уторак, новембар 21, 2017

Тагови Вести таговане са "Владимир Путин"

Владимир Путин

-

Драган Милашиновић

Кратко саопштење из председништва да је председник Србије Александар Вучић примио 09.11.2017. амбасадора Руске Федерације Александра Чепурина, који му је пренео позив председника Владимира Путина да половином децембра посети Руску Федерацију и састане се с њим у Москви, а да је Вучић то прихватио рекавши како је веома важно што ће имати прилику да с председником Путином разговара о билатералним односима, као и о конкретним предлозима за унапређење политичког дијалога и економске сарадње Републике Србије и Руске Федерације, али и односима у региону Западног Балкана, Европи, као и о глобалној политичкој и економској ситуацији, показује да велика анти-руска офанзива евроатлантиста на Србију неће остати без одговора. И то је свакако добра вест за све оне који нису вољни да о њиховим животима одлучују сподобе попут Хојта Јиа. 

Оно што одмах пада у очи је да позив долази непосредно после Николићеве посете Москви, где је не само одликован Орденом  пријатељства, већ је и провео пар сати у разговору са Путином, као и да се реализује као хитан, па самим тим и веома а важан, јер наћи се пред Путином а да то није уговорено бар шест месеци раније није мала ствар.

Ово је одмах покренуло лавину шпекулација почев од оне да се Николић у Москви бавио тужибабљењем Вучића, до оне да је тамо добио новац за формирање некакве нове странке. Но, пошто те вести долазе углавном од добро познатих Вучићевих таблоида не бих тиме превише разбијао главу. Просто, давање пара на руке за формирање политичких странака је западна методологија, што уосталом одлично знају и Вучић и Николић. Да Руси то хоће могли су до сада урадити хиљаду пута, а не чекати да Вучић одбаци хлапљивог Николића. Зато ћемо разлоге потражити на другој страни, геополитичкој.

Нема сумње да је анти-руска хистерија у Србији достигла кулминацију посетом Хојта Лија. Све евро-атлантске испоставе у Србији, политичке странке, прозападне НВО, појединци у власти (попут Драгана Шормаза и Зоране Михајловић), тзв. “независни интелектуалци” итд., али и стране медијске подстанице и амбасаде (рецимо украјинска, енглеска, немачка…) кренули су да понављају варијације теза које је, отворено нападајући однос Србије и Русије, изнео Ји, почев од констатације о “две столице” до оног дрског питања “Зашто не питате Русе шта ће им имунитет за особље хуманитарног центра?”, које нато-лобиста Драган Шормаз, од тада, у свакој прилици понавља као папагај. А и сви остали мада, признајем, мање често.

У том налету има система, односно стављања до знања да потпуна предаја Космета није више Србији довољна за улазак у “европску породицу”, без потпуног одрицања од Русије. Верујем да ће то бити главна тема у разговорима између Путина и Вучића, јер у њој је сублимовано све остало. 

Путин свакако није онај коме се може продавати прича да онај ко је спреман да се одрекне Космета неће бити спреман одрећи се Русије и мислим да ће јасније него икада пре предочити Вучићу све опасности које стоје пред Србијом, ако настави путем који је кренуо. И пред Балканом.

Јер, на крају крајева, Брајан Хојт Ји је у праву – не може се седети на две столице. Бар не вечно. Посебно у тренутку када је немачки амбасадор јасно и гласно рекао шта МОРА бити резултат Вучићевог “унутрашњег дијалога” – прво Косово у УН, а онда и директно признање.

Зато верујем да ће Путин предочити Вучићу да његово пренемагање више нема сврху. И понудити му оно што је Дугин недавно најавио у Београду, а што се може сажети у:

Окрените се Русији и допустите јој да заштити Ваше интересе – зајднички су нам!!

_____________________________________

  1. www.blic.rs/vesti/politika/nije-birao-reci-sta-je-sve-nikolic-ispricao-putinu-o-vucicu-i-kakva-je-bila-reakcija/y998639
  2. rs.sputniknews.com/analize/201711101113400004-srbija-eu-ditman-kosmet/

 

 

-

У АМБАСАДИ СРБИЈЕ У МОСКВИ СРЕО СЕ СА ВИШЕ ОД 40 НАШИХ БИЗНИСМЕНА

  • „Разговарали смо и о оним темама о којима смо причали док сам ја био председник Србије, и о ситуацији у којој се Русија брани од једног дела света, као и о ситуацији у Србији, којој не дозвољавају да води своју политику потпуно мирно, не везујући се ни за кога”
  • „Наши привредници, углавном грађевинци, имају потребу за радницима и да желе да доведу раднике из Србије, али да ту постоје одређена ограничења. Једноставно, наше раднике руска администрација и њихова миграциона служба сврставају међу све остале земље, а посебно издвајају оне који припадају бившем Совјетском Савезу, односно Заједници независних држава. То им прави проблеме”

ПРЕДСЕДНИК Националног савета за координацију сарадње са Руском Федерацијом и НР Кином и бивши председник Србије Томислав Николић се боравећи у Москви, у Амбасади Републике Србије, састао и са више од 40 српских привредника који раде у Русији, као и са српским студентима који студирају у руској престоници.

Данас је у Москви, на свечаности у Кремљу, руски председник Владимир Путин уручио Томиславу Николићу Орден пријатељства за велики лични допринос у јачању стратешког партнерства и пријатељских веза између Русије и Србије.

  • Да ли сте имали прилике да током свечаности у Кремљу разговарате са председником Путином?

— Седели смо један поред другог два и по, скоро три сата, и отворили смо много тема. Разговарали смо и о оним темама о којима смо причали док сам ја био председник Србије, и о ситуацији у којој се Русија брани од једног дела света, као и о ситуацији у Србији, којој не дозвољавају да води своју политику потпуно мирно, не везујући се ни за кога.

  • Шта је била тема разговора на састанку са српским привредницима? Према информацијама које сам добила, требало је да Вам они изнесу проблеме са којима се суочавају?

