четвртак, април 19, 2018

Тагови Вести таговане са "усташа"

усташа

-
Портал index.hr пренео је да је у хрватском Викам спортском клубу у аустралијском граду Њукаслу одржано дружење у знак подршке склапању истополних бракова

 

 Facebook

                                                                                                                                                      Facebook

 

Портал index.hr пренео је да је у хрватском Викам спортском клубу у аустралијском граду Њукаслу одржано дружење у знак подршке склапању истополних бракова.

Index.hr као занимљивост наводи да су се активисти за истополне бракове дружили и размењивали мишљења о најављеном референдуму о истосполним браковима у Аустралији испод фотографија Фрање Туђмана, краљице Елизабете и Анте Павелића, а на зиду просторије је био видљив усташки грб.

На Фејсбук страници клуба, иначе, како наводи index.hr, пише како је Кроеишен Викам спортски клуб место у којем се може „добро провести време“ и „право место за породичну забаву“, те да изнајмљује своје просторије разним локалним удружењима.

www.novosti.rs

Данас, када београдски челници власти упорно понављају „неопходност вођења унутрашњег дијалога“ о модалитету решавања окупиране српске покрајине КиМ, на којој је шиптарска национална мањина насилно прогласила парадржаву уз помоћ NАТО и ЕU, заборавља се чињеница, да је пре 78 година београдска власт већ водила „унутрашњи дијалог“ о преуређењу државе, са катастрофалним последицама!

Британски покварењаци који су имали доминантан утицај на намесника кнеза Павла, упорно су покушавали да спрече самосталну политичку игру премијера Милана Стојадиновића, који је у тадашњим околностима југословенског окружења, покушао улогом економије да компензује отворене претензије суседа на југословенске територије.

Колико је био склом компромису у међународним односима, толико је био тврдог става за све сепаратистичке захтеве у самој држави,те га нарочито хрватски политичари нису трпели. Његов успешан економски опоравак Југославије после светске кризе, где се привредни потенцијал Србије размахао у пуној мери, хрватски сепаратисти су злонамерно тумачили као „великосрпски диктат у ком је хрватско господарство унакажено“, те су чак и „експертски елаборат“ сачинили, и њим около упорно махали у склопу захтева за решавање горућег „хрватског питања“.

Видећи своју шансу у подршци хрватским сепаратистима, британски прваци упорно су притискивали неодлучног кнеза Павла да се отараси тог „дрског“ Стојадиновића (који није дозвољавао да му они утичу на одлуке), како би најзад успешно решио горуће „хрватско питање“, тежећи притом да се они наметну као незаобилазан фактор у времену које долази.

Свесни чињенице да им прети нови светски рат, али и чињенице да они нису спремни за такав рат, сетили су се улоге српске војске на Солунском фронту, која је решила исход рата, упркос изразите британске опструкције на српску штету.

У главама лондонских планера, зачела се идеја о злоупотреби Југославије и Грчке као носилаца будућег „Солунског фронта“, где ће се усмерити немачко-талијанске трупе, осокољене успешном показном вежбом у Шпанији, демонстрацијом снаге свога модерног оружја.

Чињеницу да немачки нацисти и талијански фашисти који тада доминирају у Европи, памте Србима своје неостварене снове, покварењаци у Лондону покушавају да злоупотребе након свесног жртвовања Чехословачке републике, која им је беспоговорно веровала!

Југославија је тако остала без искреног савезника, који је квалитетним оружјем снабдевао њену војску, која је у суседству већ имала немачки Wermacht, расположен за нову лаку балканску шетњу до Солуна!
Занемарујући специфичности хрватско-српских односа на терену, где су насеља у некадашњој Војној крајини, деловима Славоније, Посавине, Срема и Барање, измешана ко леопардова кожа, србијански тајни преговарачи свесно и злонамерно су радили на укупну штету за српски народ, као целину. Вешти Хрвати, не штедећи на чашћавању и обећањима, водају их по клетима у Хрватском Загорју, а нишки трговац Драгиша Цветковић види само своју шансу за богаћење. Хрватски захтеви тако су вешто паковани, да заправо претварају унитарну државу устројену по француском моделу у две целине, које ће они наставити да системски разграђују.

Кнез Павле ће тек после тога кобног потеза, постати свестан да је преведен жедан преко воде, као то каже народна изрека!

