понедељак, октобар 23, 2017

Тагови Вести таговане са "Зукорлић"

Зукорлић

-

Конференција универзитета Србије je недавно затражила смену Муамера Зукорлића председника Одбора за образовање Скупштине Републике Србије, због нестручног и некомпетентног обављања функције, али и злоупотребе положаја за остваривање личних интереса. Повод су његове изјаве о ректорократији у високом образовању и повлашћеном положају Универзитета у Београду који гуши све друге универзитете (www.politika.rs//articles/details/389332).

Нема спора да је иницијатива више него оправдана и да је охрабрила многе (у академској заједници и ван ње) да ће први универзитетски људи прекинути завет ћутања када је реч о развоју српског образовања и будућности наше државе. Поготово што садашњи тренутак карактерише бахати утицај политике на образовање (јачи и погубнији него у време комунизма) и својеврсни политичко-образовни  инжењеринг с циљем да се промени свест српског народа.

Нажалост, иницијатива КОНУСА-а је персонална, кратког даха и избегава да се усмери на најбитније, погубне процесе у образовању.
Ево зашто.

Најпре, она је закаснела. Муамер Зукорлић и раније је давао веома узнемиравајуће изјаве, водио универзитет који се, економским терминима речено, налази у „сивој зони“ (да овде оставимо по страни бесправну градњу у центру Новог Пазара) и као такав био је Скупштини Србије више него подобан за изузетно значајну политичко-просветну функцију. Универзитети Србије, и први међу њима Универзитет у Београду, покренули су се тек када су им засметале Зукорлићеве изјаве које се односе на њих саме.

Нису дигли глас, А МОРАЛИ СУ када је ова власт поставила Зукорлића на место Одбора за просвету. Ћутали су када је на ову функцију дошао човек који за деценију и по није успео да акредитује свој универзитет, који је игнорисао академске процедуре и критеријуме, а ослањао се на радне дозволе које су му давали председници или одговарајући министри готово свих српских влада. Упркос томе, он је све време уписивао студенте у Новом Пазару и другим градовима, дајући им дипломе и докторате. Постављајући оваквог „образовног делатника“ на место чувара образовних закона, српска власт је понизила српске универзитете који су, све до пре неки дан, ћутали. А и сада им то није био разлог за смену.

Зашто је још ова иницијатива кратког даха и мање битна него што изгледа? У Скупштини Србије су 27. септембра ове године усвојена два изузетно значајна закона, а која су се у време КОНУС-овог реаговања налазила у скупштинској процедури: Закон о основама система образовања и васпитања и Закон о високом образовању. Оба су у дефинитивном облику настала у канцеларијама Министарства просвете, под директним патронатом министра просвете и његових најближих сарадника. Прожета су антиинтелектуалним и антиобразовним духом, са низом лоших решења на свим нивоима образовања.

У првом закону, треба поменути бар два најважнија од лоших решења: (1) изузетно висока овлашћења и моћ министра просвете (што би и за Доситеја Обрадовића било премного, а знамо да наши ововремени министри просвете могу да се приближе великом просветитељу само када стану пред његов споменик) и (2) свођење Националног просветног савета, најстручнијег образовног тела у основном и средњошколском образовању, на ниво тек једног од саветника министра просвете.

Национални просветни савет чине академици, професори универзитета, представници стручних друштава и удружења.Оваквим законским решењем министар Младен Шарчевић (Мића Јовановић средњег српског и регионалног образовања!) спустио је НПС на ниво оних које ће можда и да саслуша, али, сигурно је већ сада, неће никада да послуша. Он је веома добро разумео своју улогу стечајног управника српске просвете, због тога су му и неопходна толика овлашћења. Из тих разлога се, управо преко Муамера Зукорлића и Одбора за образовање, смењује угледнии друштвено одговорни професор др Александар Липковски са места председника Националног просветног савета, док је Универзитет у Београду, чији је он тамо представник, по обичају ћутао. (Иначе, зачуђујућа је – уз часне изузетке –  равнодушност нашег најстаријег универзитета према проблемима и развоју основног и средњег образовања, на чије се резултате у сваком погледу непосредно наставља.)

Министарство просвете, односно министар просвете и његови сарадници, нису уважили НИЈЕДНУ од двадесет и четири примедбе Националног савета за високо образовање у току израде Закона о високом образовању, а све су биле изузетно битне и тичу се организације студија, академских критеријума и најважније,очувања аутономије универзитета. И у њему су, као и у првом закону, најзначајније и независне просветне институције − Национални савет за високо образовање, Национално акредитационо тело, Комисија за акредитацију, и друге  − доследно сведене на ниво комисија Министарства просвете.

Битно је умањена аутономија универзитета у корист Министарства просвете, а када универзитету узмете аутономију, он престаје да постоји као друштвено, наставно и научно одговорна институција. Због тога Савет за високо образовање није дао сагласност на предложену радну верзију Закона, али министра Шарчевића и власт која га је поставила није брига за мишљење Савета (у којем се, поред осталих, налазе академици, укључив и председника САНУ, професори емеритуси, доскорашњи ректори и проректори, најугледнији професори универзитета свих научних области). Није претерано рећи да је по први пут у Србији направљен закон о универзитету за који се универзитет као институција суштински ништа није питао, осим што га универзитетски представници у комисијама делом легитимизовали.