— Док сам обављао функцију председника Србије, делимично сам био упознат са њиховим проблемима и покушавао сам да их у разговорима са председником Путином решим. Они су ми вечерас рекли да је то решавано даље кроз администрацију, али да је увек негде, на некој степеници, застајало. Ради се о томе да наши привредници, углавном грађевинци, имају потребу за радницима и да желе да доведу раднике из Србије, али да ту постоје одређена ограничења. Једноставно, наше раднике руска администрација и њихова миграциона служба сврставају међу све остале земље, а посебно издвајају оне који припадају бившем Совјетском Савезу, односно Заједници независних држава. То прави проблеме нашим привредницима, јер никад нису сигурни колико ће посла имати идуће године, а морају унапред да траже квоте и да изврше уплате за све те раднике који долазе у Русију. Немамо потписане споразуме о осигурању, тако да морају да уплаћују инвалидско-пензионо осигурање и у Србији и у Русији. Тако да има посла око тога. Ја сам желео да видим да ли је нешто решавано у међувремену, и мислим да Канцеларија и Национални савет могу много да помогну, тим пре што у децембру имамо руско-српску Мешовиту комисију на којој ћемо изнети тај проблем.

  • О чему сте још разговарали? Шта још мучи српске привреднике који послују у Русији?

— Разговарали смо о томе да ли наши привредници могу да направе неки свој пословни клуб преко кога би лакше долазили до послова, али и имали заједничке наступе. Баве се мањим пословима, не могу да добију посао на инфраструктурним, великим објектима и онда заостају у трци посебно за турским фирмама, које су овде веома агресивне. Мислим да постоји велико разумевање код руских власти и да бисмо малом офанзивом могли да обезбедимо да раде под мало нормалнијим, лакшим, једноставнијим условима; да наши привредници, који су овде на цени и који овде послују дуго година, могу да зараде не само за себе, као што то чине кад узму другу радну снагу, него и за наше раднике. Русија има одбрамбене системе по којима наплаћује више пореза, више такси, више доприноса за ангажовану страну радну снагу него за руску, и можда бисмо у све то могли да се уклопимо спровођењем стратешког споразума који имамо са Руском Федерацијом. Разговор је био користан, и они се хвале да им наша амбасада много помаже. Мислим да ћемо на ту тему имати још доста посла, али ако ми од 2011. тражимо да се тај споразум потпише, сад је већ време да се интензивира.

  • Да ли је било говора о неким конкретним пројектима?

— Није било речи о конкретним пројектима, зато што свако од њих има неки свој пројекат. Мислим, међутим, да би удруживање могло да им помогне да иду и на конкретније пројекте. Они долазе из великих региона, понеко је из области која је већа од Европе, удаљени су једни од других и врло тешко могу да комуницирају. Никада нису заједно наступали, изузев кад су сродне фирме — грађевинци, електричари, па се траже и налазе тако. Мислим да и њима предстоји озбиљнији посао, морају да се озбиљније баве тиме да пронађу посао који би могао да буде већи, да на њему зараде више. Јер, као и у Србији, када стране фирме раде за њих, остане врло мало остатка, дохотка који би могли да искористе да унапређују своју производњу или тај свој бизнис који овде имају.

  • Споразум о социјалној сигурности између Србије и Русије је усаглашен и било је речи да ће он бити и потписан ове године, али се то још није догодило. Проблем је што наши људи раде у Русији и по 10, 20 или 30 година и не могу да стекну право на пензију. Шта се дешава на том плану?

— Тај споразум још није потписан, и ми смо тражили да представник Националног савета присуствује седницама Мешовите комисије, које ће се одржати у децембру у Србији, и ту ћемо сигурно покренути то питање јер је неприхватљиво да имамо потписан такав споразум са многим државама, чак са државама са којима смо били у рату, а да га са Русијом, која нам је пријатељска земља, са којом имамо заиста изванредне односе, немамо. Мислим да није било довољно иницијативе ни са једне ни са друге стране. Ипак, требало је да ми покренемо то питање, пошто наши радници раде у Русији. Такође, имате проблем да кад људи нису пријављени у Србији, а овде годинама раде без права на пензију, немају здравствено осигурање. Не дај боже да се неко овде разболи, они би практично морали да напусте земљу и да иду у Србију да се лече.

  • Шта је била тема разговора са нашим студентима? Какве бриге њих тиште?

— Студенти су свесни тога да није превише популарно студирање на руском језику зато што се не фаворизује то шта би све свршени студент могао да ради у Србији са знањем руског језика. Држава има програм за стипендирање школовања у иностранству, и углавном то иде на студије према Западу. Постоји и програм „Руског дома” у Београду који омогућује стипендије за студирање у Русији на руском језику. Међутим, те стипендије су довољне да се плати студентски дом и да се добију бесплатни уџбеници и бесплатно школовање, а овде ипак треба од нечега и да се живи. Има у Русији много наших студената, углавном су на тај начин и дошли, организовани су, познају се и много их интересује да ли могу да се врате у Србију да раде, да ли могу у државним институцијама да се запосле и шта могу да очекују кад овде заврше факултете, јер овде не могу да се запосле, немају држављанство, предност имају грађани Русије, а ако би неко и хтео да их запосли, он прво мора да докаже да нема таквог кадра међу руским држављанима, а потом мора да плати високе стопе пореза и доприноса за ангажовање странца. Видим да би волели да остану овде да живе и раде, али је тешко наћи човека, послодавца који ће то да издржи, јер га кошта скоро дупло у односу на руског грађанина који то исто може да ради.

  • Постоји ли можда неки наговештај о томе да би могао да се потпише Споразум о двојном држављанству између Србије и Русије, и да се тај проблем, евентуално, на тај начин реши?

— То (проблеми студената) је нешто ново. Вероватно да у нашој служби спољних послова, да у нашој просвети све то знају, али ја сам желео да разговарам са њима, сазнам њихове проблеме, да ми их они лично предоче. Тако да тек сад, након што сам их чуо, можемо у Савету да разговарамо о томе и видимо шта можемо да иницирамо, од кога да тражимо податке, на који начин да то убрзавамо. Знате, свака држава има регулисана правила о држављанству, и то је већ потпуно друга област. Али ми можемо да видимо како да за наше грађане то иде по неким специјалним споразумима, да, рецимо, послодавци у Русији буду ослобођени тих високих доприноса када запошљавају Србе. Ми не можемо да угрозимо руско запошљавање, нити ће да навали цела Србија да се запосли у Русији. Овде (у Амбасади у Москви) је било близу четрдесеторо наше деце, шта она могу да угрозе у Русији?! Мислим да ћемо на ту тему још разговарати у оквиру Савета који чини осморо министара, да решимо шта ми можемо да тражимо од Русије, па онда да идемо даље.

fakti.org/serbian-point/sta-to-pisu/nikolic-sedeo-sam-pored-putina-razgovarali-smo-bezmalo-tri-sata

-

Драган Милашиновић

У свом говору на завршној пленарној седници Међународног дебатног клуба „Валдај”, у Сочију, руски председник Владимир Путин дотакао се и актуелних проблема у којима се Европа нашла са сепаратизмом.

