Тагови Вести таговане са "тероризам"

тероризам

Свака анализа као и разговор о тајним службама, њиховој организацији, плановима и акцијама, увијек је у прилици да буде оспораван у јавности као „теорија завјере“ и нешто „неутемељено“, чак ирационално. Свакако је, поред прикупљања информација и обавјештајних активности недоступних јавним полицијским и безбједносним агенцијама, најважнија активност тајних служби управо аналитички послови и креирање јавног мишљења пласманом информација, врло често измишљених и потпуно неутемељених.

Али када иза активности тајних служби стане држава са својим ресурсима у друштву, политичким организацијама, медијским сервисима и телекомуникационим системима онда нико није спреман активност и „обавјештајне пројекције“ у јавности назвати „теоријама завјере“ иако то дубоко противријечи и самој природи организација које стоје иза њих.

Тајне организације и службе су тајне баш зато да тајно и агресивно, али несметано, могу радити послове у складу са властитим разумијевањем или тумачење интереса државе, углавном вјештом манипулацијом своје уставне позиције, па чак и подузимати акције које су, врло често, у сукобу са здравим разумом и интересима грађана.

У свом раду тајне или обавјештајне службе до информација долазе праћењем јавно доступних извора – књига, часописа, новина, публикација, телевизијских и радијских емисија, Интернета и др.  (енгл. Open Sources Intelligence – OSINT), те на тајни начин (агентуром, прислушкивањем, прикривеним извиђањем и др). Често се дјелатност обавјештајних служби погрешно своди само на шпијунажу (агентуру), која је облик тајнога обавјештајнога дјеловања. Тајно прикупљене информације потичу из тзв. људских извора, тј. од властитих агената, сарадника и других особа  (енгл. Human Intelligence – HUMINT), или су резултат прислушкивања и праћења различитих комуникацијских, радарских, сателитских и других електронских сустава (енгл. Electronic Intelligence – ELINT, Signals Intelligence – SIGINT, Communications Intelligence – COMINT, и др). Поједине државе у саставу обавјештајних служби имају и посебне полувојне стуктуре, а њих користе за извођење субверзивних и сличних, тзв. прикривених операција (специјално ратовање). У демократски уређеним државама, законом је уређено дјеловање обавјештајних служби, па постоји систем политичког и цивилнога надзора њиховог рада. 

Енглеска као дио Уједињеног краљевства у предузимању „специјалних операција“, насилним или ирационалним пословима и приступима сигурно предњачи у Европи.

Ових дана платили су цијену свога дјеловања без осјећаја одговорности, на Балкану.

Терористички напад који је извео Халид Масуд открио је слабости у безбједносном и обавјештајном сектору, одсуство координације двије најважније структуре познате као МИ5 и МИ6. Најстарија постојећа обавјештајна служба на свијету је основана 1909. године, и служи одбрани Њеног Величанства, Краљице Уједињеног Краљевства, Велике Британије и Сјеверне Ирске, Secret Intelligence Service (SIS) (позната као Ml6) или Military lntelligence section 6. је агенција која снабдијева владу Њеног Величанства информацијама из иностранства, за разлику од Службе безбједности, Security Service или Military Intelligence, Section 5 (позната као MI5) која се бави контраобавештајним дјелатностима и која је задужена за унутрашњу безбједност Уједињеног Краљевства. Обе секције су део Заједничког Обавештајног комитета (Joint Intelligence Comitee – JIC).

SIS је формиран као инострана секција, и почео је са радом 1909. године, са циљем да прикупља информације значајне за безбједност. Акције са саудијским вехабијама, управљање побуном 27. марта 1942. у Београду (са слоганима, „Боље рат него пакт“ и „Боље гроб него роб“) те изазивање нацистичке одмазде према Краљевини Југославији и њено комадање, те сарадња и усмјеравање јеврејских терористичких организација Lehi и Irgun Zvai Leumi, сарадња са авганистанским талибанима и босанским муџахединима… указале су на потребе постојања парламентарног надзора над овом службом. Надзор је званично прописан 1994. године, непосредно пред окончање грађанског рата у Босни и Херцеговини али његови резултати су били скромни и до 2015. године.

Ових дана духови специјалних операција MI6 су једном терористичком акцијом са не баш пуно жртава, поново отворили питање ефикасног надзора над радом ове службе. У јавности је назван случајем Халида Масоуда, терористе из Лондона, иако би тај случај требао носити назив Абу Хамзе Ел Масрија (Фатех Камел Британи), сарадника MI6 и главног имама џамије у Финсбури Парку у Лондону.

Британска премијерка Тереза Меј изјавила је да је мушкарац који је извео напад испред парламента у Лондону рођен у Британији. Пренијела је да је обавјештајна служба имала сазнања о њему, тј. да је већ једном био под полицијском истрагом, али га нису имали под надзором.

Халид Масоуд је рођен у Кенту у Енглеској као Едријен Расел Аџао. Примио је почетком деведесетих година ислам и добио име Халид Масоуд, а доласком у БиХ прикључио се арапским борцима из злогласног одреда који се налазио под командом Трећег корпуса такозване Армије БиХ, под различитим идентификацијама.

Као Абу Халид Абдулрезак, из Енглеске, под редном бројем 118, са измишљеним датумом рођења – 13.06.1968. године, иако је рођен 1966. и има 52 године; није добио босански идентификациони – јединствени матични број а подаци о војном стажу, у документу Трећег корпуса Изетбеговићеве Армије РБиХ, којег овјерава Генерал Сакиб Махмуљин, говоре о учешћу од 18.05.1994. до 22.12.1995.

