понедељак, октобар 23, 2017

Тагови Вести таговане са "тајкуни"

тајкуни

-

Од момента када је ступио на власт 2012. као први потпредседник владе, Александар Вучић је кренуо у оштру борбу против корупције и организованог криминала, најављујући да нико од тајкуна неће бити поштеђен. Обећао је да ће решити и случајеве 24 спорне приватизације, међутим, пет година након тога, немамо епилог ни једне од њих, нити судску пресуду. Једино је реч тајкун поново актуелна, и то у смислу дискредитовања политичких противника.

– Прокламована борба против тајкуна је, по мом дубоком уверењу, имала за циљ застрашивање људи како не би финансирали било кога сем странке на власти – каже за Данас адвокат и члан ПСГ Божо Прелевић.

Он додаје да је након скоро шест година свима јасно какви су резултати Вучићеве борбе против криминала и корупције.

– Само слепи не виде да се ваљамо у криминалу. Само слепи не виде до које мере се купамо у дроги, до које мере нема одговора на малверзације и грађевинске радове у Београду – истиче Прелевић.

На спекулације да би Драган Ђилас могао бити кандидат опозиције за градоначелника Београда, Александар Вучић је рекао да ће то бити „борба народа против тајкуна“, што наш саговорник сматра бесмисленим.

– Могао је да каже да је Ђилас тајкун 2012. али пет година након тога нема право. Нема никакве доказе против њега а притом располаже свим инструментима власти. Вучић покушава да замаскира све што је СНС у међувремену урадила у Београду, а што је неупоредиво са оним што је Ђилас радио, и због тога покушава да га дискредитује – наглашава Прелевић.

Он додаје да добро познаје Ђиласа и да верује да ни он сам још није донео одлуку о томе да ли ће се вратити у политику, али да се актуелна власт тога очигледно прибојава.

– Имам информације о томе да се у Београду спрема озбиљна крађа гласова. Повећавају се притисци на сигурне гласаче, људи се уцењују губитком посла. Говорећи о тајкунима, Вучић се бирачима обраћа са претпоставком да су имбецилни – каже Прелевић, подвлачећи да је прокламована борба против корупције и криминала доживела потпуни дебакл.

Хапшени Мишковић и Космајац, па пуштени…

Прва велика акција тадашњег првог потпредседника владе у борби против тајкуна започела је бомбастичним хапшењем Мирослава Мишковића, власника Делта холдинга и његовог сина Марка крајем 2012. због наводних малверзација у приватизацији путарских предузећа.

Резултирала је одбацивањем оптужбе, али првостепеном осудом за утају пореза, која је у тај предмет придодата тек када се видело да Мишковићи нису криви за случај путарских предузећа због ког су спектакуларно ухапшени, а што је Вучићу била одскочна даска за раст рејтинга.

Мишковић је тада навео и да су таблоиди приликом његовог хапшења и процеса спроводили најгору могућу кампању против њега, његовог сина, породице и компаније Делта. Та спрега на линији Вучић – таблоиди, показала се, заправо, као добитна комбинација у блаћењу свих привредника или бизнисмена који нису били по вољи властима, нарочито када је некога од њих требало осудити и пре суђења.

Потом је следило хапшење Драгослава Космајца, кога је Вучић означио као највећег нарко-дилера у Србији. „Сви се, бре, плаше и сви ћуте о томе да људи из полиције и других служби имају контакте са њим. Његово име нико, осим мене, не сме ни да спомене“, рекао је тадашњи премијер у једном од драматичних обраћања медијима, оцењујући да је Космајац „један од најинтелигентнијих људи којим су сви фасцинирани“.

Чувени нарко-дилер касније је ухапшен у свом стану у доњем вешу. Напослетку је пуштен на слободу, уз оптужбу да је подстрекавао руководиоца катастра да упише око 7.5 ари земље у његово власништво и тиме нанео штету држави.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/666685/Debakl-Vuciceve-borbe-protiv-kriminala-i-korupcije

-

НЕКАДА добростојећи поносити горштаци, које је дводеценијски процес ратних транзиција довео до скапавања, дигли су овога пута глас против изградње малих хидроелектрана. Протестује се на све стране, од Колашина до Плава, где су се уједињени на неколико скупова пред зградом општине, полиције и тужилаштва, нашли грађани из Плава, Андријевице, Берана, Рожаја и Колашина…

 

– У току је побуна против тајкуна који су окупирали водотокове на овом подручју градећи мале хидроелектране сумњивим и новцем делом добијеним државном пљачком кроз рачуне за струју, као наводни „подстицај за обновљиве изворе енергије“ – саопштено је на протесту у Плаву.

Милан Мане Кастратовић, председник НВО Перућица, каже да није против градње малих ХЕ, али по стандардима ЕУ. „Не могу се реке трпати у цеви и уништавати животна средина“, каже он изводећи рачуницу да је градњом оваквих електрана на губитку и цела Црна Гора, односно њен буџет.