“Ја не сматрам да је стварање моноетничких држава лек против евентуалних сукоба” – нагласио је Путин и упозорио да ствари стоје управо обрнуто – “Напротив, поделе и декларације о суверености и успостављање моноетничких држава могу изазвати сукобе ради спровођења интереса тих нових држава и то је највероватније оно што ће се и догодити”(1)

Подсећајући да су и земље чланице ЕУ својевремено охрабривале сепаратизам у појединим државама, при чему је очигледно мислио на распад СССР-а и СФРЈ, и самим тим покренуле раст сепаратистичких тежњи и у Европи, Путин је констатовао да су се сада саме нашле на удару, као у случају Каталоније.

„Када је у питању ситуација у Каталонији, видели смо из Европске уније и већег броја држава једногласну осуду оних који подржавају (каталонску) независност. Знате, не могу, а да не приметим нешто у вези са тим – требало је о овоме да размишљате раније”(2), нагласио је Путин, јасно апострофирајући политику двоструких стандарда, као узрок расту сепаратизма у Европи.

С тим у вези руски председник се присетио начина на који је Запад иницирао и прихватио “независност” Косова. Он је показао и прочитао документ из октобра 2008. године када је Генерална скупштина УН усвојила Резолуцију 63/3 и када је постављено питање о томе да ли је унилатерална декларација косовских институција у складу са одредбама међународног закона.

Међународни суд правде у Хагу је потом, након двогодишњег разматрања, усвојио саветодавне закључке у којима је 7. фебруара 2008. навео да косовским проглашавањем независности нису прекршени међународни закони, рекао је Путин, нагласивши да се такве процене и закључци Међународног суда у Хагу не могу односити искључиво на случај Косова, већ на примену у свим случајевима проглашавања декларације о независности на територији једне државе.

„Ово експанзивно тумачење правних норми отворило је Пандорину кутију”(3) – подвокао је Путин, подсећајући како су западне државе тада извршиле притисак на суд да би дошло до признања декларације и усвајања препорука везаних за ту ситуацију.

„Зашто је било неопходно тако неосмишљено, полазећи од тренутне ситуације и жеље да се угоди ‘старијем брату’ из Вашингтона, без ограда подржавати независност Косова?”(4), запитао се он.

Без обзира што у свом говору Путин није изнео ништа посебно ново у односу на принципијелне ставове које Русија има од почетка косовске кризе, начин и тренутак у коме је говорио имају велику политичку тежину. И јасну поруку да садашњи статус тзв. „Косова“ није нешто што је нормално у чврстој архитектури међународних односа за коју се Русија залаже. Па самим тим ни одрживо. А није одрживо не само зато што није нормално,  већ и што ће бити стални извор сепаратистичких теденција у Европи и Свету.

Отуда је разумљив притисак Запада да Србија директно или индиректно (сада већ било како!) прихвати статус Косова као самосталне државе. Само нису разумљиви мотиви Вучићевог режима да то учини! Посебно НЕ после Путиновог говора у Сочију!

__________________________

 

  1. www.politika.rs/scc/clanak/391072/Putin-Zapad-otvorio-Pandorinu-kutiju-priznavanjem-Kosova
  2. Исто
  3. Исто
  4. www.politika.rs/scc/clanak/391045/Putin-Dupli-standardi-Evrope-u-odnosu-na-Kataloniju-Krim-i-Kosovo

 

-

Драган Милашиновић

Одмах на почетку желим вам упутити позив да посетите Хрватску, јер до сада нити један руски председник није био у службеној посети.

Колинда Грабар-Китаровић, Сочи 18.10.2017

Јако ми је драго састати се с вама у Русији, драго ми је на прилици да попричамо о билатералним односима, али и о регионалним питањима. Добродошли.

Владимир Путин, Сочи 18.10.2017.(1)

 

Овако је почео први сусрет хрватске председнице и руског председника који представља изузетно важан корак у конструисању нове архитектуре Балкана, али  и могућу најаву скоре промене политике ЕУ према Русији. Сусрет је, према готово уобичајеним Путиновим променама сатнице, почео са 45 минута закашњења али је, непосредно пред сусрет с Путином, хрватска председница у хотелу Хајат разговарала са шефом руске дипломатије Сергејом Лавровом, што није било унапред службено најављено.(2) Свакако да то има своје разлоге.

У обраћању новинарима након разговора Китаровићева и Путин ставали су у први план економски аспект сарадње двеју земаља. Путин је истакао да је међусобна трговинска размена након пада у 2016. када је износила 898 милиона долара(3), у овој години забележила значајан раст, па за првих 7 месеци износи 675,5 милиона долара, што је чак 69,9 %  више у односу на исти период претходне године.(4) Поводом тога Путин је рекао:

„Пријатно ми је што могу да констатујем да постоји знатан раст трговинске размене, да имамо конкретне правце сарадње који имају добру перспективу“, али и истакао да постоје и дуга “обећавајућа поља сарадње”(5).

Путин је вероватно мислио на заседање руско-хрватске међувладине комисије 3. октобра у Москви, одржане као део припрема сусрета у Сочију, на коме су разматране нове иницијативе за стимулисање трговинско-инвестиционих односа. Ради се о активирању сарадње руских и хрватских компанија у реализацији заједничких пројеката у трећим државама, што је очигледно стратешки пројекат и што јасно говори о томе да су за Хрватску ЕУ-санкције Русији само празна форма. А да ли би Хрватска могла и смела да тако нешто учини без климоглава Немачке?! Ђавола! Када томе придодамо чињеницу да је Колинда на место председника Хрватске инсталирана из високих бриселских НАТО-структура онда је јасна тежина и дубина онога што је Путин објавио следећим речима:

“Руско министарство економског развоја и хрватско министарство спољних послова управо су потписали меморандум о помоћи бизнису да се пласира на страна тржишта”(6), навео је руски председник.

