недеља, април 22, 2018

Тагови Вести таговане са "ванредни избори"

ванредни избори

Председник Републике Александар Вучић средином месеца октобра 2017.г. поручио је опозицији да је боље да не траже изборе за Скупштину Србије, али је напоменуо да од њих неће бежати. „Не бих им препоручио, али као шта знате, никада до сада са мегдана нисам побегао, тако да, ако воле, нека изволе. Само немој опет после да кукају“, рекао је Свепредседник Србије.

Пише: Бранко В. Николић

Свакоме ко није слеп, глув, ментално ретардиран, дементан, уцењен или дужан због неке раније примљене коруптивне услуге; јасно је као дан да демократска опозиција оваква каква јест данас: разједињена, поцепана, антагонизована и сукобљена ситносопственичким интересима и шићаром својих „газда“; не може ишта да тражи а најмање ванредне парламентарне изборе како јој то у свом спинерском стандарду импутира Свепредседник Србије. Политички, друштвено и морално неодговорна према своме бирачкоме телу и демократији као политичком систему, неорганизована, атомизована и „шибицарске“ визије и стратегије, демократска опозиција на изборима ма какви они да били тј. локални или парламентарни те ма када год да били; може да рачуна и очекује само и једино – сигуран и убедљив пораз! Па зар ништа нису упамтили и научили од председничких избора а они су били пре само седам месеци, него су и даље спремни и способни само за понављање грешака, расипање гласова на више изборних листа и губитничко понижавање самих себе, својих бирача и демократије! Због тога и није тачна те је штавише према народу и неправедна и цинична узречица „Сваки народ има власт какву заслужује“, јер је савремено искуство и истина да народ има онакву власт каква му је опозиција.

Сем тога, демократска опозиција и да стварно жели ванредне парламентарне изборе за то нема уставне и законске аргументе, јер СНС-ова коалиција има (хипер)стабилну натполовичну већину од чак 41 народног посланика за доношење одлука у парламенту, формалне политичке нестабилности у држави нема, а ни кризне економске и друштвене ситуације таквих размера или ратне опасности а да би то захтевало ванредене изборе. Па зашто онда СНС треба и хоће ванредне парламентарне изборе, подваљујући јавности да то тражи демократска опозиција која за то уопште нема политичких и законских могућности нити јој сада ти избори и по чему одговарају? Најмање је пет хипотетских повода и разлога за ту и такву СНС-ову политичку стратегију, а вероватно постоје и још неки једнако или можда нешто више или мање важни.

1. Редовни избори за одборнике у Скупштини града Београда на којима би удружена демократска опозиција са заједничком изборном листом скоро да је то потпуно сигурно освојила релативну или можда апсолутну већину одборника, те могла да самостално или у коалицији са одборницима ван СНС-овог сателитско-клијентелистичког и опозиционоколаборационистичког карусела изабере градоначелника и тела извршне власти. Управо зато СНС-ови трбухозборци, ботови и „тројански коњи“ стално и лицитирају о „две колоне, три колоне, четири колоне“ и „непринципијелним“ и „неприродним“ изборним коалицијама демократске опозиције; да ту и више него извесну изборну победу спрече како би Београд и даље остао СНС-ово лено и посед! „Divide et impera – Раздели па владај“, знали су то још стари Римљани и тим приступом подјармљивали, покоравали и владали племенима и народима. Ванредни би парламентарни избори и додатно отежали удруживање демократске опозиције, а политички, друштвено и психолошки потиснули у други план локалне изборе у Београду шта им и јест један од главних циљева.

2. Држање друштва, бирача и народа ванредним парламентарним изборима у сталном масовнопсихолошком стању неизвесности, стрепње, страха и претње од друштвеног конфликта и ванредног стања, што и није ништа друго до одржавање и подгревање сталног ванредног стања ниског интензитета. Уцена и порука бирачима је јасна: ако на изборима не дате још већу подршку владајућој странци/коалицији, она неће моћи да предупреди потенцијалне друштвене сукобе и немире, да обезбеди новац за пензије и социјалне помоћи, да спроведе реформе и модернизацију и одведе нас у „светлу будућност“ и благостање, и уопште да осигура друштвени мир и безбедност грађанима. Сем тога, тиме се манифестује и свемоћ власти и њене политичке номенклатуре да могу да ураде што год хоће, када год то хоће и коме год то хоће и утерује „страх у кости“ потенцијалним опонентима; те у очима грађана омаловажава и компромитује систем демократског политичког поретка односно парламентарне демократије!

3. Може тај разлог да буде чак и (подсвесна?) тежња номенклатуре СНС-а да јој освајање двотрећинске већине посланика у парламенту омогући такво мењање устава и доношења таквих законâ, да се може да створи односно васпостави политички поредак односно систем који се у нешто слободнијој интерпретацији и метафорички може да назове и – „уставна диктатура“. Шта подразумева да у политичкој пракси више не би постојала стварна него само теоретска могућност смене власти на изборима! Да ли је изјава свепредседника Србије Александра Вучића „да га опозиција не би победила до 2040.г. сасвим сигурно“, само израз његовог осећања властодржачке свемоћи, или можда и пројекција у политичку будућност њега лично и Србије? Само страначки апаратчици и политиканти, морално депривирани, егоцентрични, егоистични, пројективни, агресивни, нетолерантни, без капацитета за осећања одговорности и кривице, социјално неосетљиви и несолидарни, формално школовани али необразовани и неваспитани, скромног знања, културе и хуманости те у томе контексту бескрајно охоли, бахати, грамзиви, вулгарни и неемпатични; и могу себи да дозволе да им се по глави роје чак те и такве антидемократске и нечовечне мисли и идеје о апсолутној власти и „уставној диктатури“ у 21. веку и 28 година након пада Берлинскога зида!

4. Притискање, уцењивање, дисциплиновање и „терање у ред“ коалиционих партнера да буду максимално политички кооперабилни и послушни, те што скромнији и сервилнији како у подели „плена“ и синекура тако и у поступку састављања изборних листа и тражењу што бољих односно врху листе ближих места за своје партијске кандидате, компањоне те менторе и мецене и из естрадизованог и таблоидизованог полусвета.