На другом документу, Команде Трећег корпуса Пов. Број: 05/4- 1028, Зеница: 7.5.1995. године, који је у посједу Трибунала у Хагу за бившу Југославију (заведеном као доказ у предмету против Команданта Армије РБиХ генерала Расима Делића), под бројем евиденције 0415-9502. Његов војни стаж је почео и завршио истог дана: од 18.05.1994. до 18.05.1994. (страна 2 документа).

Наиме, Халид Масоуд је врбован од стране Абу Хамзе ел Масрија и одведен у Босну и Херцеговину, уз помоћ хуманитарне организације из Енглеске „Islamic relief“ која је дјеловала у БиХ и која му обезбјеђује дипломатски статус и исказницу преко Високог Саудијског комитета са којом преко Хрватске улази у ратом захваћену БиХ.

Био је опсједнут конспирацијом али је очито био и логистички подржан, па је у Босну и Херцеговину улазио као „Халид Месуд Абдела“ те као „Кхалеед М.С. Абдула“.

У документу Службе државне безбједности Зеница, кодног имена: Оперативна акција „Врандук“ – Бр: 0415-9550. од 05.11 1995. године, са ознаком „Строго повјерљиво“, анализирају се службене забиљешке и сазнања ( од 24. и 26.10.1995.године) о дјеловању ХО „Islamic relief“ из Енглеске и борцу, који је уз њихову помоћ већ трећи пут ушао у БиХ, кодног назива „Абу ХаМас“, за кога истичу да је „бивши кршћанин са породицом афричког поријекла“, да „зна са компјутерима“ , да „долази из Енглеске и да има везу у Лондону…“ и да је ту „са препоруком Абу Хамзе ел Масрија“. Свакако да „Абу ХаМас“ не постоји у војној евиденцији као идентитет, нити у било којој другој евиденцији али као шифровани разговор команданта Абу Маалија и главног безбједњака одреда Аиман Авада, због сумње да су праћени и снимани, очито представља скраћеницу за личност познату као Ха(лид)-Мас(уд).

Истина је да на Балкану сама личност Халида Масуда није значајна и да је пуно важнија чињеница да су цјела мрежа муџахедина и њен Одред ел Муџахедин били под надзором британских тајних служби и да су најважнији терористи Ал Каиде користили мобилне телефоне из Британије за комуникацију са овим одредом исламиста, злочинаца и терориста.

У документу Трећег корпуса Изетбеговићеве Армије РБиХ, Број: 03/1-174-265-1 од 31.10.1995. год. евидентирана су сва лица која из иностранства комуницирају са Одредом Ел Муџахедин, размјењују са њима „пакете“ у виду видео касета из одреда, који свједоче о злочинима и ритуалном одрубљивању глава, док са друге стране, углавном, из Енглеске, долазе новац и телефонске инструкције.

Међу најважнијим терористима који су са муџахединима у БиХ остваривали везу преко Лондона тј. комуницирали преко британских телекомуникација, централа и купљених телефонских јединица и бројева, су сљедећи:

1. Осама бин Ладен (Шејх Усама ибн Ладин) са броја: +44 1716 2462,
2. Ебу Хамза ал Масри – користио је два броја – први: +44 1817 492 985,
3. Ебу Кемал Британи (који је исто, Абу Хамза ел Масри): +44 9565 79462,
4. Шејх Ебу Ејсар Лондон је користио телефонски број: +44 8199 59019
5. Исламски центар у Британији користи два броја регистрована у Њемачкој: +49 622176 3947 и број: +49 6221 3003316.

Занимљиво је да Ебу Мусаб Заркави, оснивач Ал Каиде Ирака, користи холандски број: +31 1134 1546, док радикални имам који данас подржава ДАЕШ-ИСИЛ, Шевки Мухамед, телефонира са аустријског броја: +43 1526 5198.

Наравно да је највише позива преко телекомуникација и централа Саудијске Арабије али ту су и Француска, Кувајт, Јордан, Турска, Катар, Уједињени Арапски Емирати…

На списку сталних комуникација је и организација Ал Харамеин – преко броја: +96 6146 23306, због које амерички конгрес заводи санкције Саудијској Арабији као и Ебу Ејсар – Сулејман ал Насер, који је данас кључни човјек ИСИЛ-а, министар рата и помоћник Халифе Багдадија. Ту је и Абу Хамза Ел Масри и Ебу Камел Британи, што је један те исти идентитет главног имама из џамије у Финсбури Парку у Лондону, који је сарађивао са MI6 и кога су у октобру 2014. године испоручили Америци. Ту је и Ебу Ејсар – Ебу Сулејман ал Насер, који је данас кључни човјек ДАЕШ-ИСИЛ-а, министар рата и помоћник Халифе Багдадија.

За Балкан је важна и комуникација радикалног имама из Албаније заслужног за радикализацију Косова, Рашке области и тзв. Прешевске долине, шејх Насирудин ел Албани, који користи француски број: +69 268 9576.

Међутим, након терористичког напада у Лондону свакако је најзначајнија личност, која заслужује посебну пажњу, Абу Хамза ел Масри. Важно је отворити, коначно, разговор о њему као ментору Халееда Масоуда и највећем пропусту британских служби.

Абу Хамза ел Масри, поријеклом Египћанин, био је сарадник британске тајне службе MI6. и главни имам у џамији у Лондону, Финсбурy Парк. Наметнуо се као вођа свим групама које су током 1992. године дјеловале на подручју Тешња. Оснивач је секте „ТАКВИМ ВЕ ХИЏРА“ која своје неистомишљенике назива кјафирима – невјерницима и осуђује их на смрт.