Наравно, без обзира што то, медијима, није стављано у први план јасно је да је итекако било речи о односу “Агрокора” и “Сбер-банке” који до сада није вођен на коректан начин према руској страни.

Но, сем економског аспекта, о коме ће хрватска председница детаљније разговарати и са руским премијером Медведевим 19.10.2017., сигурно се говорило и о могућности да Хрватска буде својеврстан мост у односима ЕУ и НАТО са Русијом, о чему је Колинда Грабар-Китаровић говорило у интервјуу за ТАСС непосредно пред полазак у Сочи.

„Верујем да Хрватска може постати посредник у сарадњи Русије, ЕУ и НАТО, организација чије смо ми чланице и чије заједничке вредности делимо и у њих чврсто верујемо. Ипак, немогуће је без Русије решавати многа питања на глобалној сцени и зато увек подржавам дијалог, чак и у било којем неслагању“ – рекла је она том приликом и нагласила – “Свако погоршање у односима НАТО и Русије има директне последице на све аспекте европске сигурности и стабилности“ 

Прилично јасне поруке. Још јасније је да Путин прави потез којим показује колико је Милово НАТОисање Црне Горе бесмислено. Да иде даље на Балкану. Да опет побеђује. Једноставно, то је Путин! 

Ах, да. Колинда из Сочија лети за Москву где је поред Медведева чека и почасни докторат на свеучилишту “Плеханов”. А Вучић нека се премишља са Руско-српским хуманитарним центром и нека јури за Сорошом по Њујорку… 

_________________________

  1. www.blic.rs/vesti/svet/vladimire-slusaj-kolinda-cekala-putina-45-minuta-a-onda-porucila-da-hoce-da-bude/3f9jywm
  2. Исто
  3. www.nspm.rs/hronika/soci-kolinda-grabar-kitarovic-pozvala-vladimra-putina-u-posetu-hrvatskoj.html
  4. www.blic.rs/vesti/svet/vladimire-slusaj-kolinda-cekala-putina-45-minuta-a-onda-porucila-da-hoce-da-bude/3f9jywm
  5. www.nspm.rs/hronika/soci-kolinda-grabar-kitarovic-pozvala-vladimra-putina-u-posetu-hrvatskoj.html
  6. Исто

-

Владимир Фролов

Jавни сервис ЕU Hrvatske, HRT (hrvatska RT), придружио се бројним јавним медијима обележавајући пригодни рођендан Владимира Владимировича, али у типично хрватском маниру!

Саговорник у емисији, једна од извиканих „боркиња за грађанске слободе“ из групе „Pusi rajot“ изјавила је – „ Ljudi bi trebalo da se boje“!, након чега у коментару HRT-а наглашавају да је била притвирена због извођења песме против Путина у једној цркви!

Истине ради, чланице те панк групе су притворене због насилног упада у храм и скрнављења богомоље, али хрватски коментатори то не казују, a нарочито не казују чињеницу ко их је и амнестирао после пресуде!

Ову пригодну „честитку“ HRT-а, хрватска NАТО плавушица ће вероватно покушати да „исправно“ растумачи управо Владимиру Владимировичу, док га буде гледала у очи током посете у Кремљу, причом о чувеној слободи медија у „демократској еуропској Хрватској“!

-

Драган Милашиновић

Свакако најпопуларнији светски лидер, Владимир Владимирович Путин, прославио је 7. октобра свој 65. рођендан и тим поводом примио бројне честитке. Наравно да се тим честиткама придружујемо, да Путину желимо дуг живот, челично здравље, брзу мисао, јасну визију и све остало што му је потребно да православној цивилизацији обезбеди место које јој припада у савременом мултиполарном свету.

Свакако да је тим поводом Путин примио многе честитке, писмене и усмене, искрене и куртоазне, а један од оних који му је честитке упутио у личном контакту био је и српски председник Александар Вучић. Он му је, како нам је рекао и сам, а и преко кабинета, телефонским путем “честитао јубиларни 65. родендан и пожелео добро здравље, политички успех у решавању проблема у свету и даљем унапређењу односа са нашом земљом“(1), што је свакако вредно хвале и радовања не само сваког честитог Србина и православца, већ и сваког разумног грађанина Србије.

Но, оно што Вучићевом лепом гесту даје бљутав укус јесте нескривена намера да од честитке лидеру православног света себи направи политички капитал. Верујем да након завршетка разговора са Путином телефон није ни испуштао из руке већ је одмах окренуо “Курир” коме је дао ексклузивну изјаву тим поводом. Да, “Курир”, не “Информер”, добро сте прочитали. Онај исти лист са којим је, до пре месец дана, директно или индиректно, размењивао вређања на дневном нивоу. Но, то је већ нека друга прича.

У тој сувој ексклузиви Вучић је “Куриру” открио да је са Путином разговарао телефоном око 25 минута и то на руском језику, уз ограду да је “преводилац реаговао једном или двапут”(2).

“Говорили смо о свим темама важним за односе Србије и Русије, о руским миговима и свим нашим ранијим договорима. Био је врло љубазан и исказао захвалност и српском народу и Србији“(3), прилично отворено се похвалио Вучић, до јуче мрским му дневним новинама.

Скроман каквим га је Бог дао, српски председник истакао је (Куриру) и да му је Путин „изразио личну захвалност за унапређење односа Руске Федерације и Србије“ – а цитирао је и наводну Путинову реченицу која му се очигледно највише допала – „Сигуран сам да ће под Вашим руководством Србија и српски народ ићи само напред“(4). Благо Вучићу. Какав слоган за предстојећу изборну кампању.

Председник Србије навео је и да је договорено да се с руским колегом Путином у најскорије време састане како би наставили рад на повећању обима сарадње Русије и Србије у свим областима.