5. У процесу приступних преговора те испуњавању услова за пријем у ЕУ, Србија мора да мења и Устав. А у том је истом Уставу одређена и процедура ко, где и како то ради. О промени Устава одлучује Народна скупштина (даље НС), а предлог за промену усваја се двотрећинском већином од укупног броја народних посланика. Када се усвоји предлог за промену Устава приступа се изради акта о промени, а којег усваја НС двотрећинском већином од укупног броја народних посланика а може одлучити и да промену потврде грађани на републичком референдуму. НС је дужна да акт о промени Устава стави на републички референдум ради потврђивања, ако се промена Устава односи на преамбулу, уставна начела, људска и мањинска права и слободе, уређење власти итд., а акт о промени је усвојен ако за њега гласа већина од изашлих бирача. Познато је да би демократска опозиција вероватно гласала за промену Устава која је потребна за пријем Србије у ЕУ, што значи да за то и сада у НС постоји потребна двотрећинска већина посланика те да се то може спровести и без ванредних парламентарних избора! Да ли то можда значи да СНС намерава да предложи и неке друге уставне промене или предлоге у уставном формату, а који нису услов па стога ни потребни за пријем Србије у ЕУ?
КАДА СЕ И ЗАШТО РАСПИСУЈУ ВАНРЕДНИ ИЗБОРИ?

Демократски је обичај односно стандард да се избори одржавају у уставом и законом одређеним роковима, а владајућа странка или коалиција када и ако оцени да јој то користи и даје предност у односу на опозицију може да распише изборе и пре тих рокова тј. ванредне изборе, али је неписано демократско „правило“ да то буде у последњој години мандата када то више и нису ванредни него редовни избори. Логично, а како је то у петходном делу текста делимично и наведено, ванредни избори се расписују и ако владајућа странка или коалиција изгуби натполовичну већину посланика у парламенту, те и у ситуацијама великих економских, друштвених, међудржавних и сличних криза. А како су СНС и коалициони партнери 2014. и 2016.г. односно Влада образложила предлог Председнику Републике за распуштање Народне скупштине и расписивање ванредних парламентарних избора? Политичком и друштвеном потребом за најширом подршком грађана односно легитимитетом (политичка подршка бирача исказана гласањем на изборима) да би могли да покрену и спроводе привредне и друштвене реформе које ће да омогуће народу европски животни стандард и социјално благостање те пут у „врли нови свет“. Шта уопште није тачно, и чиста је манипулација и обмана јавности и тога истог народа!? Наиме, и 2014. и 2016.г. СНС и коалиција имали су у парламенту стабилну натполовичну већину посланика и одговарајући легитимитет, тако да су могли да доносе све потребне одлуке и законе јер они нису били из списка оних за доношење којих је потребна двотрећинска већина гласова од укупног броја посланика! Али по свему изгледа да је њихова трајна „тиха антидемократска чежња и патња“ да имају двотрећинску већину посланика у парламенту што значи и апсолутну (можда и апсолутистичку?) власт те могућност да устав и законе мењају и доносе како хоће, како им то одговара и када то хоће?! А привредне, друштвене, здравствене, образовне и остале реформе, модернизација, виши животни стандард и квалитет живота итд.; јесу друштвено потребни те корисни али можда и нису били главни циљ ванредних парламентарних избора, него је то било освајање двотрећинске већине народних посланика и апсолутна власт!

И шта су СНС и коалиција у погледу увећања броја народних посланика и легитимитета постигли на изборима 2016.г. у односу на број посланика које су у НС имали 2014. године? На ванредним изборима 24. априла 2016.г. СНС и коалиција 10 странака (СДПС, ПУПС, НС, ПС, СПО, СНП, ПСС, СДСС, УСС и НСС) освојили су 31 посланика мање (- 18 одсто), а СПС у коалицији са три странке (ЈС, ЗС и КП) освојила је 4 посланичка мандата мање (- 9 одсто). Шта уједно значи да су изборне коалиције СНС-а и СПС-а добиле и знатно мање гласова бирача него на изборима 2014.г., те да им је и легитимитет знатно смањен. Коалиција СНС-а добила је 1.823.147 гласова или 48,25 одсто од укупног броја бирача који су гласали, и то је легитимитет од 27,00 одсто бирачкога тела које сачињавају сви држављани Републике Србије са бирачким правом који су уписани у списак бирача а тих је било 6.734.802. Значи, то је мање добијених гласова чак и од једне трећине (33,33 одсто) бирачкога тела! СПС-ова коалиција добила је 413.770 гласова или 10,95 одсто од укупног броја бирача који су гласали, и то је легитимитет од 6,14 одсто бирачкога тела.

На председничким изборима 2. априла 2017.г. кандидат СНС-ове коалиције Александар Вучић добио је 2.012.788 гласова или 55,80 одсто гласова од укупно броја бирача који су гласали, и то је легитимитет од 29,93 одсто бирачкога тела којег је сачињавало 6.655.365 бирача колико их је било уписано у списак бирача. То је и истина о спину, мантри и миту које су СНС и режимски медији а ту је нажалост и јавна телевизија наметнули јавности да Александар Вучић има „натполовичну политичку подршку грађана Србије“. Да, тачно је да има натполовичну политичку подршку грађана Србије, али не и свих него само онога дела који је гласао на изборима! А тих је било само 3.655.365 или 54,36 одсто бирачкога тела . И само је од тог дела бирача Александар Вучић добио натполовичну подршку односно натполовичан број гласова, а од свих грађана тј. држављана Србије са бирачким правом који су уписани у списак бирача Александар Вучић има политичку подршку односно легитимитет од 29,93 одсто!

Коалиција странака СНС, СПС, СВМ и Листа М. Зукорлића чији је кандидат на председничким изборима био Александар Вучић, на парламентарним изборима у априлу 2016.г. када им се гласови бирача зброје добила је заједно 2.326.063 гласа. А њихов председнички кандидат Александар Вучић на председничким изборима годину дана касније у априлу 2017.г. добио је 2.012.788 гласова шта је 313.275 или 13,46 одсто мање добијених гласова од коалиције странака чији је кандидат био, а изборну кампању му је поред те коалиције подржавала те водила индиректо и директно и држава!

Избори и коштају па ванредни захтевају и посебна средства у државном буџету. Спровођење избора директно кошта око два милиона евра, но неупоредиво су већи индиректни „трошкови“ односно губици због опште атмосфере у друштву заокупљеним изборном кампањом, законодавна и извршна власт делују само технички због чега стају сви економски и развојни програми као и друштвене акције и активности. Све то конкретно показује и доказује друштвену и моралну неодговорност, социјалну неосетљивост и несолидарност те презир СНС-ове владајуће коалиције и Свепредседника Србије према социјално угоженом и сиромашном делу народа, али и према демократским стандардима и демократији уопште као политичком систему!

