недеља, јануар 21, 2018

Тагови Вести таговане са "Влада Косова"

Влада Косова

Приштина — Кандидат за премијера Косова Рамуш Харадинај дао је Хашиму Тачију гаранције да има довољан број гласова да буде изабран за премијера Косова.

Он је после сусрета са Тачијем рекао да није било договора о датуму одржавања конститутивне седнице Скупштине Косова, јавља ТВ Клан Косова.

Харадинај је кандидат коалиције Демократске партије Косова, Алијансе за будућност Косова и Иницијативе за Косово.

Приштински медији су јавили да ће Тачи данас или сутра донети одлуку о датуму сазивања конститутивне седнице Скупштине Косова на основу резултата превремених парламентарних избора одржаних 11. јуна.

Према сазнањима портала телеграфи.цом конститутивна седница би требала да буде одржана у уторак 18. јула а до одлагања заказивања седнице је дошло јер је већина новоизабраних посланика на одмору ван Косова.

Председник Косова сазива седницу, док припреме за њено одржавање организује досадашњи председник Кадри Весељи и чланови председништва Скупштине Косова.

Кандидата за председника Скупштине Косова према Уставу и одлуци Уставног суда Косова из 2014. предлаже предизборна коалиција или странка која је добила највише гласова.

У конкретном случају то је коалиција окупљена око Демократске партије Косова,

Председник косовског парламента биће изабран ако за њега гласа најмање 61 посланик.

Након изброра председника и пет подпредседника Скупштине Косова председник Косова одређује мандатара за премијера Косова.

Према Уставу и одлуци Уставног суда из 2014. мандат за састав Владе добија кандидат којег предлаже коалиција или странка која је добила највише гласова на изборима.

(Бета)

www.nspm.rs/hronika/ramus-haradinaj-imam-dovoljno-glasova-da-postanem-premijer-kosova.html

Један од могућих кандидата за косовског премијера Рамуш Харадинај тврди да је обезбедио већину од 61 посланика за формирање владе.

Бивши вођа ОВК, кога Србија терети за ратне злочине, рекао је приштинским медијима да нема речи о трговини посланицима и да је све засновано на „поштовању слободне воље“.

„Ситуација није онаква каква се презентује у медијима. У овом слуцају, ја представљам самог себе, Алијансу и колалицију. То значи да ја имам право да преговарам, и партије које преговарају са мном немају разлога да преговарају са неким другим“, навео је Хараднај, преноси Коха.

Косовска скупштина има 120 посланика, а за формирање владе потребна је надполовична већина.

Харадинај је рекао и да има комуникацију са представницима српске мањине на Косову, одбацујуци вести да су они тражили министарска места да уђу у коалицију, наводи РТС.

Харадинај је рекао и да ће остати веран коалицији ПАН (Демократске партије, Алијансе за будуцност и Иницијативе), одбацујуци све спекулације да може бити створена коалиција измеду ДСК-АБК-Самоопредељења и Иницијативе.

(Танјуг)

91.222.7.145/hronika/ramus-haradinaj-imam-vecinu-za-formiranje-vlade-srbi-nisu-trazili-mesta-ministara.html

Влада и косовска Агенција за приватизацију су ставили мораторијум на регистрацију деоничарског друштва рударског комплекса Трепча и пренос надлежности са Агенције на Владу, пише приштински дневник Коха, позивајући се на неименоване изворе.

Влада и Агенција за приватизацију су постигле споразум по коме у одређеном периоду неће бити никаквих активности око регистрације деоничарског друштва за три кључна дела Трепче.

Такође је договорено да неће почети пренос надлежности и имовине са Агенције на Владу у том периоду, већ ће се регистрација обавити после објављивања студије изводљивости, изјавио је неименовани извор дневника.

Коха пише да ни Влада ни Агенција нису објавиле споразум.

www.nspm.rs/hronika/koha-ditore-vlada-kosova-i-agencija-za-privatizaciju-kosova-stavili-moratorijum-na-registraciju-trepce.html

-

Приштина — „Министарка за дијалог у Влади Косова“ Едита Тахири изјавила је да ће Влада поштовати резолуцију скупштине да се дијалог о Београда и Приштине замрзне.

Он ће бити замрзнут до ослобађања Рамуша Харадинаја.

„Поштоваћемо резолуцију Скупштине која је данас усвојена и за коју мислим да је правична“, изјавила је Тахири за портал Индексонлине.

Скупштина Косова усвојила је Резолуцију о безусловном ослобађању лидера Алијансе за будућност Косова и бившег премијера Рамуша Харадинаја у поступку који се против њега води у Француској, поводом захтева Србије за изручење на основу оптужнице за ратне злочине извршене на Косову 1998. и 1999. године.