Оба закона су прављена у истом духу и са истим циљем. Они убрзано треба да обесмисле српско школство и учине га вазалом владајуће политичке воље, да спрече критичко мишљење код ђака и студената, смање улогу идентитетских и националних предмета на рачун тзв. предузетничког образовања, заправо елементарне обучености будуће јефтине радне снаге.

То је само део разлога зашто иницијативу за смену Муамера Зукорлића треба подржати, али је и примити са резервом, јер се сменом једнога човека не решава ништа битно. Да је власт мање бахата и силеџијска, а више мудра (што је у овом тренутку тешко и замислити), прихватањем предложене смене задовољила би њене иницијаторе, а заузврат би спровела све остало што је наумила и о чему у иницијативи није ни било говора.

Међутим, о томе власт нека  размишља, а академска заједница мора да полази од онога што је њена стручна и етичка дужност. Шта би били захтеви, тачније, шта је много раније требало да буду захтеви КОНУСА-а, достојни његове академске улоге и одговорности за државу Србију? Зар понижавање оба просветна Савета и доношење накарадних закона нису важнији разлози од Зукорлићеве изјаве, ма колико њу не смемо потценити?

Чим је видео у којем правцу се креће израда закона и да се академска заједница не уважава, КОНУС је морао, уз повлачење својих чланова из комисија за израду закона, да захтева: (1) да се оба образовна закона повуку из процедуре, односно, из употребе,  (2) да министар просвете буде смењен и (3) да сваки будући министар образовања буде именован уз претходну сагласност највиших просветних тела и институција. У чисто процедуралном смислу можда је први захтев закаснио, али, стручно и морално гледано, изузетно би било важно да се ови захтеви јавно и јасно поставе и да се не одустаје од њих.

(И неопходно је непрестано, независно од конкретних повода, истрајавати на захтеву свих захтева: да се без одлагања средства за просвету подигну у буџету Републике на 5.5−6 % БДП. То су урадиле све озбиљне европске земље, а приговор да нема пара је неоснован и циничан јер се не ради о апсолутном износу него о проценту средстава. Ако држава даје готово дупло мање, она за толико закида своју најважнију делатност.)

Ако можда  КОНУС, као асоцијација више државних и приватних универзитета, није у стању да пошаље један овакав, само наизглед радикалан а заправо доследан и нужан захтев, онда би то морало да буде дужност и обавеза Универзитета у Београду. Тим пре, јер у Зукорлићевој изјави јесте опаснији, и са дугорочнијим последицама, онај део који се односи на Универзитет у Београду, а чији је смисао да се улога и значај нашег најстаријег и, зашто не рећи, најбољег универзитета у свему изједначи са другим универзитетима, па и са муфтијиним. Не треба много мудрости да се види да Зукорлић не говори ни случајно, ни непромишљено, и да његово мишљење потајно деле многи од оних који су га, без устручавања и стида, поставили на овако важну функцију.

Правде ради, за овакав свој положај добрим делом крив је и наш највећи универзитет. Академска заједница као скуп слободних, најобразованијих и друштвено најодговорнијих људи, а посебно Универзитет у Београду као најзначајнији међу српским универзитетима, има неотуђиву одговорност да утиче на битна питања своје земље. Ректор БУ морао би да буде свестан да је његова улога значајнија од било којег министра просвете и морао би да буде спреман да је преузме – да не би себе довео у ситуацију да изда универзитет који му је поверен да га води! Изјава Муамера Зукорлића јесте само најновија опомена Универзитету у Београду, и људима који имају част да га воде, колико је напора, одговорности и храбрости неопходно уложити да би се сачувала и развијала ова институција, једна од најзначајнијих у српском народу и српској држави.

(Аутор је професор Учитељског факултета у Београду)

www.nspm.rs

-
Председник РС за „Новости“, о нападима лидера Бошњачке демократске заједнице

 

 фото С.Мишљеновић

         фото С.Мишљеновић

МУАМЕР Зукорлић би волео да каже да Србија треба да се одрекне Косова, али се плаши да би неко у том случају предложио – онда нам дајте Републику Српску. Зато и отвара причу како је, наводно, опасно да се Бањалука укључи у унутрашњи дијалог о КиМ и прети некаквим распакивањем региона. Ни он, ни други бошњачки лидери не могу ништа да распакују, само покушавају да подигну свој значај.

Овако председник Републике Српске Милорад Додик, за „Новости“, одговара на критике лидера БДЗ Санџака Муамера Зукорлића и бившег градоначелника Сребренице Ћамила Дураковића, који су готово истовремено оптужили председника РС за провокације и „удар на територијални интегритет БиХ“.

На питање – да ли очекује да Бањалука добије позив да се укључи у дијалог о Косову, Додик каже:

– То је унутрашња ствар Србије. Став РС је познат: не признајемо независност Косова, нисмо дозволили да га призна БиХ, наша политика је чврста и у РС о томе постоји консензус. Наравно, увек ћемо пратити званичну политику Србије.

Додик додаје да „апсолутно нико не треба да сумња да је Бањалука заинтересована како ће се решити питање Косова“:

– Срби из РС у свом духовном и менталном карактеру Косово доживљавају исто као што га доживљава сваки Србин. И Срби на КиМ веома гледају на РС и имају осећај припадништва и подршке.

