среда, новембар 22, 2017

Тагови Вести таговане са "тероризам"

тероризам

-
A tow truck operates at the scene where a truck ploughed through a crowd at a Christmas market on Breitscheidplatz square near the fashionable Kurfuerstendamm avenue in the west of Berlin, Germany, December 20, 2016. REUTERS/Fabrizio Bensch

Министарство спољних послова Русије упозорило је на могуће терористичке нападе у великим европским и америчким градовима током Нове године и Божића.

„Постоји велика вероватноћа терористичких напада у Европи и САД током новогодишњих и божићних празника од 20. децембра до 20. јануара“, саопштило је Министарство на Твитеру.

Тунишански терориста Анис Амри улетео је камионом на Божићни вашар у Берлину 19. децембра 2016. године, убивши 12 особа том приликом, а терористичка група, тзв. Исламска држава преузела је одговорност за напад, подсећа ТАС.

(Б92)

www.nspm.rs/hronika/rusko-ministarstvo-upozorava-na-moguce-teroristicke-napade-u-decembru-i-januaru.html

Регуларне владине снаге освајају посљедња упориште фантомске Исламске државе, терористичке организације против које су се, бар декларативно, бориле и САД и Русија, и Турска и Израел, и Иран и земље ЕУ. Рекло би се да проблема на Блиском истоку задуго неће бити, да следи изградња земаља које су претрпеле ратне страхоте, и да је дугорочни мир на помолу. Али, да ли је тако? Ни приближно. Проблеми постоје, а основни је што су САД, иако још увек глобална сила, на одласку. Империја је доживела зенит и њена звезда се гаси. Јасно је то и америчком естаблишменту који је потпуно свестан чињенице да је „преспавао“ нагли технолошки и војни напредак Русије и Кине. Превелике амбиције довеле су до унутрашње кризе и све већих проблема унутар САД. Савезне државе се све више окрећу себи, отворени расизам је у порасту, чиме се знатно слаби унутрашње јединство које, како ствари стоје, може довести до дисолуције ове велике силе. Комплексности ситуације додатно доприноси што ФБИ, ЦИА, Конгрес, Сенат и Бела кућа не делују хармонично. Нејасна је и граница између демократа и републиканаца, више се са сигурношћу не може одредити ко је ко.

Иако свесни узрока проблема, у естаблишменту не желе ствари именовати правим именима. Кривац је изван САД и то је, наравно, Русија. Русија се представља као највећи амерички противник, па и као главни планетарни проблем. Како се само дрзнула та Русија да доспе у позицију да је чак и САД морају молити за услуге како би својим астронаутима доставиле логистику? Наиме, без коришћења станице Мир, која је, замислите, такође руска, то није било изводљиво. Чак се и Европа, тј. водеће земље ЕУ, отимају и пружају отпор стиску Вашингтона, не прихватајући амерички поглед на правила светске трговине и њене контроле. Опет, додатни проблем за све представља надувана вредност долара. Ако би долар „издувао“ Америци следе унутрашњи немири, а непознато је шта ће са огромним резервама долара да раде растући економски џинови попут Русије, Кине, Индије, Индонезије … Проблем ствара прелазак на алтернативне валуте, што Русија и Кина форсирају, и што се све више прихвата од низа земаља. Стога многи траже начин како би се ослободили долара који убрзо може да пропадне. Међутим, да ли би у том случају свет експлодирао? Како год, рањене империје су опасне и непредвидиве. С друге стране, историјско искуство указује да се на пепелу старих стварају нове империје.

Буђење Европе је неминовно. Стога су САД поставиле „нагазну мину“. Са свешћу о проблемима који следе на унутрашњој сцени, САД су ЕУ, као свом највећем економском противнику, инсталирале фашизам, који је све више у порасту, нарочито у државама које граниче са Русијом и које традиционално баштине фашизам. Сада су им САД омогућиле да „обуку нови шињел“, на штету ЕУ и Русије. ЕУ је економски конкурент, а Русија је војни и политички конкурент САД. Русија, уз то, поседује огромне природне ресурсе о којима сањају Ротшилди и Рокфелери. Пројекат „Три мора“ корене вуче још из доба Вермахта и не представља никакво чудо што су га на „светлост дана“ извукли данашњи фашисти. Познато је да је идеју „Три мора“ подржало и хрватско усташство, али и хрватски званичници.

Други, али огроман проблем на Блиском истоку је могућност избијања нуклеарног рата на релацији Тел Авив – Техеран. Израел настоји да Москва, тј. председник Путин, помогне у решавању перманентне блискоисточне кризе и безбедносних проблема које Израел има са својим суседима и Техераном. Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху у сусретима са Путином, које је сам иницирао, није успео да представи све „муке Израела“. Он је вероватно чекао снажнији ангажман САД у Сирији и стварање државе Курда. Курди држе завидне резерве нафте, а тако и могућност пресецања коридора Иран – Либан. Израел је забринут за своју стратешку безбедност због чињенице да Иран преко Хезболаха повезује територије на којима има утицај све до границе са Израелом. Израел жели и безбедност границе на Голану. Либан се, наиме, претвара у платформу за напад на Израел. Све више постаје простор са којег могу да се лансирају тензије, терористички напади, и ракете. С друге стране, Нетанјаху није задовољан политиком коју води амерички председник Трамп, а у којој доминирају нејасна стратегија и непредвидиви поступци. Матис вуче на једну страну, стиче се утисак према ситуацији на терену, потпуно независно од Трампа и Тилерсона, који, очито, не сарађују. Израел, суочен са чињеницом да има несигурног и неозбиљног савезника, што то у ова времена САД јесу, из очаја сам жели извести ваздушне нападе на Иран. Разлог је у сумњи да се Техеран домогао 200 кг обогаћеног урана, што је количина сасвим довољна да технолошки способан Иран, у тајности склопи неколико атомских глава које могу носити побољшане верзије иранских ракета. Све су прилике да је и промена политичког курса Саудијске Арабије у смислу покушаја отопљавања односа са Техераном, проузрокована сазнањем да Иран поседује моћно оружје.

