субота, мај 26, 2018

Тагови Вести таговане са "Турски ток"

Турски ток

Русија свестрано анализира могућност прикључења држава Балкана инфраструктури гасовода „Турски ток“. Између осталог, једна од варијанти продужетка другог („извозног“) крака гасовода може постати магистрала која почиње на „тачки преузимања/пријема“ руског гаса на бугарско-турској граници. Крак би даље пролазио по територији Бугарске, Србије, Мађарске и Аустрије до кључног западно-европског дистрибутивног центра за гас у аустријском Баумгартену.

Према расположивим информацијама, управо таква маршрута се, по задатку ПАО „Газпром“, у овом тренутку разрађује са техничко-економске тачке гледишта у извођачкој компанији «НИИгазэкономика». Поред тога, та иста компанија изучава садашње стање гасно-транспортних мрежа горе наведених земаља по питању искоришћења већ постојеће инфраструктуре, у оквирима извозног продужетка гасовода „Турски ток“. [https://www.vedomosti.ru/newspaper/articles/2017/11/27/743132-vkrattse?utm_campaign]

Варијанта са прикључењем земаља Балкана у систем „Турског тока“ добија јасније обрисе на фону успешне реализације самог пројекта. Швајцарска компанија Allseas наставља са уградњом цеви у Црно море, у складу са првобитним графиком, а „Газпром“ је са своје стране донео одлуку у оквирима проширења инвестиционог програма да увећа капитална улагања на изградњу гасовода у 2017. години за 1 милијарду долара. Тако да се укупна вредност пројекта процењује на 7 милијарди долара.

Поред тога, расходи на реализацију пројекта „Турски ток“ представљају један од кључних тачака у инвестиционом програму „Газпрома“ за 2018. годину, који су без преседана – овде се планира улагање више од 1,2 трилиона рубаља (20 милијарди долара). [https://www.vedomosti.ru/business/articles/2017/11/22/742619-gazprom-investprogrammu?utm_campaign]

Инвестициони програм „Газпрома“ за 2017. годину износио је 1,13 трилиона рубаља.

„Са реализацијом пројекта „Турски ток“ Русија ће постати стратешки важан играч, који обезбеђује безбедност енергетског снабдевања како Турске, тако и земаља ЕУ. Због тога се наставља узајамна сарадња двеју земаља у трговини и енергетици – то је тако важна етапа са тачке гледишта формирања нових савеза, политичких институција и нових економских баланса у региону“ – веома исправно констатује турско издање Yeni Safak[http://www.yenisafak.com/yazarlar/erdaltanaskaragol/rusya-ile-yeniden-baslamak-2041099]

Оцењујући перспективе реализације пројекта „Турски ток“ и његових извозних могућности, треба имати у виду и постепени пораст извозних испорука самог „Газпрома“. „У овој години ми ћемо апсолутно сигурно поставити историјски рекорд испоруке гаса у Европу. Обими испорука, као што видимо, премашују 190 милијарди кубних метара“ – посведочио је председник Управног одбора ПАО „Газпром“ Алексеј Милер. [https://www.vedomosti.ru/business/articles/2017/10/17/738133-eksporta-gazpromu?utm_campaign]

„Газпром“ је суштински увећао испоруке гаса, па тако и потенцијалним потрошачима руског гаса преко система „Турски ток“ чији део већ пролази по дну Црног мора. Према подацима саме компаније, у периоду од 1. јануара до 15 новембра текуће године, увећање потражње за руским гасом демонстрирала су и тржишта на које је орјентисан гасовод „Турски ток“. Раст испорука гаса у Турску, у поређењу са истим периодом прошле године, износио је 21,7% (4,4 милијарди кубних метара гаса). Такав раст у Грчку износи 12,1%, Бугарску – 7,1%, Мађарску – 24,4%, Србију – 26,7%. Између осталог, у Србију је већ до 15. новембра било испоручено исто толико гаса колико за целу 2016. годину – 1,75 милијарди кубних метара гаса. [http://www.vestifinance.ru/articles/93925]

Истовремено расте и сопствена производња гаса у „Газпрому“. За девет месеци текуће године она је порасла за 19,1% у поређењу са три квартала 2016. године. [https://www.vedomosti.ru/newspaper/articles/2017/10/03/736236-vkrattse?utm_campaign]

На крају, још један, не мало важан моменат у контексту изградње гасовода „Турски ток“, представља позиција Европљана по питању противљења новим антируским санкцијама, које су објављене у Вашингтону почетком августа текуће године. Према признању Стејт департмента САД, Европска унија је организовала неколико рунди сусрета између представника Брисела и Вашингтона, по чијим резултатима је Стејт департмент пустио специјално „јавно упутство за примену санкција“, које предвиђа да ће се у „фокусу реализације“ санкцијских одредби налазити пројекти који су започети после 2. августа. „Погледајмо како је Конгрес написао тај члан закона: укључио је у њега очигледно истакнуту инструкцију да се консултује са савезницима Америке, установио је модалитет дозвољавања, но, не и обавезе увођења санкција, и на разјашњењу Стејт департмента, који практично говори да се постојећи пројекти изузимају испод санкција, може се претпоставити да те санкције неће бити искоришћене против постојећих (то јест започетих до 2. августа) пројеката“ – сведочи стручњак Atlantic Council, бивши старији саветник Управе за контролу за иностраним активима Министарства финансија САД (OFAC) Брајан О’Тул. [https://www.rbc.ru/economics/03/11/2017/59fc65959a794768ca764958]

У вези с тим треба истаћи да санкцијски притисак од стране САД и ЕУ објективно јача узајамну сарадњу Русије и Турске – пре свега у енергетској области. „Газпром је изразио забринутост да та одлука може негативно да утиче не само на даљу реализацију пројеката „Турски ток“ и „Северни ток – 2“, него и на обавезе повезане са опслуживањем дејствујућих пројеката „Северни ток – 1“ и „Плави ток“ – практично се солидарисало са руском реакцијом на нове санкције САД турско издање Hürriyet. [http://www.hurriyet.com.tr/yazarlar/unal-cevikoz/rusyanin-satranc-tahtasi-40654959]

Заједно с тим, у идеји продужетка извозног крака гасовода „Турски ток“ преко Балкана, у меридионалном правцу у правцу Баумгартена постоји озбиљан конкурент у виду пројекта ITGI Poseidon, који предвиђа широк пролаз гасовода од грчко-турске границе кроз Грчку и Јадранско море у Италију. У корист ове варијанте говори и стечено искуство узајамне сарадње Русије са Грчком и посебно Италијом у енергетској области – значи са две државе ЕУ, које се упркос свему традиционално изјашњавају за узајамну сарадњу са Москвом.