– Само да се изгради по једна електрана на 84 водотока који су за то одређени, то је 225 милиона евра које ће Црна Гора издвојити за субвенције власницима електрана у наредних 12 година. Тим новцем би држава у потпуности могла да реши проблем незапослености. То је лако израчунати када се зна да једно радно место кошта 5.000 евра, а да има 50.000 незапослених – израчунао је Кастратовић, који не жели да се реке на северу претворе у мртва корита попут Шекуларске реке.

Сличног је става и Ибер Хоти, одборник Албанске алтернативе у СО Плав, који додаје да је ЕУ одустала од проточних централа, зато што у потпуности мењају или уништавају комплетан еко-систем.

– На Шекуларској реци није могуће напојити једну једину овцу, а камоли што друго, на реци Брадавац не можете препознати корито. На ред су дошле да се од народа отму Комарача, Муринска, Ђуричка река с притокама, Хотском, Трокуском и Јасеничком, од којих прве две дубоко задиру у национални парк Проклетије – каже Хоти, који напомиње да ће, ако дозволе градњу електрана, вез воде остати грађани Слатине, Забрђа, Трешњева, Трепче у општини Андријевица, али и многа села на подручју Плава и Берана.

Мини ХЕ на Шекуларској реци

КОНЦЕСИЈЕ ЗА СВЕ ПРИТОКЕ

КОНЦЕСИЈЕ су дате на свим притокама Лима, од извора у Плаву, и језерских изворишта у Гусињу, па све до Бијелог Поља, кроз цело Полимље. Концесионари пројекте раде по принципу – да са што мање трошкова остваре што већи профит. То подразумева да водозахвате праве на горњим токовима река, а онда деривационим цевима воду одводе километрима далеко до машинских кућица, не обазирући се на потребе становништва за водом – каже еколошки активиста из Андријевице Бранко Кастратовић.

 

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:683751-%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5-%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B5-%D0%BE%D0%B4-%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BA%D1%83%D0%BD%D0%B0

Наши велики капиталисти имају своје удружење – „Српски пословни клуб Привредник“. У њему су: Мирослав Мишковић, Миодраг Костић, Милан Беко, Војин Лазаревић, Бранислав Грујић, Данко Ђунић, Жељко Митровић… Ове недеље клуб је добио новог председника – Зорана Дракулића.

Дракулић се пожалио да се у Србији „страни инвеститори третирају боље него домаћи. Зашто ми не добијамо те субвенције које добијају странци? И ми бисмо знали да направимо нов посао и запослимо стотине људи када би нам неко за то платио или изградио халу. Ми све то морамо сами“.

И заиста, само страни капиталисти добијају од српске владе субвенцију од 10.000 евра по запосленом, па и више  од тога (рецимо, „Теклас аутомотив“ добио је 12.000 евра по раднику), чиме могу да плате радника пет и више година. Такође, странци често бесплатно добијају хале и земљиште, те је тако недавно челницима Параћина наређено да се странцу изгради хала вредна 10 милиона евра.

Осим тога, по Закону о улагањима (из 2015) највећи део профита странац може легално да изнесе из Србије, а домаћи капиталиста не може; странац је ослобођен царине на увоз производне опреме, а домаћи не. Некад и девет десетина запослених код странаца ради на одређено време, што значи – нема синдиката, нема плаћања прековремених сати, нема паузе за тоалет, нема одмора за викенд… Укратко, „страни инвеститори у Србији осећају се као британски туристи на Закинтосу: све норме, социјалне, правне и моралне, укинуте су, и – идемо!“.

Наравно да домаћи капиталисти виде да су дискриминисани. Заплашени Премијеровом представом са хапшењем Мишковића и његовом учесталом виком како „неће више тајкуни да управљају Србијом“, до сада се нису усуђивали да се буне. Тек сад се Дракулић осмелио да мало протестује. И премда је начелно у праву, тешко да ће наићи на значајнију подршку јавности.

Зашто? Зато што се наши капиталисти према свом народу нису понашали добро, и зато што их народ не воли. Када је 13. децембра 2012. Мишковић ухапшен, никоме у Србији није било жао што ће он Нову годину са сином провести у затвору.

Станите на београдски Студентски трг и погледајте према Ректорату: пред вама је зграда коју је Миша Анастасијевић поклонио „свомъ отечеству“, десно је здање „Коларца“ изграђено захваљујући томе што је „Илија Милосављевић Коларац, 1878. године, тестаментом сав свој иметак оставио српском народу у циљу ширења науке и културе“, а сасвим лево, кад се крене Васином улицом, налази се зграда Народног позоришта која је изграђена првенствено личним средствима кнеза Михаила, уз учешће кнеза Милана и капетан-Мише Анастасијевића…

Где је зграда коју је отечеству поклонио Мирослав Мишковић? Где је школа или болница, где сиротиште или народна кухиња, где ученички дом или библиотека, који су изграђени од оних 932 милиона евра што их је Мишковић добио продајом Максија? Где су задужбине, фондације за културу или склоништа за убоге које су изградили и свом народу подарили остали наши „бизнисмени“? Нема их.