Зашто изношење ових детаља сматрам бљутавим? Зато што, чак и да је Путин заиста рекао оно што му приписује Вучић, а сигуран сам да његове речи нису имале баш ту конотацију, кад човеку честитате рођендан и пожелите лепе жеље, он на њих одговара у складу с тим. Сервирати то, истог тренутка, као политичке ставове у дневном листу свакако није укусно и парада је политичког кича. Истина, од Вучића и не очекујемо нешто друго, али ипак би морао да, пошто је сада председник државе, покаже мало више достојанства у прикупљању поена за свој рејтинг.

Тим пре што је уз његову ексклузивни изјаву “Куриру” дошло готово истоветно саопштење некакве председникове Службе за сарадњу с медијима, како други медији не би остали ускраћени за тако важну похвалу Вучићу.(5) Очигледно синхронизована медијска акција да се неко не би провукао а да не чује!

___________________________________

 

  1. www.nspm.rs/hronika/aleksandar-vucic-za-kurir-sa-putinom-sam-razgovarao-telefonom-oko-25-minuta-i-to-na-ruskom.html
  2. Исто
  3. Исто
  4. Исто
  5. www.politika.rs/scc/clanak/390273/Vucic-Putinu-cestitao-rodendan

 

-

Генерал Бондарјов је обављао функцију начелника Ваздушно-космичких снага.

Осим њега вицеадмирал Валериј Куликов, смењен је са дужности заменика командант Црноморске флоте Русије и отпуштен из војске.

Осим наведених генерала, Путин је сменио и шефицу „Росотрудњичества“ — агенције за питања Заједнице независних држава и дијаспору — Љубов Глебову.

Смењен је и начелник Главне управе МУП-а Русије за Саратовску област генерал-поитпуковник полиције Сергеј Арењин.

Раније је саопштено да ће Бондарјов, сенатор којег је делегирала Кировска област, бити изабран у Комитет Савета федерације за одбрану и безбедност. Руски медији су саопштили да би на место Бондарјева могао да буде именован начелник главног штаба — први заменик главног команданта генерал-потпуковник Павел Кураченко.

 

rs.sputniknews.com/rusija/201709261112808435-Rusija-vojska-general/

-

-Можда су их у Лубјанки терали да пишу тих 100 тајних пријава? Терали их силом?

Ма ко може да натера да се пише тајна пријава за невиног човека? На пример Рокосовски – избили су му зубе. Никога није издао. Ни генерал Горбатов. И будућа жена маршала Катукова је 1937.године такође доспела „под бич“ али није написала ни једну пријаву. Зато су они који нису никога пријављивали такође остављали интересантна сведочења – они пишу да су били са таквим и таквим људима и да су ти људи, после повратка са нове истраге са задовољством саопштавали у својој соби: Данас сам још седамнаесторицу  уписао!“, „А данас сам ја још 50 уписао“. И радосно су се кикотали док не би разглавили вилице.

-А зашто је опозиција ишла на такав корак?

Ствар је у томе да је Стаљин, обзиром да је био отворено принципијелан партијски радник, њих 1935.године отворено упозорио – завршите ваш рад испод жита, није нам сада до тога. Прекидајте, јер ће доћи до чистке. 15.маја 1935. је у отвореном тексту упозорио да се формира специјална комисија за проверу чланова партије. Шта више, отворено је 4.маја 1935.године генералима рекао – престаните са заверама, знам да се спремате да понеког од нас убијете. Отворено је рекао- Не! Прекидајте, док вас нису пострељали.

Не, они су до краја све водили, а у резултату је настрадала армија – наравно да када командни врх дође у такву ситуацију, морални дух армије пада. Све те чињенице се потврђују архивским материјалом. У ономе што сам рекао нема ни једне измишљене речи или претпоставке. Све то јасно потврђују архивски  материјали. Како да се после тога оцењују поступци опозиције? Како да се оцене сви ти вапаји који се односе на репресије?

-Сада је  1937.година направљена као симбол читавог периода Стаљинове власти.

Што се тиче цивила све бацати на Стаљина, уопште – комплетну измишљотину репресија – то је злочин. Јер није он иницијатор. Шта се догодило? 5.децембра 1936.године је донет Устав, најдемократскији устав тог времена у читавом свету. Први пут у историји Русије требало је да се одрже тајни алтернативни избори. И то тајним гласањем. Шта више, опозиција је покушавала да то онемогући још у време док је писан нацрт устава. Овако или онако Стаљин је ипак успео да посао доведе до краја.

Али радило се о томе, да је опозиција одлично схватила: уз те нове изборе за нови Врховни совјет Стаљин планира да изврши мирну ротацију читавог владајућег елемента. А њих има око 250 хиљада. Уосталом, НКВД је на толики број оптужених и рачунао. Они су све схватали, али – како да раде? Нико није желео да се одвоји од своје фотеље и истовремено су сви они одлично схватали још једну околност – у дотадашњем периоду они су такве ствари чинили, посебно у периоду индустријализације и колективизације да их народ не би изабрао ни са задовољством, ни без њега, већ би им свима поразбијао главе. Било је много партијских секретара чије су руке до лаката биле у крви.

-И Хрушчова?

Наравно. Шта тај није све чинио! Како би ублажили улогу тих нових избора уочи стављања на снагу упутстава о њима организован је пленум ЦК БКП(б) после кога је група првих секретара, на челу са Хрушчовом и заједно са првим секретаром Западно-сибирског обласног комитета ВКП(б) Робертом Ејхе, најжешћом фигуром међу крвожедним вампирима – та два гада су почела да притискају Стаљина, тврдећи да прво треба да се грађанство  очисти од свих контрареволуционарних елемената, кулака и осталих, као и остатака буржоаских партија, царских елемената. Па тек после тога да се изађе на изборе.

А зашто су притискали кулаке? Ради се о томе да је у периоду 1934 – 1935.година генерални тужилац СССР-а Вишински извршио масовну рехабилитацију и повратак назад такозваних „исељених“ сељака у поступку колективизације и примене „закона о три кукурузна клипа“. Он их је рехабилитовао. А они су се вратили врло огорчени. Са једне стране су били захвални совјетској власти, клели су се у Стаљина, али са друге – били су врло љути лично на прве секретаре који су их трпали у затвор.