У Босну и Херцеговину долази у октобру 1992. године у пратњи сљедећих лица из Енглеске: Бојдел (Вернан) Ален-Филип; Халид Масоуд Абдела; Абдулмелик Абдулкудус; Абу Јасир Шехид, Ламберт Јохнy; Раули Џон из Стоконтренда; Кит Ален Мекмен из Ворсоп Нотс, Лофтус Ален Робер из Таyпорта у Шкотској и Малколм МакКекачер из Шкотске.

Као искусан ратник из Авганистана вршио је обуке младих и радикалних исламиста – оне вјерске али и борбене, нарочито о употреби минско-експлозивних средстава. Током обављања једне од тих обука, у новембру 1992. године, изгубио је шаку (дио подлактице) и једно око. Лијечен је у болници у Тешњу до јануара 1993. када се враћа у Лондон. Са њим је тада отишао из БиХ и Халид Масоуд Абдела.

Медији и тајне службе су у његову биографију сарадника уписали пропагандни спин о рањавању у пакистанској бази али је он то „одлучно демантовао“ и истакао да је рањен у Авганистанском рату. 

Халид Масоуд ће други пут ући у Босну и Херцеговину у фебруару 1993. са личним документима који су гласили на име Кхалеед М.С. Абдула у пратњи Грегори Роналда Леслија и Дејвида Едвина из Бристола у Енглеској, што неизбјежно указује да је преузео сарадничку улогу коју је до тада имао Абу Хамза ел Масри. Вратио се у Енглеску након двије седмице и поново дошао у БиХ са личним документима Абу Халид Абдулрезак и био је у друштву Абу Аиша Мухамеда, такођер из Енглеске.

Неме сумње да је Халид Масоуд био дио сарадничке мреже коју је током рата у БиХ створила британска тајна служба МI6. заужена за шпијунажу и специјалне операције ван граница земље. Отварање питања контроле и надзора над службама безбједности у Дому лордова 1994. године, присилиле су МI5 и МI6 да многе прљаве трагове своје дјелатности у рату у БиХ уклањају те да бришу трагове до људи и акција који ове службе повезују са прљавим пословима. Тако је Халид Масоуд постао штићена и прикривана личност и тако је доспјео ван радара. Управо та чињеница као и уклањање његове ратне биографије, те учешћа у сарадничкој мрежи МI6 додатно су му помогли да несметано изврши терористички напад у Лондону.

Био је фрустриран чињеницом да је његов ментор (Шејх ул Ислам) испоручен Сједињеним Америчким Државама, а истовремено је имао значајну комуникацију са радикалним исламистима. Њега није било тешко инструментализирати за ову врсту напада.

Британске грађане у Лондону су убиле њихове службе својом бахатошћу и немаром – чињеницом да су и они, упркос прописаној врсти и обиму надзора – већ дуго испод радара институција друштвене контроле свог рада. Они нису схватили да Лондон није у БиХ, Авганистану, Сирији, Ираку или Либији.

Свакако је важан и случај Ајмана Дина из Британије, који је јавно проговорио о свом учешћу у рату у Босни и Херцеговини у оквиру исламистичких структура а са знањем своје владе и обавјештајно-безбједносних структура.

Заборављено је искуство са британцем по имену Адел Абдул Барy, који се тренутно налази у затвору у Њујорку због сумње да је 1998. дигнуо у ваздух америчке амбасаде у Најробију и Дар ес Саламу (у Кенији и Танзанији), а чији је син, познати репер из Лондона Абдел-Мајед Абдел-Барyу, отишао да се бори у Сирију на страни ДАЕШ-а. Британски медији су га прозвали, без озбиљних доказа, Џихади Џоном, након што је брутално и ритуално одрубио главу неким британским „хуманитарцима“ (Хеникс и Фоли).

А сада је нужно суочавање са својом прљавштином и властитим одговорностима на свом тлу, ако се жели ефикасно дјеловати на плану спречавања нових терористичких аката.

П Р И Л О З И:

1. Списак телефонских комуникација и бројева телефона који вође терористичких организација користе за координацију терористичких група у рату у БиХ

2. Списак Команде Трећег корпуса са потписом Генерала Сакиба Махмуљина, на коме се налази евидентирано 1774. идентитета, припадника Одреда Ел Муџахедин

3. Списак муџахедина страног поријекла у оквиру Трећег корпуса Армије Р БиХ

4. Забиљешке државне безбједности, фотографије и други документи

-

Крвник из Лондона одбацио своје хришћанско порекло и постао џихадиста. У хотелу где је одсео оставио утисак „неуобичајено комуникативне“ особе

 Халид Масуд и кућа у којој је живео, Stefan Rousseau/PA via AP/

ТЕРОРИСТА који је „косио“ пешаке на Вестминстерском мосту у Лондону, убио четворо људи, а потом је и сам убијен, рођен је као Британац са енглеским именом и презименом. Халид Масуд (52) је у детињству био, заправо, Едријен Расел! Кад је променио име и идентитет, још није саопштено. Британска полиција објавила је јуче његову фотографију која потиче из возачке дозволе.

Он је из Кента на југоистоку Енглеске, а одскоро је живео у централној Енглеској, у Западном Мидлендсу. „Масуд није био предмет актуелних истрага, иако га је МИ5 евидентирала, и нису постојали претходни обавештајни подаци о његовој намери да изврши терористички напад“, истиче се у саопштењу.

Према наводима полиције, први пут је осуђен у новембру 1983, а последњи пут у децембру 2003. године због поседовања ножа.

