петак, новембар 24, 2017

Тагови Вести таговане са "услови"

услови

-

БЕОГРАД – Старосна граница за одлазак у пензију за жене подиже се од данас за шест месеци, предвиђено је новим одредбама о условима за одлазак у старосну пензију. То значи да ће у 2017. години жене одлазити у пензију са навршеном 61 годином и шест месеци и најмање 15 година стажа осигурања.

 Илустрација

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) саопштио је раније да ће се услови за пензионисање жена који се односе на године живота постепено ће се померати до 2032. године, када ће жене у пуну старосну пензију одлазити са навршених 65 година живота, док за мушкарце важе исти услови, односно 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.

Мушкарци и жене могу да остваре право на старосну пензију са навршених 45 година стажа, без обзира на године старости.

Мушкарцима ће од данас за превремени одлазак у пензију бити потребни 40 година стажа осигурања и најмање 56 година и четири месеца живота, а женама 37 година и шест месеци стажа и најмање 55 година и осам месеци живота.

Пензија се у случају превременог одласка трајно умањује за 0,34 одсто за сваки месец пре навршених година живота предвиђених за стицање права на пуну старосну пензију у тој календарској години.

ПИО наводи да укупно умањење пензије у случају превременог одласка може износити 20,4 одсто.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:642660-%D0%9E%D0%B4-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B7%D0%B0-%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA-%D1%83-%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%83-%D0%B0-%D0%B5%D0%B2%D0%BE-%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8

-
ПУТИН ОБАМИ БАЦИО РУКАВИЦУ У ЛИЦЕ И ПОСТАВИО УСЛОВЕ КОЈИ СУ НЕИСПУЊИВИ

  • Руски лидер је САД поводом споразума о плутонијуму поставио апсолутно ултимативне захтеве који се ни под каквим условима не могу испунити јер би то за Американце било – политичко самоубиство
  • Ми смо 24 године себе признавали побеђенима у „хладном рату“ и живели смо не дижући главе. Било је: „Да, господине! Ми смо партнери, господине! Наши западни партнери…“ А сада смо се, сматрајте, побунили. „Хладни рат“ је почео!

          Пише: Владислав ШУРИГИН

          СВИ су се бавили и баве се суспензијом споразума са Американцима о утилизацији плутонијума, али су многи испустили из вида главно. А главно је: да је Путин САД поставио апсолутно ултимативне захтеве које они (Американци) ни под каквим условима не могу испунити.

          Да подсетим:

          – Русија тражи смањивање америчког војног контигента у земљама НАТО до нивоа из 2000. године;

           – одустајање Сједињених Држава од политике према Русији „која није пријатељска“;

          – укидање „закона Магнитског“;

          – укидање санкција које су САД увеле против Русије, са надокнадом штете, како од самих америчких санкција, тако и од контрасанкција које је Москва морала да уведе (износ компензације није указан);

          – достављање Москви јасног плана неповратне утилизације плутонијума.

          Више је него јасно да би за САД испуњавање свега овога било равно – политичком самоубиству. Нема сумње да је Путин – постављајући све ове захтеве – одлично знао да они неће бити испуњени.

          А с обзиром на то, ово је фактички потпуни раскид чак жалосних остатака некада „партнерских“ односа са Сједињеним Државама. У најмању руку, док је Обамина администрација на власти.

          Ово је рукавица бачена Обами у лице! Ово је пљувачка презира на Обаминим лакираним ципелама.

          Ово је сахрањивање његовог имиџа „миротворца“ за који је – што је  потпуно несхватљиво успео да добије Нобела са којим је хтео да остане упамћен у светској историји.

          Ми смо 24 године себе признавали побеђенима у „хладном рату“ и живели смо не дижући главе. Било је: „Да, господине! Ми смо партнери, господине! Наши западни партнери…“

          А сада смо се, сматрајте, побунили.

          „Хладни рат“ је почео!

          А у њему заробљеника неће бити…

fakti.org/rossiya/medija-menju/poceo-je-novi-rusko-americki-hladni-rat-u-kojem-zarobljenika-nece-biti

-
ПРИШTИНA – Заменик косовског премиjера Бранимир Стоjановић и директор Kанцелариjе за заjеднице Иван Tомић упознали су данас помоћницу државног секретара СAД Викториjу Нуланд са условима у коjима живи српски народ на Kосову.

Kако jе наведено у саопштењу канцелариjе заменика косовског премиjера, посебан акценат приликом разговора стављен jе на проблем незапослености, а Стоjановић jе истакао важност стварања услова за отварање нових радних места.

На састанку jе разговарано о тренутноj политичкоj ситуациjи и Заjедници српских општина, а Нуланд се Стоjановићу и Tомићу захвалила на указаном гостопримству и пруженим информациjама.

извор: www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=257207

-
Хрватска листа захтева за отварање поглавља 23 и 24. Услови и статус жртава , као и питање несталих.

ХРВАТСКА је у финишу холандског председавања ЕУ дуплирала листу својих захтева, што је био главни разлог зашто пре два дана није дато зелено светло за отварање преговарачких поглаваља 23 и 24 са Србијом, сазнају „Новости“.

Према нашим изворима, уз већ позната три услова затражили су и покретање питања жртава ратних злочина, несталих особа и приступ тајним архивама. Ставке на којима Загреб сада инсистира, сазнајемо, досад се нису званично појављивале у расправи за усаглашену преговарачку позицију.

– Остале земље чланице нису могле са тим да се сложе, па је састанак Радне групе за проширење тако завршен без резултата – истиче извор „Новости“ из Европског савета.