Крај рата на Блиском истоку је, свакако, близу, али се не назире крај проблема. Као нерешени остају они који се односе на стварање курдске државе и операција Ирана у циљу геополитичког излаза на још једно море – Медитеран, бар у политичком смислу, што може постићи овладавши позицијама у шиитском Либану. Стога Израел настоји Путину изнети своје проблеме, страхове и виђења, првенствено по питању експанзије иранског утицаја на Блиском истоку. Опет, Израел бомбардује циљеве уз Голанску висораван не би ли уништио логистику Хезболаха, али тако ствара проблеме Москви, савезнику Сирије.

Москва би требало да се скупа са Турском активније укључи у решавање питања Курда, јер без тог решења мир и напредак на Блиском истоку биће јако далеко. Чињеница је да су Курди велика популација и да је природна њихова тежња да напокон реше питање властите државности. У том погледу Турска је незаобилазан фактор. То је био разлог због којег је Ердоган позван у Москву на консултације јер су „испливале“ варијабле због којих се морао прекинути мировни састанак у вези Сирије. Наиме, сви геополитички играчи инволвирани у блискоисточни сукоб желе обезбедити своје геополитичке тј. геоекономске интересе. Израел жели сачувати Голан као тампон зону и спречити било какву могућност да Иран копненим путем Хезболаху допрема логистику. Ирак жели део курдске територије у Сирији, а то желе и САД. Ради се, наравно, о територији богатој нафтом. Турска жели задржати тампон зону у Сирији и физички одвојити Курде из Сирије од Курда у Турској. Иран настоји да оствари потпун утицај на шиите, било да се ради о Курдима или Либанцима.

Каква је перспектива изградње мира на Блиском истоку? Иако се рат ближи крају, неповољни сценарији нису искључени. Свој допринос у виду горког зачина САД су увек спремне да дају, ако ни због чега оно да докажу да је ангажман Руса био неискрен и непотпун. А тероризам? Да ли се САД боре против тероризма? Недавно су биле снажно ангажоване у том погледу. У Сирији је био Трампов твит. Чак два дана.

 

 

слика http://freelagu.site/download.php?id=KoGhS7bIMes

 

Лако је данас разумијети пјесника који у тренутку откровења, искрености и разочарења, запјева: „Сарајево спржила те муња“, указујући нам на то потпуно потцијењено зло. Лако је разумијети зашто је и он, као познати вјерник и научник, морао отићи из Сарајева.

Сарајево је град већи од свих других, великих центара – муслиманских градова у БиХ заједно, (Тузла, Зеница, Бихаћ, Травник и Горажде); град који ствара и стално емитује нељудску и безбожничку таму што се надвија над цјелом земљом и због које земљу назваше „Тамним вилајетом“. Моћ, утицај и бијес станују у Сарајеву а мржња се рађа као израз страха да би једном та моћ могла нестати или се дијелити са другима. Сарајево је град, урбани франкенштајн; историјско и културно копиле османизма и германске Европе, присиљено да понекад уважи да постоји и српски и хрватски идентитет и интерес.

Они који иду у Сарајево морају вјеровати Изетбеговићу а не својим очима – требају заборавити брадате фанатике и закрабуљене жене које срећу на улици, а хвалити „Европски Ислам“, кога у Сарајеву више уопште нема и заклињати се у Европски пут, који Сарајево уопште не жели и кога се плаши. Исламски екстремисти су браћа по свијести и по циљевима таквом Сарајеву али фанатизовани војници СДА не желе у овој фази изградње Исламске државе говорити о томе. Као тајно оружије то ће бити објелодањено и употребљено послије.

Учестали извјештаји који стижу из Европске уније и Сједињених Америчких Држава, о изворима терористичке пријетње у БиХ и од стране БиХ, као и иначе, нису покренули ниједну осмишљену безбједносну мјеру него су сви одговори који су стизали из Сарајева били тек пуко негирање пријетње и заштита брадатих „фолклорних група“ из Ал Каиде и ДАЕШ-а.

У стварности, на питање борбе против разних врста радикалних и екстремистичких идеологија на тлу БиХ никада није консеквентно одговорено од стране заједничких институција и Странке демократске акције али су послије рата, ипак, били видљиви резултати и исказана јасна воља друштва да се са тим злом суочи, да те проблеме разријеши. О тероризму и улози разних група и организација у БиХ написане су озбиљне књиге; тим питањем су се бавили озбиљни аутори: Еван Колман, Џон Р. Шиндлер, Јирген Елзесер, Домагој Маргетић, Есад Хећимовић, Ивица Мливончић, Дарко Трифуновић, Владо Азиновић и други…

Тако је било, практично, до успоставе „нове власти“ у заједничким институцијама и Сарајеву, првих дана 2015. године, када је тиху опструкцију замијенила отворена подршка екстремистима. Главни извршилац ове политике заштите екстремиста био је студент Више школе Хрватског МУП-а, Министар безбједности Драган Мектић.

Након што су политике Министра Мектића биле потпуно јасне, повећана је потреба да се медијски, журналистички, стручно, научно и систематично прати развој овог лошег процеса.