Колико је Мишковић плаћао своје касирке у Максију? Да ли им је икада дао новогодишњу или божићну награду? Да ли им је икада дао неки поклон за децу? Како, уопште, наши капиталисти третирају своје запослене – боље или горе но што српске раднике третирају странци?

Мислим да сви знамо одговор на ова питања. Наши  капиталисти сурово су спуштали цену овдашње радне снаге на минимум како би што брже купили своју прву луксузну вилу у Лондону, јахту у Монаку и приватни авион на Карибима; али се нису сетили да ни симболичан део богатства дарују свом народу.

Штавише, њихов осећај за национално или није постојао, или је био аутошовинистички. „Једна реч Мирослава Мишковића била је довољна да се не изврши латинизација српске трговине. Једна реч Жељка Митровића и наша деца би емисије које су им намењене гледала у ћириличном амбијенту. Али, та реч није изговорена“. Зато што су Мишковић и Митровић пре свега били тајкуни, а на крају Срби.

У Србији 19. века није било тако. Капетан-Миша и Коларац најпре су били Срби, па тек онда „тајкуни“. И као што сам написао у прошлом тексту, управо тада је Србија била држава, а не територија.

Сада нашим капиталистима не вреди да се жале што им, у све већој мери, „кајмак“ купе странци. За њих ће бити и горе: јер, у колонији само странци могу да буду богати; домаће становништво ту може да добаци тек до имућности батлера.

Батлер или капетан-Миша – то је избор пред којим су чланови „Српског пословног клуба Привредник“. А то заправо значи: Србин-добротвор или тајкун-паразит.

Зашто се чини као да наши капиталисти и даље упорно хоће да буду само ово друго?

слика http://www.kurir.rs/vesti/politika/ko-je-covek-koji-daje-nalog-premijeru-vucicevic-placenik-tajkuna-i-medijski-ubica-za-kes-clanak-2029189

-

ПОНОВО СЕ „ЗАКЛЕО“: ДА СРБИЈОМ НЕ ВЛАДАЈУ ТАЈКУНИ И ДА НЕМА НИКОГА КО ЈЕ ЗАШТИЋЕН

  • Поводом Међународног дана борбе против корупције најавио да ће пре краја године бити спроведена „жестока акција полиције и свих надлежних органа“
  • ФАКТИ: Само две опаске. Прва: у Србији (ако се случај Мишковића остави по страни) више и нема тајкуна који нису повезани са влашћу или се нису уденули у комбинације моћних странаца који имају наклоност власти. Друга: многи нису заштићени, чак ни онолико колико закон сваком гарантује, али би било добро да Вучић макар објасни јавности: зашто се за наводно фалсификовани потпис Синише Малог (градоначелника Београда) у Бугарској сазнало тек након што се отворила афера са његовим довођењем у везу са 24 апартмана и неким проблематичним острвима?

ПРЕМИЈЕР Александар Вучић изјавио је да је најближи одлуци да разреши министра одбране Братислава Гашића, али да још не зна ко ће га заменити на тој функцији.

„Још нисам нашао то решење, нисам могао да га нађем за 35 сати“, рекао је Вучић новинарима.

Упитан шта ако Скупштина Србије не подржи његов предлог, он је рекао да би то значило да више нема подршку парламента и да не може да буде премијер.

„Или ће прихватити предлог, или ја нећу бити премијер“, рекао је Вучић.

Премијер је навео да је, после јавног испада министра одбране, најближи решењу да га разреши:

„Нисам се бавио техником, најближи сам разрешењу“, рекао је председник владе.

Према закону о влади, одлазак министра са функције могућ је или његовим разрешењем или оставком.

Вучић је изјавио да очекује пресуду у случају убиства новинара Славка Ћурувије, као и да се расветле сви тешки случајеви злочина из прошлости.

„Очекујем да тешки случајеви из прошлости буду решени и да покажемо да они који су убијали не могу да прођу некажњено“, рекао је Вучић.

Вучић је рекао да има помака и у решавању случаја убиства новинара Милана Пантића, али да о томе не жели да износи детаље.

Вучић је изјавио да борба против корупције увек може бити ефикаснија, али да је добро што тајкуни више не владају Србијом и што нема ниједног човека који је заштићен.

„Данас не можете да покажете прстом ни на једног човека у Србији који је заштићен“, рекао је Вучић, одговарајући на питања новинара поводом Међународног дана борбе против корупције.

Он је најавио да ће пре краја године бити спроведена жестока акција полиције и свих надлежних органа.

Упитан зашто то до сад није учињено, Вучић је рекао да су у току детаљне припреме и да се у акцију може кренути само кад је тужилаштво задовољно, јер само у том случају могу да се избегну грешке и оствари успех.