Загреб је досад упорно инсистирао на три услова: пуна сарадња са Хашким трибуналом, укидање закона о универзалној јурисдикцији и већа права за хрватску мањину у Србији.

Упркос позивима из других држава чланица да се питања која треба да се реше билатерално не уносе у процес европских интеграција, Хрватска очигледно покушава да искористи цајтнот и да издејствује што више до 1. јула, када палицу председавајућег ЕУ формално преузима Словачка.

Наш извор наводи да Хрватска, суштински, једина и даље озбиљно кочи отварање преговарачких поглавља 23 и 24 са Србијом. Ту је и неколико других земаља, али њихова блокада је процедуралног карактера и не представља велику препреку.

Хрватски шеф дипломатије Миро Ковач, у изјави за „Новости“, није могао ни да потврди, ни да демантује да је Загреб додао захтеве:

– Ја о томе ништа не знам.

Ковач каже да је већина хрватских захтева прихваћена и укључена у платформу на којој ће се водити преговори:

– Треба усагласити још неке детаље и верујемо да ће то бити брзо. Још се преговара, о детаљима не могу да говорим. А, информација да Загреб тражи ратну одштету је чиста измишљотина.

НОВА ПРИЛИКА – СУТРА

И поред хрватске блокаде, холандско председништво, коме је стало да се поглавља отворе до краја њиховог председавања, покушаће до сутра евентуално нешто да промени, мада су изгледи за то веома мали.

извор: www.novosti.rs/вести/насловна/политика.393.html:612498-Загреб-тражи-и-тајне-архиве

-

Нови Сад, Београд – Готово неопажено у овдашњој јавности прошла је вест да је борд директора Међународног монетарног фонда (ММФ) одобрио трећу контролу програма са Србијом. Стекао се утисак да смо ревизију прошли глатко и да готово никаквих услова није било.

Тек када је ММФ пре неколико дана на свом сајту објавио Меморандум о економској политици, постало је јасно да је ово заправо била најтежа рунда преговора са фондом. Јер, Србија је морала да испуни чак пет услова пре него што је борд директора ММФ­а одобрио трећу ревизију.

Први и основни био је усвајање буџета за 2016. годину.
Такође, управо на инсистирање Фонда, Министарство финансија спремило је Нацрт закона о финансирању локалне самоуправе. Овим прописом приходи општина смањују се за осам милијарди, већ су израчунали незадовољни општинари.

Међутим, ММФ је остао на становишту да општинама, уместо досадашњих 80 одсто прихода од пореза на зараде, треба да остане 50 одсто. Јер, овај порез свуда у свету представља прилив централне, а не локалних каса, образложење је Фонда. Такође, ММФ се оштро противио изменама овог закона које су пре четири године ишле у обрнутом смеру.

На инсистирање тадашњег министра економије Млађана Динкића општински приходи од пореза на зараде повећани су са 40 на 80 одсто. ММФ је тада упозоравао да ће то направити рупу у републичком буџету, а да ће општинари средства, уместо за инвестиције, користити за ново запошљавање и повећање плата. Анализе Фискалног савета показују да је тако и било.

Зато је ММФ сада тражио да се поново успостави буџетска равнотежа. И управо је то био један од услова да борд одобри аранжман Србији нацрт овог прописа оде на јавну расправу.

Следећи захтев односио се на отпуштања. С озбиром на то да је држава, како је сама известила Фонд у званичној преписци, до краја септембра број запосених у јавном сектору смањила за свега 4.200 људи, ММФ је сада тражио да власт покаже већу одлучност када је о овом проблему реч. Захтевао је да влада усвоји документа на којима је прецизно наведено колико је прекобројних у ком ресору.

План је да се до краја ове године број запослених смањи за 14.500, а догодине за 20.000 људи. Свако одлагање отпуштања у овој, креаторе фискалне политике сачекаће у следећој години.

Још један од услова био је да се дефинишу јасни критерију за ангажовање независкне ревизорске куће која би требало да процени финансијску ситуацију у којој се „Србијагас“ налази, али и да предложи конкретне мере за финансијско реструктурирање.

На крају – један од услова био је и измена Закона о пољопривреди којим се смањују субвенције.

Тек сада је јасно на шта је мислио Џејмс Руф када је после завршене друге ревизије аранжмана из предострожности рекао да су најтежи задаци тек пред нама. Како сада ствари стоје, догодине ће бити још теже. Јер, влада после августовског поскупљења струје, сада треба да нађе начин да грађанима саопшти да их чека још једно. И то већ у мају 2016. године.

Струја поскупљује у 2016. и 2017.?

Меморандум о разумевању са Међународним монетарним фондом (ММФ) предвиђа смањење броја запослених у 2016. години Железницама Србије, Електропривреди Србије, Путевима Србије и Србијагасу, као и поскупљење струје у мају, док се оставља могућност повећања цене струје и у 2017. години, пише Политика.

Политика подсећа да је електрична енергија поскупела 1. августа за 12 одсто, а циљ је, пише у документу са ММФ, да се цена усклади са тржишном.

Од 1. јула 2016. године предвиђено је да се ЕПС трансформише у акционарско друштво, а предвиђено је и да се број запослених смањи за хиљаду људи.

Очекује се да број запослених у железници следеће године буде мањи за 2.800 људи, док се планови реконструкције Србијагаса и Путева Србије очекују следеће године.

РТВ-Фонет-Политика

www.vaseljenska.com/ekonomija/novi-uslovi-mmf-a-za-srbiju-otpustanje-u-javnom-sektoru-izmena-zakona-o-poljoprivredi-kojim-se-smanjuju-subvencije-poskupljenje-struje/