Због тога је логично питање са чиме ће и како ће свепредседник Србије Александар Вучић те СНС и коалициони партнери две (или можда још и мање?) године након парламентарних и годину (или можда још и мање?) после председничких избора, на ванредним парламентарним изборима увећати број добијених гласова а тиме увећати и легитимитет односно политичку подршку у бирачкоме телу? Животни стандард грађана у просеку ако није лошији а оно сигурно није бољи него шта је био 2016. и у априлу 2017.г., пензионери ће да добију помоћ од бедних 50 евра као „надокнаду“ за десетине хиљаде евра које су им од 2014.г. одузете противзаконитим смањењем пензија, али зато ће у Београду да добију персонализоване сениор картице које ће им омогућити бројне попусте при куповини а такође ће моћи и да безбрижно умру јер им је градоначелник др фон Синиша Мали дао попуст на сахране од 15 одсто, а та јефтина, нехумана и по пензионере понижавајућа социјална демагогија јасно сведочи колико је СНС-у важна победа на локалним изборима у Београду; БДП тавори на једва 2 одсто раста а у економској науци која није потчињена политици јавна је чињеница да је годишњи раст БДП-а до 3 одсто само одржавање постојећег стања, а само онај дио раста који је изнад 3 одсто стварно је побољшање економског стања!

Па чиме то онда СНС и коалиција те Свепредседник Србије мисле и намеравају да на ванредним изборима увећају политичку подршку грађана до жељене, жуђене и сањане двотрећинске скупштинске већине посланика, а која им уједно отвара и могућност да одговарајућим (антидемократским, зар се то не подразумева?) променама устава и законâ те већ виђеним СНС-овим начином спровођења „демократских“ избора остану на власти и до сомнабулно прижељкиване – 2040. године? Орвелова је била 1984., а да ли ће нама можда то да буде 2040.?

На основу до сада виђеног и доживљеног то могу да буду само антидемократски, незаконити и репресивни поступци и манипулације. Још јача (ре)пресија и „тројанским коњима“ изазване поделе и сукоби демократске опозиције, претње, страшења, уцене, „топли зец“, фаворизовање колаборационистичке опозиције, (зло)употреба државне и јавне управе те и „дубоке“ државе у изборима, злоупотреба списка бирача те бирачких одбора и комисија у изборноме процесу, манипулација са РИК-ом помоћу у њега изабраних представника колаборационистичких опозиционих странака, медијски монопол и недоступност националних медија кандидатима демократске опозиције, потпуно неравноправни услови у изборној кампањи и изборноме процесу за демократску опозицију. Посебну пажњу заслужују СНС-ов спин и подвала да је идеолошки и политички нелогична, непринципијелна и „неприродна“ (као да живимо у првобитној људској заједници и природи а не у савременом друштву!) изборна коалиција на пример ПСГ и ПЛС са Двери и НС, а логична, принципијелна и „природна“ је изборна коалиција СНС и СПО са СДПС и ПС како су стварно и били у коалицији на парламентарним изборима 2016. године! Па шта то идеолошки и политички имају заједничко десничари и националисти из СНС-а и СПО-а, са левичарима и интернационалистима из СДПС и ПС? Ништа, сем заједничког циља да на све начине, по сваку цену и свим средствима победе на изборима и задрже/буду на власти! А по чему се та стварна коалиција са прошлих избора и ова хипотетска на наредним изборима међусобно разликују? По дрскости, демагогији, фејкњузовском капацитету и цинизму „гебелсâ из нашег сокака“ и шампиона у постистини да лажу у лице јавности без да и трепну капцима очију својих обневиделим од злоупотребе власти и моћи над осиромашним и пониженим народом. Но, принцип за робље и потлачене да оно шта вреди за Јупитера (СНС, СПО, СДПС и ПС) не вреди за вола (ПСГ, ПЛС, Двери и НС), може да се и прихвати ако демократска опозиција буде толико наивна, неодговорна и аутодеструктивна па дозволи да јој се у изборноме процесу наметне то по својој неправичности историјски добро познато начело – „Qуоад лицет Иови, нон лицет бови“! Генерално узевши, то могу да буду а и биће ако се демократска опозиција томе не супротстави и избори кроз институције система (па ваљда неће да ванинституционално моли СНС и Свепредседника за своје основно демократско право и организује ванинституционални „унутрашњи дијалог“ о изборним условима?) за равноправне услове на изборима, само и једино неслободни, нефер, некоректни, непоштени и недемократски избори по већ виђеном и опробаном „кимџоунском“ моделу демократије, изборне кампање и изборног процеса: „сви за вођу – вођа за све“! И у којима демократска опозиција неће добити ништа, а даће тим и таквим изборима легитимност и победничкој странци/коалицији легитимитет без којег су они ништавни као да и нису одржани те као да странка/коалиција и није победила! Шта значи да без учествовања демократске опозиције на њима избори нису компетитивни и због тога неће моћи да буду легитимни, нити ће победник на њима моћи да има демократски легитимитет. Наиме, фиктивна односно колаборационистичка опозиција не може да дâ легитимност изборима ни легитимитет изборном победнику, јер она није стварни супарник у изборном надметању због чега избори не могу да буду те заиста и нису компетитивни!

ШТА ПИШЕ У БРИСЕЛСКОМ СПОРАЗУМУ?

Упркос томе што је Бриселски споразум потписан још у априлу 2013.г., до дана данашњег његова тачна садржина јавности није позната? Заиста, за демократску државу непримерено, несхватљиво и неприхватљиво! Но, претпоставља се да је тим споразумом Република Србија можда имплицитно признала неке модалитете система независности Косова и Метохије, а шта би могла да буде политичка основа за пријем тзв. Републике Косово у Уједињене народе и чиме би она постала међународноправни субјект, те шта би била и основа даљњим политичким процесима који би имали за циљ да једног дана буде призната и као држава? То би онда било и окончање нелегалног процеса сецесије КиМ од територије Републике Србије, и његово губљење за српски народ и државу!

Ако је та претпоставка тачна, онда један од могућих разлога за ванредне парламентарне изборе може да буде и потреба да СНС и коалиционе странке освоје двотрећинску већину народних посланика и стекну легитимитет и за промену границе државе? Наиме, промена границе регулисана је чланом 8 став 2 Устава и за то није потребна његова промена, него примена тога члана а она је могућа само са легитимитетом двотрећинске већине од укупног броја посланика у Народној скупштини! Дакле, манипулација и злоупотреба ванредних избора може да буде и у томе да се под параваном потребе за освајањем двотрећинске већине посланика која је потребна за промену Устава а ради испуњавања услова за пријем Србије у ЕУ, остваре скупштински услови и за стављање у скупштинску процедуру предлога за промену границе државе а за коју је такође потребна подршка односно легитимитет двотрећинске већине од свих посланика у НС?!

Што значи да ти још увек хипотетски али врло вероватни па скоро и сигурни ванредни парламентарни избори неће можда да буду оно шта то они примарно и јесу а то је избор посланика у НС, него врло вероватно и својеврсни референдум за даљње спровођење Бриселског споразума и освојање двотрећинске већине посланика која омогућава стављање у скупштинску процедуру предлога за промену границе државе и одцепљење Косова и Метохије од државне територије Републике Србије?!