Председник Српске каже да га је, иако је дуго у политици, веома изненадила бура која се дигла око најављене декларације о опстанку српске нације:

– Срби у земљама региона се суочавају са бројним проблемима и није угрожен само наш језик и култура. Циљ декларације је да позове земље у региону да се поштују сва права Срба у складу са стандардима и конвенцијама ЕУ и УН.

www.novosti.rs

-

Бивши муфтија Муамер Зукорлић очекује да добије место у Влади јер је на председничким изборима подржао кандидата СНС Александра Вучића, сазнаје „Блиц“.

Није битан ресор, већ само да буде нешто у Влади: Муамер Зукорлић

Зукорлић који је председник Бошњачко-демократске заједнице Санџака (БДЗС) радо би себе видео у улози министра без портфеља. Он, међутим, сматра да и његови најближи људи треба да добију функције у власти попут државних секретара у министарствима.

– Зукорлићу није битно који ресор већ само да буде нешто у Влади и проценио је да би могао да добије позицију министра без портфеља. Он буквално сматра да му то следује и не скрива ту намеру – каже извор „Блица“.

Бивши муфтија лобира за себе и своје људе наводећи колико су труда уложили у кампању за Вучића. Међутим, чињенице са терена сведоче о другачијем следу догађаја.

Бивши муфтија чекао је потезе Сулејмана Угљанина и да ли ће он да се кандидује. Од тога је зависило шта ће Зукорлић да уради. Да се Угљанин кандидовао, и он би

– Зукорлић је до последњег тренутка вагао да ли и сам да се кандидује. Зато је његова званична подршка Вучићу стигла међу последњим. Бивши муфтија чекао је потезе Сулејмана Угљанина и да ли ће он да се кандидује. Од тога је зависило шта ће Зукорлић да уради. Да се Угљанин кандидовао, и он би – открива извор „Блица“.

Ипак, све то не смета Зукорлићу да истакне свој ангажман, а последњих дана наводи и да би његова политичка опција требало да добије третман који имају Мађари, а то значи и места за фунцкионере странке у Влади.

Своје амбиције је Зукорлић јавно истакао одмах после избора и рекао да када очекује да ће Вучић поштовати оно о чему се договорио с бошњачким представницима и због чега су га подржали, додавши да је имао три сусрета с Вучићем и детаљне разговоре о принципима политике којој би они дали подршку.

Зукорлић је даље казао да очекује да ће Вучић поштовати оно о чему се договорио с бошњачким представницима, додавши да је имао три сусрета с Вучићем и детаљне разговоре о принципима политике.

Бивши муфтија прошле године изабран је за председника Одбора за образовање и науку у Скупштини Србије и поред противљења опозиције. Као аргумент против Зукорлића наведен је сукоб интереса јер је, како је истакнуто, он власник приватног универзитета у Новом Пазару.

Без коментара

У СНС јуче није било могуће сазнати да ли у Владу улази и бивши муфтија или не. Нико од високих функционера није желео да говори на ову тему, наводећи да они о томе и не одлучују.

Зукорлић: Нисам тражио функцију министра

Лидер Бошњачке демократске заједнице (БДЗ) Муамер Зукорлић, чија странка је подржала председничку кандидатуру Александра Вучића саопштио је да у замену за то није тражио да буде министар.

„Функција министра није била тема мојих разговора с Вучићем, ни пре председничких избора на којим смо га подржали, а ни сада“, рекао је Зукорлић за београдске Новости.

Он је навео и да за себе није ништа тражио: „За себе нисам тражио и не тражим ништа али тражим за свој народ све што му припада, и по закону и по Уставу“.

„Наравно, ако би ми нека функција била понуђена, о томе би се могло разговарати. Ипак морао би да се промени амбијент у друштву, да се не би поновила хајка која је спроведена када сам именован за председника скупштинског Одбора за образовање“, рекао је Зукорлић.

(Блиц, Н1, Новости)

www.nspm.rs/hronika/blic-zukorlic-trazi-mesto-ministra.html

-

БEOГРAД – Aкционарско друштво „Липа“ тврди да jе народни посланик Mуамер Зукорлић узурпирао њихов обjекат „Новопазарска бања“, а Aкционарско друштво „Унипром“ из Новог Пазара тврди да jе власник обjекта у том граду чиjу надоградњу финансира Исламска заjедница у Србиjи.

У саопштењу се наводи да jе „Унипром“ приватизован на jавноj аукциjи 2006. године и да jе у склопу тадашње имовине предузећа обухваћен и таj обjекат, робна кућа „Грмиjа“.

Tе године су, тврде, обjекат насилно узурпирали представници Исламске заjеднице у Србиjи, а правоснажним решењем Вишег суда у Новом Пазару из 2011. године имовина jе враћена „Унипрому“.

Tврде и да решење о извршењу пресуде jош ниjе реализовано и додаjу да jе одмах после насилне узурпациjе обjекта почела његова надградња од Исламске заjеднице у Србиjи.

„Желећи да избегнемо политизациjу овог проблема сматрамо да jе неопходно упознати jавност да jе цела прица око дивље градње на овом обjекту само jедан део проблема коjи се у jавности протеже и коментарише док се суштински проблем коjи jе везан за власништво над овом имовином занемаруjе“, стоjи у саопштењу.

