Тагови Вести таговане са "тероризам"

тероризам

-

СИНИША ЉЕПОЈЕВИЋ

Да ли терористички напад у Манчестеру има неке везе са намераваном променом досадашње позиције НАТО?

Још један терористички напад и још једном већ виђена формула медијске презентације од Париза, Берлина, Нице до Манчестера. Наједном се о нападачу све зна и све се знало, сваки детаљ, и поново је то исламски екстремизам оличен у такозваној Исламској држави (ISIS) или како тај покрет погрдно зову Арапи Даеш. И опет је нападач погинуо. И сваку пут се буде исте сумње: ко заиста стоји иза терористичких напада и шта је њихов циљ. Уместо одговора, јавности се нуде претње, страх и емоције због погинулих.

Све се уклапа у одавно направљен модел да Даеш терорише западне земље зато што је против „западних вредности“ и зато се на Западу мора очувати „јединство“ како би се одбраниле те „вредности“. И зато је овај пут изабран Манчестер. То је веома толерантан град са опуштеном атмосфером, истински мултиетнички и весео. Све оно што се данас представља као „западни модел вредности“. А о људским жртвама те „вредности“ одавно не воде рачуна нити је кога брига. Наравно – да се још једном јасно разумемо – у Манчестеру се десио терористички напад, то уопште није питање, али је у истој мери важно колико и животи настрадалих ко заиста стоји иза тог терористичког напада и шта је његов циљ. У правној пракси постоји и институт „доказа у околностима“, па је у случају Манчестера веома занимљиво подсећање на околности.

У првим вестима после напада на концерту у манчестерској Арени чуло се да су се десиле две експлозије, и да је једна била експлозија звучника. До јутра те вести су нестале и медији су објавили да је реч о бомбашу самоубици. Медији су навели да су те информације дошле од америчких служби безбедности, које, заједно са британским, воде истрагу. Многи у Британији су се онда питали шта Американци имају с тим и откуд они овде, и то у Манчестеру. Објављено је – такође на основу америчких извора – да је нападач користио импровизовану бомбу са ексерима, коју је донео у ранцу на леђима. Убрзо је та тврдња потиснута у медијима јер се поставило питање како је могуће да једна бомба са ексерима која стане у ранац може да убије 22 људи и рани њих 119. Затим је поново из америчких извора објављен видео-снимак сигурносних камера из трамваја за који се тврди да показује како је бомбаш дошао до Арене. Саопштено је да је бомбаш од раније познат службама безбедности и да је везан за ISIS. Објављено је из истих извора да је на мрежи Твитер са налога за који се наводно зна да је близак ISIS четири сата пре напада предвиђен тај напад. Па су амерички медији потом објавили и његово име – Салман Абеди – и да је реч о Либијцу рођеном у Британији пре 22 године. Његови су родитељи старе избеглице из Либије. У Британији све то тада није било објављивано.

ЈАВНЕ ОПТУЖБЕ АМЕРИКЕ

Одмах је реаговала британска министарка унутрашњих послова Амбер Руд (на слици испод) и јавно протестовала и оптужила Америку да открива осетљиве информације и тако омета истрагу. Јер на тај начин је нападачева мрежа била на време алармирана куда иде истрага и добила је довољно времена за акцију. У основи циљ оних који су дали информације би могао бити управо заштита те мреже. Јер, показало се да нападач није усамљени лудак него део шире мреже. Министарка Руд је рекла да то „не би требало да се деси поново“ јер је то злоупотреба дугогодишње праксе размене информације са Американцима. Интензитет беса министарке Руд буди и сумње да би у овом случају могло -бити још нечег већег од цурења информација. Одговор Американца је био преко Француске, која је потом саопштила да је нападач Салман Абеди био и у Сирији а и у Немачкој. Американци, међутим, нису „послушали“ и наредног дана су дали мноштво фотографија и информација својим медијима. Онда је реаговала и британска премијерка Тереза Меј, која је обећала да ће о том проблему разговарати са америчким председником Доналдом Трампом. У основи избио је озбиљан неспоразум који буди сумње у улогу Америке. Британска полиција је престала да размењује информације са Американцима поводом терористичког напада у Манчестеру.

amberrud

Британска полиција је саопштила да постоји довољно доказа да је експлозивна направа коју је носио Салман Абеди много софистикованија од бомбе са ексерима „кућне израде“. Пронађени су наиме детонатор који се активира са даљине као и остаци батерије јачине 12 волти. По свему судећи, експлозив је активиран са даљине па вероватно зато ISIS у свом саопштењу Селмана и не третира као самоубицу. Али истовремено америчке службе безбедности преко Њујорк тајмса пласирају причу и фотографије као „доказе“ да је детонатор, који је био повезан жицом са експлозивом, нападач држао у левој руци. Није јасно како је то могуће утврдити ако је тако моћна била та бомба. Таква методологија контрадикторних информација и стварања забуне у јавности се по правилу користи када се жели заметнути траг и да се скрене истрага на потпуно друге правце. Намеће се питање да ли су Британци на трагу нечег што Американци желе да спрече јер крајње је неуобичајена толика уплетеност америчких служби безбедности у један догађај као што је напад у Манчестеру.