Тамо је била потпуна самоуправа – у једној области је Хатајевич, драг човек, у својој посебно одабраном региону је у току колективизације фактички објавио грађански рат. Резултат је био да је Стаљин био натеран да му припрети да ће га зачас стрељати уколико не прекине да се потсмева људима. Наравно, народ је 1937.године све то још памтио – он је једноставно требало да гласа и крвопије као Хатајевич би се нашле тамо где им је и место.

Стаљин је стварно био замислио операцију мирне ротације, он је то испричао Хауарду Роју, америчком новинару, у марту 1936.године. Он је изјавио да ће ти избори бити прави корбач у рукама народа за смену руководећих кадрова, и баш је директно употребио ту реч – «корбач». Зар ће још јучерашњи «богови» у својим срезовима да трпе корбач? Они су захтевали санкције због чистки.

Стаљин је био принуђен да им дозволи, али је поступио врло лукаво – одобрио им је мали рок – свега пет дана. А када се он завршава – недеља је. Сматрао је да ништа неће успети. Али се испоставило да су ти гадови већ у рукама имали спискове. И буквално већ сутрадан су кренули телеграми – први су Хрушчов  и Ејхе. А после је свог драгог пријатеља Ејхеа, који је 1939. стрељан, и  то праведно, због свих његових суровости, Хрушчов 1954.године рехабилитовао као првог.

-Ви сте проучавали феномен издаје неких представника највишег војног руководства СССР. До издаје је долазило не само у рату, већ и после Стаљинове смрти? Уосталом, већ сте више пута говорили: убиство Стаљина?

Да, ја сам сигуран – то је било убиство. Број чињеница доказује да је он убијен. Најједноставнији пример који сви знају – када човек умире, по старинској традицији, на очи му се ставља метална парица како би му се затворили капци. Ако се то дешава у пољским условима, једноставно се преко очију превлачи рука – затварају их. Лекар највишег ранга, Чеснакова, која је позвана док је Стаљин умирао, ставила му је на очи по пару. Али се  очи  под њиховом тежином нису затвориле.То  значи да је он био отрован. Зато што капци остају у положају у коме је организам отрован. После му их затварају силом.

-Како сте згодно рекли у једној од својих књига: историја је извиђање уназад и може да се догоди да ћемо данашњу стварност сазнати тек у будућности. Али, ипак, на ком је историјском путу Русија данас, како ви мислите? Постоји ли аналогија са „издајом елите“ из 1937.године када чиновници који су храњени из државних јасала нису хтели да оставе своје фотеље, а нису могли ни да раде јер једноставно не би ни били реизабрани?

Потпуно сте у праву, ситуација је врло слична. Слична је зато што Путин, по свему судећи, нема довољно снаге или одлучности, без обзира што је прилично одлучан човек, да изађе на крај са свим барабама. Али шта мене запањује? У многим штампаним медијима само што не псују, а о свему осталом пишу, – критикују владу и министре – највише за транспорт и економију.  Набиулину толико критикују да би било боље, извините, одмах да је стрељају него да настављају са критиком. Па- поставља се питање: зашто ти, мој драги човече, то не видиш?

У реду, сви сматрају и покушавају да натуре мишљење да он неће да дира „своје“. У реду, нека је и тако. Чак можемо да закључимо и да је то врло људска особина. То значи да он сматра да је он лично одговоран за њих. Али зашто те барабе не сматрају да су оне одговорне онима који су им дали толику власт, толику удобност и такве могућности. Зашто они не сматрају да су одговорни за то што им он фактички чува животе? Јер када би их отпустили – њих би растргли.

Добро је што ми подржавамо ослабелог Башара Асада, добро је и што смо вратили Крим, али можеш да вичеш до изнемоглости „алве – алве“ – у устима ти неће од тога постати слађе. Тако је и са Мантуровом,  или Уљукајевом  кога су прозвали „ронилац“ јер сваки пут мери колико је дубоко дно. Проучава „дно пада“, на интернету пише стихове свом сину, они пише – само погледајте – „у овој земљи је живот немогућ, ово  је одвратна земља, бежи, сине, одавде“. Или Кудрин?

За оно, што тај „стручњак“ проповеда њега би у своје време, као његовог претходног колегу Брилијанта-Сокољникова, народног комесара за финансије  – стрељали. Потпуно исте мисли су код Кудрина. Загрцнуо сам се кад сам видео чак и исту цифру – Сокољников је почетком ’30.година вршио пропаганду потребе да се развој одвија са цифром од максимално 7% годишње. И Кудрин је лупетао исто то.

-То је било када је требало да се изађе на – на сваких седам сати по предузеће?

Да, Стаљину је требало да се повећа темпо акумулације, а да би се дошло до тога је  требало 16 – 25%, па су тако и чинили пред рат. То је фантастика, ни једна држава у свету себи није могла да дозволи нешто такво, и до сада нико није премашио тај рекорд. Ето шта се радило.

-А постојали су и „ауторитарни режими“ (за шта криве Стаљина), и „либерални слободни“, ево, сада је код нас „слобода тржишта и демократија“ – а таквог темпа нема. Зашто? Суштина је била другачија или стваралачка идеја?

Да, идеја стваралачка, а садашња власт нема идеја. Када сам чуо да је Путин отишао да отвори „Јељцинов центар“ рекао сам – готово је, крај је твом ауторитету, друже пуковниче. Дотле се он досетио да се врло озбиљно дистанцира и да се фактички „очисти“ од јељцинске прошлости. Јер он је  председник већ трећи пут. Сто пута су поновили његове речи да је рушење Совјетског Савеза велика геополитичка катастрофа. Много је критиковао начин живота ’90.година. Нико није више ни помишљао да га штипа због прошлости из Јељциновог времена. Кад они – 7 милијарди тамо угурали.

-То јест – дали су за шта? За идеологију?

Ма каква идеологија „јељцинизма“? То је била идеологија рушења. Рушења личности, рушења друштва, државе, Отаџбине. Путин покушава да обнови оно што је за време Јељцина уништено. Али такав темпо, као у доба Стаљина, они никада неће моћи да постигну. У Јељциново време је рушено оном брзином, којом се у време Стаљина градило. Јако брзо. Али патриотизам се не постиже само спољном политиком. Људи то осећају, ето – скоро ће избори за Државну думу и доћи ће до велике извитоперености, биће много скандала и „брилијантски“ чиновници ће бити принуђени да иду на фалсификовање. Зато што много њих неће проћи. Народ се уморио од тих углађених папагаја.