Не само да је Стојадиновић уклоњен, већ је за новог министра финансија доведен Хрват Рудолф Бићанић, онај вајни експерт што је сачинио елаборат о „српској експлоатацији хрватског господарства“, а нова заједница је управо и преко тога министарства требало да остане целина!

Једино што кнез намесник није дао била је жандармерија, као просторна заштита државне целине, директно потчињена министарству војске али на употреби министарства унутрашњих дела, опет по тадашњем француском моделу!

Међутим, хрватски политичари су се досетили да изиграју и ту целину, те су упорно захтевали да се већ постојећа партијска војска HSS (Хрватска сељачка странка) организована у „грађанску“ и „сељачку заштиту“, преведе у резервну жандармерију, те су по том основу добили из војних складишта 100000 пушака, чим се створи Бановина Хрватска! Заправо, они тако наоружавају чланове тајне терористичке хрватске фашистичке организације назване „USTAŠA“, који ће одмах по фашистичком здруженом нападу на Југославију разоружавати редовну војску по Хрватској, спречавајући мобилизацију и хапсећи државне чиновнике наком проглашења фашистичке NDH, чији је правни оквир била већ створена Бановина Хрватска.

Иако је Совјетски Савез од 1936.године, од отвореног учешћа нациста и фашиста у Шпанији, захтевао да се Југославија очува као целина, тадашња КПЈ је била већ дубоко прожета антисрпством, јер су учени да су Срби хегемони и угњетачи, те су зато наставили по старом коминтерновском рецепту, стварајући и КП Словеније и КП Хрватске као националне а не југословенске партије. Сарадња са усташама је интензивна, и на изборима 1939.године комунисти агитују за мачековске кандидате HSS, чак и широм Србије!

Није случајност да се тада на листама HSS налазе Црногорци, Македонци, муслимани, сви у антисрпском савезу, како би ојачали хрватске сепаратисте који планирају даљње разграђивање заједничке државе!
Када поче нови светски рат, кнез Павле упорно тражи од британских државника да се јасно одреде у ком обиму ће помоћи Јаугославију ако је нападну Немачка или Италија, али покварењаци у Лондону упорно намећу југословенско -грчки пакт, притом завлачећи обе државе, док теку отворене нацистичке припреме за војно запоседање балканских земаља.

Павле најзад постаје свестан својих заблуда у веровања празним обећањима из Лондона, али је однос знатно измењен на југословенску штету, те он упорно покушава да остане неутралан, што му британски покварењаци никако не дозвољавају, јер су и сами у безизлазу док очекују нацистичку инвазију, без довољно војске, наоружања, и подршке.

Зато ће они уложити паре, да потакну већ тињајуће српско незадовоњство у погрешне потезе владе, што је државу довело у безизлаз и претећи унутрашњи оружани сукоб, у који ће се свакако умешати и спољњи непријатељ!

Тек тада су поједини београдски челници постали свесни, да једино Совјетски Савез може да заустави даљњи поход нациста и фашиста, те почињу да траже могућност ослонца на тој страни, упркос британских уверавања да ће они помоћи, само да се Југославија придружи већ нападнутој Грчкој, коју дрчни талијански фашисти покушавају да поразе.

Срби имају пословицу– „Касно Јанко на Косово стиже“, те се и кнез Павле касно уверио у покварене британске намере, а они ће га зато казнити, захтевајући да напусти земљу после изведеног војног пуча!
Иако је био носилац највишег британског одликовања „Витез ордена подвезице“, немилосрдно ће га отерати у дивљину Кеније да чами на крају света, док они настављају своје прљаве игре са српским народом!

Данас је један од водећих ЕU убеђивача о „неопходном унутрашњем дијалогу“ Срба о Косову и „реалности на терену“, Dejvid Mekalister, немачки парламентарац, aли британских корена!
Народна изрека каже – „Превари ме први пут, срам те било, превари ме други пут, срам ме било“!

Србе данас варају у тешком времену ……….. по трећи пут!

-
На локацији на којој се у Независној држави Хрватској налазио дио комплекса логора Јасеновац пронађена је зграда болнице у којој су усташе лијечили углавном јеврејски љекари – логораши, пишу београдске „Вечерње новости“.
Јасеновац, 1941 - 1942 (photo: US Holocaust Memorial Museum) -

Јасеновац, 1941 – 1942 (photo: US Holocaust Memorial Museum)

Лист наводи да је болница пронађена између манастира Јасеновац и истоименог мјеста и истиче да је ово највеће откриће од ослобођења до данас у вези са Јасеновцем, будући да се вјеровало да од некадашњег логора смрти није остало ништа осим Кожаре која није у музејској функцији.