Танјуг

ивор: fakti.org/serbian-point/posrbljene-vesti/vucic-priznao-da-mu-nije-lako-da-nadje-ministra-odbrane-koji-bi-bio-po-volji-i-njemu-i-nato

-

Београд – Синови Предрага Матијевића, тајкуна који је своју мултимилионску империју створио на продаји поквареног меса и месног отпада, редовни су гости у кабинету министарке пољопривреде Снежане Богосављевић Бошковић, која доноси прописе у интересу његовог профита, а на штету здравља нације. Она, између осталог, одлаже и ступање на снагу правилника који бране присуство канцерогених адитва, антибиотика, и тешких метала у месним прерађевинама, а подстиче прописе о повећању афлатоксина у млеку који узрокује развој рака јетре код деце и прописе који дозвољавју бацање отровних хербицида на наше њиве…

Министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић (познатија у Влади Србије по надимку „Квочка“), у договору са водећим српским тајкунима, месецима одлаже промену „Правилника о месу и месним прерађевинама“, којим је дозвољено у храну стављати канцерогене адитиве, антибиотике и друго ђубре које нарушава здравље нације.

Министарка Богосављевић-Бошковић је имала више од педесет састанака, протеклих два месеца са тајкунима из месне индустрије, који су захтевали да на снази остане правилник којим је дозвољено производити здравствено шкодљиве месне прерађевине.

Син Петра Матијевића, кога су чланови радне групе срели у ходнику Министарства није крио разлоге своје посете министарки. Недавно је на истом месту гласно добацивао људима из Уније пољопривредника, који су део радне групе за измену „Правилника о месу и месним прерађевинам“, познатом и као „Правилник смрти“. Према сведочењу неколико присутних овој непријатној сцену, млађи Матијевић им је дрско рекао: „…Хеј, шта вам значи оно ограничење у вашем предлогу, оно о количини калцијума по килограму у месним прерађевинама?! Као да је важно да ли пише стотину, или две стотине грама калцијума по килограму!“

Они месецима покушавају са министарком да договоре ступање на снагу новог правилника који ће на првом месту имати обзира према здрављу нације, па тек онда према тајкунском профиту. У радној групи за измену правилника седели су поштени стручњаци ветеринарске струке, мали привредници, али и корумпирани и некорумпирани службеници министарства, представници великих компанија месне индустрије, министарка и шеф кабинета председника Владе Александра Вучића, Ивица Којић.

Кажу да је глас Ивице Којића, донео превагу, јер су он и начелница републичке ветеринарске инспекције Сања Челебићанин, изненада стали на страну народа. Изгласан је правилник којим су прописане количине меса које морају бити присутне у шункама, кобасицама, паризерима, а истовремено би били забрањени у месу и месним прерађевинама, канцерогени адитиви попут карагенанан, антибиотици, машински сепариснао месо (МСМ), производ који је у Европи забрањено стављати чак и у храну за мачке и псе…

Зашто су хрватске свиње важне српским властима?

У Србију је само у првих девет месеци ове године увезено чак 5,7 милиона килограма МСМ, које садржи велике количине млевених костију, тртичних жлезда, очију, шија, а због делова који се мељу у ту смесу она је пуна и тешких метала, антибиотика, хормона…

Све то завршава у месним прерађевинама, виршлама, кобасицама, саламама, паштетама, које свакодневно једемо. Ово ђубре увози се у Србију за око 30 евроценти по килограму (око 35 динара). Тако ниска цена омогућава да се производи који се од тога праве, попут виршли, продају крајњим потрошачима за 150 до 200 динара по килограму, а њихово конзумирање убрзава пут у вечна ловишта. Када се у виршле не би стављала МСМ смеша, оне би морале да коштају 400-500 динара по килограму. Не увозе сви представници месне индустрије овај отпад. Тако су, на пример, компаније Неопланта и Матијевић купили машине са којима га сада сами производе!

Проблем је, међутим, што људи купују те производе не размишљајући шта је у њима. Уз сав тај отров у машински сепарисаном месу су још и канцерогени адитиви, емулгатори, антибиотици, хормони раста, женски хормони, седативи.

Од женских хормона, којих је препуна пилетина која је у масовној продају, дешава се да мушка деца оболе и да им се потом хируршки морају одстрањивати израслине које подсећају на женске груди, док девојчице улазе у превремени пубертет!

Осим наведених отпадака у месне прерађевине стављају се и млевене кости, које се могу купити посебно или су већ самлевене са МСМ-ом. Један од начина да се ово предупреди је била и одредба правилника која је ограничавала количину калцијума која може да буде присутна у млевеном месу, виршлама…

Када су компаније Идеа, Матијевић, Неопланта, Перутнина Птуј…схватили да њихови производи не могу да испуне нове ниже норме о присутности калцијума, одмах су почели да лобирају код министарке да нови правилник никада не ступи на снагу!

Таблоид је пре неколико месеци објавио да се чека објављивање новог правилника у Службеном гласнику, као и да је шеф Вучићевог кабинета Ивица Којић обавестио учеснике радног тела да је нови правилник подржао председник Владе. Ипак, до данас нови правилник није ступио на снагу, а то за последицу има да се народ трује месним отпадом који узрокује рак.