ТЕРОРИЗАМ И ПОЛИТИКА

Британска влада је у почетку реаговала опрезно и уздржано, а онда је после 24 сата, очигледно под притиском са стране, подигла степен антитерористичке заштите на највиши ниво, што значи и ангажовање британске војске у градовима на заштити кључних објеката и саобраћајница. То је неопходно јер британска полиција није наоружана, изузев интревентних јединица које нису довољне за оваква искуства. Према тој процедури, предвиђено је ангажовање око 5.000 војника, што такође није много за 62 милиона становника Велике Британије. Ангажовано је, међутим, нешто око 3.000 војника од којих су многи у цивилној одећи. И, као и увек, међу Британцима се оживљава питање како је могуће да се дешавају терористички напади у земљи са тако високом безбедносном културом и заштитом. Британске службе безбедности на територији Краљевства активно прате око 3.000 особа за које се сумња да су повезане са тероризмом и практично знају све шта раде и смерају. Али, као прво, не постоји апсолутна безбедност, то је једноставно немогуће.

Друго, не постоји терористичка организација, барем није постојала у досадашњој историји, иза које не стоји нека државна инфраструктура, само државе имају такве капацитете који могу да обезбеде логистику тероризму. То се зове синтетички тероризам. Ту се долази и до једног савременог проблема у систему безбедности пре свега Америке и Велике Британије. У тим земљама под изговором неолибералног модела „мале владе“ велики део система безбедности је приватизован, поверен је за махом државне паре разним приватним компанијама.

У тако разуђеном систему врло је тешко не само обезбедити синхронизован рад система безбедности него и успоставити контролу јер приватне компаније одговарају својим власницима, а не држави и грађанима. Ту цветају политичка корупција и злоуптреба. Те компаније су постале веома моћне, а управо их је генерисање страха од тероризма учинило моћним. На та кључна питања још нема ни реакције ни одговора.

mancesterterorizam02

Два дана после терористичког напада у Манчестеру НАТО је донео одлуку да се и он као савез укључи у борбу против ISIS и тероризма. Идеју је предводила управо Велика Британија, а под изговором да Лондон жели да НАТО покаже солидарност са Британијом. До сада је НАТО као савез одбијао да буде увучен у те операције. Другим речима, да ли терористички напад у Манчестеру има неке везе са намераваном променом досадашње позиције НАТО?

Тероризам је дакле увек политика, а цену својим животима плаћају они који гласају за политичаре који проводе у овом случају политику тероризма.

www.standard.rs/svet/37845-тероризам-у-манчестеру-или-чудно-понашање-американаца

-
Одбрана оптужених држављана Србије за тероризам у Црној Гори одбацила је наводе из оптужнице са образложењем да је она „неодржива и паушална“

 

 Братислав Дикић ,фото П.Милошевић

Братислав Дикић ,фото П.Милошевић

Одбрана оптужених држављана Србије за тероризам у Црној Гори одбацила је наводе из оптужнице са образложењем да је она „неодржива и паушална“, те да нема доказа су они на било који начин умешани у планирање терористичког напада у изборној ноћи прошле године у Црној Гори.

Одбрана је посебно спорним оценила то што је оптужница заснована на исказу сведока-сарадника тужилаштва Александра Синђелића кога је један од адвоката одбране Горан Петронијевић назвао „слободним сарадником безбедносне агенције“ и „инструираним сведоком“.

Одбрана је од суда тражила да, уколико оптужница буде прихваћена, она буде и допуњена.

Један од оптужених, пензионисани генерал српске Жандармерије Братислав Дикић је рекао да је он „жртва у овом предмету“.

„Сматрам да је оптужница против мене исконструисана и незаконита. Нисам учествовао ни у једној радњи која ми се ставља на терет „, рекао је Дикић.

Наводи да је он члан криминалне организације су, наглашава Дикић, произвољни и неутемељени.

„Не знам ни ко је био организатор, нити сам имао контак са било ким ко се помиње у оптужници“, рекао је Дикић, пренео је подгорички портал ЦдМ.

Дикић је рекао да је у поменуто време одлучио а дође у Црну Гору као припадник патриотског удружења.

„Нисам никога звао, нити планирао да водим било какву групу. Мислим да је мени повређена пресумпција невиности“, рекао је Дикић, истичући да не познаје никога од политичара из Демократског фронта.

Ново рочиште за контролу и потврђивање оптужнице окривљенима за случај покушаја тероризма почело је данас, без присуства лидера Демократског фронта Андрије Мандића и Милана Кнежевића и Мандићевог возача Михаила Чађеновића.