Потпуно негирање било какве пријетње, упркос терористичким нападима у Зворнику и Сарајеву (Рајловац) уз обавјештајни надзор и прислушкивање оних који се баве темом тероризма (прије свега и овог аутора), денунцирање, прљаве конструкције и лажи од стране ОБА/ОСА и министра безбједности Драгана Мектића о наводним плановима рушења руководства сусједне Србије; разне врсте Обавјештајних продора („Ушће“ – Србија) и надзора над приватизацијским процесима у дјелу БиХ гдје су већински настањени Храти; прислушкивање тужилаца и судија – континуирано и агресивно ометање у раду – практично рушење правосуђа; стално одвлачење пажње од терористичке пријетње потпуном криминализацијом јавне и политичке сцене, нагодбе за повратнике са сиријског ратишта; измјена закона о странцима и њиховом боравку (како би се из имиграционог центра ослободило лице које представља пријетњу националној сигурности – „Абу Хамза“ – Имад ал Хуссин); заштита починиоцима ратних злочина на вјерској основи на подручју Возуће и отворени напад у коме је прикриван идентитет капетана Алијине војске са Возуће, Елведин Шехагић Динка, команданта Трећег маневарског батаљона из Какња…, и многе друге активности, уништавале су, плански, могућност било каквог бављења изворима и формама сталне терористичке пријетње.

Сваки отпор екстремним идеологијама и терористичким организацијама је дрско, са нивоа Министарства безбједности, осуђиван, компромитован и обесмишљаван.

Терористички напад на полицију у Зворнику, убиство полицајца Ђурић Драгана од стране Нердина Ибрића, вјерског фанатика и вехабије, који је, по ријечима властите мајке, инструиран и усмјерен у радикалном месџиду у Дубници, као и убиство два војника Оружаних снага у Сарајеву (Армин Салкић и Недељко Радић) од стране вехабије Енеса Омерагића УОПШТЕ НИСУ ОЗБИЉНО ИСТРАЖИВАНИ.

Чак је примјетно било, у јавности, одсуство правилне, правне квалификације ових дјела као кривичних дјела тероризма, иако су од стране Трампове администрације уврштени међу 78 најтежих терористичких акција у свијету у посљедње три године.

И бацање пиротехничких средстава под возило Генерала Анте Јелеча (тунел Салаковац) од стране радника Обавјештајно-безбједносне агенције, као и напад на тадашњег премијера владе Србије Александра Вучића у Сребреници такође нису процесуирани.

Паралелно с тим, у отвореној правосудној фарси, смјењен је Директор СИПА-е Горан Зубац да би, одмах након избора новог директора, било суспендовано 13 службеника агенције, међу њима неколико виших инспектора. Уочљиво али у јавности прикривена је била и смјена Амера Веиза, шефа одјела за борбу против тероризма. Многи од избачених су враћени у службу али су уклоњени са ранијих позиција и дужности. Убрзо су из СИПА-е суспендовани биши инспектори Марио Капетановић и Џенана Омерхоџић (која је под оптужбом за лажно пријављивање ухапшена), значајни и угрожени јер су водили операцију кодног имена „Озрен“ и утврдили одговорност па ухапсили Шемсудина Мехмедовића из СДА, због првих ритуалних клања у код Тешња, 21. септембра 1992. године.

Из Министарства безбједности уклоњен је помоћник министра за борбу против тероризма и организованог криминала Вјекослав Вуковић. Агресивно је рушен систем безбједности.

Истовремено су у јавности константно оживљаване ратне пријетње од стране припадника власти у Сарајеву (прије свега Бакира Изетбеговића али и тадашњег помоћника министра одбране Емира Суљагића те генерала Сефера Халиловића и Атифа Дудаковића).

Умјесто да анализирају конкретне пријетње ратом из 2015, 2016. и 2017. године у министарству безбједности и безбједносним агенцијама су се бавили новинарима и аналитичарима који су изван Босне и Херцеговине, анализирали ове пријетње и озбиљно указивали на њих. Нико у сарајевским медијима, изједначеним са медијима БиХ, па ни овај аутор, није објавио ниједан, текст, пресјек, колумну, репортажу или анализу ових појава, тачније, нико није имао могућност да објави било што о томе.

Борба против тероризма је, од 2015. године, борба за интерес терориста, њихову отворену заштиту и протјерана је, потпуно, из институција и медија у Сарајеву.

У извјештају Стејт департмента објављеног у седмом мјесецу 2017. године (Countrу reports on terrorism 2016.) упућене су озбиљне критике Ударном тиму за борбу против тероризма, безбједносним агенцијама и правосуђу, а похваљен је Реис ул улема Хусејн еф. Кавазовић, због активности које је водио на плану укидања паралелних џемата у БиХ. На основу информација прикупљених у току провођења инструкције Ријасета Исламске заједнице БиХ, статистика (из које безбједносне агенције нису извукле ниједну потребну консеквенцу и схватиле властите обавезе), изгледа овако:

Обављен је разговор са 38 скупина параџемата, од тога: Зеничко муфтијство 13, Сарајевско 12, Тузланско 7, Бихаћко 3, Мостарско 2, Травничко 1. На подручју Бањалучког и Горажданског муфтијства није регистрована ниједна скупина. Број објеката које користе ове скупине, а који нису регистровани у ИЗ БиХ је 29. Од укупног броја скупина са којим су обављени разговори, представници 14 скупина су потписали Протокол и прихватили укључење у Заједницу. То су:  Дебељак, Салем Бајрамовић, Чаршија – Какањ, Осијек, Драгуљ – Вреоца, Раковица, Бријешће Брдо, Бистрик, Бакаревац, Руиница, Боровница, Бајвати, Мечевићи, Бочиња. Представници 22 скупине нису потписали Протокол и наставили су са дјеловањем: Стијена, Брезичани, Хоџићи-Какањ, Побједа-Фетх, Бријешће Брдо 2, Касиндолска, Горња Махала, Куљани, Бара, Ошве, Калошевићи, Стрнокос – Зеница, Лијешница, Которско Доње, Горња Маоча, Горњи Рахић/Диздаруша, Чехаје 1, Село Грачаница, Стара Жељезничка станица Бихаћ, Кула-Тузла, Дубница, Делићи-Хукићи. Постоје и текије у којима се обављају активности, које нису у систему Тарикатског центра као и џемати одвојени од заједнице и тако дјелују; нелегално и са становишта безбједности штетно. То су Страњани и Клокот.