Менаџер хотела у коме је одсео нападач из Лондона, Сабер Туми, рекао је да је овај био неуобичајено комуникативан. Како наводи, нападач је помињао детаље о својој породици, као и то да му је отац болестан. Масуд се на рецепцији пријавио под својим именом и да је поменуо да има двоје деце, као и проблем са болесним оцем.

- Био је нормалан, заправо пријатељски расположен, јер смо провели око десетак минута у разговору са њим о томе ко је и одакле је – рекао је Туми.

Полиција је претресла собу у хотелу „Престон парк“ у Брајтону након напада, у потрази за траговима о Халиду Масуду, који је јуче доведен у везу с својим претходним „идентитетом“ јер је идентификован и по свом претходном имену, Едријен Расел Аџао. Међу предметима заплењеним из собе су и пегла за панталоне и држач за тоалет папир.

Још две особе ухапшене су у Лондону због веза са терористичким нападом у британској престоници. У притвору је девет особа.

Од око педесеторо повређених, шесторо су у критичном стању, лекари се боре за њихов живот.

- Становници Лондона нису застрашени тероризмом. Поремећени и зли духови који покушавају да униште наш начин живот, никада неће успети у томе – изјавио је градоначелник Лондона Садик Кан, обраћајући се окупљеним грађанима који су, током ноћи између четвртка и петка, на Тргу Трафалгар палили свеће, док су на плочнику кредом нацртани графити „Не плашимо се!“ као и заставе Велике Британије, Француске и Белгије.

Лондонска полиција обезбеђивала је скуп, а полицајцима су прилазили становници Лондона да се с њима рукују и изразе солидарност.

ЦЕО СВЕТ ШЕФ британске дипломатије Борис Џонсон оцењује да чињеница да су жртве напада у Лондону пореклом из 11 земаља показује да је напад на Лондон заправо напад на цео свет.

ПРЕМИЈЕРКА У ПАНИЦИ

БРИТАНСКИ таблоид „Сан“, објавио је јуче видео-снимак са места напада на којем се види како премијерка Велике Британије Тереза Меј јури преко паркинга и изгледа изгубљено тражећи превоз да побегне са места ка којем је ишао убица. Како се види на снимку, Мејова хода ка аутомобилу у пратњи пет чланова обезбеђења, а затим убрзава и у тренутку панике почиње да се креће лево-десно.

 

www.novosti.rs

-
Европа упозорава – опасност од тероризма стиже са Балкана. Лукач – БиХ дала највише џихадиста за страна ратишта.
 
Драган Лукач - Фото: РТРС

Драган ЛукачФото: РТРС

Веза терориста ИСИЛ-а са Босном и Херцеговином и осталим балканским земљама све је евидентнија. Свјетски медији готово свакодневно упозоравају на балканске путеве којим терористи пријете Европи и свијету,а о томе све више говоре и стране дипломате. За надлежне у БХ-све је под контролом! Стручњаци, ипак упозоравају да је питање времена када ће за неки нови терористички напад, бити окривљена БиХ.

Одавно је већ познато да се на територији БиХ налази више параџемата за обуку терориста, који су сваког тренутка спремни да угрозе безбједност било које државе у региону, каже министар унутрашњих послова Српске Драган Лукач. По глави становника, БиХ је више од свих држава старог континента дала бораца на страним ратиштима .

– Између 50 и 60 их се вратило у БиХ. Неки од њих су процесуирани у Тућжилаштву и Суду БиХ, мада сматрам да су добили неадекватне казне. Многи од њих који се врате сигурно ће имати своје нове сљедбенике јер ће они бити представљени као хероји који су се борили за неку идеју за коју ми знамо да је терористичка идеја, поручио је Лукач.

Слушајући поједине бх политичаре, па и министра безбједности Драгана Мектића лично – таква идеја у БиХ не постоји. До прије неколико мјесеци такве изјаве можда би и биле прихваћене од западних медија, али ситуација се промијенила. Све је више текстова како се БиХ претвара у легло џихад ратника, који балканским путевима пријете Европи и свијету. Један од посљедних објавио је и италијански лист „Република“.

Република: „Због губитка територија, тешких војних пораза и њихових упоришта у Раки и Мосулу пред падом, вође Исламске државе шаљу своје саборце у Западну Европу да би „ударили на Европу изнутра као змија репом. Све је више знакова да разбијени дијелови екстремиста из Ирака и Сирије настоје да се врата у Европу, крећући се нарочито дуж балканских путева гдје могу да рачунају на старе и нове подршке“.

Терористички напади у Зворнику и Рајловцу коначно су озбиљно схваћени у свијету. Потврђује то листа 78 терористичких напада широм свијета, о којима је јавност мало или ништа знала, а коју је објавио Стејт департмент. Из Америке ових дана стиже и ново упозорење, које се односи на БиХ.

Стејт Департмент: „Током рата од 1992. до 1995. године у БиХ је допутовало пуно исламских бораца како би локалним муслиманима помогли у одбрани. Неколико стотина их је још активно у фундаменталистичким исламским организацијама, и у великој мјери утичу на одређене сегменте живота муслимана у БиХ”.

– Мислим да су свјетски медији много реалнији по питању слике која долази из БиХ. На неки начин овдје покушава да се прикрије број џихад ратника који долазе у БиХ, нагласио је министар Лукач.

Ту чињеницу по свему судећи биће све теже сакрити. И страни званичници полако почињу да схватају у каквој су вези екстремисти и земље Западног Балкана.

– ИСИС има званично усвојену пропагадну стратегију за овај регион. Западни Балкан је мета за регрутовање и кључна рута за улазак потенцијалних терориста у Европу, каже Кајл Скот, амерички амбасадор у Београду.