Претходно рочиште председник већа Драгоје Јовић одложио је на захтев адвоката оптужених како би се упознали са обимним материјалом садржаним у списима предмета.

Тужилац Саша Чађеновић је прочитао оптужницу у којој је навео да тужиласто поседује и доказе и исказе сведока сарадника за оптужбу.

Како је навео, на челу криминалне организације која је планирала да дестабилизује Црну Гору, изазове крвопролиће и насилно преузме власт, били су двојица руских држављана Едуард Шишмаков (Широков) и Владимир Попов.

Њима се на терет ставља кривично дело тероризам у покушају и припремање дела против уставног уређења и безбедности Црне Горе извршеног путем подстрекавања.

Осим њих, на списку оптужних су Предраг Богићевић, Немања Ристић, Милош Јовановић, Србољуб Ђорђевић, Кристина Христић, Бранка Милић, Милан Душић, Драган Максић.

Сви они се сумњиче да су помагали организаторима, али и да су починили кривично дело стварање криминалне организације.

Оптужни акт против окривљених написан је на 129 страна, предложено је саслушање једанаест сведока, а у овај документ уврштено је и већ девет правоснажних пресуда. Уколико оптужница буде потврђена, Тужилаштво је најавило, током судског поступка, презентовање чак 118 материјалних доказа и преслушавање 33 телефонска разговора снимљена мерама тајног надзора.

Извештај о вештачењу телефонске комуникације, документације из заплењених компјутера, коришћења друштвених мрежа и друге интернет комуникације садржан је у материјалу на више од 600 страница.

Уколико оптужница буде потврђена и дође до судског поступка, биће размотрене техничке могућности за директан ТВ пренос из суднице.

У сваком случају, транспарентност евентуалног суђења биће обезбеђена, како је у неколико наврата и најављивала председница Врховног суда Весна Меденица.

У судници је било шест оптужених који су већ скоро осам месеци у притвору.

Иначе, око зграде Вишег суда у Подгорици су биле предузете високе безбедносне мере.

www.novosti.rs/

Три скорашње информације су нас упозориле да се Балкан, на жалост и несрећу налази под претњом тероризма албанских екстремиста у покровитељству Организације уједињених нација (ОУН), односно у раљама класичног међународног тероризма. Најпре, београдске «Вечерње новости» (5. маја 2017), позивањем на изворе у безбедносним службама Републике Србије писале су да је око 800 наоружаних припадника албанске терористичке «Ослободилачке војске Косова» (ОВК) са простора квазидржаве државе «Косово» ушло у Македонију, као и да је Војнобезбедносна агенција пре неколико дана запленила на југу централне Србије (на подручју општина Прешево и Бујановац) већу количину оружја за које се претпоставља да је илегално требало да се транспортује у Македонију. Потом (8. маја), бивши шеф верификационе мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) на Косову и Метохији, Американац Вилијем Вокер је говорећи на свечаности 17 година од оснивања политичке странке Алијансе за будућност Косова, чији лидер је Рамуш Харадинај, изјавио да има пројекат за уједињење Албанаца – на Косову, Албанији и у дијаспори («Политика», Београд, 9. 5. 2017). Оваквом изјавом је заправо актуелизовао своју од раније показану ангажованост на остваривању погубног пројекта по мир и безбедност Балкана, познатом као «велика Албанија» и несумњиво, охрабрио Рамуша Харадинаја да још безобзирније запрети Србији. Наиме, Харадинај је у интервјуу за “косовску“ ТВ Рокум (12. 5.2017), између осталог, позвао званичнике ЕУ, САД и НАТО да притисну Србију и поручио да ће, уколико Србија не избрише Косово из Устава, проширити границе Косова тако што ће отети трећину Србије, све до Ниша.

Поменуте међусобно повезане информације представљају скроман узорак из огромног комплекса информација које јасно указују да се на привремено насилно отетом делу територије Србије (Косово и Метохија) под протекторатом ОУН испољава класичан међународни тероризам. Покровитељ овог тероризма је међународна заједница оличена у ОУН, а непосредни реализатори насиља албански верски ектремисти (исламисти), који, уколико хитно не буде искорењен, прети изазивању новог (трећег) балканског рата (први се догодио 1912, а други 1913. године). Пре презентовања релевантних чињеница о суштини овог актуелног међународног безбедносног проблема (тероризма), неопходно је указати на то да у теорији није довољно јасно одређено значења појма «међународни тероризам». У академској и енциклопедијској литератури под међународним тероризмом се углавном подразумева акт насиља који се одвија на територији две или више држава, када га реализују држављани две или више држава, када су објекти напада (непосредне жртве) власништво две или више држава, када нападнута вредност ужива међународну заштиту и слично.