Резолуција је донета након што су је усагласили шефови посланичких група у Скупштини Косова.

У њој се поред безусловног ослобађања Харадинаја захтева да се дијалог Косова и Србије о нормализацији односа замрзне до ослобађања Харадинаја и његовог повратка на Косово.

Такође се резолуцијом захтева да Влада од ЕУ затражи да обавеже Србију да поништи све налоге за хапшење грађана Косова које је проследила Интерполу.

Влада треба да предузме све потребне мере и да затражи ослобађање Харадинаја.

У међувремену је реаговала Европска унија, која је оценила да позив за замрзавање дијалога не доприноси нормализацији односа и није на истој линији са сталним опредељењем институција Косова за дијалог.

Харадинај је приведен 4. јануара на аеродрому Базел на основу потернице коју је против њега издала Србија за ратне злочине почињене током рата на Косову 1998. и 1999. године. О његовом изручењу треба да одлучи суд у француском граду Колмару.

„Скупштина Косова“ тражи прекид дијалога са Београдом до ослобођења Рамуша Харадинаја

Скупштина Косова затражила је данас безусловно ослобађање некадашњег косовског премијера и једног од лидера такозване Ослободилачке Војске Косова Рамуша Харадинаја.

Косовски парламент је затражио прекид дијалога Београда и приштине до испуњења тог захтева, односно до ослобађања Харадинаја.

www.nspm.rs/hronika/skupstina-kosova-trazi-prekid-dijaloga-sa-beogradom-do-oslobodjenja-haradinaja.html

ПРИШTИНA – Приштина ће издвоjити милион и по евра за за одбрану бивших припадника Oслободилачке воjске Kосова коjима се буде судило пред Специjалним судом EУ са седиштем у Хагу, преноси РTС позиваjући се на косовске медиjе.

Новац намењен одбрани будућих оптуженика за ратне злочине део jе две милиjарде евра вредног буџета, коjи jе парламенту на усваjање упутила влада Исе Mустафе.

Суд за ратне злочине EУ почеће ће суђења наредних месеци.

Имена првих оптужених нису позната, али jе суд формиран како би се за ратне злочине судило бившим припадницима Oслободилачке воjске Kосова.

www.nspm.rs/hronika/vlada-kosova-izdvaja-milion-i-po-evra-za-odbranu-bivsih-pripadnika-ovk-optuzenih-za-zlocine.html

Влада Косова је данас усвојила предлог Закона о комбинату „Трепча“ и упутила га Скупштини Косова, која ће га размотрити у петак, 7. октобра.

Образлажући предлог закона, министар економског развоја Блеранд Ставиљеци је рекао да су циљ закона нове инвестиције, повећање вредности имовине и унапређење техничко-технолошког развоја који ће омогућити одржив економски развој и ревитализацију овог „за Косово изузетно значајног предузећа“.

– Одредбе овог предлога закона одређују трансформацију неколико пословних јединица друштвеног предузећа „Трепча“ у акционарско друштво, с тиме да ће Влада Косова бити власник 80 посто тих акција, а радници и власници располагаће са 20 посто акција – рекао је Ставиљеци.

Он је додао и да закон дефинише и питања минералних ресурса, преноса имовинских права и људских ресурса, статуса, регистрације, управљања акционарским друштвом.

Агенција за приватизацију, под чијом је ингеренцијом сада „Трепча“, тренутно ради на изради студије изводљивости, а закон предвиђа у року од шест месеци од његовог усвајања израду развојне стратегије „Трепче“, што ће потврдити Скупштина.

Српски министри против закона

Чланови владе из редова српске заједнице су гласали против овог закона. Заменик премијера Косова Бранимир Стојановић казао је да је предлог закона више политички него што је економски и да српског учешћа у његовој изради скоро није ни било.

– Ми ћемо у складу са ставовима радника које знамо и који тамо раде, ради се о више хиљада људи, имати потпуно негативан став према овом закону. Апсолутно је јасно да ћемо и у Скупштини покушати да или амандманима који ће суштински требати да промене закон, да пробамо да ово доведемо на ниво да то може бити прихватљиво за нас. Уколико то не може бити прихваћено, онда ћемо сигурно бити против и у Скупштини – казао је Стојановић.

Текст закона стигао пред сам почетак седнице

Такав став је имао и министар за администрацију локалне самоуправе Љубомир Марић који је рекао да је Закон о „Трепчи“ стигао непосредно пред седницу Владе, а с обзиром да се ради о виталном и значајном питању за српску заједницу, требало је бити више усаглашености.