Полиције и службе безбједности земаља Европске уније у стању су максималне узбуне због пријетње новим терористичким нападима . Поготово након што је на аеродрому у Паризу убијен исламски терориста који је покушао да убије војнике, полицајце и путнике.

 

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=246670

-

Скоро 1.500 људи евакуисано је из филмског центра у Москви након анонимне претње о постављеној бомби, рекао је извор у хитним службама руске престонице

„После анонимног телефонског позива из здања филмског центра евакуисано је 1.400 људи. У току је провера просторија“, рекао је извор, пренопси Спутњик.

Полиција је примила позив око 19.55 по московском времену.

Дежурни официр је навео да полиција покусава да идентификује цовека који је упутио претњу.

www.novosti.rs/

-

Борис Степанов

После терористичких акција у Паризу и Ници Француска је изгубила неколико милиона туриста из читавог света. Терористи су свој намере остварили и толико су заплашили оне који су желели да прошетају Паризом и погледају његове чувене музеје да је само тај град изгубио скоро милион и по туриста. Тако је изгубљено и неколико милијарди евра. Новине „Фигаро“ су недавно саопштиле да су Јапанци и Кинези, а то је била маса туриста са Далеког Истока, нагло смањили број својих путовања на обале Сене и Азурне обале. Тренутно их много више интересује сопствена безбедност него Сезанова, Матисова, Монеова, Манеова, Дегаова платна и остали легендарни француски импресионисти музеја Орсеј. Пад посећености је утицао на све познате споменике – Тријумфалну капију, Монпарнас, Лувр, Версај и тако даље. Губитке осећају и јефтини удобни хотели којих је у Паризу, посебно у близини Јелисејских поља, јако много. Њихови власници су углавном избеглице из Алжира и Туниса који су одавно откупили најбоље хотеле и ресторане не само у француској престоници, већ и на југу Француске.

Тако да су терористи оштетили све који су овако или онако повезани са најдоходовнијом области француске економије – туризмом. Претпоставља се да је таква шема била осмишљена јасно и извршена са једним циљем – да се заплаше не само Французи, већ и људи по читавом свету који су целог живота маштали да дођу у отаџбину хероја романа Диме, Виктора Игоа, Жила Верна и још многих класика, на којима је васпитивано много генерација и Јапана, и Кине, и Бразила, Аргентине, Чилеа, Сједињених Држава, Канаде и тако даље. Уколико би, не дај Боже, у Француској дошло до још две-три терористичке акције, то задуго може да се заборави туризам у њој.

Страх, а то и јесте циљ терориста са Блиског Истока, неће скоро нестати. Треба потрошити милионе евра како би се у свету, у масовну свест људи вратила предивна слика Француске. Ударац на Париз и Француску се заиста осетио. Обични Французи – они који су зарађивали захваљујући туризму, и не само они, отворено говоре да социјалиста Франсуа Оланд (коме је, у осталом, остало још врло мало времена да живи у Јелисејској палати) није успео да постави довољно сигурну ограду за блискоисточне криминалце и терористе.

Тако су се Французи нашли као таоци у сопственој земљи. То се није могло десити ни за време Шарла да Гола, ни за време Жоржа Помпидуа, ни код Жака Ширака. Чак ни док је председник био Никола Саркози. Ти предсседници су много деценија радили у корист и за што бољи имиџ Пете Пепублике, које је за само четири године успео да подрије господин Оланд и његов непоуздани и неуспешни тим.

-

Борис Степанов

Тероризам се битно променио. Ако су раније били потребни специјална и брижљива припрема, огромна средства и грађење сложене структуре, сада терористи успех постижу једноставније и јефтиније. Терористичке акције у Ници 14. јула 2016.године и у Берлину пред Божић, када су пешаке газили камионима, показале су да власти у Европи не само да не могу да се супротставе тероризму, већ и да нису у стању да одреде како треба ни број злочинаца. Госпођа Меркел је у својој новогодишњој поруци нацији признала да је исламски тероризам постао „најозбиљнији испит“ са којим су се Немци суочили. „Посебно је гадно и одвратно када терористичке акције праве људи који су се обратили нашој земљи са молбом за помоћ“. Меркелова је у ствари само констатовала тужне чињенице, покушавајући да са себе скине одговорност за погибију људи и објашњава немоћ сопствених тајних служби. Они су у тренутку заборавили да булдожерски тероризам одавно постоји! Све је почело у јулу 2008. у Јерусалиму, када је палестински бомбаш-самоубица одузео булдожер, преврнуо неколико аутомобила и аутобуса, а затим покушао да гази људе који су се нашли на тротоару, али је био убијен.

Неколико дана после тога ситуација се поновила. Тек тада су тајне службе Израела почеле да причају о новом, „булдожерском“ тероризму. Затим је њему додат „аутомобилски“, када су самоубице почеле да усмеравају своје аутомобиле на пешаке и да заустављају транспорт. Када се стигли у Европу проглашавајући се за мигранте, специјално припремане „самоубице“ нису одмах одлучиле да „реанимирају булдожерски и аутомобилски тероризам“.

За јачи ефект је била потребна адаптација на место, бирање помоћника и – најважније – место и датум. Празничних дана и људи и полиција се опуштају. Гомиле људи није тако тешко наћи. У Ници је убица објаснио полицији да вози сладолед у један ресторан. Нису му тражили ни документа, ни упутнице, нису проверили ни возача. Трагичан резултат је запањио целу Француску, па и целу Европу. У Берлину се историја поновила – празничне бакљаде и божићна окупљања су само подстакли убицу из Туниса. Терориста који је у Ници гњечио људе је такође био Тунижанин. Не сме да се искључи да се терористичке акције помоћу аутомобила неће поновити у скорије време и у другим земљама. Када је већ систем испробан и унификован, он треба да се укључи у рад. Код терориста са тим нема проблема.