Овакво одређење међународног тероризма, пре свега, одражава критеријум простора (место извођења напада) и пасивни субјекат (непосредна мета). Међутим, анализа насиља познатог као тероризам, указује на то да се као његов актер (носилац) појављује субјекат – недржавни или држава. То аргументовано потврђују међународни акти о тероризму и нарочито, кривично законодавство већине држава, у којем се као могући извршилац кривичног дела тероризма означава физичко лице, али при томе узима у обзир и одговорност колективитета којем припада извршилац (физичко лице) кривичног дела. Уважавањем критеријума активног субјекта (носиоца), тероризам се углавном разврстава на недржавни, државни и транснационални, чије правно и теоријско одређење није спорно и међународни тероризам, чије одређење је у приличној мери конфузно. Наиме, заједничке вредности и интереси међународне заједнице утврђени су Повељом ОУН, а тероризам није регистрован нити као међународна вредност нити као метод за остваривање њених циљева.

Насупрот томе, синтагма «међународни тероризам» указује на то да ОУН или нека међународна организација користи тероризам за остваривање неког политичког циља. Наравно, међународна заједница то не чини, осим у случају да неко злоупотреби ауторитет Савета безбедности ОУН или неке међународне организације за терористичко деловање. У том контексту, основано забринути због могућег наглог урушавања крхке стабилности Балкана, помињемо неке карактеристичне случајеве међународног тероризма ОЕБС-а (1998/99) и ОУН (2000, 2001, 2015 и 2017) против Републике Србије на простору и са простора њене Аутономне Покрајине Косово и Метохија.

Злоупотреба ОЕБС-а ради НАТО подршке албанским терористима. У 1998. години јавни и тајни инострани спонзори албанској терористичкој ОВК на Косову и Метохији, суочени са одсудном одбраном Србије и СР Југославије, више пута су покушавали да исценираним «масакрима», «масовним гробницама», хуманитарним катастрофама» и сличним манипулацијама убрзају решавање тзв. «албанског питања». Они су своју агресивну нетрпељивост нарочито испољили у јануару 1999. године. Као непосредан режисер, покретач и извршилац њихових намера јављао се шеф мисије ОЕБС-а на Косову Вилијем Вокер (Мисија ОЕБС-а за верификацију на Косову и Метохији је успостављена на основу Споразума између СР Југославије и ОЕБС-а 1. октобра 1998. године). Он је 16. јануара 1999. открио наводни масакр српских снага безбедности (дан раније) у селу Рачак.

Шта се стварно догодило у селу Рачак? У раним јутарњим сатима, 15. јануара 1999, специјална јединица полиције Србије извела је успешну операцију против терористичке банде ОВК јачине неколико десетина припадника предвођених Садиком Мујотом. Оружани сукоб са терористима трајао је до 14 часова, а посматрале су га све време две екипе верификатора ОЕБС-а, као и више страних новинара и сниматеља које су полицајци штитили од терориста. Одмах после полицијске акције на лицу места је дошао истражни тим Окружног суда у Приштини. Међутим, терористи су са околних висова непрекидно отварали ватру и онемогућавали увиђај. Пре мрака полиција се повукла из села. Наредног дана, 16. јануара, терористи су се вратили у Рачак и увиђај је обављен тек 18. јануара. Том приликом је установљено да су лешеви убијених по околним рововима и бункерима прикупљени у сеоској џамији. Обдукција лешева из Рачка показала је да није било никаквог масакра, а ту чињеницу је потврдила и екипа финских патолога, коју је предводила лекарка Хелена Ранта, на коју је Вокер вршио безобзиран притисак да напише лажан извештај. Упркос томе, Вокер је остао при лажима које је изнео. Он је 25. јануара изјавио у седишту ОЕБС-а у Бечу да је то био масакр, након чега су САД појачале војне претње против СРЈ. У том карактеристичном случају Вокер је на најгрубљи начин прекршио мандат, јер је споразумом била предвиђена сарадња Мисије ОЕБС-а и власти СРЈ, а он се понашао као гувернер, тужилац и пресудитељ у Србији у корист терористичке ОВК. Оваква злоупотреба ОЕБС-а од стране Вилијема Вокера ради подршке албанским терористима представљала је добар повод за агресију НАТО-а на СРЈ 24. марта 1999. године.

Терористичка ОВК постаје терористичка група ОУН. Агресија на СРЈ, коју је НАТО отпочео 24. марта 1999, окончана је 10. јуна те године, када је Савет безбедности ОУН усвојио Резолуцију број 1244, којом је инсталирана цивилна мисија ОУН на Косову (УНМИК), а Војнотехничким споразумом између НАТО и СРЈ, дан раније постигнутом у Куманову, договорено размештање војне мисије (КФОР). Тим споразумима је реализовано повлачење југословенске војске и српске полиције са Космета, од 10. до 20. јуна 1999. и договорено разоружавање припадника терористичке ОВК у наредном периоду.

