Влада Србије одлучна је да новим законом о родној равноправности омогући једнаке услове за мушкарце и жене, а родна равноправност јесте питање и културе, наше свести, настојања и будућности Србије коју сви желимо да видимо као модерну и развијену земљу, поручила је данас потпредседница владе и председница Кооординационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић.

„На корак смо до усвајања нацрта закона који веома важан за сваког мушкарца и жену, девојчицу и дечака. Дира све сфере друштвеног, економског и политичког живота. Нацрт закона јесте устав родне равноправности“, каже Михајловић која је новинарима представила нова решења.

Најавила је да ће се се тај нацрт закона наћи пред владом у наредне две недеље, а расправу у парламенту очекује крајем септембра.

Нови закон требало би да омогући повећано учешће жена у политичком и јавном животу, а Михајловић каже да ће нови пропис увести квоту 40 одсто за мање заступљени пол у органима управљања и руковођења, у медијима, науци, образовању, културу и спорту.

„Закон не прави разлику између приватног и државног сектора. То значи да се питање родне равноправности и примена закона односи на све у земљи“, наглашава Михајловић.

Како је навела, закон препознаје превенцију у области родно заснованог насиља, посебно се бави економским оснаживањем жена које ће омогућити много јачу и већу привредну активност за бржи развој земље.

На представљању нових решења речено је и да жене у Србији годишње раде 40 дана више од мушкараца, да су мање плаћене, потребно им је три пута више времена да би напредовале на послу, и за разлику од 56 одсто мушкарца, само седам одсто њих преговара са послодавцем о повећању плате.

Михајловић каже да ће послодавцу бити забрањено да приликом разговора за посао жену пита да ли је удата или планира да се венча и рађа децу, као и да тражи фотографије за пријаву на конкурс или одређени физички изглед.

Навела је да је нацрт закона о родној равноправности, на коме се са министарствима, агенцијама, независним институцијама и невладиним опранизацијама радило две и по године, део и Акционог плана за поглавље 23 и налази се у плану о 100 дана рада владе Ане Брнабић.

„Нацрт закона долази као широки друштвени консензус. Имамо сва позитивна мишљења од свих институција. Немамо још позитивно мишљење министарстава рада и одбране. Са Министарством одбране се тренутно воде разговори“, каже Михајловић.

Навела је да је Министарство рада имало предлог да се закон врати на почетак, да се формира нова радна група, али истиче да мишљења више од 25 институција говоре да је закон важан за друштво, те да верује да то тога неће доћи.

Говорећи о спречавану партнерског и насиља у породици, Михајловић каже да закон препознаје све врсте насиља – економско, психолошко и физичко и предвиђа уводење СОС телефона.

Истакла је важност примене закона након његовог усвајања.

„Биће потребно време, али ћемо кренути корак по корак“, поруцуцје Михајловић.

Нови закон требало би да омогући и интегрисање материје родне равноправности и родно заснованог насиља у образовни систем, подршку образовним и културним програмима који доприносе промовисању родне равноправности, родно сензитивно извештавање у медијима и обезбеђивање једнаког приступа спорту за дечаке и девојчице.

Биће забрањено тражење података о личном и породичном животу и плановима приликом запошљавања, уводи се обавеза послодаваца да раде на успостављању родног баланса, односно запошљавања мање заступљеног пола, као и заштита запослених и уживање свих права услед одсуства због трудноће и родитељства.

Нови закон омогућиће успостављање националног СОС телефона, сигурне куће и прихватилишта, психолошко саветовање, помоћ жртвама сексуалног насиља, као и превенцију насиља.

Локалне самоуправе ће имати обавезу да формирају стална тела за равноправност полова, а нови закон омогућиће установаљавање целовитог оквира за координацију, праћење, реализацију над спровођењем активности у области родне равноправности.

Предвидеће и казне за прекршиоце, које ће се кретати од 500.000 до милион и по динара.