У Сарајеву се на Милорада Додика одавно гледа као на потпорни зид Републике Српске. Уклањањем Додика из политичког живота, оцијенили су у сарајевској кухињи, Српска би се срушила као кула од карата. Стога су санкције које је америчка администрација увела предсједнику Српске дочекане као велико олакшање с обзиром да је позив на инаугурацију, који је претходно Додику упутио Трампов транзициони тим, унио пометњу и страх. Међутим, Додикови неспоразуми са међународном зеједницом, коју у суштини у БиХ чине представници САД, ЕУ и Турске, нису од јуче.

Наиме, убједљива побједа Додика и његове СНСД на општим изборима 2006. године није била по вољи ни круговима тзв. међународне заједнице у БиХ. Велики политички капацитет Додика, тадашњег премијера Републике Српске, убрзо је постао трн у оку политичким центрима који су до тада благонаклоно гледали на његову партију. Схватили су да се ниједна битна одлука која се тиче БиХ не може донијети без сагласности СНСД, односно њеног предсједника. Тај капацитет никако није био по вољи моћницима унутра међународне заједнице, јер нису имали простора за маневар, као са нестабилним владама широких коалиција. Како је Додик непрекидно показивао да неће спроводити вољу страних амбасада већ грађана који су му исказали повјерење на изборима, да нема намјеру да настави са девастирањем Дејтонског споразума, што је процес који се раније одвијао неометано, већ да чува Дејтон и инсистира на изворном документу – у тим околностима Милорад Додик је постао сметња.

Урушавање Додика и његове партије одвијало се паралелно с њеним унутрашњим јачањем. У том периоду формиран је антикорупциони тим ОХР-а састављен од британских истражилаца са основним задатком – ослабити капацитет Додикове партије на основу компромитујућег материјала о коруптивним радњама. Тај тим је убрзо наишао на проблем, јер је материјал који им је достављан преко информаната, морао бити уклопљен у законске оквире, јер су тужиоци одбијали да као доказни материјал прихвате све што је прикупљено незаконитим путем, односно без њихове сагласности и судског налога. Дошло се до закључка да тај процес мора ићи преко легалних институција, односно преко Обавјештајно – безбједносне агенције БиХ (ОБА), СИПА и Тужилаштва БиХ. Хипотеза о Додиковим криминалним радњама постала је императив за који су стране и домаћа обавјештајна служба требало да прикупе довољно доказа како би их СИПА документовала и доставила Тужилаштву БиХ. Али, није ишло.

Доказа ни од корова, па се кривац за вишегодишње тапкање у мјесту по питању Додиковог криминала пронашао у директору СИПА, Горану Зупцу, који је у марту 2015. године, у четвртој години свог мандата, уклоњен са директорског мјеста агенције која није остварила очекивано. Формални разлог за судско процесуирање Зупца биле су оптужбе за незаконит рад у служби, јер није дозволио употребу специјалне јединице СИПА у сузбијању насилних демонстрација у фебруару 2014. године. Занимљиво је да су из најзначајнијих западних амбасада те демонстрације поздрављене и оцијењене као демократски израз воље грађана против криминалне власти. Али, Зубац је морао да оде.

Они којима се у процесуирању Додика за пројектовани криминал журило, првенствено Мектићу, министру безбједности у Савјету министара БиХ, кадру СДС, цијенили су да ће нови директор СИПА, Мектићев земљак из Прњавора, градића надомак Бања Луке, уз асистирање обавјештајне агенције БиХ овог пута успјети. Али, опет није ишло. Како доказа за Додиков криминал није било, кривац је овог пута пронађен у Горану Салиховићу, главном тужиоцу Тужилаштва БиХ. Кампању против Салиховића водио је, као и приликом уклањања Зупца, Мектић. Салиховић је суспендован крајем септембра, непосредно уочи локалних избора.

Локални избори, одржани почетком октобра 2016. године, показали су да подршка Додику, и поред помпезне медијске хајке коју су водиле невладине организације и медији на Сорошевим јаслама, непрекидно расте, и да ће по свој прилици Додикова коалиција на општим изборима 2018. године однијети власт на свим нивоима. Пораз Савеза за промјене у Републици Српској, и дебакл Изетбеговићеве СДА у Федерацији БиХ, главним стубовима актуелне власти у Сарајеву, у западним амбасадама доживљени су као велика неугодност. Аларм је укључен. Босић је морао дати оставку на мјесто предсједника СДС, а његов лични анимозитет и фрустрираност Додиком, као штафетну палицу је преузео Вукота Говедарица, нови предсједник ове партије. Међутим, тактика се није мијењала: медијска харанга уз континуиране оптужбе за криминал и корупцију, подстицање грађана на уличне нереде, резање финансијских токова. Уједно, Мектић је потегао преко баре, а по повратку са вишедневне посјете САД, јавност обавијестио да је добио обећање да ће САД пружити сву правну помоћ Босни и Херцеговини како би успјела у борби против криминала и корупције, те да у БиХ стиже тим експерата који ће помоћи у рјешавању овог проблема.

О свом разговору са главним тужиоцем САД, Лоретом Линч, Мектић је рекао да је упознао тужитељку Ленч са ситуацијом у БиХ када је ријеч о корупцији, и да је корупција присутна у свим сферама друштва, као и да постоји спрега политичких елита и корупције.