Тако да Србија и друге земље Балкана треба да пожуре са својим избором енергетске стратегије. У супротном, гас их може заобићи.

 

У својој заиста манијачкој тежњи ја супротстављању руским пројектима у области испорука гаса путем гасовода, Европска комисија не само да ставља под претњу енергетску безбедност Европе, него и подрива сопствени имиџ институција која је способна да поштује споразуме. Управо овако треба оцењивати покушаје Брисела не само да унесе хитне измене у „енергетском законодавству ЕУ, него и да указаним изменама да „обрнуту снагу“. А то више није само очигледно кршење насталих правних и бизнис процедура, него и практично отворени сигнал оним земљама које још само теже да постану чланице Европске уније – као, на пример, Србија. Смисао сигнала је јасан: у ЕУ делује примат (гео)политичке сврсисходности, у вези с чим грађани не треба да се уздају у правне процедуре, па чак ни на чисто економске разлоге.

Ужурбано припремање поправки европског законодавства од стране Европске комисије омогућиће јој да регулише све гасоводе којима гас стиже у Европу, па тако и морске. Документ мора да гарантује да ће се „основни принципи енергетског законодавства ЕУ… примењивати у односу на све гасоводе у трећим земљама и из њих, до границе јурисдикције ЕУ“ – саопштила је Европска комисија.

Те исправке је већ требало да потврди Европски парламент и Савет ЕУ. Циљ Европске комисије је – како истиче њен председник Жан-Клод Јункер – да успе да донесе исправке до краја 2018. године. Датум није случајно изабран. Ради се о тежњи да се руски „Газпром“ лиши права да управља извозним гасоводима „Северни ток – 2“ и „Турски ток“, који су у градњи. Поред тога, исправке Европске комисије могу се проширити чак и на гасовод „Северни ток“ који функционише још од 2011. године.

Трећи енергетски пакет који је донет 2009. године и који је и данас на снази, предвиђа поделу функција добављача и транзитера гаса, а такође и обезбеђује доступ цевима и трећим странама. Међутим, ова одредба се не односи на гасоводе који пролазе кроз неутралне воде. Сада Европска комисија намерава да, у суштини, једноставно дезавуише такав концепт.

Карактеристично је да је Брисел већ изјавио да ће важење законодавних исправки мимоићи пројекат изградње Транс-јадранског гасовода. Овај пројекат предвиђа изградњу гасовода из Турске, преко Грчке, Албаније и Јадранског мора, до северне Италије. [https://www.vedomosti.ru/business/articles/2017/11/09/741033-evrokomissiya-gazprom?utm_campaign]

„Европска комисија је предузела нови покушај да узме под своју контролу изградњу и експлоатацију планираног гасовода „Северни ток – 2“. Она жели да тај гасовод потчини европским правилима. У Немачкој то наилази на одлучно противљење“ – указује у вези с тим немачки часопис Handelsblatt и подвлачи да је у резултату иницијативе Европске комисије „спор између бриселског ресора и Немачке ступио у нову фазу“. „Северни ток – 2“ представља својеврсни пројекат приватног бизниса“ – подвлачи с тим у вези Штефан Каалферер, управник за послове федералног савеза енергетске и хидро привреде Немачке (BDEW). Према његовим речима, „сваки нови гасовод који допрема природни гас у Европу, постаје добро дело за поузданог произвођача гасом, зато је нова иницијатива Европске комисије несхватљива“.

„Русија већ сада испоручује 42% природног гаса који увози ЕУ, па је на тај начин најважнији добављач. Иза ње следе Норвешка са 34% и Алжир са 10%“ – подсећа немачко издање. [http://www.handelsblatt.com/my/politik/international/gasversorgung-neuer-angriff-auf-nord-stream-2/20555584.html?ticket=ST-263468-gYbpljaJRbaFpg7O1DVe-ap1]

„Урађено је веома мало за десет година у плану диверсификације гаса у Европу“ – потврђује Марк-Аатуан Ејл-Мазега, директор Центра за енергетику Француског института за међународне односе. Према његовим речима „Русија и даље игра кључну улогу у области испорука гаса у Европу“. Пројекат Nabucco, који је својевремено подигао велику ларму, требало је да замени ПАО „Газпром“ у коме је Азербејџан требало да буде у својству добављача, међутим, на крају се од њега одустало у корист скромнијег Транс-јадранског гасовода капацитета од 10 милијарди кубних метара гаса (наспрам 40-50 колико је предвиђано за «покојни» Nabucco)», – подсећа у вези с тим француско издање Les Echos. [https://www.lesechos.fr/monde/europe/030658661940-europe-limpossible-alternative-au-gaz-russe-2120772.php#jwcbMlgWyYjs5jtW.99]