Саопштењем се данас огласило и Aкционарско друштво „Липа“, у коjем се наводи да jе Зукорлић узурпирао њихов обjекат „Новопазарска бања“, коjи jе у њиховом власништву.

„Липа“ jе, како се наводи, приватизована 2009. године, а „људи Mуамера Зукорлића одмах након извршене приватизациjе су насилно запосели таj обjекат и онемогућили било какав приступ, што jе проузроковало да 12 људи коjи су ту радили остану без радних места и да се предузећу начини огромна материjална штета“.

Tврде и да су у више наврата покушавали да са Зукорлићем постигну договор око спорног обjекта, али су сви покушаjи остали безуспешни, као и да до исељења ниjе дошло, иако постоjи правоснажно решење Oсновног суда из 2015. године.

„Не желимо да наше проблеме везуjемо за политику али jе просто невероватно да већ годинама држава ниjе у стању да нам обезбеди равноправан статус и омогући да користимо обjекте коjе смо од ње купили, односно да нас Држава уведе у посед.

Посебно смо забринути због све чешћег коришћења термина „Зукорлићева имовина“ jер ово нити jе било његово, нити ће бити и сматрамо да jе краjње време да се стане на пут безобразлуку и бахатости коjима таj човек уцењуjе грађане Новог Пазара али и читав државни апарат, наведено jе у саопштењу „Липе“.

(Танјуг)

www.nspm.rs/hronika/akcionarska-drustva-lipa-i-uniprom-nasi-objekti-nisu-zukorliceva-imovina-krajnje-vreme-da-se-stane-na-put-bezobrazluku-i-bahatosti.html

Октобар 2012: „Сви који мисле да могу да победе државу, грдно се варају. Мирослав Мишковић није јачи од државе.“

Јануар 2014: „Овим је држава показала да ни од кога не преза и да се никога не плаши, као и да они који су најјачи на београдском и српском асфалту ни на који начин не могу да се мере са снагом, вољом и енергијом државе да се са таквима који представљају највећу пошаст обрачунају.“

Јун 2014: „Само желим да онима који мисле да ће, кроз различите безбедносне структуре и проблеме који су им направљени озбиљним радом државе, да ће успети да сруше нашу државу и да победе државне органе, да се грдно варају. Да је држава много јача! А ево, у кратком времену пред нама, видећете и сами. Још једанпут се захваљујем господину Ђукановићу.“

Јануар 2016: „А верујте ми на реч када кажем да нико од државе није јачи. И кад вам то кажем, то важи за сваког насилника, за сваку барабу, то важи за сваког од нас.“

Новембар 2016: „Мислите ли да ће муфтија да пусти да му то тек тако неко сруши без присутних пет хиљада људи?! Па неће и већ вам је то рекао и сада ја питам да ме посаветујете како да то срушимо.“

Све ове изјаве дао је Александар Вучић. У прве четири је претио власнику „Делте“ Мирославу Мишковићу (октобар 2012), нарко дилерима (јануар 2014), завереницима против српског државног врха на чије му је постојање указао Мило Ђукановић (јун 2014), те онима који злостављају жене (јануар 2016). И то је само делић Вучићевих јавно изговорених речи о неумољивој „снази“ те „државе“ чијом извршном влашћу он заповеда, али је и летимичан преглед довољан да се подсетимо колико је често и радо председник Владе налазио за сходно да своје истинске или измишљене противнике плаши државном силом која му је на располагању.

Моамеру Зукорлићу, међутим, не прети. На нагомилане извештаје о томе како се бивши муфтија по Новом Пазару бави незаконитом градњом, Вучић је, као што се види у последњем цитату, одговорио потпуно супротно од онога како се свих ових година обраћао тајкунима, политичким противницима и обичном народу. Од Вучићеве разметљиве разгоропађености овог пута није остало ни парченце.

Што значи да је Мишковић ономад допао затвора не због тога што је кршио законе, већ због тога што није, попут Зукорлића, имао пет хиљада људи спремних да устану у његову одбрану.

ЗАЈЕДНИЧКИ ГАЗДА ИЗ ПОДГОРИЦЕ

И то је право мерило „снаге“ Вучићеве „државе“. Јача је од „Делте“, помахниталих мужева и продаваца марихуане. Али није од пет хиљада Зукорлићевих јуришника.

Аида Ћоровић то није схватала, већ је мислила да је обрнуто, односно, да Зукорлић ради то што ради зато што му је званични Београд тако допустио:

„И важно је да знате да та силеџијска камарила припада кругу Ваших нових санџачких пулена и сарадника и да им тај статус даје крила и подстиче на сваколика силеџијства“, написала је Аида Ћоровић у отвореном писму Александру Вучићу пре две седмице.

Њено писмо је неспорно одраз личне одважности, али не због тога што је Аида Ћоровић у њему испрозивала Вучића, него зато што је – још једном – критички ударила на Зукорлића, са којим се, без неког видљивог успеха али ипак истрајно, прегања већ годинама. Можда и лакомислено, она је изгледа веровала да је Вучић неко ко може да стане на крај Зукорлићевом разбојништву, па се обратила премијеру, ваљда у нади да ће он предузети нешто ако ли се јавно раскринка његова сумњива повезаност са новопазарским Али-бабом.