Уједно би то могло да значи и да је тадашњи председник Владе Србије Ивица Дачић Бриселски споразум који можда политички омогућава издвајање КиМ из територије Републике Србије, потписао противуставно јер је поступио противно члану 8 став 2 Устава према којем је промена границе државе само и искључиво у надлежности Народне скупштине и републичког референдума?! А тек ако би и након што би на ванредним изборима СНС и коалиција освојили двотрећинску већину посланика (премда то и не морају јер им се у стварању двотрећинске већине могу да придруже а то ће основано се може да претпостави и да ураде посланици колаборационистичке опозиције!) у Народној скупштини, Влада и Председник Републике стекли би легитимитет да могу да предложе Народној скупштини да се покрене поступак за промену границе државе а по процедури која је истоветна оној и за промену Устава према његовом члану 105.

Ни једни избори нису обични и рутински у земљама неконсолидоване демократије, а нарочито то не могу да буду те то заиста и нису у земљи ка томе још и неконсолидоване државе као шта је то Србија! Због тога грађани Србије и бирачи двоструки опрез, одговорност и патриотизам за врло извесне те штавише и скоро сигурне ванредне парламентарне изборе који су пред нама. Врло је вероватно да то неће да буду само избори који ће да одреде као шта је то уобичајено састав парламента и међусобни однос у броју изабраних посланика између појединих странака и коалицијâ, него је такође врло вероватно да би ти избори можда могли да створе СНС-ову коалициону директну или индиректну (са колаборационистичким опозиционим странкама) двотрећинску већину потребну за будуће подношење Народној скупштини предлога о промени државне границе, и тиме индиректно да одреде и нову без нелегално одцепљене КиМ границу територије наше отаџбине и државе – Републике Србије!

www.kmnovine.com/2017/11/trn.html

У 7 часова отворено је близу 2.500 бирачких места. Изборе посматра 30.000 посматрача из косовских и међународних организација и медија. Биралишта ће бити затворена у 19х.

На Косову и Метохији се данас одржавају ванредни парламентарни избори на којима учествује 25 политичких субјеката. Бира се 120 посланика новог сазива скупштине од којих ће 10 бити Срби. За учешће на изборима пријавило се пет српских листа.

Према бирачком списку право гласа има близу 1.900.000 особа, односно 200.000 више од броја становника. У српским срединама у бирачки списак је уписано више од 100.000 бирача.

09: 45 – У Грачаници су јутрос биралишта отворена не време. Право гласа у ОШ „Краљ Милутин“ има 8.000 гласача. Међу првима је гласао заменик косовског премијера Бранимир Стојановић.

 

Вести
09: 40 – Срђан Митровић, кандидат за посланика „Српске листе“, након гласања у Шилову:

– Од ових избора очекујем да се потврди јединство српског корпуса како би у наредном периоду што боље и на квалитетнији начин омогућили остваривање српских интереса кроз учешће у институцијама Косова.

09: 30 – Марко Ђурић, шеф Канцеларије за Косово и Метохију:

– Ја сам овде у Косовској Митровици, Рамуша Харадинаја нема. Овде живи српски народ и тако ће бити.

09: 20 – За разлику од остатка Косовске Митровице у делу који се назива Бошњачка махала слаб јутрос је слаб одзив бирача.

Вести
Слаб одзив у Бошњачкој
09: 15Татјана Лазаревић, уредница портала Коссев за “Вести”:

– Атмосфера у Косовској Митровици на биралиштима је потпуно другачија од оног што се дешавало током предизборне кампање. Поприлично је растерећена, за сада, и делује да гласачи иду сигурни на гласање. То није био случај све до јутрос. Осим де факто инцидената којих је било, извештаја о застрашивању и претњи, према више приватних сведочења, запослени у институцијама Републике Србије на северу, добијали су јасна упозорења својих надређених да се од њих очекује да гласају за оне „који им дају плату“. На пример, у појединим школама, разговори су обављани са сваким од радника појединачно о томе да се од њих тражи да гласају за оног ко им даје плату. Организована су и удружења, попут неких удружења пензионера и удружења расељених. Ипак, не могу се искључити инциденти и тензије, пре свега у оним српским срединама у којима су поред Српске листе видљиви и присутни и други кандидати. Такође, како је пажња, овог пута, међународних представника усмерена појачано на Север, то би и додатно могао да буде разлог да се на југу данас не могу искључити евентуалне инцидентне ситуације.

09: 05 – За гласање у Пасјану чека се десет минута, јавља репортер РТВ Пулс из Шилова. Три бирачка места у Основној школи „Миладин Поповић“ у Пасјану, у општини Партеш, отворена су на време. Међутим, око осам часова на биралишта је изашао велики број грађана, тако да се чекало десетак минуута за гласање. У овај бирачки центар организовано су аутобусом дошла и расељена лица  пореклом из Урошевца, Призрена, Брезовице, Липљана и других места на Косову. Право гласа у општини Партеш има 4.332 гласача.

09: 00Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић позвао је Србе на КиМ да изађу на парламентарне изборе и подрже Српску листу 
08: 40 Александар Ђикић, председник Српског националног форума за “Вести” :

– Ови избори су умногоме другачији од свих претходних које је Приштина организовала. Прво, то су парламентарни избори након којих врло је извесно Срби неће имати значајнију функцију, јер ће коалиција албанских „ратних“ партија освојити потребну већину за формирање владе.

8: 30 – Они који живе ван севера КиМ организовано су дошли на гласање. У Лепосавић је у раним јутарњим сатима стигло 14, а у Зубин Поток 8 аутобуса из централне Србије.

Вести
Аутобуси у Лепосавићу
08: 20 – Градоначелник северног дела Косовске Митровице, Горан Ракић, позвао је бираче да изађу у што већем броју.

Вести
Гласање у Техничкој школи у Косовској Митровици
08: 10 – У Шилову два бирачка места отворена на време. Први грађанин је гласао у 7 часова и 5 минута. Право гласа има 1.306 грађана. На отварању бирачких места није било никаквих неправилности и проблема, а бирачко место обезбеђује Косовска полиција.
08:00 – Седам бирачких центара са 28 бирачких места отворено је у Косовској Митровици тачно у седам часова. На северу Косова право гласа има 22.630 бирача, а гласа се на 44 бирачка центра.

Вести

07:25 – На појединим бирачким местима, Срби су већ у раним јутарњим сатима кренули да излазе у великом броју. Тако је на биралишту у Штрпцу већ било редова за гласање у првом сату по отварању биралишта.