Међутим, већ 21. јуна те године, командант КФОР-а Мајк Џексон (Британац) је грубо прекршио Резолуцију 1244, тако што је потписао тзв. изјаву о демилитаризацији и трансформацији ОВК, у периоду до 19. септембра, чиме је обезбедио да ОВК буде прихваћена као «легитимна војска» на том подручју. Наравно, албански терористи нису разоружани, нити спречавани у убијању српских цивила на Космету. Напротив, Уредбом шефа УНМИК-а Бернара Кушнера (Француз) 1999/8 од 20. септембра 1999. године терористичка ОВК је преименована у Косовски заштитни корпус (3.052 активних и 2.000 резервних припадника, организованих у шест регионалних јединица), чиме је још једанпут грубо прекршена Резолуција 1244. Тако су припадници терористичке ОВК, практично, постали службеници ОУН, односно терористичка групација ОУН, која ће у наредном периоду предузимати класичне облике међународног тероризма ван Космета.

Терористичка ОВК напада југ централне Србије. Војнотехничким споразумом између НАТО-а и СРЈ, договорено је успостављање копнене (ширине пет километара) и ваздушне (ширине 25 километара) зоне безбедности дуж административне границе Косова и Метохије, у којој нису могле да бораве јединице Војске Југославије, већ само полицијске снаге. Иако је мандат КФОР-а и УНМИК-а обухватао и онемогућавање преливања насиља терористичке ОВК изван Космета, ове мисије нису извршавале овај задатак. На тај начин су доприносиле разбуктавању албанског тероризма на југу централне Србије. На обим и учесталост њиховог насиља указује и то да су од 21. јуна 1999. до 20. новембра 2000. у Копненој зони безбедности (КЗБ) и дејством из ватреног оружја са Космета на циљеве у КЗБ извели 270 аката насиља (Екстремизам: напади, инциденти и оружане провокације у КЗБ, МУП Републике Србије – Информативна служба, Београд, 2000, стр. 59.87.). Стога, не изненађује то пто су 21. новембра 2000. године, са неколико терористичких група, јачине од 20-30 припадника, упали са Космета на подручје Прешева и Бујановца и у том синхронизованом нападу, убили четири и ранили 13 полицајаца. Пошто су им се прикључили локални терористи, запосели су делове територије општина Прешево, Бујановац и Медвеђа са које су систематски вршили нападе. Претња је елиминисана извођењем противтерористичке операције југословенских Здружених снага безбедности у периоду од 14. марта до 31. маја 2001. године. На жалост, овај случај типичног међународног тероризма, иза којег стоји ОУН, наравно злоупотребљена од НАТО-а који је командовао КФОР-ом, није озбиљно схваћен, што је охрабрило албанске терористе за напад на Македонију.

Терористичка ОВК/КЗК напада Македонију. Западни ментори албанских терориста против Србије, који су безобзирним кршењем Резолуције 1244 СБ ОУН обезбедили терористичкој ОВК статус међународног терористичког колективитета, наводно, чудили су се зашто су Албанци дигли побуну у Македонију у пролеће 2001. године («…У Вашингтону и Лондону и у канцеларилама НАТО-а и ОУН у Приштини свеприсутно је једно питање: јесмо ли створили монструма?», коментариао је британски «Гардијан», после избијања оружаног сукоба у Македонији средином марта 2001. године. Наиме, иако у Македонији је постојала албанска терористичка инфраструктура, «преко структура ОВК на Косову које и даље постоје унутар и изван КЗК-а организовали су се борци у Македонији и побринули за оружје. Главну кривицу за то су сносили Немци и САД-Американци, чији се сектори запоседања на Косову једини граниче с Македонијом» (Јирген Елзесер, Ратне лажи, Јасен, Београд, 2004, стр. 192.). Иначе, према процени Frankfurter Allgemeine Zeitung (10. 07. 2001), средином јула 2001. укупна снага ОВК у Македонији кретала се озмеђу 1.200 и 1.400 припадника.

Јиргенову оцену потврђују и многи македонски извори. «Око 16 часова у недељу неколико стотина припадника Косовског заштитног корпуса, дошли су од Кривеника на Косово у Дервенску клисуру и жестоко су напали македонске снаге безбедности у области Радуша», јавила је агенција МИА из Скопља 11. августа 2001. године. Реч је о терористичком нападу два дана пре потписивања Охридског мировног споразума којим су македонци принуђени да капитулирају пред албанским терористима, наравно уз «посредовање» НАТО-а. Многи припадници ОВК, потом КЗК имали су командну улогу у албанској терористичкој Ослободилачкој националној армији (ОНА) током побуне у Македонији (Бабановски Иван, ОНА – терористичка паравојска у Македонији, ВЕДА, Скопље, 2002, стр. 245 – 267). Тако, на пример, шеф генералштаба ОНА Гзим Острени, пре ове дужности, био је инструктор ОВК у једном кампу у Албанији и потом командант једне регионалне команде КЗК. Поводом савезништва терориста ОВК/КЗК/ОНА и америчког контингента КФОР-а, након извлачења опкољених 320 албанских терориста из Арачинова, недалеко од Скопља (око 80 војника КФОР је крајем јуна ушло у Арачиново са 15 аутобуса, 3 камиона и 16 борбених возила и евакуисали су терористе на Космет), потпарол македонске владе Антонио Милошовски, на конференцији за новинаре 23 јула, изјавио је: «НАТО је велики пријатељ наших непријатеља» (Бабановски,И.: исто, стр. 89.). Међутим, најупечатљивију идентификацију међународног тероризма је установио председник тадашње македонске владе (Георгијевски) у писму упућеном генералном секретару ОУН Кофију Анану: «Екселенцијо, ово је до сада беспримеран случај у међународној политици: једну суверену земљу напада агресор који оперише из протектората ОУН» («Spiegel», 36/2001).