О томе да грозничави маневри Европске комисије директно противрече економским интересима Европе, сведочи и деловање водећих енергетских компанија на континенту – које се залажу за реализацију руских пројеката и спремне су да активно учествују у њима. Између осталих, шеф компаније IGI Poseidon, Елио Руџери, изјавио је да ће у 2023. години бити могућа изградња гасовода-одвода од „Турског тока“ у Европу. Према његовим речима „коначно инвестиционо решење планирано је да се донесе крајем 2019. године“, а сама изградња ће трајати између три и четири године. У резултату ће бити створен интегрисани јужно-европски систем гасовода који уједињује Русију, Турску, Балкан и Италију. [https://www.vedomosti.ru/newspaper/articles/2017/11/09/741037-vkrattse?utm_campaign]

Прикључивање ка гасоводу „Турски ток“ у правцу Грчке и Италије, није једина варијанта даље маршруте проласка руског гаса. Још једна варијанта је довођење једне гране гасовода до Бугарске, са каснијим њеним транспортовањем по маршрути Србија, Мађарска-Аустрија. ПАО «Газпром» је већ потписао «возни ред» по развоју националних гасно-транспортних система са профилним министарствима Бугарске, Србије и Мађарске. Према информацијама којима располажемо, ова чињеница је изазвала додатну нервозну реакцију у Бриселу.

Треба подсетити да је Европска комисија не једном раније већ предузимала покушаје да спречи изградњу гасовода „Северни ток – 2“. Између осталог и лета текуће године она је замолила земље-чланице ЕУ за мандат да спроведе преговоре са Русијом, поводом стварања „посебних правних норми“ за овај пројекат. Међутим, правна служба тог самог Савета ЕУ, дошла је до закључка да нема никаквих правних основа за такав захтев.

 

-

ВУЧИЋ И ЕРДОГАН СЕ ДОГОВОРИЛИ О ФОРМИРАЊУ ВИСОКОГ ПОЛИТИЧКОГ САВЕТА ЗА САРАДЊУ

  • Александар ВУЧИЋ замолио Ердогана да позове приватнике из Турске да улажу у српске бање и изграде најмодерније капацитете, а као пример навео је Врањску бању и њене погодности. Открио је да ће сутра у Новом Пазару бити потписана још четири споразума и нагласио: „Србија осећа Турску као пријатеља. Ми јесмо пријатељска земља турском народу и држави. Тако смо се понашали и тако ћемо се понашати“
  • ЕРДОГАН: Желим да размена између наших земаља, која ће до краја 2017. бити 800 милиона, или нешто више, достигне три до пет милијарди долара. Надам се да ће преко гасовода Турски ток гас у што скорије време стићи у Србију. Министри који са њим бораве у дводневној посети Србији о гасоводу су и данас разговарали са српским званичницима
  • Министар Расим Љајић и потпредседник турске владе Фикри Ишик потписали су меморандум о сарадњи влада на рестаурацији хамама у тврђави Голубачки град

ПРЕДСЕДНИЦИ Србије и Турске Александар Вучић и Реџеп Тајип Ердоган потписали су данас у Београду заједничку декларацију о оснивању Високог политичког савета за сарадњу Србије и Турске, а представници две владе више споразума о сарадњи.

Србија и Турска потписале су више међудржавних споразума у области економије, трговине и инвестиција, међу којима је проширење споразума о слободној трговини из 2009. које су потписали министри трговине Србије и Турске Расим Љајић и Нихат Зајбекчи.

Проширење споразума о слободној трговини омогућиће Србији бесцарински извоз сунцокрета и говеђег меса.

Министар Љајић и потпредседник турске владе Фикри Ишик потписали су меморандум о сарадњи влада на рестаурацији хамама у тврђави Голубачки град.

Споразуме о сарадњи потписали су и министар пољопривреде Србије Бранислав Недимовић и Турске Вејсел Ероглу у области шумарства и вода.

Потпредседница владе Србије и министарка грађевине Зорана Михајловић потписала је са министром Мехметом Озхасекијем споразум о сарадњи у урбанизму.

Потписани су и писмо о намерама о јачању сарадње у области саобраћаја и инфраструктуре, програм сарадње у области образовања, меморандум о разумевању и сарадњи на реализацији рестаурације Бајракли џамије у Београду, као и парног купатила у Београду.

Потписано је и писмо о намерама у области енергетике.

Председник Србије изјавио је да су регионална стабилност и мир од највишег интереса за Србију и Турску.

Вучић је на конференцији за новинаре након састанка са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом у Београду рекао да је су разговарали о регионалној стабилности, а посебно о Босни и Херцеговини.

„Поновио сам принцепијалан став о поштовању територијалног интегритета БиХ и Републике Српске као ентитета унутар ње“, казао је Вучић.

Он је додао да је пренео колеги жељу Србије да гради добре односе са Бошњацима и да верује у подршку Турске.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да Србија осећа Турску као пријатеља, додајући да је веома задовољан што је данас потписано 12 споразума.

Вучић је казао да је задовољан што је потписана заједничка политичка декларација о оснивању Високог савета за сарадњу Србије и Турске, који ће имати састанак једном годишње.

„Сваке године ћемо имати један састанак. Једне године у Србији, једне у Турској. Министри ће у међувремену међусобно разговарати, доносити решења из својих области, обавештавати нас о томе, истовремено логистику и координацију ће преузети министарства спољних послова Србије и Турске“, рекао је Вучић.

Он је додао да ће сутра у Новом Пазару бити потписана још четири споразума.

„Уверен сам да ћемо у будућности градити све боље односе“, казао је Вучић и додао да је то „шеснаест садржином веома важних споразума за Србију“.

Вучић је казао да је са Ердоганом разговарао о инфраструктурним пројектима, као и о пројектима из области саобраћаја и туризма.

Навео је да су Турци „број један туристи у Србији“, додајући да број турских туриста из године у годину расте и да је од почетка 2017. године Србију посетило 71.000 Турака.

Вучић је замолио Ердогана да позове приватнике из Турске да улажу у српске бање и изграде најмодерније капацитете, а као пример навео је Врањску бању и њене погодности.