– Овим законом српска заједница је апсолутно искључена из свих будућих дешавања по питању „Трепче“, и ми због тога морамо да гласамо против – казао је он.

Председник Скупштине Косова Кадри Весељи је у понедељак после седнице Председништва Скупштине казао да ће се овај закон у скупштини размотрити по убрзаној процедури и да ће пред крај месеца бити усвојен.

Представници Срба у косовској влади напустили седницу

Представници Срба у косовској влади напустили су данас седницу владе у знак протеста због нацрта закона о руднику Трепча, истичући да је српска заједница искључена из одлучивања и да је читав процес исполитизован.

Министар за локалну самоуправу Љубомир Марић оценио је нерегуларним да нацрт закона министрима буде достављен непосредно пред седницу владе.

Министар за економски развој Бљеранд Ставиљеци је, представљајући предлог закона, рекао да ће њиме влада бити власник 80 одсто комбината Трепча, а да ће осталих 20 одсто бити дато на управљање заједницама, преноси Радио Контакт плус.

Указавши да је тренутна ситуација у Трепчи таква да половином на северу управљају Срби, а другом половином на југу Албанци, Марић је изразио страховање шта це српска заједнице добити овим законом, подсетивши да је на северу Трепче ангажовано више од 3.000 радника.

„Предлогом закона српска заједница је искључена из свих дешавања по питању Трепче и ми ћемо због тога гласати против“, рекао је Марић на седници владе.

Он је оценио је да се на овакав начин са економских улази у нека друга питања и да косовска влада крши споразум о ЦЕФТИ и Споразум о асоцијацији и придруживању са ЕУ.

Запитао је како је могуће да предлог закона буде урађен без студије изводљивости, за коју је уговор са међународном организацијом потписан пре 15 дана.

Рок за израду студије је четири месеца.

Потпредседник владе Бранимир Стојановић је на седници рекао да је израда нацрта закона о Трепчи политичка, а не економска одлука.

„Овај предлог закона је више политички него економски, а у процесу израде предлога закона нашег учешћа није ни било. Ми ћемо у складу са ставовима радника имати негативан став према овом предлогу“, рекао је Стојановић на седници косовске владе.

Он је најавио да ће српски посланици бити против предлога закона и на седници скупштине, заказаној за петак.

Према његовим речима, за Србе тема економске одрживости Трепче је најважнија.

Министар за повратак и заједнице Далибор Јевтић је рекао да је и на северу и југу Косова битно да постоји потреба да се сви процеси одвијају у смеру стабилизације заједница, те да се овим предлогом закона то не постиже.

„Необично је да се на дневни ред седнице скупштине уврсти у дневни ред питање које претходно није прошло седницу владе“, рекао је Јевтић на седници владе.

Јевтић каже да је од свих рокова битније да се пронаде квалитетно решење да би се изашло из овакве ситуације и да је то оно чиме треба да се руководи.

Пошто су исказали своје противљење предлогу закона о Трепци, српски представници су напустили седницу владе.

Ђурић: Бранићемо Трепчу на сваки начин

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је данас да приштинску власти кроз нацрт Закона о Трепчи желе да национализују тај комбинат, али да им то неће проћи и да ће Београд бранити и заштити Трепчу на сваки начин.

„Црни облаци су поново над Трепчом. На делу је отимање комбината, приштинске власти покушавају да национализацију Трепчу“, рекао је Ђурић за РТС.

Он је додао да је потпуно реактивиран покушај од прошле године када су приштинске власти кроз специјални закон о Трепчи покушали да национализују Трепчу, да је одузму законитим власницима, Фонду за развој Србије и другим повериоцима.

Подсећа да је Београд више пута тражио да се о Трепчи, али и имовини уопште разговара у Бриселу, али да су наишли на „глуве уши приштинских институција“.

„Они оваквим потезима покушавају да отимачином ставе све учеснике пред свршен чин. Наравно то неће проћи, бранићемо Трепчу, заштитићемо Трепчу на сваки начин“, рекао је директор Канцеларије за КиМ.

Он каже да се нацрт закона о Трепчи ниоткуда појавио и да се није разговарало ни са српским представницима, ни са руководством Трепче.

Њиме се, казао је Ђурић, предвиођа национализација Трепче, потпуно одузимање Србији, лишавање Срба својинских права, управљачких права и што је важно то је грубо кршење CEFTA споразума, Споразума о стабилизацији и придруживању, те да је то незапамћено безакоње у најави.