Упад албанских терориста с Космета у Македонију. 9. маја 2015. године, док је председник Македоније Ђорђи Иванов боравио у Москви на обележавању шесдесетогодишњице победе над фашизмом, македонска полиција је започела опсежну операцију против четрдесеточлане албанске терористичке групе у Куманову. У жестоком дводневном окршају страдало је осам и рањено 37 македонских полицајаца. Убијено је 14 и ухапшена два терориста обучених у униформе с ознакама ОВК. «Полиција се суочила с најопаснијом терористичком групом која је некада дејствовала у региону», рекао је на конференцији за новинаре портпарол МУП-а Иво Котевски («Политика», Београд, 11. 05. 2015) и још казао: «За велики број њених чланова биле су расписане међународне потернице за извршена кривична дела, а лидери групе били су петорица “косовских“ држављана (Албанци) који су познати по томе што су формирали паравојне структуре у региону».

Убацивање ове албанске терористичке групе у Македонију са простора квазидржаве «Косово», између сталог, представља класичан случај међународног тероризма ради изазивања етничког оружаног сукоба у Македонији и дестабилизације региона. С тим у вези, посебно треба имати на уму то да су међународне мисије на Косову и Метохији (УНМИК, КФОР и ЕУЛЕКС), у најблажој форми речено – нечињењем допринеле извођењу овог терористичког напада, несумњиво ради провере услова за актуелизовање пројекта «Велика Албанија» и сузбијања руског утицаја на Балкану (Руски спољнополитички аналитичар Андреј Корибко, у тексту под називом «Припреме за ратни поход ка Великој Албанији», на порталу Sputniknews.com, констатовао је да је разлог овог напада изазивање хаоса који ће онемогућити да Македонија буде учесник неких веома важних пројеката, као што је, на пример, гасовод «Турски ток»).

Размотрен скроман узорак случајева огољеног међународног теоризма ипак омогућава да се реално и ваљано схвати колико је велика опасност од повлађивања (дела) међународне заједнице тероризму албанских екстремиста по безбедност Балкана. Недавни, наизглед одвојени а у суштини договорни јавни иступи (претње) албанских лидера, посебно тандема Вокер-Харадинај, треба да представљају сигнал за ревносно ангажовање СБ ОУН ради потпуног сузбијања албанског тероризма. У супротном, изгледан је трећи балкански рат, који ће несумњиво имати последице и на међународни мир и безбедност.

-

Сирија је осудила напад коалиционих снага предвођених САД на провладине снаге на истоку земље, поручивши да тиме неће бити „застрашени“. Из Русије порука да удари на провладине снаге представљају кршење сиријског суверенитета.

Амерички авиони су у четвртак гађали конвој провладиних снага који се кретао ка гарнизону у близини границе с Јорданом.

Ваздушни напад у Сирији (архивска фотографија)

Ваздушни напад у Сирији (архивска фотографија)

„Овај дрзак напад такозване међународне коалиције разоткрива лицемерство њихових претњи да се боре против тероризма“, пренела је сиријска државна телевизија речи неименованог војног извора, пренела је агенција АФП.

Како тврди, у нападу је убијено неколико војника и причињена је материјална штета.

Коалиција предвођена САД у саопштењу је навела да је погодила „прорежимске снаге… које су представљале претњу по САД и партнерске снаге“.

Заменик руског министра спољних послова Генадиј Гатилов изјавио је да је ваздушни напад Вашингтона на провладине снаге у Сирији „апсолутно неприхватљив“ и да представља кршење сиријског суверенитета.

Гатилов је истакао да амерички напад неће помоћи у напорима да се изнађе политичко решење за сукоб у Сирији, преноси Ројтерс.

Америчка војска извела је јуче ваздушни напад на милицију коју подржава сиријска влада, а која представља претњу по САД и сиријске борце који уживају америчку подршку на југу земље, рекли су амерички званичници британској агенцији.