Упркос чињеници да се ови параџемати финансирају несметано и да се из ових параџемата одлазило на сиријско ратиште, предсједник Савијета министара Денис Звиздић упорно се улагивао екстремистима, оптужујући оне који указују на проблем да учествују у специјалним операцијама против државе БиХ.

Параџемати и вехабијска инфраструктура су у ствари резултат јединствених специјалних операција радикалних исламистичких држава, друштава и терористичких организација и изводе се непрекидно, без озбиљнијих потреса, готово три деценије. По сазнањима МУП-а Републике Српске, видљиво је активирање и мисионарско,радикално дјеловање исламиста на подручју Републике Српске. Као параџемат Исламска заједница је означила вјерску заједницу у Которском код Добоја. Највећа концентрација припадника вехабијског покрета и одређена безбједносна пријетња забиљежена је у рубним општинама Републике Српске, у мјестима: Кривдића брдо у општини Козарска Дубица, Урије и Видорија, те Благај у општини Нови Град, Козарац, Хамбарине, Раковчани, Чараково, Пухарска и Петрово, општина Приједор, као и Дубраве и Орахова у општини Градишка. Вехабије су лоциране и у насељима Лишња и Доња Мравица у општини Прњавор, теслићком селу Каменица, Новоселији и Врбањи код Бањалуке, Шипрагама код Котор Вароша, Которском недалеко од Добоја, бијељинском насељу Јања, те у Локвањској Ријеци, Шепку, Зворничкој Каменици у општини Зворник, Коњевић Пољу, Глоговој и Церској у општини Братунац, сребреничком насељу Сућеска (близу села Друм – Власеница). Већина ових заједница се налази у близини магистралних путева па ће вјероватно у случају да се догоде одређени инциденти, ти магистрални путеви бити експлоатисани.

Истовремено са највишег нивоа: Уједињених нација (предсједник Генералне скупштине УН Мирослав Лајчак) те Хрватске (предсједница Колинда Грабар Китаровић и син првог предсједника Фрање Туђмана, Мирослав), Аустрије (министар иностраних послова Себастиан Курц) , Чешке (предсједник Милош Земан), Мађарске (предсједник Владе Виктор Орбан) и Велике Британије (министарство иностраних послова) упућене су озбиљне оптужбе на рачун односа државе БиХ и њених заједничких институција према изворима терористичке пријетње и дјеловању глобалних терористичких организација на њеном тлу. Умјесто да под хитно ускладе своју безбједносну политику са сусједима и Европском унијом, први људи безбједносних агенција су почели активно радити на кажњавању говора и писања о тероризму, обмањујући како та писања имају везе са наводним специјалним ратом којим се плански руши углед државе БиХ те да су ставови држава у региону и Европској унији засновани и проистекли из јавног говора и писања о тероризму.

Та лаж је свакако намјењена грађанима БиХ, које они уопште не штите адекватно, јер иоле обавјештени знају одлично да озбиљне државе имају своје системе прикупљања информација и вјерују само својим институцијама а не новинским натписима или изјавама. Безбједносне агенције су прихватиле политику Драгана Мектића и отворено су стале у заштиту терориста и џихадиста, вјерских фанатика и екстремиста а отворено и криминогено напали сваку врсту новинске анализе о озбиљности пријетње.

Са врха СДА власти (члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић и предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић) упућене су отворене пријетње према свакој врсти текстова и говора о екстремистима, а посебно о политици према странцима, Бакировим пословним партнерима из арапског свијета, њиховом насељавању, изградњи стамбених објеката преко фиктивних фирми, те произвеле отворено притварање новинара (случај Шимић). Иако би притвор требао бити преседан а не правило, ово је притварање дошло након што се новинар Шимић сукобио са Драганом Мектићем по питању односа према правосуђу БиХ и водећим руководиоцима Тужилаштва и ВСТВ тј. због властите пријаве тужилаштву БиХ.

Умјесто да се провјерава и истражује оправданост приступа новинара, насталих због забринутости грађана за своју личну али и за колективну безбједност, кренуло се у хајку баш на новинаре, аналитичаре и медијску слику сарајевске стварности као да је огледало криво што је слика ружна. У таквој атмосфери нико није упитао Бакира Изетбеговића зашто помиње „аманет“ оца Алије о давању државе на бригу Турској и Ердогану и дрско, константно и интензивно пријети ратом током 2015, 2016. и 2017. године.

Заједничке институције се понашају као да нису свјесне забринутости са којом сви регионални медији третирању Бакирове изјаве и пријетње. Озбиљност терористичке пријетње видљива у ставовима СДА покушавала се умањити и нарученим извјештајима америчког муслимана рођеног у Либану, бившег агента ФБИ Али Соуфана, који се потписује као „група“ и као „центар“, и који објављује наручене обавјештајне извјештаје. Али Соуфан је особа која је радила у једној безбједносној агенцији (ФБИ) а сарађивала са другом (ЦИА), познат је по умањивању улоге Ал Каиде из БиХ у вези са нападом на Амерички разарач УСС Цол (улога Абу Малија команданта муџахедина у БиХ) те посебно истрази везаној за Ебу Зубејдаха и његово инструрирање Алжирске групе у БиХ да покрену терористичке нападе на америчку и британску амбасаду у Сарајеву.

Безбједносне агенције у Сарајеву су интензивније прогониле, пратиле и снимале лица која пишу да се припремају терористички напади на Републику Српску, него што су их занимале отворене пријетње које су Исламска држава и Ал Каида јавно упућивале и БиХ и Републици Српској, преко наводног, регионалног издања часописа Rumiya.