„Ми ћемо већ данас покренути процедуре. Обевестити представнике ЕУ, покренути арбитражне поступаке, али предузети и друге правне, али и политичке мере. Разговарамо са највишим представницима међународне заједнице“, рекао је Ђурић.

Он додаје да српска страна покушава да подстакнемо разговоре, јер се питање имовине мора решавати кроз разговоре, јер је реч о имовини Фонда за развој Србије, али и неких страних компанија које су деоничари.

„Највећи проблем и највећи изазов није само у стотинама милиона, можда и милијардама евра, проблем је више од 3.000 запослених чија би права била угрожена. Влада Србије заштитиће њихове интересе и неће дозволити да неко остане без зарада и на улици“, казао је Ђурић.

Подсећа да је Трепча за привреду на КиМ витал, али и да се више рудних лежишта налази у централној Србији, а да су улази само на КиМ.

Упитан да ли ће ићи на КиМ пошто му је две недеље забрањен улазак он је рекао да ће ићи и да му то нико не може забранити.

 

„Неће ме нико ућуткати, КиМ је саставни део Србије. Неће ми нико завранити да идем доле“, закључио је Ђурић.

(Танјуг)

www.nspm.rs/hronika/vlada-kosova-usvojila-predlog-zakona-o-trepci-skupstina-kosova-ce-o-zakonu-razmatrati-po-ubrzanoj-proceduri.html

ТВРДИ ДА ЈЕ ЕУ ПОСТАВИЛА УСЛОВ СРБИЈИ ДА ITU ОБАВЕСТИ ДА СЕ СЛАЖЕ ДА КОСОВО ДОБИЈЕ ТАЈ БРОЈ
  • а КТВ рекла да Ђурића треба питати: зашто је – ако је онако као што он каже -Аустрија уместо Србије поднела захтев за позивни број за Косово

        МИНИСТАРКА за дијалог у Влади Косова Едита Тахири изјавила је данас да ће Косово добити свој позивни број и оценила да директор Канцеларије за Косово Марко Ђурић не говори истину када каже да ће позивни број +383 Србија добити за своје географско подручје.

        Тахири је за КТВ навела да Ђурић не говори истину када тврди да је +383 број у оквиру телефонске зоне Србије и оценила да он то чини зато што је љут јер му није дозвољена посета Косову.

        „ЕУ је поставила услов Србији да пошаље писмо Међународној телефонској унији (ITU) којим се слаже да Косово добије међународни позивни број 383“, рекла је Тахири за КТВ и додала да Ђурића треба питати зашто је, ако је тако као што он каже, Аустрија уместо Србије поднела захтев за позивни број за Косово.

        Ђурић је одбацио јучерашње тврдње Тахири да ће на састанцима који ће у понедељак бити настављени у Бриселу бити донета одлука о међународном телефонском позивном броју за Косово, истичући да ће то бити телефонски број у оквиру телефонске зоне Србије.

        „Да је тако као што он (Ђурић) каже, Србија би поднела захтев. Српска страна је покушала да то уради како би јавности продала причу да она наводно Косову даје позивни број, али сам ја категорички то одбила говорећи да уместо нас захтев може да поднесе Албанија а никако бивши окупатор Србија. Стога је постигнут споразум да захтев поднесе Аустрија која је то урадила у јануару“ – казала је Тахири.

        Према њеним речима, у области телекомуникација остала су још два отворена питања, питање фреквенција и неке лиценце.

        „Током три дана разговора остварићемо коначни споразум о телефонском позивном броју за Косово“, рекла је Тахири.

fakti.org/globotpor/siptari/tahiri-djuric-ne-govori-istinu-kad-tvrdi-da-ce-pozivni-broj-383-srbija-dobiti-za-svoju

ПРИШТИНА – „Споразумом о нормализацији односа Косова и Србије“ који је Влада Косова упутила Европској комисији предвиђено је да док се са Србијом не остваре споразуми о међународном позивном телефонском броју за Косово, енергетици, отварања моста на реци Ибар и укидању паралелних структура Србије на Косову, неће бити „ни једног корака“ у остваривању споразума о Заједници српских општина (ЗСО).

„Влада Косова изјављује да ће након што се уклоне поменуте блокаде остварити своје обавезе у вези са остваривањем Споразума о асоцијацији“, наводи се у извештају који је достављен медијима. У извештају се истиче да ЗСО неће имати извршна овлашћења и неће бити трећи ниво власти на Косову, јер тако нешто није предвиђено Уставом и законима Косова.