Вучић је рекао да је Србија била једна од првих земаља чији су званичници стали уз одбрану уставног и демократског поретка Турске, када је прошле године покушан пуч и војни удар.

„Званични органи Србије су међу првима реаговали и осудили тај покушај у неку руку највишег облика терористичког деловања. Дакле, стали на страну легално и легитимно изабраних органа Турске“, навео је Вучић.

Вучић рекао је да је Србија подржала Ердогана „не зато што је Србији нешто било потребно“, већ зато што је Србија сматрала да грађани само на изборима имају право да одлучују, а не насиљем или под утицајем страног фактора.

„У Србији никад нећете имати оне који ће правити пактове са противницима легално демократски изабраних органа у Турској“, рекао је Вучић и додао да се Србија увек недвосмислено противила бројним терористичким актима који су се догодили у Турској, сматрајући да се против те пошасти савременог доба треба заједно да се борити.

Вучић је више пута казао да му је част што је турски председник посетио Србију и захвалио на посети у своје и у име грађана.

„Србија осећа Турску као пријатеља. Ми јесмо пријатељска земља турском народу и држави. Тако смо се понашали и тако ћемо се понашати“, казао је Вучић.

Оценио је да ће односи две земље у будућности бити све бољи. Како је рекао, таква порука ће бити послата и у Новом Пазару, као што се шаље из Београда.

Посебно је нагласио: „Није ово 1389. година, како неки мисле, већ је ово 2017. година. Наши односи су важни за будућност Србије“.

Ердоган: Желимо трговинску размену од пет милијарди долара

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган изјавио је данас у Београду да је потребно увећати трговинску размену Турске и Србије, пошто она сада није на задовољавајућем нивоу.

„Обим трговине није на нивоу који желимо 800 милиона долара, до краја године можда милијарду долара“, рекао је Ердоган на конференцији за новинаре с председником Србије Александром Вучићем.

Он је додао да жели да та размена достигне три до пет милијарди долара.

Ердоган је изјавио и да се нада да ће преко гасовода Турски ток гас у што скорије време стићи у Србију. Ердоган је рекао да су министри који са њим бораве у дводневној посети Србији о гасоводу и данас разговарали са српским званичницима.

Турски ток је гасовод који пролази кроз црноморску регију, и преко турске територију ка Европи, рекао је Ердоган и додао да је у питању пројекат који се ради заједно са Русијом.

У том смислу, како је додао, руски председник Владимир Путин на пројекат неће гледати негативно.

Турски председник је, иначе, у ауторском тексту за „Политику“ указао да се у Београд некада улазило кроз Стамбол капију, а у Истанбул кроз Београдску и да је то симбол комшијског осећаја и без заједничке границе који се протеже из прошлости у будућност“.

Бета

fakti.org/serbian-point/srbija-i-turska-ce-restaurirati-bajrakli-dzamiju-i-sagraditi-parno-kupatilo-u-beogradu

Развој руско-мађарских односа последњих година, очигледно демонстрира да економски интереси и узајамна заинтересованост за јачањем националног суверенитета представљају важне факторе који утичу на спровођење државне политике чак и у условима супротстављања од стране Европске уније и других западних структура. Још једно сведочанство тога постали су резултати преговора у Будимпешти председника Русије Владимира Путина.

„Без обзира на све сложености, економска динамика ипак се побољшава“ – тако је руски лидер окарактерисао садашњу ситуацију у билатералним везама трговачко-економске области, уочи разговора са шефом владе Мађарске Виктором Орбаном. „Ако је прошле године код нас забележен пад у трговини, истина, не баш велики, скоро 9,5 процената, то је у првој половини ове године забележено више од 20 процената раста; према различитим рачуницама он може достићи чак и 27 процената“ – истакао је Владимир Путин: „Наши инвеститори и даље пројављују интерес према мађарској привреди – милијарду и по долара руских инвестиција. И ми радимо на нашим крупним пројектима, у том смислу и у области енергетике“. [http://kremlin.ru/events/president/news/55444]

Кључни руско-мађарски пројекат у овом тренутку је нуклеарна централа „Пакш“. Уговоре са мађарском страном на изградњи два нова енергетска блока за нуклеарну електрану, „Росатом“ је потписао у децембру 2014. године. Они предвиђају да указани енергетски блокови остану у власништву мађарске државе, а улагања руске стране износе отприлике 12,5 милијарди евра. У тој истој 2014. години Русија и Мађарска су потписале споразум о давању кредита од стране Русије у размери до 10 милијарди евра на доградњу нуклеарне електране. [www.vestifinance.ru/articles/90203]

Нуклеарна електрана „Пакш“ – једина је електрана у Мађарској са четири реактора ВВЭР-440. Њен први енергетски блок био је пуштен 1982. године. У овом тренутку удео електроенергије произведене на нуклеарној електрани, износи у структури енергетског баланса Мађарске отприлике 50%.

Карактеристично је да је Мађарска и пре потписивања докумената са Русијом размотрила перспективе учешћа „Росатома“ у изградњи петог и шестог енергетског блока нуклеарне електране „Пакш“ са руководством Европске уније. Према сведочењу Атиле Асоде, опуномоћеног представника владе Мађарске по питању проширења нуклеарне електране „Пакш“, током 2013. године Будимпешта је одвојено усагласила са ЕУ могућност реализације уговора са Русијом по том питању и подвукао да је у случају неопходности Мађарска спремна да предочи ЕУ сва потребна разјашњења.