За ову ситуацију је најодговорнија личност министарка Снежана Богосављевић Бошковић, јер здравље нације трпи док месецима траје игра између ње, Ивице Којића и других Вучићевих људи у радној групи који су требали да обезбеде измене правилника, како би се председник Владе похвалио преко њему лојалних медија да је спасио нацију од даљег тровања. Вест је требала да гласи: „Вучић суспендовао правилнике смрти!“

Ипак, разлог да објаве овакву вест никако да се појави. Богосављевићева је стопирала измене правилника.

Покушавајући да ситуацију преокрену у Вучићеву корист, њему блиски медији протеклих недеља су објавили никад више детаља о томе колико неквалитетну храну једемо.

Испоставило се да „Снежана и седам тајкуна“ нису само део ове Вучићеве представе, него и део још једне, паралелне мафије, која „послује“ у окриљу постојећег режима.

Седам најјачих тајкунских центара, и министартка пољопривреде остали су сагласни да их не занима зрдравље нације и колико ће Срба умрети од рака. Циљ је да наставе са дивљим увозом меса из Европске уније, а правилник неће бити промењен осим ако их неко на то натера оружаним путем!

Сви они (Неопланта, Матијевић, Златиборац, Перутнина Птуј, Мишковићева Делта Аграр, МК Комерц, Викрторија група, Салфорд, Идеа…) имају само један задатак: да остваре енормни профит на штету здравља милиона грађана. Држава, тачније владајући режим, обилато им помажу у томе.

Мали пољопривредници и сточари кажу да их највише иритира благонаклони однос режима према Матијевићу, који им за килограм живе ваге свиња плаћа 150 динара, док се увоз свиња из Хрватске плаћа 250 динара по килограму!

Када су покушали да се изборе за бољу откупну цену, Матијевићеви менаџери су им дрско саопштили да је „квалитет свиња увезених из Хрватске неупоредиво бољи“ рекли, те да их зато плаћају скупље…

Њихова жеља, за њу је заповест

Месарско-тајкунска мафија сматра да, је „Правилник смрти“ правни документ који не треба мењати, јер омогућава висок профит. Њихов висок профит за народ Србије значи велику стопу смртности и сваке године све већи број оболелих од рака, леукемије…Прецизније речено: расте број људи са болесном штитном жлездом…То значи и појаву бактерија отпорних на све антибиотике, односно сепсе коју је немогуће лечити антибиотицима.

„Правилник смрти“ подразумева да је у Србији дозвољено у дечије виршле и друге месне прерађевине стављати ствари које је Европска унија забранила да се стављају у храну за псе и мачке.

Овде треба истаћи да су Министарка Снежана Богосављевић Бошковић и тајкуни успешно пет месеци одлагали ступање измена правилника која иду у корист грађана, док су правилник који прописује дозвољен ниво афлатоксина променили за једно поподне.

Измене правилника који прописује ниво афлатоксина урађене су на штету нације, дозвољено присуство овог отрова је повећано пет пута у односу на ранију норму. Супротно свим правилима која важе у Европској унији, дозвољен ниво афлатоксина подигнут је са 0,05 на 0,25 микрограма по литру. Афлатоксини су отрови који спадају међу најканцерогеније познате супстанце. На појаву афлатоксина су најосетљивија деца. Код деце хронично изложене дејству високих концентрација ових супстанци појављују се озбиљне сметње у физичком и психичком развоју, а примећује се и повећана вероватноћа појаве рака јетре у каснијим животним добима. Нарочито су осетљива деца са већ постојећим другим имунолошким проблемима, као и деца која оскудевају у храни…

Због свега наведеног, у Европској унији је присуство овог отрова у млеку дозвољено само до нивоа 0,05 микрограма по литру, баш као што је било и у Србији.

Разлог због кога су тајкуни позвали министарку са захтевом да се повећа дозвољен ниво афлатоскина је тај што су имали превише буђаве сточне хране коју не могу да извезу. Њихов предлог је био да се та храна прода домаћим произвођачима млека који ће се потом суочити са проблемом да њихове краве дају лошији квалитет млека. Њихов проблем би се даље решио променом правилника којим се регулише присутност афлатоксина. Здравље нације би трпело, а тајкуни би профитирали.

Испоставило се да када тајкуни, Костић, Матијевић, Мишковић и пријатељи из Салфорда позову нашу министарку, њихова жеља постаје заповест и правилник се мења у корист њиховог профита у току једног поподнева.

Из свега наведеног јасан је образац понашања. Министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић све што би било у корист здравља нације, одлаже у недоглед, док се све оно што тајкунима доноси профит решава одмах.

Ко је дао паре министарки?

Новинар Магазина Таблоид упутио је неколико питања министарки пољопривреде Снежани Богосављевић Бошковић, на која још никакав одговор није стигао…

– Да ли је тачно да сте протеклих месеци од различитих тајкуна добили 50 милиона евра у кешу као награду за успешно одлагање ступања на снагу новог правилника о месу и месним прерађевинама?