После премијеровог коначног одговора протеклог петка, требало би да и Аиди Ћоровић буде јасно: није Вучић тај који може да у нечему спречи Зукорлића, него је Зукорлић тај који може код заједничког газде да помрси конце Вучићу.

Ако има још неког у Србији ко не схвата, ред је да се подвуче: Србијом већ четири године влада Мило Ђукановић, чија је Вучић пука лутка на концима. Само Вучићево држање спрам Црне Горе доказује да је њихов однос утемељен оним чувеним састанком у париском „Рицу“, а касније тек учвршћиван поданичким односом званичног Београда у односу на Подгорицу. Удовољавање Ђукановићевим потребама отишло је чак дотле да Вучић, бесрамним игроказом у којем су главне улоге понели његови једнако недостојни послушници, потхрањује суманути наратив о наводном државном удару који су „српски екстремисти“ намеравали да изведу у Црној Гори уз помоћ, пазите, руских обавештајних служби.

Има ли онда икога ко, после свега, може да се чуди над тиме што Вучић цвика од Зукорлића, који је у Ђукановићевој пирамиди моћи и дуже и на вишем положају од напредњачког вође?

ФЕНОМЕН МИЛОВЕ ХОБОТНИЦЕ

Кључно питање се зато не тиче Зукорлића, мада се његово понижавање државе Србије нити може правдати, нити му исто треба икада опростити. Кључно питање гласи: чиме то Ђукановић држи у шаци Вучића, а преко њега и Србију?

Одговор је веома једноставан: помоћу неколико хиљада разбојника.

Крвавим новцем сакупљаним деценијама, те везама са међународним криминалним групама, Ђукановићева хоботница нарасла је до озбиљног, можда и историјског феномена, чији ће се злочиначки подухвати изучавати и изучавати. Игром случаја писац ових редова је, заједно са многобројним школским другарима, још 1992. године имао прилику да се увери у тесну сарадњу Ђукановићевог режима са каријерним италијанским гангстером Манћинијем (није у роду са познатим фудбалером) чија је уска стручност била шверцовање цигарета у посебним глисерима са двоструким дном – а од тада је прошло четврт века и више ратова и револуција, што је све само јачало хоботницу. Зато Ђукановићев клан никако не треба потцењивати.

Али се не сме ни прецењивати. Као и сва разбојничка удружења, тако и Ђукановићево има јасно ограничене домете. Његова снага не лежи у идеологији која би могла да занесе најшире народне слојеве, или мудрој и одговорној политици која ствара и надграђује државне установе. Не, његова снага почива на крвавом новцу, крвавим везама, и револверашима спремним да пролију још крви ако затреба.

А ово последње је убедљиво најважније.

Вероватно да ни сам Ђукановић не зна тачно на колико људи под оружјем може рачуна, али ту се не могу убројати пуни састави црногорске полиције и војске, ма колико обе биле одане врху сопствене државе – напросто због тога што обични припадници полиције и војске не узимају учешће у делатностима које су од животног значаја за опстанак хоботнице и самог Ђукановића, а то су искључиво противзаконити послови, било у самој Црној Гори, било у окружењу. Милову моћ одржавају они који су спремни да бране његова недела, онако како је Зукорлићевих пет хиљада решено да брани Зукорлићеву дивљу градњу. Таквих вероватно има више него Зукорлићевих, јер би у противном Зукорлић био шеф Ђукановићу а не обратно. Али, нема их ни много више. Крајње бројка ни у ком случају не прелази неколико хиљада.

У односу на уређена друштва, где безбедносне службе раде свој посао, таква и толика групација је мање-више беспомоћна. Она не би имала шта да тражи ни против ровите државе која тек настаје, само ако је та држава окупљена око довољно снажног идеала: то је случај у Донбасу, тј. у Доњецку и Луганску; ма колико видљивих спољашњих и унутрашњих тешкоћа имале те две републике, по постојаности устројства обе су поодавно превазишле Ђукановићеву хоботницу која глуми некакву државу.

Чак и Придњестровље, са мање становника и у неупоредиво неповољнијим међународним околностима него Црна Гора, има на пример своју валуту, за разлику од Црне Горе. Придњестровци причају руски, немају као Црногорци „свој“ језик, али зато имају кудикамо постојанију државу него Црногорци.

Та и таква Црна Гора, међутим, господари Србијом, зато што из Србије нема ко да одговори на Милове и Моамерове хиљаде. То је кључ разумевања свих српских невоља.

САТИРАЊЕ РАТНИЧКОГ ДУХА

Залудни чистунци могу до прексутра да се згражавају над овако простом једначином, али свако и једно дешавање у последњих петнаестак година говори да Србија једноставно нема решење за пет хиљада јуришника, ма чији да су. Србија нема своје јуришнике, ни званичне ни незваничне. Непромишљен и неотесан какав јесте, Вучић је само оголио ту поразну чињеницу, којој он, мора се признати, није једини узрок.