07:00 – Отворена биралишта на Косову и Метохији.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/654553/Izborni-dan-na-Kosovu-Pet-srpskih-lista-za-deset-mandata-UZIVO

-
  • Жељко ЦВИЈАНОВИЋ: У Србији се не расписују избори због „пада Меркеове“ нити то двоје може имати икакве везе. Ако се питањем жели нагласити Вучићево везивање за Меркелову, важно је знати да је заоштравањем односа између САД и Русије, које је 2014. у Украјини и касније у Сирији изашло из политичких оквира, веома смањило маневарски простор Србији. Тај простор Србија данас одржава и шири управо наглашено добрим односима са Немачком, која јој није пријатељска држава, али с њом има подударност у неким интересима. Да је другачије, много тога што Србија данас планира и ради са Русијом и Кином не би било могуће
  • Цвијетин МИЛИВОЈЕВИЋ: Главни разлог за ванредне изборе је то што би Вучић тешко успео да пробуди енергију СНС ако би ишао сам на председничке, па макар се и он сам кандидовао. Овако има ветар у леђа. Међутим, и немачки избори имају свог утицаја, јер Вучић упорно игра на карту политике Меркел и ради „копи-пејст“ односно прави „фалсификат оригинала“ немачке политике
  • Ђорђе ВУКАДИНОВИЋ: Не верујем да жури због Меркелове, бар то није главни мотив. Него мислим да он ништа друго ни не уме да ради сем да непрекидно води предизборну кампању и то под условима апсолутне неравноправности снага и ресурса. Опозицији су везане и руке и ноге, а најчешће и уста! Онда се јуначи и побеђује таквог ослабљеног противника
  • Драгољуб ПЕТРОВИЋ: Он је много сарађивао и виђао се са Ангелом Меркел, Вестервелеа је примао у својој кући и просто се осећао као пулен немачке канцеларке. Зато му вероватно може бити отежавајућа околност ако Меркелова изгуби. Наравно, он тактизира и на унутрашњем плану – да би мале странке које су на прошлим изборима ушле у парламент, овај пут гурнуо испод цензуса и опет добио максималан број посланика

ЈОШ није сигурно по чему ће Александар Вучић остати упамћен у српској историји.

Али, по нечему сигурно хоће: по броју одржаних ванредних избора. Јер, сви су изгледи да за пролеће спрема треће.

Жури главни напредњак Србије са новим изборима због незадовољства пленом са претходних?

Жели ли можда да избаци из Скупштине оне странке за које је са пола уста тврдио да су се у њој нашле захваљујући америчкој амбасади и још понечему на шта није сам утицао?

Жури ли зато што без сталних изборних кампања – као што неки тврде – не би ни умео да влада?

Брине ли га улазак у Белу кућу Доналда Трампа или жури да поново легитимише своју власт пре него што у Немачкој изгуби позиције његова покровитељка Ангела Меркел?

Боји ли се, заправо, Вучић изласка на изборе без Меркелове на власти у Берлину?

Друге су везе Вучића и Меркелове, а њена судбина ће зависити од детанта Трампа и Путина

Жељко ЦВИЈАНОВИЋ, уредник Новог Стандарда
• Они који би желели да Србија из корена промени своју политику и прекине евроинтеграције после победе Трампа, нажалост, исти су они који су то захтевали и пре тога. Њихов проблем је у томе што не разумеју да смисао евроинтеграција за Србију није у уласку у ЕУ, него да земљу држи унутар једног политичког поретка, који је далеко од доброг и праведног, али изван кога земље профила Србије бивају жртве

ИЗБОРИ у Србији не расписују се због „пада Меркеове“ нити то двоје може имати икакве везе. Друга је природа веза Вучића и Меркелове.

Ако се питањем жели нагласити Вучићево везивање за Меркелову, важно је знати да је заоштравањем односа између САД и Русије, које је 2014. у Украјини и касније у Сирији изашло из политичких оквира, веома смањило маневарски простор Србији.

Тај простор Србија данас одржава и шири управо наглашено добрим односима са Немачком, која јој није пријатељска држава, али с њом има подударност у неким интересима. Да је другачије, много тога што Србија данас планира и ради са Русијом и Кином не би било могуће. Србији која се држи Меркелове мало је теже забранити ствари које раде чланице ЕУ – Мађарска, Словачка, Чешка, па и сама Немачка, чија економија све мање подлеже режиму санкција према Русији.

Наравно, ни тај пут неће бити без ризика, посебно пошто су глобалне елите одлучиле да у Немачкој са Меркеловом направе последњу линију одбране од контраелита, предвођених Путином и Трампом. То, међутим, значи и то да глобалне елите још нису поражене у Европи и притисци са те адресе на Србију ће се наставити, можда ће бити и јачи, све до немачких избора.

Наравно, Клинтонови и Сорош Меркелову не могу да одбране, као што не може ни она сама себе. Њена судбина ће зависити пре свега од тога колико ће до септембра следеће године Трамп и Путин имати успеха са руско-америчким детантом.

Уколико напредак изостане, Меркелова ће добити још један мандат. Ако успеју, она ће пасти, али не зато што ће бити прегажена на изборима, већ зато што ће јој тада, по свој прилици, леђа окренути Габријелова SPD, која ће, активирајући тада у пуном капацитету своју Ostpolitik-у, прећи на другу страну политичког спектра.

Они који би желели да Србија из корена промени своју политику и прекине евроинтеграције после победе Трампа, нажалост, исти су они који су то захтевали и пре тога. Њихов проблем је у томе што не разумеју да смисао евроинтеграција за Србију није у уласку у ЕУ, него да земљу држи унутар једног политичког поретка, који је далеко од доброг и праведног, али изван кога земље профила Србије бивају жртве.

Прави моменат за промену политике, ако ствари глобално не крену по злу, биће време између немачких избора и почетка 2018. године, кад ће Србија већ одмаћи у обнови своје армије и кад ће се послови са Кином озбиљније завртети.

Важно је знати да политика није само област везана за личности, већ много више за процесе који се одвијају. А то значи да Немачка, без обзира на то хоће ли Меркелова победити или изгубити, неће водити досадашњу политику, већ нешто много ближе бизмарковском концепту. Биће промена и у српској политици, и веома је важно да до тада у њој опстане европски вектор, да буде још активнији руски вектор и да политичком сценом не завладају поново либерали у безброј нијанси жуте, који би процес трагично вратили уназад.

После избора у Немачкој, било би логично да дође и до промена у Вучићевој политици

Цвијетин МИЛИВОЈЕВИЋ, власник и директор агенције „Прагма“

ГЛАВНИ разлог за ванредне изборе је то што би Вучић тешко успео да пробуди енергију СНС ако би ишао сам на председничке, па макар се и он сам кандидовао. Овако има ветар у леђа.

Међутим, и немачки избори имају свог утицаја, јер Вучић упорно игра на карту политике Меркел и ради „копи-пејст“ односно прави „фалсификат оригинала“ немачке политике – од миграционе па надаље.