Међутим, после почетка „рата санкцијама“ са Русијом, Брисел је предузео напоре без преседана како би се супротставио реализацији тог пројекта. Према сведочењу локалних медија, активну улогу у томе су играли Европска комисија и агенција ЕУ „Евратом“. У Европској комисији су изјављивали да руско-мађарски споразум о изградњи петог и шестог блока нуклеарне електране „Пакш“ „у садашњем облику не може бити одобрен“, а у кулоарима су објаснили своју позицију чисто политичким разлозима: јачање позиција Русије у енергетској области Мађарске може побудити Будимпешту да иступи против антируских санкција и чак да заблокира њихов продужетак. [http://nepszava.hu/cikk/1051710-brusszel-nem-titkosit]

Упркос свему, нису успели натерати Мађарску да одустане од пројекта. „Све што се тиче финансирања познатог пројекат „Пакш“ – оно је обезбеђено са 12 милијарди… У почетку следеће године радови могу почети већ на терену“ – потврдио је 28. августа у Будимпешти Владимир Путин.

Међутим, значај јачања узајамних веза Русије и Мађарске излази изван оквира стриктно билатералних односа и сведочи о нарастању унутрашњих противуречности у редовима ЕУ – у том смислу и међу њеним западним и источним деловима. У овом тренутку може се чак говорити о процесу формирања одељеног региона на пространству ЕУ, у саставу централне и источне Европе, на које се наслања и Балкан. Овај регион се све више орјентише не толико на Запад, колико на Исток – у том смислу и на Русију и Кину. Растући интерес на горе указане процесе пројављује и Турска – где су такође скренули пажњу на померања у расположењу источних Европљана и становника земаља Балкана.

„Данас, када се Турска недвосмислено одваја од Атлантика и окреће се Евроазији, на Балкану се такође дешавају важни геополитички догађаји“ – истиче између осталих турско издање Aydinlik Gazetesi и наставља: „Решења која су значила одговор на санкције које ЕУ примењује против Русије, са почетком украјинске кризе, председник Путин је предузео као професионални шахиста. Он је анулирао пројекат „Јужни ток“ који је требало да преноси руски гас у Бугарску кроз Црно море, и објавио да је нова маршрута – Турска“.

„Пројект „Турски ток“ је постао важан камен темељац у орјентацији Турске на Евроазију. Тај пројекат је директно утицао и на Балкан. Путин, који је у фебруару 2017. године посетио Мађарску, изјавио је о могућим испорукама природног гаса тој земљи путем гасовода „Турски ток“ и 5. јула је био потписан одговарајући споразум. Штавише, такође је био достигнут споразум о изградњи од стране Русије два нуклеарна реактора у Мађарској… Русија такође влада са 51% акција компаније Nuclear Power Alliance, створене у вези са изградњом нуклеарне електране у Чешкој. Као што је познато, Русија гради нуклеарку и у Турској», – напомиње издање Aydinlik Gazetesi.

Аналогно гледиште износи и познати амерички економиста Виљем Енгдаљ. Према његовом мишљењу „земље Источне Европе, пре свега Мађарска, Чешка и Бугарска, устремиле су своје погледе на страну Евроазије, углавном Русије и Кине“, а такође“ инвестиције које расту у тим земљама на Балкану у оквирима пројекта „новог пута свиле“ и других евро-азијских инфраструктурних мрежа“. Ове измене откривају „колосалне противуречности“ унутар ЕУ међу „атлантистима НАТО“ и „прагматичним земљама ЕУ“, које су заинтересоване за економски развој и безбедност својих земаља више него за заштиту САД као супердржаве, која се налази на ивици банкрота“ – уверен је Виљем Енгдаљ. [https://www.aydinlik.com.tr/turkiye-rusya-ve-yeni-balkan-jeopolitigi-ali-riza-tasdelen-kose-yazilari-agustos-2017]

Политика премијера Мађарске Виктора Орбана која је усмерена на заштиту државног суверенитета и очувања националног идентитета, заиста наилази на растуће непријатност у ЕУ. „Орбан хоће да раздели ЕУ“ – без пардона изјављује стручњак немачког друштва спољне политике (DGAP) Штефан Мајстер. [http://www.spiegel.de/politik/ausland/wladimir-putin-besucht-viktor-orban-in-budapest-treffen-sich-zwei-eu-feinde-a-1164837.html]

Међутим, у стварности управо руководство ЕУ својом спекулативном политиком, заснованом на фобијама и лажним вредностима, води курс ка подељености Европе. И то одлично схватају ти политичари у централној, источној и југо-источној Европи који су озбиљно узнемирени садашњошћу и будућношћу својих држава.

-

Пројекти „Турски ток“ и „Северни ток 2“ биће реализовани у року без обзира на нове санкције Русији које су усвојиле САД, изјавио је министар енергетике Русије Александар Новак Илустрација / Фото Д. Стојаковиц Илустрација / Фото Д. Стојаковиц

Пројекти „Турски ток“ и „Северни ток 2“ биће реализовани у року без обзира на нове санкције Русији које су усвојиле САД, изјавио је министар енергетике Русије Александар Новак. Он је истакао да је до сада по дну Црног мора постављено више од 170 километара цеви и да изградња морског дела гасовода „Турски ток“ тече по плану.
„Сви уговори који се тичу изградње гасовода ‘Турски ток’ закључени су, а изградња тече у пуној мери. Због тога сматрамо да ће пројекат бити реализован независно од тога какви се нормативно-правни акти или закони усвајају“, рекао је Новак у интервјуу телевизијском каналу „Росија 24“.Према његовим речима, нови гасовод ће диверсификовати испоруку гаса у Европу.

„Гаспром“ је изградњу гасовода започео 7. маја, а пројекат предвиђа постављање два крака укупног капацитета 31,5 милијарди кубних метара годишње.

План је да први крак гасовода проради 2018. године, а годину дана касније и други.

Када је реч о „Северном току 2“, много тога ће, како је рекао Новак, зависити од неодређености које постоје у закону и које захтевају разјашњење.

„Рачунајући на то да су европске земље заинтересоване за испоруке гаса из Русије и ‘Северним током 2’, имајући у виду да се повећава обим европске потражње и да пада обим њене производње, уверени смо да ће пројекат бити реализован у назначеном року“, навео је Новак.