Та неразумна и антиуставна политика је задовољавала своје амбиције испразним лупетањима министра безбједности, његовом аферашком приступу и жестоком рушењу правосудних институција у земљи и институција саме Републике Српске. Ово је и данас највећа подршка терористима и терористичким организацијама, која им је очито обећана и сигурно није у интересу ислама, Бошњака а најмање државе БиХ и њених грађана.

Заједничке институције БиХ, под снажним притиском СДА и њеног лидера Бакира Изетбеговића, неразумно, на све могуће начине штите и прикривају терористе који мирно живе и несметано дјелују у БиХ.

Дио језгра тих организација и њихово постојање видљиво је у Консолидованој листи санкција за терористе и терористичке организације Савјета безбједности УН, на којој се константно већ више од 15 година налазе лица и организације из БиХ.

Лица која се сматрају изворима терористичке пријетње добијала су држављанство БиХ и била су предмет неколико ревизија али и након Треће ревизије, која је одузела и поништила највише незаконито издатих држављанстава, ипак је много лица афро-азијског поријекла задржало држављанства, упркос чињеници да су радикални исламисти и екстремисти апсолутни извор безбједносних пријетњи са позиције тероризма.

У задње вријеме, видљиво је како се чини све да се избришу трагови које су терористи оставили за собом. Многе организације повезане са БиХ, већ су уклоњене са нових листа; велики број канцеларија и њихових адреса више се не појављују на тим листама чак и када су евидентиране те организације уз биографије терориста које су садржавале вријеме проведено у рату у БиХ и чињеницу о добијеним држављанствима и пасошима. Све су потпуно избрисане, иако се та лица налазе на списку подијељених држављанстава БиХ.

На исти начин на који се прикривају подаци битни за идентификацију, онемогућавање и праћење терористичких активности кроз институције Уједињених нација ради се и кроз тзв. међународну сарадњу преко Интерпола и безбједносних агенција у региону.

Вијест која је обишла свијет и узнемирила регион, о хапшењу наоружане терористичке групе у југоисточном Турском граду Килис на граници са Сиријом, а у којој је држављанин БиХ Бегзад Спахић /37/, припадник терористичке организације „Исламска држава“, поново је актуелизирала питање односа према тероризму које имају власти у Сарајеву. Са пасошем БиХ, као припадник Исламске државе Бегзад Бега Спахић тј. „Абу Дерда“ је ухапшен са четворицом терориста због сумње да су планирали да изведу самоубилачки напад. Као искусан ратник, „Абу Дерда“ је шетао преко границе БиХ, ишао у Сирију, враћао се рањен на лијечење и врбовао друга лица, која је водио са собом у џихад, иако је за њим расписана „црвена Интерполова потјерница“.

На црвеној потјерници расписаној за „Абу Дердом“ исти је тражен због кривичног дјела „стављање у производњу и промет наркотика, опојних средстава и дрога…“ и нигдје се не помиње тероризам. У БиХ је у овом тренутку на снази 96 црвених потјерница Интерпола и на њима се налази само 18 лица повезаних са тероризмом, иако трећина од њих не носи ту правну квалификацију као разлог потјере или потраге.

На сличан начин, уклоњена је пажња са главног вехабијског вође Нусрета Имамовића из Горње Маоче, који у редовима Нусра Фронта ратује у Сирији од 2013. године и који има два БиХ пасоша, налази се на Консолидованој листи санкција Савјета безбједности Уједињених нација са нетачним подацима, да је у Сирији од 2015. године.

Ако је могуће да особа таквог екстремистичког усмјерења и дјеловања може добити два биометријска пасоша, онда се поставља питање која је уопште сврха таквих пасоша када их квази држава додјељује својим пуленима како хоће и у мјери у којој хоће.

За Нусретом Имамовићем је расписана само плава Интерполова објава, без фотографије, а она значи само прикупљање информација за особом која и не мора бити починилац кривичног дјела, него можда само важан свједок извршења.

За најважнијим терористичким и исламистичким вођама углавном су расписиване плаве потјернице (укупно, њих 65), међу којим су и особе од посебног интереса за безбједност земље:

– Граховић се повезује с вехабијским вођом Хусеином Билалом Боснићем, који је осуђен на седам година затвора. Уочи доласка Папе Фрање у БиХ у јулу прошле године, Граховић је објавио видео запис у којем најављује покољ широм БиХ.

– Ћуфуровић је на ратишту у Сирији, а и он је радио и живио код Боснића – у Сирију је наводно отишао директно из његове куће. Печенковић је отишао у Сирију крајем 2013, а одвео је и супругу и двојицу малољетних синова, који су се такођер придружили ИС-у. Неки тврде да је погинуо прошле године. Његов син Дино Печенковић довезао је у Сарајево нападача на америчку амбасаду Мевлида Јашаревића на дан када је извршен напад.

– Кесеровић је у Сирију отишао 2013. године. Он је један од актера пропагандног двадесетоминутног документарца Исламске државе посвећеног БиХ, Косову и Санџаку: „Борите се тамо против њих. Ако можете, постављајте им експлозиве у њиховим кућама. Узмите отров неки, ставите им у пиће, у јело… Нека цркну од муке и од отрова. Убијајте их гдје год стигнете, по Босни, по Србији, по Санџаку“, гласио је позив џихадиста с тог видео записа.

– Мешановић је један од оснивача параџемата у Градачцу. У Сирији је боравио више пута и враћао се у Градачац, гдје је задњи пут виђен 2014. године. Битан је, без сумње, случај и Инеса Миџића и многих других за којима је расписана плава објава.