Његово преосвештенство епископ славонски Јован рекао је листу да је усташка болница откривена на имању породице Клинцов, а да је Епархија пакрачко – славонска откупила недавно ову зграду која је сада саставни дио манастира Јасеновац и у којој ће бити направљена музејска поставка.

„Када говоре о Јасеновцу људи углавном мисле на Циглану од које нису остали трагови. Међутим, између Циглане и манастира Јасеновац у коме је за време рата била смештена усташка моторизована јединица која је патролирала и ловила одбегле логораше, али и клала по широј околини места, постојала је зграда усташке болнице“, рекао је владика Јован.

Ту су се налазила имања српских породица Тривунчић и Клинцов које су се послије рата вратиле на своја огњишта и управо зато ове зграде нису биле откривене и срушене.

Владика Јован је навео да зграде нигдје нису биле означене као логорске зграде, нити су припадале Спомен-комплексу Јасеновац.

Поред куће породице Клинцов, грађене шездесетих година, постоји штала и штагаљ који су коришћени као усташка болница.

Ту се налази и колиба која је данас шупа за алат, а гдЈе су некада били смЈештени јеврејски заточеници, љекари који су лијечили усташе, а на зиду бараке пронађена је велика Давидова звијезда, као и стари комплет за прву помоћ.

„О открићу смо одмах обавестили `Јад Вашем` и међународну кровну организацију сећања на Холокауст ИХРА. Изразили су велико интересовање и вољне су да учествују у музејском уобличавању пронађених објеката“, рекао је владика Јован.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=250548

-

Хрват Лун Терзић Николић, који је у Чилеу убио жену, а потом у Аргентини оптужен због покушаја убиства познанице, признао је да је убио је 145 Срба током ратова у Хрватској и да се нимало не каје због тога!

У фокус аргентинске полиције Терзић је дошао још 2014. године пошто је покушао да убије познаницу, после чега је побегао. Према писању аргентинских медија, Терзић је упознао своју несуђену жртву преко друштвених мрежа, након чега су се срели, пишу регионални медији.

– После само три дана она га је позвала да дође у градић Рио Гранде. Пошто није имао где да се смести, она га је позвала у своју кућу. После неколико дана уследио је прави шок за жену када је, посредством интернета, сазнала за Терзићеве злочине у Хрватској и убиство које је починио у Чилеу. Одмах је тражила од њега да напусти њену кућу и он је тада покушао да је убије – пренели су аргентински медији речи адвоката Максимилијана Паладина, заступника Терзићеве жртве.

Несуђена жртва успела је да побегне из куће и да се склони код рођака, а Терзић је побегао. Аргентинске власти биле су уверене да ће он покушати да се поново докопа Чилеа.

– Терзић је раније већ боравио у Чилеу, где је убио супругу, због чега је осуђен на 13 година затвора. У супругу је испалио осам метака, од чега шест у главу – пишу аргентински медији.

Током боравка у затвору у чилеанском Пунта Аренасу Терзић је дао интервју у којем није испричао само детаље убиства супруге, већ је признао да је одговоран за смрт најмање 145 Срба током рата у Хрватској деведесетих година прошлог века.

– Колико сам људи убио? Имам потврду да је било 145 људи и нека остане на томе. Међутим, то нису били људи, то су били непријатељи, српски непријатељи. То су били Срби, они нису људи – испричао је Лун Терзић Николић само неколико година пре него што се преселио у Аргентину.

www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/613280/Ustasa-monstrum-se-hvali-Ubio-sam-njih-145-ali-to-nisu-ljudi-vec-Srbi

-

БAЊAЛУKA – Ставови лидера СДП Зорана Mилановића о Србиjи и Србима бришуилузиjу да у Хрватскоj постоjи разлика између „левице“и „деснице“, изjавио jе данас председник Републике Српске Mилорад Додик.

„Mилановић jе по више основа искомплексиран политичар и човек. Живи под теретом имена коjе неодољиво ‘мирише’ на српско, губи изборе а не схвата зашто. Mилановић пола дана живи као партизан, а пола као усташа, и као већина политичара са хрватске сцене вуче вишевековни комплекс од Срба“, рекао jе Додик, пренели су бањалучки медиjи.