„Стога ће Статут Асоцијације бити у складу са Уставом и законима Косова као и одлуком Уставног суда Косова од 26. децембра 2015 године. Усклађеност Споразума о Асоцијацији са Уставом Косова је предвиђена у тачки 2 Споразума“, наводи се у извештају.

Истиче се и да Влада Косова ЗСО види као законску структуру која ће општинама помоћи да боље координишу комунална питања и омогућити реинтеграцију српске заједнице у косовски систем.

„Влада Косова је јасно истакла да је оснивање Асоцијације условљено потпуним и потврђеним расформирањем преосталих паралелних структура Србије на Косову. Асоцијација се не може формирати у ситуацији која наставља да буде парадоксална, када у исто време делују легалне и илегалне структуре, посебно на северу Косова“, додаје се у извештају.

Влада Косова је навела и да Србија наставља да подржава своје паралелне структуре у општинама Косова кршећи тако Споразум о нормализацији односа из 2013. године.

(РТВ)

извор: www.nspm.rs/hronika/vlada-kosova-nema-zajednice-srpskih-opstina-dok-kosovo-ne-dobije-medjunarodni-pozivni-broj-i-dok-se-ne-ukinu-sve-paralelne-institucije-na-severu.html

Влада Косова је на данашњој седници донела одлуку о продужетку мандата Еулекса за наредне две године

Влада Косова је на данашњој седници донела одлуку о продужетку мандата Еулекса за наредне две године.

Телкући мандат Еулекса траје до 14. јуна.

Наставак мисије ће се обезбедити разменом писама између председника Косова Хашима Тачија и високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Федерике Могерини. Размена писама ће добити законску снагу када га ратификује две трећине посланика Скупштине Косова.

Власт на Косову није била вољна да мандат Еулекса буде продужен према садашњим овлашћењима и тражила је да има само саветодавну улогу у области правде и полиције.

Јавност ће знати шта је договорено новом споразумом када тај документ буде ратификован у Скупштини Косова.

извор: www.novosti.rs/вести/насловна/политика.393.html:609505-Влада-Косова-донела-одлуку-о-продужетку-мандата-Еулекса-за-две-године

Никола Малбашки

Бриселски споразум као лакмус папир Вучићеве политике

Косовска политика је најспорнији елемент политике коју премијер Србије Александар Вучић води већ четири године, и стога не треба да изненађује зашто напредњачка и таблоидна пропагандна машина пред изборе посвећује огромну пажњу Косову, настојећи да „докаже патриотизам“ преко јефтиних препирки са приштинским властима и што купљених, што принудних гестова подршке косовских Срба. Напредњачка политика стога представља слику у искривљеном огледалу десничарске политичке агенде из чијег су шињела изашли – док десница често гура друге политичке теме у запећак за рачун Косова,  форсирајући косовско питање као централно, СНС на сличан начин своје пропагандне обмане и илузије везане за Косово преферира у односу на обмане и илузије везане за друга политичка питања.

Прво чињенице: пре три године ова власт (Дачић је тада био премијер, али је Вучић према општем признању био „први“, лат. princeps) потписала је одиозни Бриселски споразум, који је у најбољем случају представљао изузетно труо компромис, а у најгорем отворену издају српских националних интереса. Тим споразумом Србија се обавезала да укине своје органе локалне власти на Косову и замени их „косовским општинама“ у складу са „Ахтисаријевим планом“ (који никада нико у Србији није одобрио), уведе косовске Србе у косовске институције (владу, парламент, органе управе), укине српске судове на Космету и „интегрише“ их у „законски систем“ самопроглашене државе, расформира српску Цивилну заштиту и њене запослене интегрише у инструменте силе под контролом Приштине, као и да обезбеди Приштини чланство у регионалним организацијама, међународни позивни број, интегрисање електроенергетског система итд. Од свега реченог, Србија још увек није испунила само договоре о телекомуникацијама и енергетици (јер Приштина није испунила своје обавезе који се односе на те процесе), али је испунила све остало, гурајући (често уз помоћ претњи, уцена и физичке силе) косовске Србе у загрљај „косовских институција“. Од свега је, наравно, најскандалознија разградња органа локалне самоуправе и судских органа на Космету, чиме је држава Србија лишила своје грађане својих темељних уставних права. При томе су српске општине на Косову ликвидиране нелегално, и замењене такође нелегалним Привременим органима управе, који су Вучићевој влади обезбедили непосредну контролу на политичким процесима у српском делу покрајине, а Приштини дали повод да настави да јадикује како „паралелне институције нису расформиране“.