Када се анализира записник са Међународне конференција о заштити људских права (одржана у октобру 1992. године) и погледа састав предсједништва, јасно је да су активности на учешћу БиХ у исламистичкој интернационали, Ал Каиди и Муслиманском братству биле подржане од главних исламиста на планети, што је потврђено и сталним телефонским комуникацијама, пошиљкама и пакетима које је евидентирала тадашња служба муслиманског Трећег корпуса из Зенице и кроз које је видљиво да су најважнији терористи тог доба (Osama ibn Ladin, Ajman i Muhamed Zawahiri, Ebu Musab Zarqawi, Fatih Kamel, Omar Abdel Rahman, Ebu Ejsar, Halid Sheikh Muhamed, Talaat Fouad Qassem, Anwar el Shaaban) били интегрисани у посао изградње мреже.

Уз учешће најважнијих шејх-ул-ислама и терористичких лидера, формирана је, чинила злочине и дјеловала војна формација Одред „Ел Муџахидин“, са 1774 муџахедина, чија имена и данас чине свјетске терористичке вође многих организација. Мисионарском акцијом тих лица формирана су бројна вехабијска насеља (њих најмање 64), са преко 5.000 радикалних исламиста и екстремиста, који су организовали многе терористичке акције у Босни и Херцеговини и били активни у организацију акција у Европи и свијету, те снажно подржали најрадикалније групације у ратовима у Ираку и Сирији, опскрбљујући терористе.

Након дванаест година проведених у Гуантанаму, у БиХ је доведен највећи стручњак Ал Каиде за израду специјалних експлозива, Tarek Mahmoud Ahmad al Sawah, Египћанин по држављанству, бивши припадник Одреда Ел Муџахидин, лице које је давно остало без држављанства БиХ. Придружио се четворици припадника Алжирске групе, који су такође, након осам година, из Гуантанама враћени у своје Сарајево.

Управо постојање везе свјетских терористичких организација са политичким вођством у бошњачком и муслиманском Сарајеву и јесте разлог прикривања информација везаних за терористичку пријетњу, јер би то подразумијевало утврђивање одговорности Алије Изетбеговића за ове процесе, његових живих насљедника али и сљедбеника те политике.

Зато не постоји борба против тероризма и зато се са нивоа заједничких институција прикривају ове организације, штите непосредни извршиоци терористичких акција и користи међународна сарадња са најважнијим институцијама, из само једног разлога: да се екстремне организације подрже и заштите пред међународним прогоном и санкцијама.

Као у „старо добро Турско доба“, у духу аманета Алије Изетбеговића, творца Исламске декларације, као јединственог програма организовања исламског друштва, формирања исламске власти и изградње Исламске државе тј. халифата, терористи су постали штићена лица а њихова активност обавјештајно прикривана.

У току је невиђена хајка, коју сада, са Мектићем, води и политичар са родбинским и коруптивним везама у правосуђу а тазбинским везама у парламенту БиХ, неспособни предсједник Савјета министара, Денис Звиздић, особа комунистичких идеолошких усмјерења, која „храбро и свијетла образа“ уноси једнако у џамију и Брисел, као праву реформску агенду, јуришајући на слободу ријечи, на утемељене вредносне судове о овој пошасти и континуитету озбиљне терористичке пријетње.

 

-

Скандалозне фотографије круже друштвеним мрежама након што их је објавила Исламска држава (ИСИС), која најављују крвопролиће на Мундијалу у Русији Принтскрин: Тwиттер.цом/@ЈФрееман__ Принтскрин: Тwиттер.цом/@ЈФрееман__

Узнемирујући постери ИСИС-а на којима су звезде светског фудбала – Меси и Нејмар, приказани на тај начин да је Аргентинац мртав, а да се терориста спрема и да убије Нејмара, застрашила је све који планирају да дођу на Светско првенство наредне године.

Претходно се појавио и постер Месија који је иза решетака, а крв му цури из ока, а сада су злочинци отишли и корак даље у илустрацији зла које спремају за Мундијал.

– Алахови непријатељи у Русији, кунемо вам се, муџахедини ће вас запалити. Само чекајте… – била је узнемирујућа порука која стоји уз ову фотографију.

Погледајте још неке постере који служе да застраше навијаче који планирају да оду на Светско првенство у Русији:

www.novosti.rs/вести/планета.479.html:693147-Терористи-убили-Месија-и-спремају-се-да-закољу-Нејмара-ИСИС-најављује-крвопролиће-на-Мундијалу-у-Русији

-

Руски председник Владимир Путин вечерас је у говору на отварању скупштине Интерпарламентарне уније (ИПУ) у Санкт Петербургу изјавио да су заједнички напори кључни у борби против тероризма, а на маргинама скупштине имао је кратак разговор са председавајућим иранског парламента Алијем Лариџанијем.

„Уверени смо да морамо да се боримо против тероризма без дуплих стандарда, без скривених агенди, без коришћења радикала зарад било чијих политичких интереса, али дефинитивно удруженим напорима, заједно“, поручио је Путин.

ТАСС наводи да је Путин подсетио да је Москва поново упутила позив за стварање широке међународне коалиције.

Руска државна агенција наводи да је Путин убрзо након завршетка церемоније отварања 137. скупштине ИПУ пришао Лариџанију и имао краћи разговор са њим. 

Председник САД Доналд Трамп одбио је јуче да потврди да Иран поступа у складу са нуклеарним споразумом из 2015. године и упозорио да би могао да га укине.

Лариџани је пре те Трампове објаве, током службене посете Русији, изјавио да би било какав потез САД против нуклеарног споразума са Ираном био увреда на рачун Уједињених нација.

www.novosti.rs

-

Најмање 20 особа је погинуло, а 15 је повређено у експлозији камиона бомбе у центру престонице Сомалије, Могадишу, саопштила је сомалијска полиција.

Нико још увек није преузео одговорност, али је познато да екстремистичка група Ал Шабаб редовно спроводи нападе на територији Сомалије, наводи Ројтерс.„То је био камион бомба. Експлодирао је на раскрсници К5“, рекао је полицајац Мухамед Хусеин.