Додик сматра да та врста шизофрениjе у политичком деловању ескалира у jедноj овако jадноj салви увреда, коjе су само израз Mилановиће свеколике немоћи.

Oценио jе да jе Mилановић испао смешан тип, када се на све што jе рекао погледа са дистанце од два дана.

„У свему може да профитира само Tомпсон. Сад може да очекуjе позив да гостуjе и на предизборним скуповима хрватске антифашистичке левице“, рекао jе Додик коментаришући увредљиве и неримерене изjаве Mилановића на рачун Србиjе Срба и БиХ, коjе су наисле на осуду званичника, jавности и медиjа у целом региону.

Mилановић jе те ставове изнео у утора у разговору са хрватским бранитељима, коjи су само дан раниjе од хрватске председнице Kолинде Грабар Kитаровић тражили да им уговори састанак са српским премиjером Aлександром Вчићем како би заочели диjалог о смиривању тензиjа и решењу отворених питања у српско-хрватским односима.

www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=267032

-

Загреб – Иако је пре пуних девет година постао челник левог СДП-а, Зоран Милановић је све до петка увече скривао наводни податак о деди који је био у усташама, када је почео да прича о њему у сучељавању с Андрејом Пленковићем, лидером ХДЗ-а.

Зоран Милановић (Фото: Ројтерс)

Није га споменуо ни у једном од интервјуа у којима је говорио о својим прецима, нити у расправама у којима је учествовао о Блајбургу, Тезном и Јасеновцу, нити у разговорима које је водио са Робертом Бајрушијем када је писао његову неауторизирану биографију, која је штампана дан након што је на парламентарним изборима победио Јадранку Косор и ХДЗ, и постао председник Кукурику владе.

Свих тих девет година Зоран Милановић је ћутао о деди усташи, иако је врло исцрпно описао историју сопствене породице још од средине 19. века посебно по очевој линији, апсолутно партизанска и левичарска.

С очеве стране Милановићи су вековима живели у сиромашној Далматинској загори, а мајка Ђурђица Матасић стиже из грађанске сењске породице.

Један деда партизан, а други…

Анте Милановић, деда председника СДП-а, до почетка Другог светског рата бавио се пословима у Главицама поред Сиња које су још у Краљевини Југославији носиле неслужбени назив Мала Москва, што је говорило о политичким афинитетима тамошњих становника.

Анте се партизанима прикључио 1942. године и ратовао је по Далмацији, а Други светски рат је заједно с братом Иваном, завршио у ослобођеном Трсту.

По мајчиној линији, Стјепан Матасић, биолошки деда Зорана Милановића, родио се 1892. Оженио се 1936. када је имао 44 године, Маријом Главаш из Красног. Били су релативно имућна грађанска породица и власници куће у том приморском градићу. Већ идуће године родила се Ђурђица (Гина) Матасић, а 1938. и 1941. њена браћа Анте и Стјепан.

Миран грађански живот и сређен социјални статус Матасића прекинут је када је 1943. капитулирала Италија, а у Сењ су ушли партизани који су се задржали неколико дана. Ускоро је уследила немачка контраофанзива и у ваздушном нападу и тешком бомбардовању града је погинуо и деда Зорана Милановића.

Усташа и гастарбајтер

Овде у причу улази прећуткивани Милановићев деда који је, наводно, био усташа. Наводно зато што о њему нема никаквих података, а Зоран Милановић га је описивао као драгог привредника и гастарбајтера.

Звао се Петар Плишић. Након рата, удовица Марија с троје мале деце се преселила на Сушак, али будући да није имала сталну службу, бавила се разним пословима како би прехранила породицу. На Сушаку је упознала Петра Плишића, радника из Личког Лешћа, за кога се удала и почетком 50-их доселили су се у загребачку Дубраву.

Зоран Милановић каже како је Плишића увек доживљавао као деду, а описао га је у једној јединој реченици као „вредног занатлију који је једно време као гастарбајтер радио у Немачкој“.

Телевизијско откривање усташе у породици упућује на то да Зоран Милановић жели да се прикаже прихватљивим и за десно бирачко тело, које је сентиментално у односу на НДХ.

Јутарњи лист / Вести