Пуних 16 година приљежног сатирања иначе крхког ратничког духа у Срба, није ни могло да исходује бољим стањем. Уништавали смо своје оружје; гасили елитне војне јединице; непријатељима смо испоручивали своје официре; неке од наших најспремнијих и најискуснијих војника послали смо на робију за дела која они нису ни могли да почине. Ко шта ради, Србија се годинама уназад обрачунава са „екстремними десничарима“ (иако таквих заправо никада није ни било) и „хулиганима“ (мада је пре реч о ситним криминалцима), али је беспомоћно гледала како по њеним ободима и комшилуку расту и развијају се разбојничка удружења вољна да јој исисају сву крв, не налазећи за сходно да против таквих припрема ма какву одбрану.

И зато сада нема ко да крене на Зукорлићевих пет хиљада – којих, сва је прилика, не би ни било, када би знали да на њих неко може истински да крене.

Варају се они који мисле да би Вучић, само кад би хтео, могао да поруши Зукорлићеву дивљу градњу. Наравно да премијер има макар и посредне личне интересе да се не меша у новопазарске марифетлуке, и наравно да му не пада на памет да ишта уради по том питању, али Зукорлић није доказ Вучићеве корупције, колико Вучићеве немоћи.

Међу Вучићевим гласачима, нису у највећој заблуди они који мисле да је он поштен, јер таквих заправо и нема. О човеку који је, да би дошао на власт, издао сваки и један идеал у који се заклињао претходних петнаест година, ко ће па да мисли да је поштен! Напротив, намагарчени су они који су гласали за Вучића мислећи да је он чврст и непопустљив, а таквих је, нажалост, и превише.

Баш као што је оних који су одиста чврсти и непопустљиви па премало. Није да их међу Србима више нема: север Косова и Метохије пуних 15 година одолевао је најезди са југа (све док Вучићев режим није издајом разбуцао седиште отпора), а у Донбасу се о српским борцима говори са највећим поштовањем. Али је ипак много више оних којима не смета што председник Владе Србије плаћа Тонија Блера за саветника, или пак оних који се клиначки одушевљавају плишаним домобраном Иваном Пернаром.

Све док такви превладавају, грађевинске дозволе по Србији издаваће свако ко располаже са пет хиљада јуришника. А кукавном извршном влашћу руководиће лакрдијаши који државном силом воле да прете, али не смеју да је примене када је потребно.

У збиља снажним државама је обрнуто.

-

Цитирам премијера: „Нећу да пошаљем 1000 жандарма да бисмо се тукли са муслиманима. Нећу крвопролиће! Посаветујте ме овде пред свима како да то срушимо?!“

https://facebookreporter.files.wordpress.com/2016/10/mihailo-medenica.jpg

За неупућене, цитирано је саморођени завапио на конференцији за медије, покушавајући ваљда да одговори на питање докад ће држава толерисати дивљање Муамера Зукорлића, који у Новом Пазару неимарише небу под облаке без иједне дозволе, осим можда возачке..?

Е, па, ако већ тражите савет, господине председниче владе у егзилу из памети, ево да допринесем једним: поднесите оставку, пазарите две овце, па с оним створом који се одазива на име Марјан Ристичевић негде у планину и правац чобанија, Бог да вас види обојицу!

Извините, али чега сте то и какав премијер ако Вам треба савет како да зауздате новог сабрата у шенлучењу, као да не постоје закони, као да не важе за некадашњег муфтију од којег очигледно страхујете ко неки мученик из забити од покретних степеница, као да је подршка Вашој визији Србије хатишериф којим свака фукара може да витла и позива се на потпис у дну?!

Дакле, ако се већ фемкате као сеоска млада шта да чините са Муамером пубертетлијом, ако не смете да спроведете закон, понављам, ЗАКОН и ништа више од тога- онда овце, преслицу, Ристичевића и правац на Хомољ!

Нисмо ми ту да саветујемо Вас, већ Ви да водите ову државу, али не као крмачу на букарење, уз већ толико иритантну патетику да би Вам и у индијским серијама сугерисали да смањите мало с пренемагањем!
Друго, нисте ли реченим увредили муслимане, шта мислите о томе?!
Откуд Вам то да ће се пролити крв ако пошаљете полицију да уради своје?!
Нису Зукорлић муслимански Елвис Присли па да хиљаде заблуделих обожавалаца намах потрчи у заштиту његовог недела!
Мислите да њима не смета та иста бахатост новопазарске аветиње?!

Мислите ли да су будале које немају шта паметније са животима него да их алале за муфтију који је замутио довољно воде у Новом Пазару да !потрује“ све вероисповести?!

Мислите ли, на крају, а знам толико часних и добрих Пазараца исламске вере, да они не живе по законима већ нафаки ражалованог муфтије?!
Е, па грешите, и то одлично знате, али је лакше рећи да не смете јер не желите „крвопролиће“ него признати да не смете јер Вам треба глас сваког хајвана расположеног да Вам га да, у замену за „малу“ надокнаду- да чини у свом пашалуку шта год му је воља!

Шаљите полицију да помогну у спровођењу закона, ето шта да учините, и ако Вас је већ толико страх слободно реците да сам Вам ја то саветовао!
Неће муслимани на оружје, не бојте се, не због Зукорлићевог дивљања сигурно!