Међународна агенција „Мудис“ (Moodys) прошле седмице је саопштила да види ризик од успоравања изградње „Северног тока 2“ и „Турског тока“ услед санкција САД, пре свега у смислу привлачења пројектног финансирања за реализацију балтичког пројекта.

www.novosti.rs/вести/планета.479.html:681545-Завршетак-Турског-тока-и-Северног-тока-2-у-року-без-обзира-на-санкције

Према информацијама којима располажемо, у скорије време ће даљи напори антируских санкција постати предмет нових дискусија у руководству ЕУ. Под изговором „обезбеђења јединства ЕУ“ и користећи у својству „методолошке основе“ санкцијски законски пројекат који је разматран у Сенату САД, Брисел покушава да натера све земље-чланице организације да се сагласе на даље подривање сарадње са Русијом. Акценат ће бити стављен на привлачење „санкцијском рату“ нових земаља – пре свега из региона Балкана. И прво место у одговарајућем списку заузима Србија – чије привлачење на њихову страну, антируске снаге у Европској унији изгледа сматрају „питањем части“.

Међутим, социјално-економски и финансијски подаци по појединим земљама региона централне и источне Европе сведоче о једном: антируска политика неизбежно доводи до губитака од више милијарди и до деградације националне привреде и спољне трговине. Као пример може послужити и таква земља, релативно стабилна на социјално-економском пољу, као што је Мађарска.

За Мађарску астрономска сума у износу од 6,7 милијарди евра већ представља губитак националне економије као резултат „санкцијског рата“ Брисела против Москве. За тај период – од 2014. године, Русија се са списка трговачких партнера Мађарске спустила са другог на 14-то место. Међутим, још важније за мађарску социјално-економску ситуацију је то што је управо током 2014. године наступио прелом у динамици развоја националне економије. Док је Мађарска у том тренутку демонстрирала један од највећих показатеља темпа раста у Европи – 4% БНП, исти је већ у 2015. години пао на 3,1%, а 2016. године, према подацима Централне статистичке управе Мађарске, на 2% БНП. Ради компензације губитака од антируских санкција, Мађарској ће бити потребно „много година… ми смо у том периоду изгубили многе могућности и нама су потребне минимум три године да поново уђемо у форму“ – сведочи мађарски министар за економске везе са иностранством Петер Сијатро, који је допутовао у Москву ради учешћа у раду међувладине комисије за економска питања. „Са економске тачке гледишта санкције су се показале као неефикасне“ – истакао је он, имајући у виду економску штету за сопствену земљу. [www.vedomosti.ru/politics/characters/2017/07/05/709440-nalozhim-veto]

Узгред, и сам законски пројекат о пооштравању антируских санкција, који је представљен у Конгресу САД, такође је директно усмерен против интереса Европе – па тако и у области осигурања европске безбедности. „Тај законски пројекат је пре свега мотивисан унутарполитичким разлозима“ – истиче у вези с тим Кирстен Вестфаљ, стручњак по питањима енергетике немачког фонда „Наука и политика“: „Реч је била о томе да се обузда председник Доналд Трамп. Он се већ налази под јаким притиском, сада он има још мању слободу дејствовања да крене у сусрет руским интересима. Мене узнемирава што су у тој одлуци Сената санкције против Русије повезане са санкцијама против Ирана. Казне ће се такође односити и на европске фирме, то јест, на фирме из земаља које сарађују са САД. У том пројекту се отворено говори о радним местима у САД и о америчким економским интересима“. [www.spiegel.de/wirtschaft/unternehmen/nord-stream-wie-die-usa-gegen-die-ostseepipeline-kaempfen-a-1154901.html]

Енергетска безбедност – то је управо она област узајамног деловања са Русијом у којој се антируски курс Брисела посебно деструктивно пројављује и то са тачке гледишта интереса европских земаља. И уопште није случајно што у овом тренутку земље централне и источне Европе, без обзира на моћан притисак од стране Европске комисије, полажу основне наде у овој области на продубљавање партнерства са Москвом – у том смислу у контексту прикључења инфраструктури руских гасовода. Према подацима извора из пословних кругова, мађарска влада је већ постигла прелиминарни договор са руским ПАО „Газпром“ о наставку гасовода „Турски ток“ преко Бугарске и Србије у Мађарску. То мора да се догоди до краја 2019. године – то јест, до момента када ће прорадити и друга „извозна“ грана гасовода, која доводи гас до дистрибутивног центра на граници Турске и Грчке. Према речима Петра Сијарта, ова маршрута је „реалнија“ него маршрута преко Румуније или Хрватске. [http://www.vestifinance.ru/articles/87739]

Претпоставља се да ће Мађарска кроз гасовод „Турски ток“ добијати око 8 милијарди кубних метара гаса годишње – другим речима, земља ће моћи да повећа увоз руског гаса за 30%. Током 2016. године, извоз руског гаса у ту земљу је износио 5,7 милијарди кубних метара. [www.vedomosti.ru/business/articles/2017/07/06/711142-turetskii-potok-prodlen]

У оквирима радног сусрета који је одржан у Москви 5. јула, између председника Управе ПАО „Газпром“ Алексеја Милера и Петера Сијарта, две земље су између осталог потписале и енергетски „ред вожње“. Документ предвиђа испуњење „низа догађаја усмерених на развој гасно-транспортног система Мађарске“. Пред тога, у присуству Алексеја Милера и Петера Сијарта био је потписан Меморандум о узајамним односима између ООО «Газпром экспорт» и мађарске компаније Hungarian Gas Trade Ltd, којим су прецизиране намере Москве и Будимпеште о наставку дугорочне сарадње у области доставки руског гаса у Мађарску. [www.gazprom.ru/press/news/2017/july/article340616/]

Прикључење Мађарске инфраструктурним пројектима гасовода „Турски ток“ имаће кључно значење и за балканске земље – у првом реду Србију. То ће дозволити Београду да повећа своју тежину на регионалној „енергетској карти“ и добије допунске енергетске и финансијске могућности на плану куповине и транзита руског гаса. Међутим, Београду и Будимпешти ће за то бити потребно да издрже притисак од стране Брисела и оних политичких кругова у Вашингтону које никако не задовољавају ни политичка ни економска узајамна делатност европских земаља са Русијом.