Војни извор на страни сиријске владе изјавио је да је у том ваздушном удару погођена „једна од њихових војних тачака“, не наводећи детаље, јавила је сиријска државна телевизија.

У ваздушном нападу у четвртак касно увече убијено је неколико људи и нанета материјална штета, рекао је исти извор, истакавши да то омета напоре сиријске војске и њених савезника у борби против Исламске државе.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2740034/ostre-reakcije-damaska-i-moskve-na-napad-sad-na-sirijsku-vojsku.html

-
Министар безбједности БиХ Драган Мектић изјавио је данас у Сарајеву да у БиХ постоји на стотине особа евидентираних да су на неки начин повезане са тероризмом.
Натписи на саобораћајним знаковима (Фото: dnevnik.ba) -

Натписи на саобораћајним знаковима (Фото: dnevnik.ba)

Мектић је истакао да сва прича о радикализму и тероризму у БиХ мора бити транспарентна и доступна јавности и да се не смије „гурати под тепих“ јер у том случају може ескалирати.

„Не смијемо крити и чувати за себе информације о тероризму, већ подијелити са свим полицијским агенцијама и Европолом, како би Тужилаштво могло одмах интервенистати“, истакао је Мектић на састанку организованом поводом потписивања Споразума о упућивању официра за везу у Европол.

Потврдио је да је БиХ имала проблем са тероризмом, насилним екстремизмом, али да посљедњих година није имала терористичких аката и евидентираних одлазака на страна ратишта, али да се таква могућност не смије искључити.

Мектић је напоменуо да постоје многи пројекти и одобрена средства на рерадикализацију младих.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=253365

-
Њемачко тужилаштво саопштило је да је подигло оптужницу против сиријског избјеглице за припремање дјела насиља и због прикупљања материјала за прављење бомбе за напад у Данској.
Полиција Њемачке - Фото: ТАНЈУГ

Полиција ЊемачкеФото: ТАНЈУГ

Тужилаштво у Штутгарту саопштило је да је код мушкарца нађено 17.000 шибица, пакет петарди, 17 батерија, шест воки-токија и два кухињска ножа када је ухапшен при покушају да оде у Данску.

Мушкарац, чије име није објављено, имао је 20 година када је ухапшен у новембру. Он је од тада у притвору.

Тужиоци тврде да је он планирао да употријеби тај материјал да направи бомбу и да је активира у гужви у Копенхагену, јавља АП.

Извор: Срна

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=253233

-

Више од 300 злочина повезаних с тероризмом спречено је на Северном Кавказу за последњих пет година и заплењено је око 6.000 тона експлозива, изјавио је помоћник секретара Савета безбедности Руске Федерације Алексеј Павлов.

вовременим мерама које су предузеле безбедносне и полицијске агенције спречено је више од 300 злочина повезаних са тероризмом за последњих пет година“, рекао је Павлов у интервјуу руским медијима поводом 25. годишњице оснивања тог савета.

Павлов је навео да је у оквиру специјалних мера и антитерористичких операција на Северном Кавказу у периоду од 2012. до 2016. елиминисано више од 1.200 екстремиста који су пружали оружани отпор, укључујући 201 вођу.

Павлов је рекао да је приведено укупно 3.600 екстремиста, а 304 припадника екстремистичких организација и њихових присталица успешно су убеђена да престану да се баве илегалним активностима.

„Детективским радом заплењено је више од 1.500 импровизованих експлозивних направа, 6.300 комада ситног наоружања и око 6.000 тона експлозива“, навео је Павлов.

Савета безбедности Руске Федерације Алексеј Павлов.

-

Владимир Фролов

Стручњаци за тероризам тврде, да је у Милану заједничка станица CIA и MI-6 за планирање операције насилног преузимања власти у БЈР Македонији, коју изводе шиптарски терористи!

Кодно име сложене операције је „Čarobnjak iz OZA“, њен краткорочни циљ је смена власти у БЈР Македонији, Р Српској и Србији, како би се неометано одвијао процес „спонтаног“ стварања „природне Албаније“!

Срби имају дугу традицију одбране слободе, она је почињала сваког Ђурђевдана, када су борци против тираније почињали своју практичну акцију, кодног имена „марш из наше куће“!

-

Драган Милашиновић

Хапшење Рамуша Харадинаја у Француској и све што се дешавало тим поводом личило је на једну велику политичку-правну фарсу која је, по ко зна који пут, доказала двојност међународних правних стандарда.  Та двојност некако се увек испољи на нашу штету, али српски политичари последњи су који на то могу да се жале, будући да су, по правилу, саучесници у тим процесима. Почело је оним укидањем пресуда лидерима НАТО-коалиције за ратни злочин, наставило амнестирањем свих албанских терориста из српских затвора и прихватањем да се одлучивање о Косову премести из ОУН у ЕУ, кулминирало суспендовањем Устава ради имплементације тзв. Бриселског споразума, а траје и даље.