И доста више „мала напредњачка невесто“ (назив индијске серије, ако се не варам, без оних напредњачка, но…) с тим уношењем немира у довољно неумирен народ, јер владати страхом и вечитом претњом некаквом батином која само што се није пресамитила преко наше грбаче- чини да испадате државник какав би и Змај од Шипова био, с тим што је за њим и нешто рада и резултата, а за Вама ће остати две овце које ћете, потписујем, успети да заборавите кад дограбите Ристичевића за руку и повичете: „Ајмо, Марјане, Европа и овце не могу да чекају! А, где нам се дедоше овце, бре, а и Европа, знаш ли, или да сазивам конференцију и тражим савет, стра’ ме..?“

Михаило Меденица
НЕДЕЉНИК

—————

19.11.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

-

НОВИ ПАЗАР – Санџачка демократска партија (СДП) оценила је данас да је народни посланик Муамер Зукорлић у својим незаконитим радњама од почетка имао прећутну подршку из самог врха власти Србије.

Партија чији је оснивач Расим Љајић, потпредседник владе и председник Социјалдемократске партије Србије (СДПС), у саопштењу за јавност изразила је „запрепашћење“ изјавом премијера Александра Вучића да не жели никакве сукобе у Санџаку већ да жели да мирним путем и разговорима реши насталу ситуацију.

„Мислите ли да ће муфтија да пусти да му то тек тако неко сруши (објекат) без присутних 5.000 људи? Па неће и већ вам је то рекао и сада ја питам да ме посаветујете како да то срушимо“, рекао је премијер.

СДП је тим поводом саопштила да су „дефинитивно пале маске и добро је да се коначно зна да је СНС изабрао Муамера Зукорлића за свог партнера“.

Партија која чини окосницу скупштинске већине у Новом Пазару премијеров став сматра веома штетном за будуће међупартијске односе.

„Ако су за премијера мерило и аргументација број људи, а не закони ове државе – онда га позивамо да дође у Нови Пазар на скуп који ћемо организовати у децембру, па нека види ко колику подршку има“, наводи се у саопштењу СДП-а.

(Бета)

91.222.7.145/hronika/sdp-maske-su-definitivno-pale-konacno-se-zna-da-je-premijer-izabrao-zukorlica-za-svog-partnera.html

-

БЕОГРАД – Народни посланик и бивши муфтија Исламске заједнице у Србији Муамер Зукорлић позвао је данас Владу Србије „да буде паметна као и до сада“ и да не шаље Жандармерију да интервенише у вези спорног објекта те заједнице у центру Новог Пазара.

 Фото: Танјуг
Гостујући на телевизији Б92, Зукорлић је оценио да надлежне службе неће срушити објекат који Исламска заједница наводно гради без грађевинске дозволе у центру Новог Пазара.

„Неће бити рушења, објекат ће бити завршен. Жао ми је што моја заједница живи у околностима у којима не може добити грађевинску дозволу, у којима јој се оспорава право на градњу“, рекао је Зукорлић.

Према његовим речима, Исламска заједница „23 године није добила ниједну грађевинску дозволу“.

„Не постоје институције којима се нисмо обраћали. Ми смо претходној власти били легитима мета. Тадић није на власти четири године и зато нам се не руше објекти. Влади Србије поручујем да не буде глупа као Тадићева и да не шаље Жандармерију па да имамо разбијене главе грађана и полиције“, рекао је председник Бошњачке демократске заједнице Санџака.

Зукорлић је додао да је на месту спорног објекта у центру Новог Пазара пре Другог светског рата била смештена централа Исламске заједнице.

„Ја поручујем да ако неко крене да руши, имаће проблема. Кад ударите људима на виталне интересе бране се како знају“, навео је Зукорлић.

www.novosti.rs/

-

Бивши главни муфтија, а данас народни посланик Муамер Зукорлић из дана у дан доказује да је јачи од државе, инспекције, суда, полиције…

„Блиц“ је дошао у посед неколико десетина докумената који кристално јасно показују сву немоћ државних институција пред Зукорлићем, који, између осталог, бесправно гради у центру Новог Пазара не хајући за налоге грађевинске инспекције и судске одлуке. У исто време, полиција или неће или не сме, а чини се да је посреди обоје, да пошаље екипе да омогуће спровођење одлука државних институција.

Пре десет година Зукорлић је буквално отео зграду у строгом центру Новог Пазара. Почетком септембра ове године Мешихат Исламске заједнице, чији је председник бивши муфтија, започео је дивљу градњу на згради бивше робне куће „Грмија“, у Улици Рифата Бурџевића 1 у Новом Пазару, наравно без икакве дозволе, понајмање грађевинске. Реч је о надоградњи четири стуба, постављању оплате за спратно степениште и монтирању дрвене конструкције на равном крову.

Бахатости бившег муфтије покушала је да се одупре грађевинска инспекција, која је готово свакодневно настојала да затвори градилиште и поруши нелегалну градњу. Рецимо, 4. септембра је грађевинска инспекција поставила на објекту знак „забрањено градилиште“, али је то одмах уклоњено. Поднете су и две кривичне пријаве против Мевлудина Дудића, одговорног лица у Мешихату Исламске заједнице.

А као коначан доказ немоћи државе, иако се грађевинска инспекција свакодневно обраћала полицији за асистенцију у затварању градилишта (погледајте дописе у прилогу, а „Блиц“ их поседује још неколико десетина), припадници МУП-а ниједном се нису одазвали наводећи најразличитије разлоге.