Она је канцелар најмоћније земље ЕУ, па јој се може, а у Србији се много тога не може у овој ситуацији.

После избора у Немачкој, било би логично да дође и до промена у Вучићевој политици. Видели смо да се после америчких избора и пораза Хилари Клинтон прави као да се ништа није десило и као да он лично није учествовао у њеној кампањи.

Прави се као да се то њега не тиче и да „није одавде“. Али, у случају Меркелове је везан као инфузијом, тако да би морао да на неки начин мења и своју политику.

Сви Вучићеви пријатељи губе: од Румуније, Грчке, Италије и Бугарске до Америке

Ђорђе ВУКАДИНОВИЋ, уредник НСПМ , народни посланик

НЕ ВЕРУЈЕМ да жури због Меркелове, бар то није главни мотив. Него мислим да он ништа друго ни не уме да ради сем да непрекидно води предизборну кампању и то под условима апсолутне неравноправности снага и ресурса.

Опозицији су везане и руке и ноге, а најчешће и уста!

Онда се јуначи и побеђује таквог ослабљеног противника.

У међувремену влада без икакве контроле и без парламента.

Њему јесте узор Ангела Меркел. Нисам сигуран да ли ће она да „преживи“. Први пут има озбиљан проблем.

Сви Вучићеви пријатељи губе: од Румуније, Грчке, Италије, Бугарске, а о Хилари Клинтон да ни не говоримо. Његови пријатељи губе свуда.

Али, на његово понашање – евентуалну промену – највише ће утицати амерички избори, односно могуће отопљавање односа Вашингтона и Москве. Амерички избори имају већи утицај на њега него немачки.

Жели да му опозиција буду само радикали, а онда може да ради шта хоће

Драгољуб ПЕТРОВИЋ, главни уредник листа Данас

МОГУЋЕ је да Вучић тактизира управо зато што је временом постао немачки човек, односно – човек Ангеле Меркел. Она га је подржавала, а чак има и немачке саветнике у кабинету.

Истовремено, труди се да у спољној политици води политику „од Силване до Нирване“, па подржава и Русе и Кинезе итд, али може да му се деси да му се неколико столица измакне.

Он је много сарађивао и виђао се са Ангелом Меркел, Вестервелеа је примао у својој кући и просто се осећао као пулен немачке канцеларке. Зато му вероватно може бити отежавајућа околност ако Меркелова изгуби.

Наравно, он тактизира и на унутрашњем плану – да би мале странке које су на прошлим изборима ушле у парламент, овај пут гурнуо испод цензуса и опет добио максималан број посланика.

Прошлим резултатом није био задовољан јер није очекивао да ће Двери и „Доста је било“ бити изнад цензуса.

Сад рачуна да ће пропагандом коју има у већини највећих медија гурнути испод цензуса друге странке које су мале, тако да му опозиција буду само радикали, а онда може да ради шта хоће. Да мења Устав и све друго.

Диана Милошевић

fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/ide-li-vucic-na-nove-vanredne-izbore-jer-se-boji-da-ce-merkelova-2017-izgubiti-vlast

-

ВАНРЕДНИ парламентарни избори у Македонији, органозовани на основама лањског политичког договора из Пржина, под снажним дипломатским притисцима Запада за решење кризе у земљи, нису обезбедили стабилност за остварење тог циља, оцењују аналитичари у Скопљу.

Резултатски веома тесан скор са разликом од свега један одсто између „два победника“ – владајуће коалиције ВМРО-ДПМНЕ Николе Груевског и опозиционог Социјалдемократског савеза (СДСМ) Зорана Заева, како верују аналитичари, не гарантује формирање владе која би издржала пун мандат.

У Државној изборној комисији (ДИК) је саопштено да је владајућа коалиција ВМРО-ДПМНЕ са 25 странака освојила 452.709 гласова, односно 38,06 одсто, а опозициона коалиција СДСМ-а 436.469 гласова или 36,69 одсто. Тај скор никоме не оставља простор за излазак са сигурним оценама пројекције прецизног броја мандата у једнодомном Собрању (скупштини) са укупно 120 посланика.

Према пројекцији која је у понедељак најчешће помињања, ВМРО-ДПМНЕ би требало да има 51 мандат, а СДСМ 49 мандата, али многи истичу да се тек очекује одговор на питање да ли разлика у освојеном броју гласова од 1,37 процената, или 16.240 гласова „вишка“ за владајућу коалицију одражава пропорционално број мандата – конкретно – 50 насупрот 50 опозиционих посланика, или 51 према 49, односно, 51 према 50.

УЧИНАК ПОБЕДНИКАВелика владајућа коалиција ВМРО-ДПМНЕ Николе Груевског прогласила се за победника ванредних избора, али уз досад најлошије резулатате. Далеко испод циља – 63 манадата у парламенту за комотно формирање „своје“ владе. Лидер ДУИ Али Ахмети је у Тетову такође прославио објективно „пирову победу“ са преполовљеним поверењем „својих“ бирача.

У свим рачуницама око формирања владе свакако је извесно да ће странке Албанаца имати одлучујућу улогу. Владајућа странка Демократске уније интеграција (ДУИ) Алија Ахметија, досадашњег партнера ВМРО-ДПМНЕ, у „свом“ електорату освојила је 7,26 одсто гласова (10 мандата).

Новоформирани покрет Беса 4,83 одсто гласова (5) Алијанса за Албанце 2,98 одсто (3) и Демократска партија Албанаца (ДПА) 2,64 одсто гласова (2).

Тумачењем чињенице да су опозиционе странке објективно укупно освојиле више гласова од владајућег блока, у проценама аналитичара „тесна разлика“, Македонија се уводи у компликовану ситуацију са могућношћу наметања „нових избора на видику“, уколико победник не успе да формира коалициону владу.

Према Уставу Македоније, председник државе Ђорђе Иванов је дужан да у року од 10 дана понуди мандат за састав владе лидеру странке која је на изборима освојила највећи број посланичких места у парламенту.

Изјаве „оба победника“, лидера ВМРО-ДПМНЕ Груевског којом се најављује остварење главног циља да „криза мора да се заврши и да Македонија иде напред“, односно Заева да је „СДСМ победио режим, који је пао“, тек треба да се оживотворе на делу.

 

МИРОСЛАВ ЈОВАНОВИЋ: ВРЕМЕ ЈЕ ДА ПОБОЉШАМО НАШ СТАТУС

У новом сазиву македонског парламента мандате су освојили и лидери Демократске партије Срба Иван Стоилковић у коалицији са ВМРО-ДПМНЕ и Српске странке Мирослав Јовановић, у коалицији са СДСМ.