Последњи пример такве двојности демонстрирао нам је будући српски председник, својим обраћањима за медије поводом случаја “Харадинај”. Прво, током председничке кампање, ширећи бирачима илузије да ће злочинац Харадинај бити изручен Србији, што је требало да га представи као чврстог националног Вођу. Затим, лошим глумљењем изненађења што се то није догодило и најзад својим кукавним одговором слободном Харадинају на наводне његове “претње”, у коме је истакао да он “Албанцима пружа руку, али неће злочинцима и силоватељима”. Из овога је сјајни Александар Павић у тексту Џабе се Дик Марти трудио”(1) исправно закључио да је Вучић практично већ амнестирао Тачија, са којим се руковао небројено пута. А како је Павић у аналитици далеко већи ауторитет него Вучић у политици морамо му веровати. И додати, да га је Вучић заправо амнестирао пуно раније, а сада само то објавио.

Да, заиста, шта ћемо са Тачијевом руком? Стиснули су му је прво Тадић, затим Дачић, а на крају и Вучић и Николић. А, да не буде да смо заборавили, Хашим Тачи је 11.07.1997. године, као члан Дреничке групе, у одсуству, осуђен на 10 година затвора због кривичног дела тероризма(2). Непосредно после пето-октобарског пуча, био је наводно најачи српски адаут за Хаг, а тадашњи министар правде, Владан Батић, назвао га је “највећим ратним злочинцем у Европи после Другог светског рата”.(3) Не Харадинаја, већ баш Тачија. Током јуна 2003. године, по српској Интерпол потерници, ухапшен је у Будимпешти, али је на интервенцију тадашњег Специјалног изасланика генералног секретара ОУН за Косово, Михаела Штајнера, уз неизбежно дошаптавање Хавијера Солане ослобођен после пар сати. Дакле, за разлику од Харадинаја, осумњиченог злочинца, Тачи је осуђени терориста! Но, Вучић се с њим не само рукује и преговара, већ му је и његова Српска листа, давањем кворума, практично омогућила избор за председника Косова! 

Вучић као да је заборавио и Агима Чекуа, који јеу периоду од 2003 до 2009. године чак четири пута хапшен и пуштан по српским Интерпол-потерницама.(4)

И зато логично је да питамо – У чему је разлика између Харадинаја, Чекуа и Тачија? И зашто је Тачијева рука прихватљива, а Харадинајева није? 

Објасни нам, председниче! Само не реци како никад ниси рекао да Тачи није злочинац. Рекла је то твоја пружена рука…

_____________________________________

  1. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/dzabe-se-dik-marti-trudio/
  2. www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=344735
  3. Исто
  4. www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=5426

-

КРЕМЉ: БИЛО РЕЧИ И О КООРДИНАЦИЈИ ДЕЈСТАВА ДВЕ ЗЕМЉЕ ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА

  • У ноћашњем телефонском разговору договорили се да се сретну у Хамбургу, у време самита Г-20, и да наставе контакте и наредних месеци
  • Шефови дипломатија РФ и САД, Сергеј Лавров и Рекс Тилерсон, добиће додатне инструкције и задатак да потраже модусе да се у Сирији учврсти прекид ратних дејстава и створе претпоставке за отпочињање „реалног политичког процеса у Сирији”

ПРЕДСЕДНИЦИ Русије и Сједињених Држава – Владимир Путин и Доналд Трамп – за време свог новог телефонског разговора размотрили су „низ актуелних питања”, пре свега „перспективу координације” дејстава две земље у борби против тероризма „у контексту сиријске кризе и заоштравања ситуације око Северне Кореје”.

Како је објављено у Кремљу, изјаснили су се и за „лични сусрет” у време одржавања самита G20 в Хамбургу.

Ради свега овога, шефови дипломатија РФ и САД, Сергеј Лавров и Рекс Тилерсон, добиће додатне инструкције и задатак да потраже модусе да се у Сирији учврсти прекид ратних дејстава и створе претпоставке за отпочињање „реалног политичког процеса у Сирији”.

Кремљ је нагласио да је Путин поводом ситуације на Корејском полуострву позвао на „суздражност и снижавање напетости” и да је понудио заједничко деловање дипломатија Москве и Вашингтона у интересу налажења „комплексног решења за корејски проблем”.

Путин и Трамп ће наставити телефонске контакте и наредних месеци.

Кремљ је оценио да је сам разговор имао „конструктивни карактер”.

Бела кућа је саопштила да су Трамп и Путин разговарали о „перспективи стварања зона безбедности у Сирији ради достизања стабилног мира”.

Објавила је такође да ће САД делегирати свог представника за четврту рунду међусиријских преговора у Астани (3. и 4. маја).

Незванично, то ће бити вд помоћника државног секретара Стјуарт Џонс.

fakti.org/globotpor/bela-kuca-tramp-i–putin-razgovarali-o-zonama-bezbednosti-u-siriji