републике Српске у Србији и Фонда стратешке културе из Москве.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=260768

-

„НЕ СМЕМО ОДУСТАТИ ОД ИСТИНЕ ЈЕР БИСМО ТИМЕ ДЕЦУ ОСУДИЛИ НА ПОНАВЉАЊЕ ТРАГИЧНЕ ИСТОРИЈЕ“

Милош Јовановић

КОМЕМОРАЦИЈА ратног злочина који је почињен у Сребреници 1995. године до сада је искључиво служила да се српском народу наметне одговорност за непостојећи геноцид, афирмише једнострано виђење распада бивше југословенске државе и ојача кохезија и идентитет муслимана у БиХ.

Утолико издвајање и обележавање овог догађаја неће и не може допринети помирењу у региону јер се истинско помирење може градити само на историјској истини.

А истина гласи да Србија није одговорна за распад бивше Југославије и да је српски народ највећа жртва југословенске кризе. Истина такође гласи да су над Србима извршени стравични злочини у Подрињу током ратних година. Коначно, истина гласи да злочин геноцида није почињен ни у Сребреници, нити било где у БиХ.

Истинско помирење народа у овим крајевима исувише је важно да бисмо се њиме играли као што то чинимо данас и као што смо то радили претходних година.

Уместо помирења, ми, одустајући од истине, само стварамо његов привид чиме осуђујемо нашу децу на понављање трагичне историје.

Из тог разлога, много је важније стално подсећати на историјску истину и о њој расправљати него олако прихватати и учествовати у туђим представама.

(изјава председника Демократске странке Србије Милоша Јовановића)

fakti.org/serbian-point/jovanovic-zlocin-genocida-nije-pocinjen-ni-u-srebrenici-niti-bilo-gde-u-bih

-
Држава Холандија је дјелимично одговорна за смрт око 300 муслимана који су депортовани из базе у Поточарима у којој су се налазили холандски војници под заставом УН, пресудио је апелациони суд те земље.
Хаг - Фото: Huffington Post

ХагФото: Huffington Post

Холандија је одговорна за њихову смрт 30 посто, те није сигурно да би преживјели да су остали у бази холандског батаљона, наведено је у данашњој другостепеној пресуди суда у Хагу по тужби Сребреничана против државе Холандије..
Врховни суд Холандије пресудио је да је та држава дјеломично одговорна за смрт 300 Сребреничана, јављају агенције.

Изричући другостепену пресуду по тужби удружења које окупља преживјеле жртве геноцида у Сребреници против Холандије, Суд је данас одлучио да је држава Холандија дјеловала „дјеломично незаконито“ у Сребреници те да је дужна исплатити „30 одсто одштете“ породицама 300 жртава, јавља Ројтерс.

Суд је одлучио да су се холандски војници “понашали незаконито“ када су истјерали босанске муслимане из зграде холандског батаљона у Поточарима 1995, али да не се не може закључити да су холандски војници били “100 одсто одговорни за судбину“ тих људи.

Износ одштете биће накнадно одређен.

Извор: Кликс

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=258879