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=273624

-

Портпарол руског Министарства одбране Игор Конашенков сматра да се америчка база на сиријско-јорданској граници претворила у “црну рупу”  Фото Танјуг, AP Photo/Raad Adayleh, FileАмеричка војна база у пустињском граду Ел -Танф, користи сиријске избеглице као „људски штит“ и претворила се у „црну рупу“ на сиријско-јорданској граници, из које излазе групе припадника такозване Исламске државе (ИД) да би изводиле саботаже и терористичке нападе, тврди данас портпарол руског Министарства одбране Игор Конашенков.

„Представници Пентагона стално понављају да амерички, британски и норвешки инструктори који бораве тамо, обучавају војнике Нове сиријске армије. Ел Танф се претворио у црну рупу на сиријско-јорданској граници, а уместо Нове сиријске војске, мобилишу ИД, која изводи саботаже и терористичке нападе против сиријске војске и цивила“, рекао је Конашенков, преноси Тас с.

Према његовим речима, илегално постављање те војне базе на сиријско-јорданској граници у априлу 2017. године оправдано је „потребом за извођење операција против ИД, међутим нема података ни о једној америчкој операцији против ИД из те базе“.

Конашенков је рекао да је у кампу Рукбан, недалеко од границе са Јорданом, смештено око 60.000 жена и деце који су избегли из Раке и Деир ез Зора.

„Данас су избеглице из Рукбана практично таоци, односно да будем прецизнији “живи штит“ за америчку базу. Такве заштитне баријере користили су у Сирији само они који су дошли тамо да се боре, а то су терористи“, рекао је он.

Према руском Министарству одбране, напади против сиријске војске се изводе из зоне која је око 50 километара у опсегу Ел Танф-а, где је смештена америчка војна мисија.

www.novosti.rs/вести/планета.479.html:689321-Русија-САД-користе-сиријске-избеглице-као-људски-штит-за-терористе

Губитак територије у Сирији и Ираку гура терористе ка заузимању плацдарма у Европи – пре свега у Босни и Херцеговини. Са оваквим упозорењем иступио је председник Чешке Милош Земан. Према његовом мишљењу у тој бившој југословенској републици исламисти имају много присталица – у том смислу и оних који подржавају терористичку организацију (забрањену у Русији) „Исламска држава“. [http://www.vesti.ru/doc.html?id=2925620]

Горе указану опасност заиста ни у којој мери не треба потцењивати: по питању терористичких претњи за Европу, развој ситуације у Босни и Херцеговини изгледа опаснији него у другим балканским земљама и територијама – па тако и у Албанији, Македонији или Косову и Метохији. У прилог томе говори неколико кључних фактора.

Као прво, за разлику од Албанаца на Космету и Албанији (за које као консолидујући фактор историјски наступају крвно-родбинске, а не религиозне везе) босанско муслиманско друштво много јаче потпада под религиозни утицај од стране спољних играча и токова, у том смислу и терористичких својстава. Радикални исламизам у Босни и Херцеговини је много више присутан него у другим рејонима Балкана. Између осталог и због тога што је локална муслиманска заједница још у периоду 80-их и 90-их година створила сопствене структуре и институције на челу са одговарајућим муфтијама, које су одиграле кључну улогу у конституисању савремене Босне и Херцеговине у току етно-грађанског рата у тој бившој југословенској републици у првој половини 1990. године. Довољно је сетити се „Исламске декларације“ коју је разрадио вођа  босанско-херцеговачких муслимана Алија Изетбеговић још у време јединствене Југославије. Други југословенски политичари и етноси нису имали такав аналог у разматраном периоду. Та декларација је одиграла значајну улогу у мобилизацији босанских муслимана у периоду распада Југославије. Кључна улога управо Алије Изетбеговића у крвавим догађајима у Босни и Херцеговини у првој половини 90-их година првобитно је била стављена изван заграда Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију у Хагу, иако је, како признаје „Карнеџи центар“ „била очигледна његова кривица у распиривању грађанског рата“. [http://carnegie.ru/commentary/2016/03/25/ru-63118/ivvs]

Као друго, раст исламског екстремизма у савременој Босни и Херцеговини има испод себе војно-политичке корене, који тесно повезују локалне екстремисте са бојевицима који су масовно пристизали на босански фронт током 90-их година. Није познат њихов тачан број, међутим, подаци којима располажемо дозвољавају да се закључи да је најмање 10 хиљада „муџахедина“ стигло у БиХ из земаља Блиског и средњег истока и северне Африке и као минимум, најмање три хиљаде од тог броја се „угнездило“ у овој бившој југословенској републици користећи између осталог за своју легитимизацију и правне и документационе могућности које су им дате од стране западних институција и представништава, која се пре свега огледају у лицу Високог представника међународне заједнице за Босну и Херцеговину. На располагању су им остали војни логори, центри за обуку (од којих је најпознатији био у околини града Травника) и друга одговарајућа инфраструктура.

Као треће, управо се Босна и Херцеговина нашла на оштрици утицаја спољних играча из земаља исламског света, попут, пре свега, Турске и Саудијске Арабије. Међусобно се жестоко борећи за конкуренцију око утицаја на Балкану, Анкара и Ријад предузимају активне напоре за јачање сопствених политичких, економских и културно-религиозних позиција у региону. Још је 2009. године стваралац концепције „Стратешка дубина“ Ахмет Давутоглу на следећи начин упечатљиво окарактерисао значај Босне и Херцеговине у систему турских спољно-политичких приоритета: „За дипломату из другог дела света, босанско питање је техничко. За нас је то питање живота и смрти. Управо толико је то важно. За нас је територијална целовитост Босне и Херцеговине исто толико важна као и територијална целовитост Турске. За Турску је безбедност Сарајева важна исто толико колико је важна и безбедност и просперитет Истамбула“.