– Уколико није тачно да сте добили педесет милиона евра, колико сте тачно новца добили за ову услугу?

– Колико новца су вам платили из Викторија групе и Салфорда, да дозволите повећано присуство афлатоксина у млеку?

– Да ли сте свесни, да правилници који регулишу област производње и продаје меда такође нису написани у здравственом интересу нације, већ у интересу ситних мешетара?

– Који је ваш коментар на чињеницу да је више контигената српског меда враћено из Европске уније због присуства антибиотика и тешких метала?

– Због чега је у Србији дозвољено коришћење канцерогених хербицида на бази глифосфата који ће ускоро бити забрањени у већини европских држава?

– Да ли вам је познато, да је храна биљног порекла у Србији пуна пестицида, да се чак 70 одсто произведене хране прска опасним хемикалијма, већином сумњивог квалитета, да је током шест месеци прошле године у 29 узорака воћа и поврћа из увоза и из земље откривена недозвољена количина пестицида?

Живадиновић прогања инспекторе

Председник савеза пчеларских организација Србије (СПОС), Родољуб Живадиновић, на свом фејсбук профилу објавио је да ће инспекторку министарства пољопривреде која не ради како његови чланови то желе „довести у ред“. Његово удружење већ дуже времена прави картелске договоре о цени меда, по којој сви произвођачи морају продавати мед. Тренутна цена коју је договорио са својим присталицама је већа од 300 динара. Члан његовог удружења Слободан Лацку је међутим открио да у Делиблату постоје људи који мед продају по цени од 300 динара.

„…Ја сам пријавио инспекторки да код нас у Делиблату продају мед по 300 динара а она мени. Па продај и то по 300 и буди му конкуренција, јел ће сви код тебе зато што је чист…“ пожалио се Лацку на Живадиновићевом фејсбук профилу, на шта му је овај одговорио:

„Идите на сајт СПОС-а где сте дали коментар и одговорите на моја питања, па да уведемо ту инспекторку у ред!“

На срећу, по српским законима удружења грађана не могу доводити инспекторе министарства у ред. Противно овдашњим законима, законима ЕУ, САД и Руске федерације је и прављење картелских договора о цени производа, али и вршење притисака на конкуренцију да измени цене. Имајући у виду све наведено очекујемо и да се Сања Челебићанин, начелница републичке ветеринарске инспекције изјасни о овим догађајима.

Ово није и једини пут да су Таблоиду достављене информације о томе да Живадиновић утиче на рад ветеринарских инспектора. Према наводима саговорника нашег листа, дешавало се да на Каленић пијаци инспектор крене у контролу меда, да продавац меда зове некога из СПОСА, да после тога Душан Љуштина начелник ветеринарске инспекције за град Београд позове инспектора и замоли га да обустави контролу…

Месо без меса

У јавности је сада већ широко распрострањена прича о лошем квалитету хране коју једемо, као и да се од конзумирања месних прерађевина и пљескавица може добит рак.

Како бисмо што једноставније објаснили колико су неки производи опасни представићемо вам рецепт из паклене кухиње српских киоска брзе хране. У питању је рецепт за млевено месо без меса. Главни састојак смесе је Машински сепариснао пилеће месо, односно пилећи МСМ, самлевене кости, тртице шије вратови…

У питању су месни отпаци који након прераде у фабрикама месне индустрије у Европској унији није дозвољено користити као храну за људе, нити за кућне љубимце. Раније се овај отпад стављао у храну за мачке, али су мачке масовно обољевале од леукемије и рака. МСМ узрокује рак јер се у тртичним жлездама које су његов састојак лагерују хормони раста и естероген који се животињама дају да би брже расле. Осим хормона животињама се дају и антибиотици да би се смањио број угинућа, а дају им се седативи како би што више спавале, јер када спавају брже расту. Сви ти састојци, хормони, седативи, антибиотици остају заробљени у МСМ-у. Поред МСМ-а за млевено месо без меса су потребани и лој и лед. Како би сте лој и лед везали са МСМ-ом морате смеси одати адитив карагенан за који је доказано да када га редовно конзумирате узрокује рак дебелог црева. Карагенан међутим има моћ да МСМ, лој и лед увеже тако да то постаје јединствена маса скоро идентична са млевеним месом за пљескавице.

Ту би био крај рецепта да не постоји пропис који каже да такво месо мора садржати и одређен ниво протеина. Ипак, у правилнику не пише да морају бити животињски протеини, па се у смесу додаје сојино брашно и у случају узорковања производ ће захваљујући соји имати довољну количину протеина. Када сте све ово помешали у одговарајућим количинама, појављује се проблем са бојом, јер млевене кости из МСМ-а, лој, и соја чине да смеса има превише светлу боју за нешто што ви желите да продате као пљескавицу или ћевап.