Приштина, са друге стране, није испунила ништа. Ништа, осим оног што је иначе хтела и намеравала да уради – да „успостави уставни и правни поредак косовске државе на њеној целој територији“. Руку на срце, тај пројекат им је ишао нешто спорије него што би волели, али се и даље одвијао у недвосмисленом правцу. Нарочито понижење за Србију у том процесу јесте фактичко блокирање реализације оног једног јединог уступка и „смоквиног листа“ који је Београд са Бриселским споразумом успео да „избори“ – оснивања Заједнице српских општина (ЗСО), за коју су нам Вулин и Дрецун својевремено обећавали да ће бити „Република Српска“ на Косову, а за коју се испоставило да ће бити удружење групе косовских општина, које раде у складу са косовским законима и косовским Уставом. Па је чак и то било превише за косовске Албанце, тако да успостављање те и такве безначајне и политички импотентне структуре још увек није започело.

„Неразумни потези Приштине“ на фону предизборне кампање

То нас доводи до садашњег тренутка, и најновијег „конфликта“ Београда и Приштине. Не рачунајући успоравање и кочење Бриселског дијалога, прво због политичке кризе у Приштини, а затим због српске предизборне кампање, технички преговори две стране су се настављали, и углавном сводили српске очајничке покушаје (са мање или више успеха) да, умољавајући европске и америчке дипломате, блокирају нове једностране потезе косовских власти.

Тако је било и ових дана – у неколико недеља, паралелно са активацијом предизборне кампање на Космету и инвазијом напредњачке „Аутобуске бригаде“ на општине и енклаве на Космету, Приштина је повукла неколико бахатих и карактеристично неразумних потеза, чији је једини циљ, без икакве сумње, било провоцирање српске стране. Прво су крајем марта косовске власти затвориле „непостојећу“ границу са Србијом за све цистерне из Србије, одбивши да признају српске сертификате за превоз опасних материја (ADR), будући да „ни Србија не признаје косовске ADR-сертификате“ (јер Косово није члан међународне конвенције за ADR, али у реду). То је физички блокирало увоз нафтних деривата на Косово из Србије, на велику радост албанских националиста и анационалне нафтне мафије.

Затим су, у јеку изборних митинга на Космету (али након што је Вучић одрадио своју турнеју по покрајини, а Ђурић практично учланио све локалне политичаре, министре и посланике на Косову у СНС) објавили „списак непожељних српских политичара“, на коме су се нашли Ђурић, генерал Диковић, Бошко Обрадовић и Војислав Шешељ. Последња двојица су тако спречени да учествују на предизборним митинзима на северу Косова, док је Марко Ђурић без икаквих проблема прешао границу и појавио се (уз завидну кореографију колективних уздаха запањености у Приштини) на предизборном скупу СНС у Лепосавићу. Најзад, приштинске власти су изашле са изјавом да ће, почев од 18. априла, бити забрањен прелазак („непостојеће“) границе свим Србима на Косову, којима су српске личне карте издале локалне („паралелне“) српске институције.

Док су прва два корака Приштине били најобичнији каприци, који косовским Србима изазивају благе неугодности, ова последња претња изазвала је разложан страх и панику међу српским становништвом покрајине, чији добар део и даље одбија да узме и користи документа непризнате „разбојничке државе“. Истовремено, косовски званичници су све време наглас викали како „неће бити српских избора на Косову“, указујући на две ноторне чињенице – да Србија неорганизује локалне изборе на територији КиМ (иако је то њена уставна обавеза), а да парламентарне изборе тамо не спроводи РИК, него ОЕБС, по процедури сличној оној по којој националне мањине у суседним државама гласају на изборима матичне државе. Најзад, на „неграници“ је пре две недеље ухапшен бивши генерал Војске Југославије Милован Бојовић, под оптужницом за (шта би друго, него) „ратне злочине“.

И, шта се догодило? Марко Ђурић се тријумфално прошетао Лепосавићем и тако доказао „моћ државе Србије на Косову“, а премијер Вучић је сталожено и одмерено (каквим су га дали Бог и његови пи-ар саветници) изјавио да ће „сви проблеми бити решени на наредним техничким преговорима у Бриселу, 19. априла. У међувремену, Приштина 18. априла није блокирала границу за грађане са српским документима, али се албанска штампа у покрајини забављала најавама „међународне потернице за Ђурићем“, који је „прекршио забрану уласка“ (тако што су га албански полицајци на „неграници“ уредно пропустили).