-

Драган Милашиновић

Председник Србије, Александар Вучић, допутовао је у Истанбул, где ће учествовати у раду 22. Светског нафтног конгреса, највећег енергетског скупа ове године у свету, који је окупио више од 6.000 делегата, 50 министара и око 25.000 посетилаца Светске нафтне изложбе. Званични мото скупа је „Moстови наше енергетске будућности“, а разматраће се горућа глобална економска и геополитичка питања, као и проблематика снабдевања нафтом и гасом.

Ово је први светски скуп који се организује у Турској, након неуспелог покушаја државног удара и репресивних мера које је, након тога, против политичких неистомишљеника преизео турски председник Реџеп Таип Ердоган.

Председник Вучић говориће на председничком панелу, за који влада највеће интересовање и на коме ће, поред домаћина Ердогана и Вучића говорити и председник Азербејџана Илхам Алијев, премијер Албаније Еди Рама, и Бугарске Бојко Борисов. 

Без обзира што ће имати радни састанак са председником Ердоганом са којим ће разговарати о проширењу билатералне сарадње Србије и Турске на свим нивоима, а посебно економском, који је у 2016. години имао раст од 13,7% (1), а тај тренд настављен је и у првој половини ове године, најважнији део Вучићеве посете биће разговори о месту Србије у пројекту “Турски ток”, након појаве идеје да се из њега издвоји крак који ће преко Бугарске и Србије доћи до Мађарске. 

Подвукавши да је питање енергетске безбедности за Србију једно од кључних Вучић је о новим могућностима изјавио следеће:

“Руси раде Турски ток и они преломе цевовод близу турско-бугарске границе и он иде ка Истанбулу и највећим турским градовима. Раније је била идеја да се даље иде кроз Турску, Грчку, Македонију и Србију. Данас постоји још реалнија идеја пошто Бугари праве Европски центар за примање гаса са различитих страна. А највећим делом је то руски гас”.(2)

У том смислу, поред сусрета са Ердоганом, биће јако важан и његов разговор са премијером Бугарске, Бојком Борисовим, као и њихов могући кратки трипартитни сусрет.

Но, Вучић као да није превелики оптимиста. „Волим мање да говорим о томе од пријатеља из Мађарске, да се мање радујемо унапред”,(3) напоменуо је пред свој пут за Турску.

Не знам само да ли то долази од сумње да Ердоган тешко може бити човек од поверења за руске идеје, или зато што зна да му у Влади седи највећи противник руског гаса на Балкану, Зорана Михајловић, а води је њена посестрима по “Ист-Вест-Бриџу”, Ана Брнабић. 

____________________________________

  1. www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2798280/vucic-u-istanbulu-sve-oci-uprte-u-turski-tok.html
  2. www.politika.rs/scc/clanak/384575/Vucic-doputovao-u-Tursku
  3. Исто

-

Пролазак гасовода Турски ток преко територије Србије, све је извеснији пошто су мађарске власти и руски Гаспром потписали споразум о продужетку крака тог гасовода

Пролазак гасовода Турски ток преко територије Србије, који председник Александар Вучић сматра највећом развојном шансом Србије, све је извеснији, пошто су мађарске власти и руски Гаспром потписали споразум о продужетку крака тог гасовода преко територије Бугарске и Србије до Мађарске.

Председник Удружења за гас Србије Војислав Вулетић указује да би наша земља од тога „имала изванредне бенефите“.

„Нови гасовод за транспорт природног гаса до Мађарске би требало да буде завршен до краја 2019, а Србија и Бугарска су већ потписале споразуме потребне за отпочињање планова за гасовод“, изјавио је мађарски министар иностраних послова Петер Сијарто.

Председник Вучић је пре пар дана изјавио да је „на столу“ предлог да Турски ток пролази кроз Бугарску до Србије, што је, како је оценио, највећа развојна шанса Србије.

Вучић је рекао да је, након неуспеха са Јужним током, за Србију од кључног значаја нови договор, о чему је, како каже, разговарао и са директором Гаспрома Алексејом Милером и са бугарским премијером Бојком Борисовим.

„Дакле, Руси раде Турски ток и они преломе цевовод близу турско-бугарске границе и он иде ка Истанбулу и највећим турским градовима. Раније је била идеја да се даље иде кроз Турску, Грчку, Македонију и Србију. Данас постоји још реалнија идеја пошто Бугари праве Европски центар за примање гаса са разлицитих страна. А највећим делом је то руски гас“, рекао је Вучић.

Према његовим речима, Бугари су нашли мудро решење, за које, како верује, имају подршку и Немачке.

Србија би у том случају преузела гас на граници са Бугаском и зато би морала да сагради гасовод, сама или, на пример, уз помоћ Русије, што би било лакше, додаје Вучић.

„Дакле, на граници примимо 9,8 милијарди кубних метара гаса. Ми смо транзитна земља, али од нас иду кракови ка Републици Српској, Босни и Херцеговини, Приштини, Хрватској и добијамо транзитне таксе. Сваки гасовод који пролази кроз Србију нама одговара, али ово је најбоља варијанта. Ово је велика развојна шанса за нашу државу, економију, индустрију. Комплетну гасну мрежу бисмо изградили,“ рекао је он.

Председник Удружења за гас Србије Војислав Вулетић је у изјави за Тањуг рекао да би Србија имала изванредне бенефите од проласка Турског тока кроз Србију, која, као и цела јужна Европа, по његовим речима, нема алтернативу руском гасу.