-Уочи Дана сећања и туге у бившем Лењинграду је постављена меморијална табла  маршалу Манерхејму –  зар и то није својеврсна издаја?

Није се смела таквом човеку поставити меморијална табла у граду чији становници још увек јако добро памте невине жртве блокаде до које је дошло и уз помоћи финских војних јединица. Како је могуће да је то урађено? Покушаји Мединског да се оправда пред становништвом Петербурга, које је врло узнемирено викало – то не сме да се постави – његови покушаји да кажу да „не треба да се буде више свет од Римског Папе“, у том питању – од Стаљина, који је хтео да заштити Манерхејма, нису били одрживи.

Мединског је, као доктора историјских наука, срамота да говори тако нешто, он је одлично знао да Стаљин није дирао Манерхејма само из једног разлога – зато што је то било договорено са Западом, а пошто он Финску извлачи из рата, њега неће оптуживати као  ратног злочинца. Ето то је било све. И ето зашто Стаљин није дирао Манерхејма. А да ли га је штитио – није. Јер Манерхејм  је био злочинац.   Стаљин је то одлично знао   али је то учинио да омогући смањење жртви руског народа, како би се што пре ослободио фронта са Финском.

Ко је саветовао Мединског? Ко је Финска да се ви њој 22.јуна клањате? Манерхејм је својим злочиначким понашањем  1920 – 1922.год.  пре рата доказивао да је он непријатељ Совјетског Савеза. Зашто се нисте присетили да је 11. јуна 1941.године Финска потписала званичан уговор с хитлеровском Немачком о заједничком нападу на Совјетски Савез? Зашто се нико није сетио да нам је Финска рат објавила пре него што нас је Хитлер напао? Зато што је 17.јуна у Финској објављена општа мобилизација што је у то време аутоматски значило рат. Зашто нисте погледали према Пискаревском гробљу, на коме леже стотине хиљада невиних жртви? Зашто сте поставили споменик злочинцу, какав је био Манерхејм? Он је све своје заслуге пред Руском Империјом, пред Русијом, које ја не негирам, прецртао, зато што је учествовао у таквим злочинима, зато што је на његовој савести таква количина жртви. Зашто није хтео да чује гласове становника Лењинграда?

Идите – поклоните се Хесовом гробу, посетите град у коме се родио Хитлер и тамо спуштајте венце – све  ће исто бити. Како сме да се не рачуна мишљење читавог народа, чак и само конкретних становника конкретног града који је толико настрадао у време рата – изволите, постављају меморијалну таблу човеку који је учествовао у организовању те блокаде?!

У Русији је на снази издаја народа, а то је страшно и опасно.

 

Крај

 

ПРЕВОД ФСК СА: https://pandoraopen.ru/2017-05-22/tajna-22-iyunya-vtoroj-eshelon-zogovora-tuxachevskogo/

Russian President Vladimir Putin, left, speaks to Hungarian Prime Minister Viktor Orban during a signing ceremony at the parliament building in Budapest, Hungary, Tuesday, Feb. 17, 2015. (AP Photo/Alexander Zemlianichenko)

Руководство ЕУ и водећи западно-европски медији нашли су у Европи сопственог „Трампа“ – кога не могу да контролишу политичке евро-елите и који је посебно опасан и одлучан са својим паролама за заштиту националних, а не глобализованих интереса. Ради се о премијеру Мађарске Виктору Орбану.

„Сусрет два непријатеља ЕУ“ – на овај начин је немачки месечник Der Spiegel окарактерисао недавну посету руског председника Владимира Путина Будимпешти. Оставимо на савести немачког журнала приписивање непријатељских расположења лидеру земље за коју је ЕУ традиционално кључни трговачко-економски и инвестициони партнер. Хајде да се разаберемо у питању оптужби које су усмерене ка премијеру Орбану – који на свим самитима ЕУ гласа за подршку заједничким одлукама. Такав он већ постаје дубоко конспиролошки непријатељ или шпијун…

А ако ћемо конкретно, онда шефа мађарске владе инкриминише пре свега та околност да он оштро критикује ЕУ и Немачку и не само по питањима миграционе политике“. [http://www.spiegel.de/politik/ausland/wladimir-putin-besucht-viktor-orban-in-budapest-treffen-sich-zwei-eu-feinde-a-1164837.html]

Очигледно, овакве критике су за ЕУ и Немачку већ довољне да би се државни руководилац суверене земље означио као непријатељ. Постоји још једна основа оптужбе према верзији недељника Der Spiegel: Виктор Орбан редовно демонстрира «своје тесне односе» с Владимиром Путином. Да, генерално и руског лидера „ретко примају са таквом радошћу“ негде друго као у Мађарској. Но, ево још једне тачке оптужнице: „оба политичара воде старомодну политику – уз помоћ споразума“. „Њих сједињује склоност ка решењима питања на старомодан начин – стискањем руку мушкараца, чија је реч закон“ – солидарише се са немачким недељником немачки часопис Die Welt…

Поред тога, немачки медији су принуђени да признају да је Мађарска поднела веома озбиљне губитке од „рата санкцијама“, који је ЕУ објавио Русији. Само у периоду 2014-2016. године указани губици од нарушавања узајамних трговачко-економских веза са Москвом, премашују 6,5 милијарди евра. Ради поређења: позитивни салдо свеукупног спољнотрговинског обрта Мађарске по резултатима за 2016. годину износили су око 5 милијарди евра. [https://www.welt.de/politik/ausland/article161774216/Putin-nutzt-die-Buehne-die-Orban-ihm-gibt.html]

Но, да будемо отворени – Берлин и Брисел данас не плаше само и не плаше толико „способност споразумевања“ и „руковања“ Мађарске у односима са Русијом, него и покушаји Виктора Орбана и његовог кабинета да се како-тако супротставе самоубиственом курсу бриселске бирократије за јединство ЕУ и преживљавање Европљана (активно подржаваном од стране федералног канцелара Ангеле Меркел). Кључна – али не и једина тачка овог курса јесте растакање културно-националних и државних темеља европске цивилизације на фону форсираног прилива (а у суштини – призива) у Европу стотина хиљада и милиона избеглица из северне Африке и држава Блиског и Средње Истока.