Побједник на америчким изборима, Доналд Трамп, најавио је заокрет у америчкој спољној политици. Његова изјава да САД више неће рушити стране владе била је порука за инфаркт амбасадорима којима је то раније био главни посао. Позив Додику на предсједничку инаугурацију била је кап која је прелила чашу. И зато – санкције, црна листа – као резултат неутемељених оптужби за кршење Дејтона. Кад се није могла документовати корупција, за што су ипак потребни валидни докази, онда може кршење Дејтона, на основу изјава истргнутих из контекста.

Лидери опозиционих партија у Српској, које чине флуидни Савез за промјене, јавно нису подржали санкције, неки су их и осудили. Али њихови кадрови у ОБА и СИПА наставили су предано да раде на „предмету Додик“, како би Изетбеговић могао од Инцка да тражи Додикову смјену с мјеста предсједника Српске и забрану политичког рада, а Мектић од најављених истражитеља ФБИ тражити да се активно укључе у лов на Додика, како би предсједник Српске био оптужен за прања новца, иако се прикупљање доказа до сада показало као немогућа мисија. Оркестрирана медијска кампања је настављена. Од Додика се тражи оставка, јер саме америчке санкције не значе пуно, Додик се понаша као да га се уопште не тичу. Позив премијерки Српске на предсједничку инаугурацију се обезврјеђује, као и присуство Националном молитвеном доручку. Да ли је премијерка у Вашингтону током инаугурације била пола метра или читав метар удаљена од сигурносног зида, да ли је предавање које је одржала било посјећено, да ли су присутни гледали у њу или кроз прозор, како је настала фотографија са Рексом Тилерсоном – питања су о којима се воде широке дебате. А вијест да је Трампова администрација потврдила санкције Додику је врхунски изум. Наиме, Трампу ће бити потребна три до четири мјесеца да би у администрацији узорао бразду до дубине у којој би се могао дотаћи Босне и Херцеговине, када ће санкције Додику и љубитељи Муслиманског братства доћи на ред. Трампове ријечи: „Срби су диван народ“, које је рекао у разговору са Ђерђом Матковићем, амбасадором Србије у САД, као и: „Ми волимо Србе“, што је Обраду Кесићу рекао Прибиус, шеф Трамповог кабинета, указују да се на Србе, а и Републику Српску, из Вашингтона више неће гледати очима клинтониста. Уосталом, да је побиједила Хилари, да ли би Српска нестала? Наравно да не би. За вријеме Обаме Србе и Српску није штитио Трамп, него Путин и Русија. Значи, држати се Русије, а Трамп је добродошао.

Шта након санкција Додику? Та мјера сама по себи не значи пуно. На истој листи одавно су кадрови СДС. Један од њих тренутно је министар у Савјету министра БиХ, други су посланици, начелници општина. Међутим, постоје скривене опасности. Видљиво је да се након санкција Додику оштрица сарајевске обавјештајне кухиње усмјерила према министру Лукачу и, уопште, полицији Српске. Почеле су да пљуште оптужбе да се МУП Српске претвара у војску која треба да разгради Дејтон, односно да буде у функцији сецесије Српске од БиХ. Учестали су написи да у МУП-у постоји параобавјештајна служба, Додикова удба, која Додика, ето, одржава на власти и због које вехабије и опозиција немају миран сан. Зашто? Прва колатерална штета Трампове политике, по свој прилици, биће Исламска држава и њени европски огранци. Стога борба против глобалних пријетњи и настојање да се створи стабилна коалиција против тероризма подразумијева Републику Српску као природну појаву. МУП Српске је непробојан зид наспрам терористичке пријетње. Они који након Трампове побједе немају миран сан кују тихе планове да запале Босну, а алат су им мрежа параџемата, и повратници са сиријског ратишта као први ешалон. Медијски удари на МУП Српске треба да охрабре инфраструктуру Исламске државе у БиХ. Паралелно, исти процес се одвија на Косову. Упозорења да би војне снаге Албанаца могле извршити упад на сјевер Косова и испровоцирати сукобе на југу Србије нису без основа. И Приштини је Трамп ноћна мора. Снаге које се осјећају пораженима након његове побједе не желе да амерички предсједник развије политику коју је најавио већ да трчи за њиховом. Стога безбједносне капацитете Српске треба јачати, а превентиван рад полиције интезивирати.

Друго, треба инсистирати на контроли сектора безбједности у БиХ, посебно кад је ријеч о раду ОБА и СИПА. У БиХ је законом регулисана контрола ОБА од законодавне, извршне и судске власти. Након што је откривено да је ОБА завела Обавјештајни продор Ушће према Републици Србији, огласила се само Заједничка комисија за надзор над радом ОБА Парламента БиХ и то саопштењем сроченим у стилу: попили смо кафу са руководством ОБА, разговарали, и они су нам рекли да је све у реду. Извршни обавјештајни комитет Савјета министара БиХ није уприличио ниједан састанак. Обавјештајно – сигурносна савјетодавна служба (ОБСС), стручно тијело Савјета министара по питању контроле над ОБА, није се огласила. Нијем је остао и Генерални инспектор ОБА, именован од Савјета министара, иако је његов посао контрола законитости, за што има на располагању кабинет од више стручних лица. Ниједно од наведених контролних тијела, па ни медији који су аферу пратили, нису упутили допис предсједнику Суда БиХ са било каквим питањем, с обзиром да предсједник Суда БиХ одобрава примјену сложених мјера које на располагању има ова агенција. Контрола обавјештајне службе је важно друштвено питање и тамо гдје она изостане обавјештајна служба се од прокламоване улоге заштите државе и њених грађана, лако претвори у инструмент који је изнад друштва и закона, а у функцији појединаца и интересних група.