„Све приче о гасоводу из Америке којим би требало да дође течни гас и о доласку гаса из Авганистана су само лепе приче, јер гаса једино у овом тренутку има у Русији и земљама бившег Совјетског савеза“, рекао је Вулетић.

Саговорник Тањуга је свој став илустровао чињеницом да је до сада стигао само по један танкер америчког гаса у Естонију, Пољску и Португалију, и како каже више ниједан.

„А знате због чега? Због тога што Американци немају постројење за превођење гаса из гасовитог у течно стање. НЈихови капацитети су тако мали да могу да пошаљу по један танкер у три, четири или пет месеци у једну од ових земаља. Цела та прича око америчког течног гаса је врло лепа прича, али је апсолутно неостварива из техничких разлога“, закључио је Вулетић.

Он је указао да би од проласка гасовода преко наше територије, земља имала велике бенефите, а нарочито у виду транзитних такси, које су биле процењене на око 500-600 хиљада долара годишње да је дошло до реализације гасовода Јужни ток.

„Одржавање тог гасовода би годишње запошљавало негде око 1.000-2.000 људи. Све у свему, мислим да је то био један од најбољих развојних пројеката Србије, јер не само што нам енергија дође у двориште, него истовремено имамо користи и од транзита преко наше територије“, навео је он.

Вулетић је, међутим, мишљења да би Србији у овом тренутку била потребна помоћ Гаспрома у изградњи гасовода.

„Сумњам да ми у овом тренутку имамо толико средстава колико би требало да се изгради, по причама, за неких 10-12 милијарди кубика гаса транзита. То је велики гасовод, великог пречника и са великом ценом, и мислим да, ако нам Гаспром не би помогао, у тој ситуацији тешко да бисмо могли то сами да урадимо“, навео је он.

Капацитети подземног складишта гаса „Банатски двор“ ће, према меморандуму који су потписали директори Гаспрома и Србијагаса прошлог месеца, бити повећани са садашњих 450 на 750 милиона кубних метара.

Прва линија гасовода Турски ток, која ће снабдевати гасом само Турску, биће завршена у марту 2018. године, док би друга, испод Црног мора за допремање руског гаса до јужне и југоисточне Европе, требало да буде завршена у 2019. години, најавили су представници руског Гаспрома.

Сваки крак гасовода це имати капацитет од по 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње, а укупна вредност пројекта је процењена на 11,4 милијарде евра. Гаспромове инвестиције у овај пројекат би ове године требало да достигну 41,92 милијарде рубаља (722 милиона долара).

www.novosti.rs/

-

Руски председник Владимир Путин присуствовао је данас почетку полагања подморског гасовода „Турски ток“, који би требало да снабдева и Европску унију гасом.

То је и симболичан пројекат помирења Москве и Анкаре.

 

Путин је почетак радова на обали Црног мора пратио с брода који полаже цеви до два километра дубине.

По плану, предвиђа се изградња два крака капацитета од по 15,75 милијарди кубних метара гаса, који ће чинити тај гасовод испод Црног мора.

Намера је да се појача испорука руског гаса Турској, али и да Турска постане транзитна земља ка Европској унији уместо Украјине.

Пројекат је представљен јавности крајем 2014. године, у јеку украјинске кризе, истовремено када је Русија одустала од пројекта гасовода Јужни ток који је требало да иде преко Црног мора и Бугарске, а који је блокирала Европска унија.

Турски ток је одлаган због тога што није постигнут договор с турском владом и затим је суспендован због дипломатске кризе настале када је турска авијација оборила руски бомбардер изнад сиријско-турске границе у новембру 2015.

Поново је покренут прошлог лета после помирења руског председника Владимира Путина и његовог турског колеге Реџепа Тајипа Ердогана.

(Бета, АФП)

91.222.7.145/hronika/rusija-pocela-polaganje-podmorskog-gasovoda-turski-tok.html

-
РУСКИ ПРЕМИЈЕР КАТЕГОРИЧАН: ОВО НИЈЕ ПОЛИТИЧКИ ПРОЈЕКАТ – НИШТА НЕЋЕМО НАМЕТАТИ ЕУ

        РУСКИ премијер Дмитриј Медведев изјавио је да Москва нема намеру да Европској унији намеће гасовод Турски ток.

        Открио је да Москва преговара са Грчком и Бугарском о тачки где би тај гасовод „ушао у Европу“. Додао је постоји и могућност да се Турском току прикључе и друге земље, али и одмах нагласио да „реализација планова на територији ЕУ зависи од њених одлука“.

        Медведев је нагласио да је полагање цеви за подморски део будућег гасовода већ почело и да ће бити дугачак нешто мање од 1.000 километара. А да ће потом уследити градња 200 километар гасовода преко територије Турске.

        Медведев је – наступивши на самиту Црноморске економске сарадње у Истанбулу – подсетио да ће Турски ток имати две цеви: да ће један снабдевати Турску, а други – Европу.

        Вративши се још једном на преговоре са Грчком и Бугарском о „тачки“, руски премијер је истакао да се преговара и са неким другим земљама и додао:

        „Самим тим, и развој ситуације може бити донекле друкчији“.

        Медведев је, иначе, поново указао да Турски ток није политички пројекат већ „чисто економски“.

        „Зато подвлачим да ће европске државе саме решавати које ће планове реализовати на својим територијама. Ми се никоме поводом Турског тока нећемо наметати. Полазимо од тога да је то пројекат који је и у њиховом интересу“.

        „Газпром“ је градњу подморског дела гасовода започео 7. маја.

        Капацитет сваког његовог крака је 15,75 кубних метара гаса годишње.

        Треба да буде потпуно готово до краја 2019. године.

fakti.org/rossiya/medvedev-o-tacki-izlaska-turskog-toka-na-tlo-eu-pregovaramo-sa-grckom-i-bugarskom