Проблем се решава додавањем нитритних соли које смеси дају пријатну црвену боју. Уколико сте пажљиво следили упутства, добићете смесу која је готово идентичног изгледа са млевеним свињским или јунећим месом, а направили сте је без таквог меса. Према важећим прописима ништа вас не спречава да је испред неке школе деци продате као пљескавицу, или да са таквом смесом напуните кобасице и продате их неком ресторану по повољној цени. На прописима који ово дозвољавају захвалите се министарки пољопривреде и заштите животне средине, Снежани Богосаваљевић Бошковић.

Вук Станић / Таблоид

извор:www.vaseljenska.com/ekonomija/ministarstvo-poljoprivrede-podstice-sirenje-kancerogenih-bolesti/

-

Србија годишње губи чак 100 милиона евра због неиздавања у закуп више од 580.000 хектара државног пољопривредног земљишта.

То не значи да ово земљиште нико не обрађује, већ је у највећој мери реч о злоупотребама и корупцији у коју су умешани тајкуни, велике компаније и локалне самоуправе. Тачније, општине тајкунима дају земљу на обрађивање без евидентирања и званичне наплате закупа.

Међутим, нови закон о пољопривредном земљишту, који је у скупштинској процедури, требало би да уведе ред у давање земљишта у закуп.

– Закон предвиђа да ће општине остати без средстава из буџета Србије ако не донесу програм давања земљишта у закуп. Биће уведене и ригорозне казне за узурпаторе, а нелегални усеви биће одузети – кажу у Влади Србије.

Држава је по основу узурпирања за девет година наплатила 29 милиона евра, док се још око 22 милиона евра потражује кроз судске поступке.

Нови закон омогућиће малим пољопривредним произвођачима да унапреде производњу кроз откуп земљишта.

– Искључиво произвођачи који у поседу имају до 30 хектара моћи ће да купе до 20 хектара на територији општине на којој имају пребивалиште најмање три године – објашњавају у Влади.

(Блиц)

извор: http://www.nspm.rs/hronika/blic-tajkuni-oteli-580.000-hektara-drzavne-zemlje.html

-

Немам резервну земљу. Имам само ову једну, једину. Бедну, јадну, опљачкану, силовану, понижену, гладну, сиромашну…
Али је и такву волим и не бих је мењала за било коју богату, лепу, нову, умивену и упаковану у шарену хартију са све машницом.

Те умивене и чисте, стерилне, те где влада демократија и где су заштићена права свих су шарена лажа а ја сам превише матора да верујем у то. У свакој од тих лепо упакованих држава бих била мањина. Морала бих да поштујем њихове законе, да говорим њиховим језиком и пишем њиховим писмом, да радим много а будем плаћена мање од њихових грађана.

У мојој мусавој Србији свако може да ради шта хоће. Да говори матерњим језиком и да се школује на истом, да има већа права и већу плату, предност при запошљавању, социјалну помоћ, право на лечење, право да не поштује законе земље у којој живи, да прекраја границе, тражи своју државу…

Само у мојој Србији мањине имају већа права од већине. Тако су нашим „ месијама“ наредили светски „душебрижници“ и „ миротворци “ а ови то оберучке прихватали „ јер све се плаћа па и ова љубав“. Према новцу, наравно.
Јер да се не лажемо. Не воле они мањине. Не воле ни нас а за нас ни не добијају никакав новац. Зашто онда да се смарају са нама и нашим животима, проблемима када их нико за то не плаћа. За мањине и њихова права се добија лова. А ови наши „ спасиоци“ обожавају мирис новца. И власти. Навучени су на то као на хероин.

И заболе их баш што народ гладује; што старци умиру од глади а деца од болести; што нема новца за лечење; што има хиљаде и хиљаде незапослених; што не раде фабрике, што се све продаје у бесцење; што нам болнице личе на конц логоре; што доктори (и не само доктори) имају смешно мале плате па се „сналазе“ и наплаћују нам операције у стотинама евра; што су нам села опустела; што млади, образовани и способни одлазе а неписмени и неспособни седе у врху власти; што су узори деци кримоси, певаљке и старлете; што не можеш да живиш од свог рада; што су лопови и криминалци тајкуни и бизнисмени; што имамо пинк и гранд културу; што нам деца умиру од цирозе јетре или хероина; што гину у ратовима које Србија није водила; што смо окарактерисани као геноцидан народ; што нам рекеташи/принудни извршитељи/плене оно мало беде што нам је још остало у кући због 500, 1.000 или 5.000 динара а ти исти не плене имовину онима који дугују милијарде за порез, струју, грејање… Каже наш народ „Врана врани очи не вади“…

Пензионеру са непокретном женом и малолетним сином плене имовину (чуј имовину, као да ишта имају) због шест стотина динара дуга (600,00). Тајкуне и „контраверзне“ бизнисмене нико ни прстом таћи неће. О политичарима да не причам…
Они су заштићени као бели медведи. За њих не важе исти закони као за нас, сиротињу рају.
Заштићене су и мањине. Могу шта год хоће. Да не плаћају струју, да продају станове које су добили од државе Србије а када потроше тај новац добијају изнова неки смештај; да стварају своју државу у мојој/нашој држави; да отварају школе, универзитете на свом, матерњем језику; да нам отимају куће и светиње, да нас протерују…
Добијају све а за узврат не дају ништа.
Ми не добијамо ништа а дајемо све, па и животе…