У једном од дописа, 16. септембра ове године, полиција констатује:

– Након извршених безбедносних процена и консултација донета је одлука да полицијска помоћ неће бити пружена из разлога безбедности и да ће бити пружена кад се стекну адекватни безбедносни услови.

Иначе, Зукорилић се фактички не смеје у лице само полицији и инспекцији, већ и највишој судској инстанци у Србији – Врховном суду.

Спорна зграда у центру Новог Пазара је пре Другог светског рата била седиште исламских установа. После рата припала је угоститељском предузећу „Липа“ и ту је био хотел „Београд“. Онда је 1974. „Липа“, заједно са „Грмијом“, ту отворила робну кућу. Пре десет година зграда је продата „Унипрому“, али Зукорлић је само неколико месеци после аукције ушао и заузео објекат.

Од тада, зграда постаје предмет судских процеса, да би 2010. Врховни суд донео одлуку да објекат припада „Унипрому“. Међутим, ни након тога Зукорлић није напустио зграду, већ је у њој поред Факултета за исламске студије отворио и ресторане, кафић и пословне локале које изнајмљује.

Представници малих акционара „Унипрома“ годинама безуспешно покушавају да врате имовину па су тако пре две године имали састанак и са тадашњим директором полиције Милорадом Вељовићем. Како су тада рекли, њихов објекат Исламска заједница чак не користи ни у верске сврхе већ за бизнис.

На дугачак низ државних институција чије одлуке не поштује Зукорлић је додао и Национални савет за високо образовање. Као реакција на одлуку овог тела да ускрати дозволу његовом Интернационалном универзитету, уследио је Свеопшти сабор Исламске заједнице, са поруком да је одлука Националног савета „удар на један од најважнијих стубова мира и стабилности у овом делу земље“.

Ко му даје политички ослонац?

Већина Новопазараца са којима је „Блиц“ разговарао сматра да Зукорлић има политичку залеђину. Како кажу, одсуство било какве интервенције поклопило се са очигледним и нескривеним приближавањем актуелној власти. Зукорлић је у међувремену као посланик постао председник Одбора за образовање.

Расим Љајић: Не верујем да ће му ико стати на пут

Расим Љајић назвао је Зукорлића хулиганом, али и признао да држава нема снаге да се избори с њим.

– То је човек који отима све што му се свиди и прави лични бизнис. Прво је користио веру као покриће и заштиту, сада политику. А не интересују га ни вера ни политика, већ само лични бизнис. Нажалост, не верујем да ће му ико стати на пут.

Аида Ћоровић: Доказ да нисмо правна држава

НВО активисткиња Аида Ћоровић: „Ако нико не стане на пут овом силеџијству, то је доказ да нисмо ни близу правне државе и да све ове приче о отварању погавља падају у воду, пошто се на терену показало да су обична фарса и чиста лаж. Ако му држава дозволи да се и даље бахати, тужићемо и Србију међународним судовима.“

(Блиц)

www.nspm.rs/hronika/blic-policija-se-plasi-zukorlica-drzava-nemocna-pred-lokalnim-serifom.html

-

 Муамер Зукорлић, лидер Бошњачке демократске заједнице, револтиран тиме што су Интернационалном универзитету у Новом Пазару одбијени захтеви за акредитације, сазвао је велики Сабор, на којем би требало да се одлучи како ће се супротставити тој одлуци!

Он од момента када се појавила вест да је Комисија за акредитације одбила све његове захтеве понавља да је универзитет био „замка” и да су појединци рачунали на „тачку кавге између Зукорлића и Вучића”.

– Прерачунали су се. Мач сам извукао, задњи га извлачим, задњи враћам. Премијер Вучић неће бити мета мог мача, већ мафијашке структуре у образовању. Мач не враћам док ово не намирим – поручио је Зукорлић.

Због свега тога ће се данас у Новом Пазару одржати Свебошњачки сабор, на којем ће се донети важне одлуке. Колико је ситуација озбиљна, најбоље показује то што су на Сабор позвани и они Бошњаци за које је познато да нису у добрим односима ни са самом Исламском заједницом, као ни са Зукорлићем, попут Сулејмана Угљанина.

Сам Муамер Зукорлић за „Ало!“ каже да је повод организовања Сабора и опструкција јединства Исламске заједнице, која и даље постоји.

– Повод је и последњи удар на Интернационални универзитет, враћање имовине одузете Исламаској заједници, као и бројни други проблеми у вези са босанским језиком и инфраструктуром. Овакви сабори се држе ретко и онда када на неки начин проблеми кулминирају или дођу до тачке где је потребна једна шира анализа од различитих политичких, верских, културних, интелектуалних и свих националних фактора.

На Сабор су позвани сви важни фактори који делују међу Бошњацима, Исламска заједница, наравно, као организатор са њеним установама и целим системом верско-просветним. Позване су све бошњачке политичке партије, сви народни посланици Бошњаци, чланови националног већа – рекао нам је Зукорлић.

Већали о фото-монтажи

Свеопшти Сабор Исламске заједнице у Србији је последњи пут одржан 2010. године, а повод за његово сазивање била је фото-монтажа објављена у једном дневном листу, на којој је тадашњи главни муфтија ИЗ-а Муамер Зукорлић приказан у хришћанској свештеничкој одори, са крстом на глави.

(Ало)