Нова рунда преговора, и нова бриселска рашомонијада

А затим су дошли сами преговори. Овде треба нагласити, да у свим српским медијима постоји апсолутна блокада свих информација које се тичу дијалога са Приштином. Преносе се искључиво изјаве представника Београда и празне фразе бриселских званичника. Изјаве представника Приштине преносе се само у облику реакција Ђурића и Дрецуна на те изјаве, при чему се по правилу критика фокусира на глупе провокације и неинтелигентно препуцавање – попут теза о „признавању независности“ или „ратним репарацијама“. Често о садржају преговора сазнајемо доста касније, када се речено већ имплементира, или када српски портали на Косову преведу неки текст из албанске штампе. Тако нам је и после ових „дугих и мукотрпних“ преговора Ђурић саопштио да је „Србија добила шта је тражила“ – „граница ће бити деблокирана за српске камионе“ (ни речи о српском признању косовских сертификата, које је тражила Приштина), „Приштина ће признати српске личне карте“ (српске карте нису ни биле проблем, већ карте које су издате на територији КиМ), „српским чиновницима ће бити омогућен слободан улазак на Космет“ (уз дозволу Приштине, али „слободан“), а српским грађанима – да гласају на српским парламентарним изборима.

Да ствари нису баш тако ружичасте сазнало се релативно брзо, пре свега захваљујући изјавиМаје Коцијанчић да „није постигнут споразум о личним картама“. Ко се баш потрудио, могао је да нађе и изјаву Едите Тахири, која звучи нешто другачије. Прво, граница за камионе хоће бити деблокирана, али само зато што је Србија признала косовске ADR сертификате, што је од самог почетка и био услов Приштине за скидање блокаде. Друго, Приштина је одлучила да „продужи прелазни период“ у коме ће косовским Србима бити дозвољено да користе српска документа (која ће пре или касније морати да замене за косовска). Најзад, српски званичници наставиће да посећују Косово уз дозволу коју издаје „Министарство иностраних послова Косова“, а Марко Ђурић лично је „скинут са списка непожељних“ након што се „извинио за свој нелегални улазак“ од прошле недеље. Ни речи о Диковићу, Шешељу, и Обрадовићу.

Дакле, шта је резултат најновије српске „дипломатске офанзиве“? Приштина ће да деблокира (непостојећу) границу коју није ни смела да блокира (не због Србије, него због међународне заједнице), Срби су добили право да користе своје документа „још мало“ (до следећег хира Приштине), Марко Ђурић се изборио да се Србима омогући слободан пролазак кроз границу (која није ни била блокирана, упркос најавама), а изборио се за то право и за себе – једним лепим и искреним извињењем.

„Још једна блистава победа Вучића и Србије“

А како је на ту фарсу реаговала српска јавност? Као да изјава Маје Коцијанчич и Едите Тахири није ни било, и поготово, као да је организовање српских парламентарних избора на Косову било под знаком питања (а није било ни у једном тренутку). Прво нам је Милован Дрецун саопштио да је „тим премијера Александра Вучића, предвођен Марком Ђурићем, однео велику победу у Бриселу“. У духу чувене Ђурићеве изјаве о „победи 5:0“, Дрецун наставља са спортским жаргоном, жалећи се на „неспортско понашање Албанаца“, који су „вређали и претили српској делегацији“. Иако Вучић није био лично присутан, његов дух се осећао у „снажним притисцима Брисела и Вашингтона на Приштину“, који, подразумева се, су плод „поштовања међународне заједнице према Србији са Вучићем на челу“.

Још трагикомичнија је била изјава косовског „министра локалне самоуправе“ Љубомира Марића, који је рекао да је „влада премијера Александра Вучића још једном показала да има снагу, одлучност и умеће да ефикасно брани и одбрани интересе српског народа на КиМ“, те да је „политика разума и одговорности однела у Бриселу велику победу“. О каквој победи је реч, питате? Па у томе што Ђурић није дозволио да се „умање права косовских Срба“ везано за „коришћење личних карата и гласање на изборима“. Након овог усхићења над Ђурићевом „победом“ (као да је Ђурић у Бриселу убио Мурата, уместо што је тамо потврдио да се „ништа неће променити до после избора“), Љ. Марић је грађанима поручио да се „могу мирно посветити решавању текућих питања и растерећени изаћи у недељу на биралишта“. Позиву на биралишта се придружио сам Ђурић, који позвао косовске Србе да „у што већем броју изађу на изборе“ и тамо, дакако, „покажу јединство“ (не знамо да ли је Ђурић на изјаву додао Смајлија који намигује, али она као да је ту). И као трешња на торти „међународног успеха владе Александра Вучића“ – Апелациони суд у Приштини ослободио је генерала Бојовића једнако арбитрарно, као што га је и ухапсио.