Мађарска представља једну од малобројних држава-чланица ЕУ која покушава да се како-тако супротстави горе указаној тенденцији – у том смислу и посредством пооштравања имиграционе политике. На конференцији за медије која је ових дана одржана у Будимпешти, званични представник мађарске владе Золтан Ковач је потврдио намеру кабинета да се и даље противи приливу нелегалних миграната, у том смислу и посредством јачања граница и стварања одговарајућих преградних грађевина, а такође је позвао ЕУ да плати за погранични „зид“, изјавивши: „Ми желимо да се солидарност показује у конкретним дејствима, а не у простим саопштењима“. Мађарска не штити само себе, него и „сваког грађанина континента против прилива нелегалних миграната“ – подвукао је у вези с тим представник кабинета Виктора Орбана. [http://www.vestifinance.ru/articles/90438]

Према расположивим информацијама, изградња преграда на граници Мађарске са Србијом и Хрватском током 2015-2016. године од многих у Бриселу је названа „Орбановим зидом“ по аналогији са „Трамповим зидом“ (који нови председник САД жели да построји на америчко-мексичкој граници како би задржао прилив нелегалних имиграната) коштао је мађарски буџет око 800 милина евра. И Будимпешта рачуна да ће фондови ЕУ покрити бар половину те суме – поготово што се за друге, мање важне потребе, средства традиционално налазе.

Међутим, очигледно је да се управо за циљеве који интересују Мађарску, неће наћи новац у каси ЕУ. Из тог једноставног разлога што супротстављање нелегалној миграцији не спада у актуелне приоритете Брисела – за разлику од, на пример, манијачке тежње да се блокира реализација руских пројеката по питању обезбеђења поузданог снабдевања Европљана енергетским ресурсима.

-

Самит БРИКС ће трајати два дана (4. и 5. септембра), а у њему ће учествовати и високи представници Египта, Мексика, Таџикистана, Тајланда и Гвинеје. Председник Кине је оценио да земље БРИКС треба да јачају свој утицај у свету и шире сфере сарадње

* Претходних деценија се регулисањем процеса у свету бавио колективни Запад унутар којег су се појавиле озбиљне разлике и неслагања. Нарочито између САД и ЕУ. Осим тога, Сједињене Државе су утонуле у унутарполитички обрачун са својим председником (Доналдом Трампом), па им измичу контроли и неки интерни процеси. Такво стање ствари нуди „примамљиву перспективу” и БРИКС-у, иако он никада неће постати структура попут НАФТА или Европске уније

* Може се очекивати да ће самит подржати предлог Москве и Пекинга о „двоструком замрзавању“ као првом кораку ка решавању актуелне „корејске кризе“. Тај предлог подразумева да Пјонгјанг замрзне ракетне и атомске пробе, а да САД и Јужна Кореја ƒ„замрзну” све „провоцирајуће војне активности

ПРЕДСЕДНИЦИ Русије и Кине – Владимир Путин и Си Ђинпинг – срели су се уочи отварања самита БРИКС-а у кинеском граду Сиамену.

Размотрили су реализацију оно што су договорили у јулу, у време посете кинеског лидера Москви.

„Радује што наша министарства и друге државне институције раде на реализацији договореног и што у томе већ постоје резултати“ – рекао је Си.

Он је Путину открио да у кругу универзитета у Сиамену постоји споменик великом руском песнику Михаилу Љермонтову. Указао је да се „гледа” са спомеником Конфучију и нагласио:

„То сведочи да овде веома цене струјање које постоји између култура Русије и Кине“.

Си је чак поменуо песму Љеромонтова „Једро“ у којој се говори о „упорној борби и чврстој вољи”. У наставку је нагласио:

„Надам се да ће се наше земље и даље кретати напред и да ће брод наших односа даље пловити под пуним једрима“.

Путин се захвалио свом домаћину на могућности да посети и обиђе град у којем је Си много година радио.

„Сиамен прелепо изгледа и оставља утисак цватућег града. То је резултат и Ваших напора“ – истакао је председник РФ.

Пожелео је Сију успех са самитом БРИКС, додавши да ће он и Русија учинти све што је до њих да протекне на највишем нивоу.

Си је уочи сусрета са Путином, на бизнис-форуму самита – открио да ће Кина иницирати формат „БРИКС Плус“ који би могао да се претвори у широку и отворену мрежу партнера из круга земаља у развоју које имају интерес за сарадњу и „механизам дијалога с њима“.

Председник Кине је оценио да земље БРИКС треба да јачају свој утицај у свету и шире сфере сарадње.

Самит БРИКС ће трајати два дана (4. и 5. септембра), а у њему ће учествовати и високи представници Египта, Мексика, Таџикистана, Тајланда и Гвинеје.

Претходних деценија се регулисањем процеса у свету бавио колективни Запад унутар којег су се појавиле озбиљне разлике и неслагања. Нарочито између САД и ЕУ.

Осим тога, Сједињене Државе су утонуле у унутарполитички обрачун са својим председником (Доналдом Трампом), па им измичу контроли и неки интерни процеси.

Такво стање ствари нуди „примамљиву перспективу” и БРИКС-у, иако он никада неће постати структура попут НАФТА или Европске уније.

Између осталог и зато што унутар БРИКС постоје и озбиљне разлике. Примера ради: Москва и Пекинг су против реформисања УН, нарочито Савета безбедности УН, а Индија, Јужна Африка и Бразил такве иницијативе подржавају.

Поврх свега, Индија и Кина имају и територијалне спорове и због платоа Доклам налазе се на ивици ограниченог рата.

Упркос свему, БРИКС је главни претендент на улогу алтернативног цетра управљања светским процесима. А обједињује их и то што располажу пуним суверенитетом и имају намеру да га сачувају.

Може се очекивати да ће самит подржати предлог Москве и Пекинга о „двоструком замрзавању“ као првом кораку ка решавању актуелне „корејске кризе“.

Тај предлог подразумева да Пјонгјанг замрзне ракетне и атомске пробе, а да САД и Јужна Кореја „замрзну” све „провоцирајуће војне активности“.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/ci-citirao-putinu-ljermontova-i-pozeleo-da-brod-odnosa-kine-i-rf-plovi-punim-jedrima