Нисам расиста. Нисам фашиста. Не мрзим људе. Не занима ме ко је које вере, боје коже, како се крсти и да ли се крсти…
Једино што тражим је да они који су дошли у Србију поштују ову земљу, законе, језик, културу, традицију. Да се прилагоде нама а не ми њима…

Одбијам да у својој земљи и свом граду будем грађанин другог реда. Да се склањам и клањам онима који су овде дошли, онима који владају овом земљом и онима које та иста власт по диктату белосветског олоша довлачи, храни, облачи, удомљује, школује док у исто време нама укида сва права, па и право на живот.

Луна Бгд

facebookreporter.org/2015/08/26/немам-резервну-земљу-све-се-плаћа-па-и/

-

Београд – Вест да је на адресу преминулог А. С. из Житорађе прошле недеље стигло пореско решење по коме покојник, који је сахрањен још 1995. године, треба да плати доприносе за обавезно социјално осигурање за 2015. годину у износу од 268.284 динара, поново је отворила питање ажурности Пореске управе, али и приоритета у наплати дугова.

Порез држави требало би да сви плаћају, без изузетка, али јавност има доста разлога да верује да то правило важи само за обичне грађане који добро знају да морају да плате сваки динар пореског дуга. Како је могуће да порезници решење пошаљу на адресу покојника, док су им листе највећих пореских дужника све дуже због бизнисмена и тајкуна који ни уз репрограм, како показују најновији подаци, не плаћају дугове. Одговора из Пореске управе за сада нема.

Уместо да на добош оде и имовина несумњиво богатих људи који дугују стотине милиона динара, на сајту Пореске управе може се свакодневно видети понуда шума, пашњака, воћњака, њива, али и чоколадних бананица, ТА пећи, лименки кока-коле, па и ћевапа, која је одузета од људи који не припадају пословној елити. На сајту се не може видети покретна и непокретна имовина оних чија се имена из месеца у месец врте на списковима највећих пореских дужника у Србији

То потврђује и чињеница да је трећа на листи по висини дуга фирма „Монус”, која се повезује с бизнисменом Миодрагом Ранковићем Пецонијем, која сада за порез дугује 2,5 милијарди динара уз поднет захтев за репрограм, док су јој дугови пре три месеца били 2,1 милијарду. Дакле, потраживања само настављају да расту. И шта? Ништа.

Ту су и дугови предузећа „Мера инвест”, власника Марка Мишковића, сина Мирослава Мишковића, које сада дугује 911, а у марту су порезници регистровали дуг од 910 милиона динара. Овај дуг од 2013. године стално расте. И опет ништа.

И уместо да јавност коначно обрадују податком да су успели да од ових и њима сличних запленом имовине реше вишегодишње дугове, порезници изгледа чекају да ови дугови застаре.

Истовремено порезници на локалу показују последњих дана „велику” ажурност тако што крећу с кажњавањем оних који су заборавили да плате или су мање платили рату пореза на имовину. Таквима ће, без претходне опомене, по аутоматизму кренути да зарачунавају камату од 16 одсто годишње, али ће им и наплатити казну од најмање 50.000 динара због кршења ових обавеза.

Порезници признају да је ненаплатива половина пореског дуга, односно да се сваки други динар не може наплатити. Шта је с другом половином, за коју постоји реална могућност наплате?

Од укупно 776 милијарди динара дуга, ненаплативо је 386 милијарди. Од укупне суме чак 455 милијарди је камата. На страну иду и дугови због приватизација, фирми у реструктурирању, брисање из регистра. Тако се према подацима Пореске управе, потраживања од 230,3 милијарде динара односе на фирме у стечају, 82,1 милијарду дугују 183 предузећа у поступку приватизације, 3,9 милијарди фирме у ликвидацији.

Предузећа избрисана из Агенције за привредне регистре дугују за порез 68,6 милијарди, а фантомске фирме 1,2 милијарде динара. Међутим, један део дуга који је по закону наплатив у пракси је ненаплатив зато што порески дужници немају у свом власништву имовину из које се дуг може наплатити.

Уместо тога влада најављује доношење новог закона о пореклу имовине, за који се још не зна на кога ће се тачно односити. Са аспекта борбе против корупције, најзанимљивији су они који располажу јавним новцем, односно функционери, службеници. Закон би могао да се бави утврђивањем разлике у приходима и оним чиме располажу. Такав закон заправо већ постоји, само ни од њега велике вајде. Да није тако, спискови 1.000 највећих дужника у Србији не би постојали или би били бар краћи.

www.vaseljenska.com/ekonomija/zasto-poreski-zakoni-ne-vaze-za-tajkune/