Треће, у америчким медијима, а приоритет су портали који су помогли Трампу у предизборној кампањи као што су Брајтбард, Инфоворс, Дејли колер и Ворлднетдејли, треба објављивати текстове у којима ће бити предочена реална слика о БиХ.

Четврта мјера су контакти са људима из Трамповог окружења.

-

Борис Степанов

Паранџа, арапски никаб и бурка – све те врсте муслиманске одеће покривају женско тело скоро сасвим, а бурка не оставља отворено чак ни женско лице. Французи су у априлу 2011.године први донели закон и почели да кажњавају са 150 евра особе које су се на јавним местима појављивале покривеног лица. Затим је та правила понашања потврдио Европски суд за људска права. Било је много буке, део муслимана је сматрао да су закони Француске Републике супротни муслиманским обичајима, по којима се жене држе у „задњем дворишту“ друштва. Али француско искуство су преузели Белгија, Холандија, Швајцарска и Бугарска. Холанђани су чак повећали износ казне на 380 евра. 2015.године у Европској унији се нашло скоро два милиона муслиманских избеглица, а сада мал’те не сваког дана пристижу још хиљаде њих. Али са повећањем броја илегално пристиглих повећава се и претња тероризма.

Немачка и Француска су већ осетиле на себи све ужасе масовног убијања људи од стране терориста-самоубица – у Паризу, Ници, Берлину. Отада бурка код многих Европљана изазива страх. Радикални исламисти често користе „густо ткање“ када терористичке акције организују користећи терористе – самоубице. Ангела Меркел није остала по страни и почела је да говори о делимичној забрани ношења бурки и никаба на јавним местима. Ако су већ доспели у земљу у којој је социјална помоћ сасвим солидна, а и рад добро плаћен, мора се прихватити дрес-код домаћина и у понашању, и у одевању. Али велики део муслиманских жена за сада не жели да се носи по немачким прописима. Да се поштује ред у друштву мора се што пре усвојити, баш као и интеграција избеглица. А Европа је почела постепено да постаје свесна да ће вишемилионска маса са Блиског Истока, из Пакистана и Авганистана и из Северне Африке врло брзо потпуно да прогута мале земље Европске уније и од њихове културе, религије и језика неће остати баш ништа.

-

Амерички министар одбране Џејмс Матис изјавио је данас у Токију да је Иран држава који пружа највећу подршку тероризму, док је иранске војска данас саопштила да почиње нову војну вежбу.

  Џејмс Матис, министар одбране САД

„Што се тиче Ирана, то је држава која највише подржава тероризам у свету“, рекао је током посете Токију шеф Пентагона, али је додао да не види потребу да се повећа број америчких војника на Блиском истоку.

Како преносе светске агенције, он је рекао да не сматра да је потребно да се повећа број војника САД на Блиском истоку, да то није у плану у овом тренутку, али и да САД имају капацитете да то евентуално учине.

„Мислим да би било мудро да Иран призна да оно што он ради привлачи пажњу многих“, додао је Матис на конференцији за новинаре с јапанским министром одбране Томоми Инадом.

Иран је данас почео војне вежбе које укључују и ракетне пробе, наводи се у саопштењу иранске елитне војске, Чувара револуције.

Циљ вежби је да се покаже „потпуна спремност (Ирана) да се суочи с претњама“ и „понижавајућим санкцијама“ Ирану, наводи се на сајту Чувара револуције.

Током вежбе бићр тестирани различити типови радарских система, ракете локалне производње, као и командни центри, наводи се на сајту.

Администрација председника САД Доналда Трампа увела је нове санкције Ирану због његовог програма балистичких ракета, неколико дана после пробе такве ракете која је изазвала гнев Вашингтона.

www.novosti.rs/

-

Немачка влада одобрила је данас предлог закона који предвиђа ношење електронске наногице за осумњичене који се сматрају „опасним“ и повезани су са „међународним исламским тероризмом“

Немачка влада одобрила је данас предлог закона који предвиђа ношење електронске наногице за осумњичене који се сматрају „опасним“ и повезани су са „међународним исламским тероризмом“, донет непосредно после напада камионом на божићном вашару у Берлину.“Електронске наногице нису неко чудесно решење, али су важан инструмент који олакшава надзирање особа опасних по друштво“, рекао је новинарима немачки министар унутрашњих послова Томас де Мезијер.

Његов портпарол Јоханес Димрот навео је да би електронски надзор помоћу наногице могао бити одређен за више од 550 особа за које немачка полиција сматра да су „опасне“ због повезаности са „међународним исламским тероризмом“.

Немачка министарства правде и унутрашњих послова саопштила су прошлог месеца да ће законски олакшати поступак одређивања електронског надзора и отклонити његове недостатке уочене после терористичког напада камионом на посетиоце божићног вашара у Берлину 19. децембра, у којем је убијено 12 особа.

Извршилац тог напада Тунишанин Анис Амри више пута је означен као „опасан“ и био је под полицијским надзором због сумње да је планирао терористички напад.

Берлинско тужилаштво затворило је септембра прошле године истрагу против Амрија због недостатка доказа, а њему се недуго затим изгубио траг.

Немачке власти су у више наврата наводиле да немају довољно људских ресурса за спровођење сталног надзора над стотинама особа означених као „опасне“, истичући да их није могуће хапсити док не буду оптужене или осуђене за неко кривично дело.

www.novosti.rs/