Као четврто, радикални исламисти у Босни и Херцеговини вешто користе слабости локалних државних институција, које су, као и раније, погођене међуетничким и међуконфенсионалним поделама. Истина, и у низу других балканских земаља по том питању ситуација није много боља. Услед тога – „од 4 хиљаде Европљана који су приступили такозваној „Исламској држави“, њих 900 потиче са западног Балкана – Албаније, Босне и Херцеговине, Космета и Македоније“ – указује с тим у вези пољски часопис New Eastern Europe и даје закључак да управо „на душу становништва иде највећи број бојевика. До скора је међунационална мржња разбијала на делове западни Балкан, а сад се суочавамо са новим непријатељем – „џихадизмом“.

„Не сме се заборавити ни на то да од новца исламских хуманитарних организација локално становништво купује некретнине у удаљеним местима које ретко посећују људи са стране. Постоји сумња да управо на таквим местима џихадисти спроводе нелегалну делатност – чување оружја, борбену обуку ради помоћи за пресецање граница „шенгенске зоне“. Полицијски надзор над тако „затвореним за људе са стране“ територијама, заиста је отежан због административне структуре Босне и Херцеговине која се састоји из мноштва самосталних области од којих свака тражи посебну полицијску процедуру“ – истиче New Eastern Europe. [http://www.neweasterneurope.eu/articles-and-commentary/2388-de-radicalising-the-western-balkans]

На крају, још један важан фактор представља географски положај Босне и Херцеговине који је претвара у идеалну „одскочну даску“ за касније проникнуће исламиста у земље централне Европе. И овде такође Турска има посебну улогу, јер може да искористи „босанску маршруту“ у циљу притискања Европске уније и дестабилизације прилика у Европи. У конфигурацији „миграционих токова“ која је сада настала, управо БиХ представља „најслабију карику“ због неодређености њеног међународно-правног статуса у контексту приступања Европској унији. Земља је добила статус „потенцијалног кандидата“ још 2003. године, а у фебруару 2016. године упутила је званичну кандидатуру Бриселу. [www.vestifinance.ru/articles/67505%5D

Међутим, представник ЕУ за иностране послове Федерика Могерини и Европски комесар Јоханес Хан су у заједничкој изјави тада су подвукли да властима Босне и Херцеговине предстоји још „много посла“ на путу промоције њихове кандидатуре – имајући у виду да „одређене снаге на целом нашем континенту стављају под знак питања само постојање нашег савеза“. [http://europa.eu/rapid/press-release_STATEMENT-16-303_en.htm]

У таквим условима не чуди да међународни терористи, уз подршку спољних играча, могу да искористе Босну и Херцеговину у сопственим циљевима – који су веома далеки од планова и рачуница Брисела.

 

-

Више од 5.700 ученика и наставног особља седам школа у уралском граду Перму у Русији евакуисано је данас због дојаве о претњи бомбом, саопштило је локално министарство за безбедност.

Како се наводи, рано јутрос седам школских и административних зграда у том граду, који је 13. по насељености у Русији, примило је анонимне дојаве да је у њима постављен експлозив, преноси Тасс.

„Пола сата после те информације ученици и особље су евакуисаних их ових образовних институција. Укупно је евакуисано 5.706 особа“, навело је министарство.

Припадници полиције и Националне гарде претражју зграде са псима трагачима.

Локални медији јављају да је због дојаве о бомби евакуисани и студенти Националног универзитета за истраживање у Перму, као и пролазници и грађани на једној аутобуској станици.

-

Борис Степанов

Већ неколико година у Европској унији се говори да је неопходно да се што пре појача борба против тероризма и да се формира јединствена тајна служба која би била слична америчком FBI. Али ствар не иде даље од речи и неких неразумљивих предлога.  За сада тајне службе међусобно не размењују податке са претераним одушевљењем, мада би их требало   размењивати у режиму реалног времена.

Све земље Европске уније имају своју картотеку, своје обавештајце, своје тајне фајлове које штите са седам печата. И то омета посао. Осим тога, шпански политичари су већ више пута говорили о томе да је неопходно да се више пажње посвети интеграцији муслимана који живе у Европи у европско друштво.

Тако  треба да се учини да би они почели да поштују западне вредности, макар у минималној мери. Све избеглице из Марока, Туниса, Алжира, Либије који су се нашли у Западној Европи труде се да се одмах приближе локалној муслиманској дијаспори и да живе по законима које диктирају имами. Тако се добија држава у држави чија је контрола практично потпуно нереална. Постоји и језичка баријера. Новајлије са севера Африке и са Блиског Истока међу собом комуницирају на арапском језику и на локалним дијалектима које Европљани никада неће научити. Потребни су аналитичари, лингвисти, познаваоци ислама и његових финеса.

У америчком FBI данас ради преко 36 хиљада људи. Од њих скоро 14 хиљада су „специјални агенти“ и 22 хиљаде помоћног персонала. Произилази – читава армија са буџетом од преко 8 милијарди долара. Такве трошкове Европска унија не може себи да дозволи. Али нешто мора да се учини. Руководилац Европског парламента Антонио Тајани је упозорио Европљане да ИСИЛ покушава да напада читав континент. „Можемо  да учинимо више  само ако смо заједно са тужиоцима, полицијом, обавештајним службама. Ја мислим да у Европи треба да постоји ФБИ за борбу   против ИД“ – он је недавно изјавио. Он сматра да „постоји сарадња, али она мора  да буде интензивнија у сфери размене информација на свим нивоима“. „Спречавање радикализације младих важно је да почне од образовног нивоа“ – констатовао је Тајани. Борби против тероризма  и терориста у ЕУ смета мањак европских имама који говоре не само арапским језиком, већ и шпанским, немачким, француским, фламанским језицима. У арапском свету полиција зна о чему говори имам, а у европским џамијама нико, чак ни из тајне службе, не може да схвати како се младеж образује на самој служби, а она  затим излази на улице и може да се придружи терористима.