Наравно, у очима површне, таблоидизоване и морално потрошене српске штампе Вучић је (преко свог „аватара“ Ђурића) сопственом снагом воље деблокирао границу за српске камионе, натерао Приштину да призна српске личне карте и спречио их да забране српске изборе на Косову, јер „нико Србију не може спречити да организује своје изборе на свом Космету“ (осим ако су у питању локални избори, онда ништа). И када се на то дода фарса са бацањем бомбе на салу у Зубином Потоку, коју су таблоиди назвали „атентатом на Вучића“ (иако је Вучић у време инцидента био стотинама километара одатле), и за који су напредњачки пропагандисти некако успели да истовремено оптуже и „косовске Албанце“ (за патриотску публику) и „српске националисте“ (за грађанистичку публику), када се додају „радне обавезе“ присуствовања запослених у државном сектору митинзима СНС, када се дода апсолутна блокада медија у покрајини и прогон опозиције, није ни чудо што се сматра да би „све испод 50 одсто гласова на Косову и Меотхији био неуспех“.

Како Приштина ради за Вучића

Са друге стране, и без обзира на напредњачко спиновање и медијску халабуку, не може се отети утиску да је Приштина серијом темпираних политичких потеза пружила директну подршку Вучићевој победи на изборима, и, што је у овом тренутку најважније, изградњи те фарсичне илузије о „Вучићевој бризи за Косово“ и „борби за косовске Србе“. Косовски Албанци јесу склони нерационалним и хистеричним потезима, али нису толико наивни. Приштина је серијом безопасних провокација дала идеалан повод Вучићу, Ђурићу и друштву да се „бусају у патриотске груди“ и „чувају српске националне интересе“, а да истовремено од 2013. године нису били у стању да се изборе чак ни за онај јад и беду који им је обећан Бриселским споразумом. При томе су Мустафа, Тачи, Сељими и Тахиријева могли су да нанесу веома озбиљан ударац Вучићевом имиџу да су само сачекали са укидањем својих једностраних мера до после избора, или да су за то време заиста затворили границу за Србе са српским документима, рушећи илузију о „Вучићевом утицају“ у покрајини. Истовремено, њихово „лудило“ је веома згодно спречило да се на Косову појаве Шешељ и Обрадовић, који Вучићеву политику на Косову отворено називају издајничком, и који могу да очекују већу подршку косовских Срба од друге опозиције.

При томе нема говора о албанском одустајању и од једног јединог стратешки важног питања – они су попустили по минорним и реторичким питањима, али и даље селективно спроводе Бриселски споразум у складу са својим циљем – „успостављањем суверенитета и уставног поретка Косова на његовој целој територији“. Личне карте нису признате, тражи се укидање болница и школа, спрема се закон за конфисковање Трепче, планира се интеграција „Газивода“ у енергетски систем Косова итд. У том контексту, пристајање Приштине на учешће у овој напредњачкој предизборној шаради (са све захтевима за репарације, „налогом за хапшење Ђурића“ и сл.) у завршници изборне кампање указује или на то да је Приштина изузетно задовољна Вучићевом косовском политиком, или да су изузетно задовољни Вашингтон и Брисел, који Приштину држе на узици. Тешко је речи шта је од та два горе по српске интересе на Косову.

Истовремено, Косово остаје „грдно судилиште“ и када је у питању најновија изборна кампања. Нигде није толико очигледно да је „цар го“, да су „блиставе победе“ и „далковида политика Вучића и његовог тима“ најобичнији мехуро од сапунице. Напредњачка политика је баш то – дрека и галама, смена религијског транса обожавања и хладноратовске параноје и панике у таблоидима, а све то око великог, зјапећег ништавила. Ништа за које је Ђурић изборио у Бриселу исто је оно ништа које очекује и српске раднике у „модернизованој привреди“ и „страним фабрикама“, исто ништа које очекује српске пензионере, учитеље и лекаре након што се „земља стабилизује за две до три године“, исто ништа од „смањења јавног дуга“, „2016. године у којој ћемо осетити раст стандарда“, „српског Мерцедеса“, „фабрике чипова“, „Београда на води“ итд. Али на Косову се то ништавило напредњачке политике мало боље види, јер је стање у коме се српски грађани тамо налазе још горе, а „успеси“ Вучићеве политике на Косову још ништавнији од осталих. И баш зато Косово остаје иза гвоздене завесе Вучићевих медија. И што пре Приштина затвори границу, да нико не може да оде тамо и да види резултате те политике уживо – то боље по Вучића.

www.nspm.rs/politicki-zivot/briselski-pregovori-u-sluzbi-predizborne-kampanje-ili-kako-pristina-radi-za-vucica.html