– Срби у Македонији су од осамостаљења ове земље у подређеној позицији. Устаљена су нарушавања националних права што се види по суровим показатељима у области образовања на матерњем српском језику, информисању, култури, ускраћивању основних права на слободу вероисповести – изјавио је за „Новости“ лидер Српске странке у Македонији, Мирослав Јовановић. – Ми у наредном периоду очекујемо да ћемо успети да постепено побољшамо стање укупних права нашег народа који живи у Македонији не чекавши и не пристајући на „добијање“ политичких „рестлова“ македонско-албанског договора на свим нивоима.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:639502-%D0%98%D0%97%D0%91%D0%9E%D0%A0%D0%98-%D0%A3-%D0%9C%D0%90%D0%9A%D0%95%D0%94%D0%9E%D0%9D%D0%98%D0%88%D0%98-%D0%9A%D0%BE%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%92%D0%9C%D0%A0%D0%9E-%D0%94%D0%9F%D0%9C%D0%9D%D0%95-%D1%83-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%98-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85-96-%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%BE-%D1%80%D0%B5%D0%B7%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B0

-

Београд — Самостални посланици Санда Рашковић Ивић и Ђорђе Вукадиновић кажу да премијер Александар Вучић покушава да у парламенту креира атмосферу „минхенске пивнице“.

Како су навели, премијер на теми буџета говори о изборима и прети опозицији.

Рашковић Ивић је новинарима у парламенту рекла да је пемијер одлучио да распише ванредне парламентарне изборе, уз редовне председничке идуће године, те да је то свима јасно и данас када је, према њеним речима, „претио“ да у парламенту неће бити опозиције.

„А где ће се он вратити ако не прође на изборима? У фирму код брата која не постоји“, рекла је Рашковић Ивић.

Она је тражила да се опозицији дозволи да „уђе“ у министарства, како би прикупила информације, које су им, како тврди, ускраћене и како би се боље припремили за изборе.

„Вучић ништа не зна да ради, осим да иде на изборе“, рекла је она.

Знак да је лидер СНС већ „ушао у кампању“ за њу су његове изјаве о Девенпорту, као и захтев СНС за смањење плата Заштитника грађана и Повереника.

Вукадиновић: Трећи дан присуствујемо новој фази невиђеног парламентарног насиља, и у формалном и у садржинском смислу

Формално гледано Начин на који је та седница заказана, начин на који је буџет убачен са месец дана закашњења у процедуру, а онда наврат нанос са суботе за недељу заказана расправа, што показује колико је власти стало што до квалитета буџета, што колико им је стало до озбиљне скупштинске расправе.

Ми нисмо такви генијалци и супермени као господин Ристичевић, Ђукановић и остале ведете СНС-а да можемо 1300 страна проучити за 24 сата.

Ако је такав буџет тако добар и генијалан, као што тврди премијер, онда га ништа не би спречило да омогући да се посланици упознају.

Оно што већ други дан гледамо јесте отворена демонстрација насиља у парламенту, које демонстрирта премијер бесконачним монолозима, који су увек неколико пута дужи од излагања малобројних говорника из опозиције.

Тема је буџет, а он говори о парламентарним и председничким изборима, обраћа се директно што је све пословником забрањено. Све што пише у пословнику о томе како се опходе људи у парламенту, се овде крши, посебно када дође председник Владе.

Нема се право на реплику, нема се право на пријаву кршења пословника, нема се право да се каже било шта што би могло да иритира уши преосетљивог председника Владе.

Председница Скупштина је заборавила да је он овде гост, а он се понаша као бахати и осиони домаћин. Он одређује да ли ће добити реплику неко или неће.

Вукадиновић: И Хитлер је стално расписивао изборе док их није потпуно укинуо

У тој атмосфери најмањи проблем је прича о ванредним изборима, већи је проблем у томе што председник Владе и скупштинска већина ескивирала утврђивање чињеница о претходним изборима.

Они су гласали против сопственог предлога о формирању посебног одбора за истраживање изборне крађе, а наравно и против опозиционог предлога.

Са још више моћи, са још више бахатости и осионости он најављује нове изборе. Чак ће и грађани који су мало успавани овом атмосфером схватити да је ненормално имати пет избора у пет година. Грађани су схватили да више није јасно колико треба да добију мандата и власти да би коначно почели да врше ту власт.

Адолф Хитлер је свако мало, сваке године, па онда на сваке две године расписивао изборе, док их 1938. није потпуно укинуо. Садашња наша власт иде још ударничкије од немачке власти из тридесетих година.

Претходне недеље су свечано прославили 100 дана владе, а сада хоће поново на изборе. Увек треба неки изговор, неки алиби зашто не спроводе своје обећања, било према грађанима било обећања и према својим менторима на истоку и западу, због чега су толико људи и бесни на опозицију и тај бес емитују овде у скупштинској сали.

www.nspm.rs/hronika/djordje-vukadinovic-predsednica-skupstine-je-zaboravila-da-podseti-premijera-da-je-on-ovde-gost-a-ponasa-se-bahati-i-osioni-domacin.html

-

Лидер напредњака позвао страначку базу да се уз гласање за председника добро организујe и за парламентарну трку, која би била одржана 9. априла

Руководство Српске напредне странке пренело је налог својој партијској бази да се припремају и за опцију ванредних парламентарних избора, који би могли да буду одржани заједно са председничким 9. априла – сазнају „Новости“.

Према нашим информацијама, премијер и лидер СНС Александар Вучић већ је дао и до знања министрима на седници Владе да би могло да дође до гласања за Народну скупштину на пролеће идуће године.

Главна дилема је још, како преносе наши извори, да ли ће кандидат за шефа државе испред најјаче странке бити Томислав Николић или Вучић. Наводно, велики је притисак страначке базе да се лидер СНС укључи у политичку трку за функцију на Андрићевом венцу, пошто процењују да би победио у првом кругу.

Ипак, према нашим информацијама, ни први човек напредњака није дефинитивно преломио да ли ће се излазити и на републичко гласање, али због политичке атмосфере у парламенту и у друштву он не искључује опцију да се поново провери легитимитет на свим нивоима.

У ишчекивању коначне одлуке с врха, напредњачка база добила је инструкције да све страначке ресурсе подигну у стање приправности, за случај одржавања „општих избора“. Слична директива издата је и у осталим странкама власти.

Најава могућности ванредних избора узбуркала је и опозициони табор. Лидери проевропских странака још једном листом позивају на договор о заједничком кандидату, али и даље без конкретних предлога о именима. Поновна прегруписавања најављују се и у националном блоку, где би ДСС и Двери поново могли да наступе заједно, уколико се буде гласало за парламент.

Председници СДА Санџака и Заједно за Шумадију Сулејман Угљанин и Верољуб Стевановић састали су се у петак у Новом Пазару и поручили да би регионалне странке требало да имају заједничког кандидата на предстојећим председничким изборима.

При доношењу коначне одлуке да ли ићи на расписивање парламентарних са председничким изборима, према мишљењу аналитичара Дејана Вука Станковића, сигурно ће бити узето у обзир да би то била сигурнија опција за СНС, јер има најпопуларнијег лидера, па би његова харизма била „добитна комбинација“.

– Али од великог значаја било би и образложење због чега се у року од године поново иде на ванредне изборе. Следеће године би опозиционе странке морале да се боре за опстанак и нисам сигуран да би сви успели у томе. Питање је и како би се поставили: да ли би ишли у четири колоне или би уједињени тражили модус да опстану.

О проценама да би општи избори ишли наруку Томиславу Николићу уколико буде кандидат за председника, Станковић каже:

– Николић није лош кандидат, али је бољи „у пакету“ са Вучићем, као најпопуларнијим политичарем.

На евентуалним парламентарним изборима 2017. профитирале би партије јаких лидера и с добром инфраструктуром, а то су пре свих СНС и СПС, као и ДС, уколико је сачувао базу – сматра професор Зоран Стојиљковић:

– Заједнички избори били би добри по сваког ко буде кандидат СНС. Међутим, како би то били четврти скупштински избори за пет година, треба имати у виду да се таквим гомилањем губе критеријуми према којима се мери ефективност неке власти и лично не видим потребу за тим.

www.novosti.rs/

Лидер Демократске партије Косова (ДПК) и председник косовског парламента Кадри Весељи поново је оставио могућност да се одрже превремени парламентарни избори уколико се о томе постигне консензус политичких странака и ако је то у интересу Косова.

„Уколико се постигне политички договор, нико не може спречити политичке партије да одрже изборе“, казао је Весељи за дненвик Епока е ре.

Он је оценио да је Косово испунило све критеријуме за визну либерализацију и истакао да је демаркација граничне линије са Црном Гором био непотребан критеријум који се тражи од Косова.Весељи је позвао на национални консензус у вези са демаркацијом истичући да ће свако кашњење у том процесу негативно утицати на Косово и његове грађане.

Говорећи о реконструкцији Владе Косова, Весељи је рекао да је ДПК спремна за тај процес и да чекају потезе премијера Исе Мустафе.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:632873-%D0%9C%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%9B%D0%B8-%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%83

-

У среду, 4. маја, биће поновљени парламентарни избори на 15 бирачких места у Србији, на којима право гласа има 19.631 грађанин, а данас је почело штампање гласачких листића

 Foto: TanjugУ среду, 4. маја, биће поновљени парламентарни избори на 15 бирачких места у Србији, на којима право гласа има 19.631 грађанин, а данас је почело штампање гласачких листића.

Штампање гласачких листића за поновљене парламентарне изборе је почело у штампарији ЈП „Службени гласник“, у присуству председника Републичке изборне комисије (РИК) Дејан Ђурђевић.

Избори ће бити поновљени на пет бирачких места у Нишу, на по два места у Београду, Врању и Јагодини, као и на по једном у Ужицу, Бачкој Тополи, Сремским Карловцима и Кладову.

До затварања тих бирачких места у среду у 20 сати, траје предизборна тишина која је почела ноћас у поноћ, када је забрањена изборна пропаганда, одржавање јавних скупова и објављивање процене изборних резултата.

Прелиминарни резултати ванредних парламентарних избора у Србији биће објављени 4. маја, касно увече, након понављања избора на 15 бирачких места, а коначни резултат биће познат пошто изборни материјал стигне у РИК.

Ванредни парламентарни избори одржани су 24. априла и, по резултатима РИК-а са 99,82 одсто бирачких места, посланике у Скупштини Србије имаће 11 изборних листа, од којих пет мањинских.

Листа Српске напредне странке добила је 48,24 одсто гласова, СПС и Јединствена Србија 10,96 одсто, Српска радикална странка 8,11 одсто, Демократска странка и Покрет Доста је било имају по 6,03 одсто, а коалиција СДС-ЛДП-ЛСВ 5,02 одсто гласова.

Од мањинских странака, посланике ће имати Савез војвођанских Мађара, Бошњачка демократска заједница Муамера Зукорлића, Странка демократске акције Санџака Сулејмана Угљанина, албански Покрет за демократско деловање и Зелена странка.

По резултатима РИК-а, коалиција ДШ-Двери добила је 4,99 одсто гласова, односно није прешла цензус.

РИк је раније данас најавио да ће вечерас, у 19.00 сати, одржати седницу у згради Народне скупштине.

извор: Новости

-

ПРЕМИЈЕР Александар Вучић изјавио је данас да размишља о расписивању ванредних парламентарних избора у Србији, али да коначна одлука није донета.

„Видим да су се господа (лидер ДС Бојан) Пајтић и (лидер СДА Сулејман) Угљанин веома обрадовали изборима, могуће је да им та жеља буде услишена“, рекао је Вучић и додао:

„Видите да људи то траже, а ја поштујем наше политичке противнике“, рекао је Вучић новинарима приликом обиласка миграната у парку код Железничке станице.

Премијер је објаснио да није ни једноставно, а ни могуће радити у атмосфери у којој се непрестано оспоравају очигледни резултати и успеси.

„Ове године имаћемо раст, који ће да иде чак можда и на плус један, што је незабележено у време фискалне консолидације, повећаће се плате и пензије, јер имамо велики фискални простор… Сви кажу да Србија није пред банкротом, има уређене финансије, успорила је драматично задуживање, а 2017. неће имати потребу да се задужује…

„И на све то чујете – ништа не ваља“, приметио је премијер и додао да у таквој ситуацији и атмосфери није лако, ни једноставно, нити могуће радити.

„Радите у атмосфери где неко ко би требало да буде одгворан каже „нећу да идем на војвођанске изборе у јануару, они морају да буду у априлу, пошто сам само 16 година на власти“, па су сад та три месеца одлучујућа… Ваљда треба да се оде на још неко зимско брчкање…али, ‘ајде брже боље да идем на републичке“, рекао је Вучић како види противљење опозиције изборима.

Њему, како је рекао, не пада на памет да седи у фотељи 15 година, зато што му се то тако свиђа и да се брчка по било чијем приморју…

Вучић је додао да је поносан на резултате своје владе, да сматра да су урађене велике и добре ствари за земљу и да је уверен да ће се о тим резултатима говорити и у будућности.

„Успостављамо здрав систем, здраве Србије, озбиљне и одговорне државе – то сви у свету виде“ подвукао је Вучић.

„Онај ко то не жели да види, увек ће имати прилику да нас победи. А да ли ће да нас победи, то је друга ствар, то ћемо да видимо“ – подвукао је премијер.

fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/vucic-razmislja-da-srbiju-zbog-pajtica-i-ugljanina-usreci-vanrednim-izborima